Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe SRS, DS, DSS-NS-dr Vojislav Koštunica, SPS, LDP, poslaničke grupe Manjina, poslanička grupa G 17 plus i poslanička grupa Vojvođanski poslanici.
Reč ima ministar Cvetković.

Dame i gospodo, obzirom da su šefovi poslaničkih grupa završili, želeo bih u nekoliko rečenica da prokomentarišem, možda i odgovorim na neka pitanja, pri tome ću se držati na onih na koje potpredsednik Đelić nije dao odgovore, a nije ni bio tu kada su postavljena.
Jedno od pitanja koje je preovladavalo kod nekoliko narodnih poslanika je bilo vezano za Vojvodinu, da li je budžet u skladu sa Ustavom, da li se dovoljno sredstava odvaja za Vojvodinu, da li je Vojvodina protočni bojler za ove 24 milijarde koje idu za plate u prosveti, pa bih pokušao da dam odgovor na to.
Prvo, što se tiče same cifre, i to je isto bilo postavljeno pitanje, definicija budžeta, šta je to budžet, da li su budžet prihodi, da li su rashodi, da li su ispod cifre, iznad cifre, zbirno, nezbirno itd. Tu postoje različiti stavovi i nažalost ne postoji formalna definicija u nekom od dokumenata. Naravno, mi znamo da je budžet, ako hoćete da budete u izvesnom smislu cinični, da može da se da definicija da je to prihod i rashod, da je to jedan sistem računa, pa da on uključuje i tekstualna obrazloženja, tako da ne znate kako ćete na tekstualna obrazloženja da primenite procenu.
Da bismo izbegli takav način, mi smo u Predlogu novog zakona o budžetskom sistemu, koji je na ovoj sednici, dali predlog definicije šta je to, koja je to osnovica na koju se imaju primenjivati ovih 7%, kao i još neke stavke gde je budžet dat kao definicija za osnovicu.
Uglavnom, obračun koji je ovde jedan od poslanika rekao, on je uzeo i 7% primenio na ovih 650 milijardi, pa je rekao sedam puta šest 42 i 7 puta 5 je 35, došao je do 47 i približno do obračuna sa kojim smo mi računali i ta sredstva su obezbeđena u budžetu. Već je pomenuto, negde oko 24 milijarde su plate u prosveti, plus ima nešto malo u kulturi. Imamo još 18 milijardi, od kojih su devet milijardi izvorni prihodi koje ostvaruje sama Vojvodina i devet milijardi su keš sredstva preko NIP-a koja će se transferisati, što daje oko 42 milijarde, i razlika će se obezbediti kroz privatizacione prihode.
Znate da je DDOR privatizovan i da će polovina od tog iznosa nakon što se uplati, a uplate će biti u narednoj godini, biti transferisana u budžet Vojvodine, tako da nije sporno da će budžet Vojvodine raspolagati sa ovim sredstvima o kojima je bilo reči.
Na primedbu da je to protočni bojler, kao prikupe sredstva, pa odmah prođu, ta primedba je na mestu, ali ona važi za bilo koji budžet. Znači, isto tako i republički budžet prikupi sredstva, pa ih deli za plate. Vi kada gledate, to je apsolutno jedan takav pristup. Moguće da je ovde primedba vezana za to ko donosi odluke o upotrebi, da li treba Vojvodina da donese odluke o upotrebi tih sredstava za davanje plata ljudi u prosveti, ali to je pitanje političkih odnosa i ne bih ušao u ta razmatranja. U svakom slučaju, smatram da treba da se ide na decentralizaciju, do mere koja ne ugrožava državnost Srbije. To je vezano za sredstva za Vojvodinu.
Bila je jedna primedba da u budžetu nema dovoljno sredstava za razvoj. Kada se kaže da nema dovoljno sredstava, onda je to jedan kvalitativni sud, što znači da mora da postoji poređenje sa nečim, da li je primedba da je manje sredstava sada nego prošle godine i mogao bih da kažem da nije tačno. Sam budžet sadrži nešto manje sredstava na poziciji NIP-a, ali su zato otvorene kreditne linije, tako da će u razvojnom smislu čak biti na raspolaganju i više sredstava, tako da u tom kontekstu se pojavljuje ta razvojna komponenta budžeta.
Sa druge strane, bila je primedba vezano za definiciju smanjenja javne potrošnje, vizavi plata gde su bile različite kritike. Mislim i zapravo moja poruka odavde jeste da kada se gleda javna potrošnja i kada se postavi kao cilj da se ona smanji, u osnovi treba gledati kako se kreće njeno učešće u ukupnom bruto društvenom proizvodu.
