Dame i gospodo, obzirom da su šefovi poslaničkih grupa završili, želeo bih u nekoliko rečenica da prokomentarišem, možda i odgovorim na neka pitanja, pri tome ću se držati na onih na koje potpredsednik Đelić nije dao odgovore, a nije ni bio tu kada su postavljena.
Jedno od pitanja koje je preovladavalo kod nekoliko narodnih poslanika je bilo vezano za Vojvodinu, da li je budžet u skladu sa Ustavom, da li se dovoljno sredstava odvaja za Vojvodinu, da li je Vojvodina protočni bojler za ove 24 milijarde koje idu za plate u prosveti, pa bih pokušao da dam odgovor na to.
Prvo, što se tiče same cifre, i to je isto bilo postavljeno pitanje, definicija budžeta, šta je to budžet, da li su budžet prihodi, da li su rashodi, da li su ispod cifre, iznad cifre, zbirno, nezbirno itd. Tu postoje različiti stavovi i nažalost ne postoji formalna definicija u nekom od dokumenata. Naravno, mi znamo da je budžet, ako hoćete da budete u izvesnom smislu cinični, da može da se da definicija da je to prihod i rashod, da je to jedan sistem računa, pa da on uključuje i tekstualna obrazloženja, tako da ne znate kako ćete na tekstualna obrazloženja da primenite procenu.
Da bismo izbegli takav način, mi smo u Predlogu novog zakona o budžetskom sistemu, koji je na ovoj sednici, dali predlog definicije šta je to, koja je to osnovica na koju se imaju primenjivati ovih 7%, kao i još neke stavke gde je budžet dat kao definicija za osnovicu.
Uglavnom, obračun koji je ovde jedan od poslanika rekao, on je uzeo i 7% primenio na ovih 650 milijardi, pa je rekao sedam puta šest 42 i 7 puta 5 je 35, došao je do 47 i približno do obračuna sa kojim smo mi računali i ta sredstva su obezbeđena u budžetu. Već je pomenuto, negde oko 24 milijarde su plate u prosveti, plus ima nešto malo u kulturi. Imamo još 18 milijardi, od kojih su devet milijardi izvorni prihodi koje ostvaruje sama Vojvodina i devet milijardi su keš sredstva preko NIP-a koja će se transferisati, što daje oko 42 milijarde, i razlika će se obezbediti kroz privatizacione prihode.
Znate da je DDOR privatizovan i da će polovina od tog iznosa nakon što se uplati, a uplate će biti u narednoj godini, biti transferisana u budžet Vojvodine, tako da nije sporno da će budžet Vojvodine raspolagati sa ovim sredstvima o kojima je bilo reči.
Na primedbu da je to protočni bojler, kao prikupe sredstva, pa odmah prođu, ta primedba je na mestu, ali ona važi za bilo koji budžet. Znači, isto tako i republički budžet prikupi sredstva, pa ih deli za plate. Vi kada gledate, to je apsolutno jedan takav pristup. Moguće da je ovde primedba vezana za to ko donosi odluke o upotrebi, da li treba Vojvodina da donese odluke o upotrebi tih sredstava za davanje plata ljudi u prosveti, ali to je pitanje političkih odnosa i ne bih ušao u ta razmatranja. U svakom slučaju, smatram da treba da se ide na decentralizaciju, do mere koja ne ugrožava državnost Srbije. To je vezano za sredstva za Vojvodinu.
Bila je jedna primedba da u budžetu nema dovoljno sredstava za razvoj. Kada se kaže da nema dovoljno sredstava, onda je to jedan kvalitativni sud, što znači da mora da postoji poređenje sa nečim, da li je primedba da je manje sredstava sada nego prošle godine i mogao bih da kažem da nije tačno. Sam budžet sadrži nešto manje sredstava na poziciji NIP-a, ali su zato otvorene kreditne linije, tako da će u razvojnom smislu čak biti na raspolaganju i više sredstava, tako da u tom kontekstu se pojavljuje ta razvojna komponenta budžeta.
Sa druge strane, bila je primedba vezano za definiciju smanjenja javne potrošnje, vizavi plata gde su bile različite kritike. Mislim i zapravo moja poruka odavde jeste da kada se gleda javna potrošnja i kada se postavi kao cilj da se ona smanji, u osnovi treba gledati kako se kreće njeno učešće u ukupnom bruto društvenom proizvodu.
Kad vam se smanjuje javna potrošnja u bruto društvenom proizvodu, to znači da veći deo ostaje na raspolaganju onima koji su to stvorili i onda oni sada mogu da ulažu, a to je upravo demonstrirano ovim budžetom, kojim se smanjila javna potrošnja na konsolidovanom nivou za 0,8% u odnosu na plan za 2007. godinu. Prema tome, to je nešto što je sigurno jedan dobar rezultat i ide u pravcu ovih zalaganja oko suficitnog budžeta.