Kad vam se smanjuje javna potrošnja u bruto društvenom proizvodu, to znači da veći deo ostaje na raspolaganju onima koji su to stvorili i onda oni sada mogu da ulažu, a to je upravo demonstrirano ovim budžetom, kojim se smanjila javna potrošnja na konsolidovanom nivou za 0,8% u odnosu na plan za 2007. godinu. Prema tome, to je nešto što je sigurno jedan dobar rezultat i ide u pravcu ovih zalaganja oko suficitnog budžeta.
Lično se isto zalažem da budžet uđe u suficit, ali pokazalo se da to nije moguće učiniti u kratkom roku, kako su neki narodni poslanici čak i ovde predlagali, iz prostog razloga što je najveći deo budžeta u osnovi već definisan i vi nemate pozicije gde biste mogli da realizujete tu vrstu uštede. Daću vam, radi spekulacije, cifre da vidite kako to izgleda. Ako vam je bruto društveni proizvod koji je ocenjen za sledeću godinu negde oko dve hiljade sedamsto milijardi, onda tih dva tri posto suficita koji su predloženi iznose reda veličine sedamdesetak milijardi, što znači da treba negde skinuti.
Kad pogledate samo tri stavke, to su transferi, a to je ovo što upućujemo raznoraznim lokalima, Vojvodini itd.
Zatim uzmete drugu stavku, to su plate od ovih 176 milijardi koje je neko pomenuo i tu dodate još socijalu od blizu 70, samo te tri stavke kad saberete vidite da to već izlazi preko 450 milijardi. Sada imate svega 100 milijardi na kojih treba da uštedite 60. To prosto nije moguće.
Pravac je dobar, u tom pravcu se ide, ali za godinu dana je to nemoguće postići. Moram da kažem, pitanje vezano za deficit koji je ovde kritikovan, voleli bi da smo na nuli, ali je ovaj deficit mnogo kvalitetniji od deficita iz 2007. godine, jer u osnovi nemamo tzv. treću licencu koja nosi oko 25 milijardi dinara, tako da je de fakto ovaj deficit iz ove godine za 25 milijardi veći, ako smatramo da ta licenca nije prihod, nego što je nominalno prikazano, što znači da smo mi u jednoj godini apsorbovali tu razliku od 25 milijardi, što je uspeh. Ako to uspemo sledeće godine, već ćemo imati suficit, i one druge ćemo imati čak i suficit u željenom nivou, koji je ovde bio pomenut.
U vezi RZZO-a, prvo, neko je rekao da nisu prikazana sva sredstva. Ne, prikazana su sva sredstva. Problem je u tome što je pitanje definicije zakona i kakav je odnos između lečenja neosiguranih lica. Dakle, sasvim pogrešno je protumačeno da ova država ne želi da leči neosigurana lica. Nije tačno, sva neosigurana lica će biti lečena. Ovde je pitanje samo mogućnosti sredstava koja bi bila u vidu donacije, odnosno plaćanja za naknade tih troškova preneta na RZZO. Kao što ste videli, tu smo preneli nešto manje od pet milijardi, od čega jedan deo od četiri direktno za te namene i nešto manje od milijardu za investicije u tim ustanovama.
Bilo je postavljeno pitanje - zašto to nije usaglašeno sa zakonom. Mogu da vam kažem da je to pitanje legitimno. Jesmo usaglasili to sa zakonom, u tom smislu da je zakon pripremljen i on ide ka Skupštini. Mislili smo da to bude objedinjena rasprava, ali kao što vidite, nismo uspeli ni da objedinimo sa budžetom ostale poreske zakone koji, po prirodi stvari, idu sa njim.
Neko je spomenuo, ali to je više politička floskula, vezano za Savet za borbu protiv korupcije, da je dobio manje para nego prošle godine. Međutim, mi imamo informaciju da su oni dobili koliko su tražili. Jeste da je manje nego prošle godine, ali nije im zakinut ni dinar, onoliko koliko su tražili, toliko su dobili i mislim da je to sasvim u redu, tako su bar meni preneli. Inače, to je jako mala stavka i potpuno je beznačajna.
Drugo, hteo bih da kažem da je bilo primedbi oko spoljnotrgovinskog deficita, jedna ideja da se on reši uvođenjem visokih carina itd. To je deo jednog miljea koji je malo drugačiji nego što razumem način na koji to treba rešiti. Teoretski posmatrano, kad zabranite totalno uvoz, onda nema ni deficita, ali način na koji se to rešava ipak jeste kroz podizanje konkurentske sposobnosti ove privrede, strukturne reforme itd, a ne kroz zabrane koje samo otežavaju stvar na dugi rok.
Bilo je pitanje, takođe, vezano za PDV i bebi-opremu i to pitanje se pojavljuje na više mesta. Otprilike, ovde je glavni problem definicija tog pitanja - da li je brisanje PDV-a cilj koji želi da se postigne ili je to sredstvo za postizanje drugog cilja?
Ministarstvo finansija je smatralo da je ukidanje PDV-a sredstvo za postizanje nekog drugog cilja, onda je razmatralo koji je taj drugi cilj i dalo čitav niz predloga za koje smatra da su mnogo bolji nego da se ukida PDV.
Međutim, ovde se to potpuno razdvojilo i ide se, targetira samo na PDV kao osnovni cilj i možemo i tako da ga posmatramo. Naravno, onda bi morali da povećamo npr. neku drugu stopu, možda opštu stopu PDV-a na 19, tako bismo izbalansirali gubitke, ali zaista mi je teško da razumem da je nekome cilj da ukine nešto, izuzev ako iza toga ne stoje neki materijalni interesi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Po Poslovniku su se javila tri narodna poslanika. Prvo narodni poslanik Aleksandar Vučić, izvolite. Potom narodni poslanik Aleksandar Marton, potom vi, gospodine Maraš. Izvolite, gospodine Vučiću.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, jutros sam izašao za ovu govornicu i zamolio da mi odgovorite na neko od ključnih pitanja. Zakon o budžetu je najviši zakon koji Narodna skupština usvaja, u hijerarhiji pravnih akata samo je Ustav iznad budžeta, ali moram da kažem da se danas i ovih dana urušava država Srbija na mnogo mesta i mnogo načina.
Mi danas nismo dobili odgovore. Pažljivo sam saslušao govor gospodina Šormaza, čak nisam želeo ni da reagujem kada je čitao SMS poruku, agencijsku vest sa Bete i Tanjuga od 12,08, iz izjave Vojislava Koštunice, koji je kritikovao EU zbog svojih stavova i rekao da će to svakako štetiti našim budućim odnosima ukoliko EU zauzme stav o potrebi podržavanja nezavisnosti Kosova i Metohije, odnosno Kosova. Nikakav odgovor nismo dobili ni od jednog nadležnog državnog organa. Računam da ni gospodin Šormaz nije nikakav državni organ ili se u međuvremenu nešto promenilo.
Bilo bi dobro da nam vi, gospodine predsedniče Narodne skupštine, ili da se mi kao narodni poslanici izjasnimo o čemu je tu reč, ili da predlažemo kao političke stranke rezolucije, što ne mislim da bi bilo dobro, imajući u vidu i Ustav Republike Srbije i interese našeg naroda, a tiče se odluke zemalja EU, dakle, na Savetu ministara EU, svi sem nama prijateljskog Kipra, da prihvate nezavisnost Kosova, nadgledanu nezavisnost kao jedino rešenje krize na Balkanskom poluostrvu.
Sad postavljam nekoliko pitanja u vezi sa tim, a onda ću reći šta je direktan povod mog javljanja po Poslovniku, ako mi ne zamerite, gospodine predsedniče. Naime, ovo samo pokazuje koliki smo licemeri, ne prema sebi, već prema građanima Srbije.
Znamo mi između sebe da vi ne govorite istinu kad pričate - jaoj, živela EU, dolazi nam blagostanje, uživaćemo, sve nam dobro čine, to su nama najbolji i najveći prijatelji na svetu. Podsećam vas da ste to govorili građanima ove zemlje, narodu ove zemlje. Sad vas pitam - što sad ne izađete i kažete - mi smo saglasni sa tim jer to nam rade naši prijatelji.
Koliko smo miliona evra, gospodine predsedniče, potrošili na putovanja i gostovanja od Masima D' Aleme do Angele Merkel i ne znam koga u EU. Svaki put su nas ubeđivali Tadić i Koštunica da srpska stvar stoji jače nego ikada, da samo što nismo, ne samo KiM, nego ne znam šta sve dobili. Kosovo i Metohija nam valjda pripada.
Šta se na kraju desi od svih tih silnih prijatelja, od svih tih silnih divnih priča? Ispostavi se, EU otima Kosovo i Metohiju. Moje pitanje, da bi ljudi razumeli ovo ne kao kritiku, izašao sam, računam, kao neko ko može da pledira na vašu odgovornosti i ozbiljnost, jer ne mislim da ste neozbiljan čovek.