Lično se isto zalažem da budžet uđe u suficit, ali pokazalo se da to nije moguće učiniti u kratkom roku, kako su neki narodni poslanici čak i ovde predlagali, iz prostog razloga što je najveći deo budžeta u osnovi već definisan i vi nemate pozicije gde biste mogli da realizujete tu vrstu uštede. Daću vam, radi spekulacije, cifre da vidite kako to izgleda. Ako vam je bruto društveni proizvod koji je ocenjen za sledeću godinu negde oko dve hiljade sedamsto milijardi, onda tih dva tri posto suficita koji su predloženi iznose reda veličine sedamdesetak milijardi, što znači da treba negde skinuti.
Kad pogledate samo tri stavke, to su transferi, a to je ovo što upućujemo raznoraznim lokalima, Vojvodini itd.
Zatim uzmete drugu stavku, to su plate od ovih 176 milijardi koje je neko pomenuo i tu dodate još socijalu od blizu 70, samo te tri stavke kad saberete vidite da to već izlazi preko 450 milijardi. Sada imate svega 100 milijardi na kojih treba da uštedite 60. To prosto nije moguće.
Pravac je dobar, u tom pravcu se ide, ali za godinu dana je to nemoguće postići. Moram da kažem, pitanje vezano za deficit koji je ovde kritikovan, voleli bi da smo na nuli, ali je ovaj deficit mnogo kvalitetniji od deficita iz 2007. godine, jer u osnovi nemamo tzv. treću licencu koja nosi oko 25 milijardi dinara, tako da je de fakto ovaj deficit iz ove godine za 25 milijardi veći, ako smatramo da ta licenca nije prihod, nego što je nominalno prikazano, što znači da smo mi u jednoj godini apsorbovali tu razliku od 25 milijardi, što je uspeh. Ako to uspemo sledeće godine, već ćemo imati suficit, i one druge ćemo imati čak i suficit u željenom nivou, koji je ovde bio pomenut.
U vezi RZZO-a, prvo, neko je rekao da nisu prikazana sva sredstva. Ne, prikazana su sva sredstva. Problem je u tome što je pitanje definicije zakona i kakav je odnos između lečenja neosiguranih lica. Dakle, sasvim pogrešno je protumačeno da ova država ne želi da leči neosigurana lica. Nije tačno, sva neosigurana lica će biti lečena. Ovde je pitanje samo mogućnosti sredstava koja bi bila u vidu donacije, odnosno plaćanja za naknade tih troškova preneta na RZZO. Kao što ste videli, tu smo preneli nešto manje od pet milijardi, od čega jedan deo od četiri direktno za te namene i nešto manje od milijardu za investicije u tim ustanovama.
Bilo je postavljeno pitanje - zašto to nije usaglašeno sa zakonom. Mogu da vam kažem da je to pitanje legitimno. Jesmo usaglasili to sa zakonom, u tom smislu da je zakon pripremljen i on ide ka Skupštini. Mislili smo da to bude objedinjena rasprava, ali kao što vidite, nismo uspeli ni da objedinimo sa budžetom ostale poreske zakone koji, po prirodi stvari, idu sa njim.
Neko je spomenuo, ali to je više politička floskula, vezano za Savet za borbu protiv korupcije, da je dobio manje para nego prošle godine. Međutim, mi imamo informaciju da su oni dobili koliko su tražili. Jeste da je manje nego prošle godine, ali nije im zakinut ni dinar, onoliko koliko su tražili, toliko su dobili i mislim da je to sasvim u redu, tako su bar meni preneli. Inače, to je jako mala stavka i potpuno je beznačajna.
Drugo, hteo bih da kažem da je bilo primedbi oko spoljnotrgovinskog deficita, jedna ideja da se on reši uvođenjem visokih carina itd. To je deo jednog miljea koji je malo drugačiji nego što razumem način na koji to treba rešiti. Teoretski posmatrano, kad zabranite totalno uvoz, onda nema ni deficita, ali način na koji se to rešava ipak jeste kroz podizanje konkurentske sposobnosti ove privrede, strukturne reforme itd, a ne kroz zabrane koje samo otežavaju stvar na dugi rok.
Bilo je pitanje, takođe, vezano za PDV i bebi-opremu i to pitanje se pojavljuje na više mesta. Otprilike, ovde je glavni problem definicija tog pitanja - da li je brisanje PDV-a cilj koji želi da se postigne ili je to sredstvo za postizanje drugog cilja?
Ministarstvo finansija je smatralo da je ukidanje PDV-a sredstvo za postizanje nekog drugog cilja, onda je razmatralo koji je taj drugi cilj i dalo čitav niz predloga za koje smatra da su mnogo bolji nego da se ukida PDV.
Međutim, ovde se to potpuno razdvojilo i ide se, targetira samo na PDV kao osnovni cilj i možemo i tako da ga posmatramo. Naravno, onda bi morali da povećamo npr. neku drugu stopu, možda opštu stopu PDV-a na 19, tako bismo izbalansirali gubitke, ali zaista mi je teško da razumem da je nekome cilj da ukine nešto, izuzev ako iza toga ne stoje neki materijalni interesi. Zahvaljujem.