Šta je naša reakcija? Da li je naša reakcija i dalje da ugovarate i da između dva kruga predsedničkih izbora, a računa se da će ući gospodin Tadić i gospodin Nikolić u drugi izborni krug, mi se nadama pobedi gospodina Nikolića naravno, a vi gospodina Tadića. Vi dogovarate Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Moje pitanje za vas - da li to Evropska unija potpisuje ugovor o Stabilizaciji i pridruživanju sa nekom novom državom koju ona naziva Srbija, a koja će biti okrnjena za Kosovo i Metohiju ili ne? Ako ne, na osnovu kojih činjenica to bazirate i da li ćemo kao Narodna skupština postaviti uslov da se bilo šta sa bilo kim potpisuje samo ukoliko podržava i prihvata teritorijalnu celokupnost, integritet i suverenitet Republike Srbije.
Na to pitanje danas nema odgovora, gospodine predsedniče Narodne skupštine. Izašao sam večeras u vestima TV B92, ne bih rekao da su naročito značajni, ali falsifikovali su moje reči, odnosno nisu pustili drugi deo rečenice, što nije fer, složićete se. Pustili su - da li vi mislite da smo mi domaći izdajnici sada mnogo pametni, a ja kažem - ne bih o tome govorio, i tu je kraj, iako je usledilo "ali": ali mislim da je vaše rukovodstvo lopovsko i kriminalno, jer ste oštetili državu Srbiju...

Vreme, gospodine Vučiću, izvinjavam se.

Gospodine Duliću, nemam ništa protiv i prihvatam da me opomenete i ja ću završiti.
Ne volim kada to radite pod pritiskom nekoga iz nekih drugih poslaničkih grupa. Video sam ko je. Ne volim o damama nikada ništa loše da govorim, dame izuzetno poštujem i zato nisam hteo da izgovaram ime onoga ko to čini. Završiću, gospodine Duliću, i siguran sam da vam neće smetati, jer mislim da je ovo mnogo važnija tema od bilo koje druge.
U svemu tome sam hteo da vam pokažem na šta smo mi spali i do kojih mera idemo u tom licemerju. Sedam godina nas učite, ljudi, sedam godina nam pričate da najlepše na svetu što nam se dogodilo je bilo spaljivanje Skupštine, spaljivanje Televizije Srbije i petooktobarski puč. Sedam godina to slušamo.
Onda kada je neko iz vaših redova se drznuo da kaže nekoj od vaših televizija, biće, proći ćete isto kao ta Bastilja, znači bogougodno, blagorodno, baš onako kako ste vi govorili kada se to desilo, onda ste rekli da je to krivično delo terorizma. Kako to jednom bogougodno deluje i blagorodno, divno delo, a sa druge strane terorizam. Kako s jedne strane naši prijatelji, a sa druge strane nam otimaju Kosovo i Metohiju.
Nas interesuju odgovori na ključna pitanja za građane Srbije, gospodine Duliću. Znam da ljude interesuje kolike će im plate biti. Nećemo ih mi odrediti, jer je već uzak krug ljudi iz vlasti, ministri, već su odredili, budžet su za sebe napravili, za svoje potrebe, da se oni hvale, da oni mogu da otimaju, a građani od toga ništa neće da vide.
Pitam vas, gospodine Duliću, a šta ćemo mi sa našom Srbijom? Jednu Srbiju imamo, nemamo rezervnu otadžbinu. Šta će biti sa Kosovom i Metohijom? Hoćemo li i dalje da govorimo da nam je politika zadnjice važnija od politike otadžbine ili ne. Danas čujem izjave iz vaših redova, redova vaše stranke, da upravo ta ....

 Gospodine Vučiću, stvarno ulazite po treći u treći minut. Molim vas da završite zaista ili se javite ponovo, pa da idemo sa sledećim. Odgovoriću vam na ovo pitanje koje ste meni uputili.

Gospodine Duliću, nemam ništa protiv. Samo da vam kažem, nikada nisam ovo činio. Znate da sam vrlo korektan prema svim kolegama poslanicima. Nikad nisam zloupotrebljavao ni ovaj sat, ni vreme, čak retko izlazim i za govornicu.
Ako vi ovo niste shvatili ili ako ste se našli pogođenim zato što sam baš vašu poslaničku grupu ili političku stranku pomenuo, žao mi je. Voleo bih da kao država damo ozbiljne odgovore. Voleo bih da gospodin Tadić ne izlazi sa svojim rešenjima, koja znače upravo ono najlošije za našu državu, što sam malopre rekao. Voleo bih da se ovde ustanovljava i utvrđuje ta politika, koju će da vode i Vlada i svi ostali državni organi.
Ako vi ne nalazite za shodno da Narodna skupština tim poslom treba da se bavi, nemam ništa protiv. Samo hoću da vam kažem, završavam sa tim, da mi drugu državu nemamo i da nema Srbije ako nema Kosova i Metohije. Srbija je Kosovo i Metohija. Kosovo i Metohija je Srbija. Hvala.

Što se tiče pitanje koje ste otvorili, gospodine Vučiću, iako je plan bio da se 15. decembra održi jedna sednica na kojoj bi se raspravljalo o izveštaju Pregovaračkog tima oko situacije na Kosovu i Metohiji, onda je 22. decembra trebalo, nakon sednice Saveta bezbednosti, da bude usvajanje nove rezolucije.
Ministar Samardžić je predložio da se ipak sačeka taj 19. i da se nakon toga desi sednica na kojoj bi bio i izveštaj Pregovaračkog tima i na kojoj bi pokušali da donesemo neki zajednički stav u vezi sa svim stvarima koje ste vi danas otvorili. Tako da molim za malo strpljenja.
Prosto, ne možemo da razgovaramo o Kosovu dok nemamo izveštaj Pregovaračkog tima i to će biti u narednih nekoliko dana. Tako da ćemo, siguran sam, zauzeti stav. Onda ćemo imati priliku, gospodine Vučiću, da se izjasnimo o svim stvarima koje ste vi otvorili, naravno.
Po Poslovniku se javio narodni poslanik Aleksandar Marton, izvolite, potom narodni poslanik Slobodan Maraš, pa potom narodni poslanik Vladan Batić i potom narodni poslanik Žarko Obradović. Predlažem da onda nastavimo da radimo po listi. Izvolite, gospodine Marton.

Gospodine predsedniče, moram da se javim po Poslovniku i da po članu 225. i članu 226. postavim nekoliko pitanja ministru. Možda je ovo u neku ruku i replika, jer smatram da sve ovo što smo maločas čuli od ministra Cvetkovića ne ide u prilog realnom stanju stvari.
Naime, maločas smo čuli od predsednika poslaničkog kluba Vojvođanski poslanici, gospodina Nenada Čanka, o stavu Lige socijaldemokrata Vojvodine, koji je prema Ustavu Republike Srbije sasvim jasan. Mi smo odavno već rekli šta mislimo o onih sedam procenata koji su namenjeni za budžet AP Vojvodine. Smatramo da je to izuzetno mali procenat.
Ono što je vrlo važno, čak i tih 7% se ne ispoštuje. Mi čvrsto stojimo iza ovih naših reči. Sasvim je jasno da su u tih 7% uračunate i plate za zaposlene u obrazovanju i finansiranje dela programa u oblasti kulture. Mislim da je i gospodinu Cvetkoviću ta informacija sasvim poznata i ne znam zašto ovde nekoliko puta večeras i on i potpredsednik Vlade, gospodin Đelić, iznose činjenice koje uopšte nisu tačne.
I da prihvatimo tih 7%, takvih 7%, možemo reći da je realizacija pokrajinskog budžeta samo 41%. To je neverovatno mali procenat. Gospodina Cvetkovića bih, takođe, informisao da je za Fond za kapitalna ulaganja iz republičkog budžeta transferisano od 23 milijarde, koliko je predviđeno, nešto manje od 20% ili svega četiri milijarde. To su činjenice koje su poprilično realistične.
Ono što je još gore, a to ste čuli iz izlaganja nekoliko mojih prethodnika iz našeg i manjinskog poslaničkog kluba, da je vrlo loša sama činjenica, o kojoj LSDV često govori, da Vojvodina, eto, nema više ni svoj statistički zavod koji uopšte može da kontroliše ove finansijske tokove u AP Vojvodini.
Vrlo je važno istaći da je u Fond za razvoj AP Vojvodine transferisano od predviđenih milijardu i šesto miliona dinara nešto oko 3% ili 60 miliona dinara. To su podaci iza kojih mi iz LSV stojimo čvrsto. Samo bih istakao, samo jedna konstatacija, da mi nije jasno da li i deo tih četiri milijarde dinara, koji su za AP Vojvodinu transferisani iz republičkog budžeta za sredstva za Fond za kapitalna ulaganja, možda jedan deo ide za štampanje brošura koje, evo, sada već nekoliko nedelja možemo naći u medijima.
Samo bih rekao da su brošure sa potpisima Bojana Pajtića i direktora Fonda za kapitalna ulaganja, sa predizbornim sloganom DS i sa bojama zastave DS. Ovo su neka naša viđenja i neka pitanja za gospodina ministra. Voleo bih da ministar u Vladi Republike Srbije, kao i potpredsednik koji nije tu, da ipak malo realističnije daju odgovore i sagledavaju stvari. Hvala.