Samo da vas podsetim da je danas rasprava o budžetu! Određujem pauzu. Nastavak sjednice je u 14,00 sati. Zahvaljujem.
(Posle pauze – 14,05)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo popodnevni rad sednice. Reč ima narodni poslanik Borka Vučić. Za minut je ministar ovde, Borka, izvoli.

Evo, kažem da se žalim što danas dame narodni poslanici nemaju uopšte nikakvu pažnju.

Izvini Borka, evo ministra. Dakle, nastavljamo, gospodine ministre, ima reč gospođa Borka Vučić. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, poštovani malobrojni poslanici, moje kolege, meni je žao što vas je malo. Govorim o jednom pitanju koje bi vas sve interesovalo. Žao mi je što imam uvek prilike da čujem sve vas, a evo vi ste niste ni malo posvetili meni, kao što se ja vama posvećujem. Nema problema.
SPS i njen poslanički klub, kako to njemu dolikuje, detaljno je razmotrila Vladin Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu, kao osnovni finansijski dokument kojim se praktično vrši svojevrsna preraspodela nacionalnog dohotka zemlje. Učešće budžeta od 23,7 posto, odnosno nešto više sada, u društvenom proizvodu 2006. godine, govori o značaju ovog pitanja za Narodnu skupštinu i njena tela.
Dobro je što poslanici istovremeno raspolažu danas sa izveštajem Narodne banke Srbije o stanju bankarskog i ukupnog finansijskog sistema zemlje za prethodnu godinu. U njemu ima reda u izlaganju i obilje podataka, koji na određeni način oslikavaju stvari u našem finansijskom sistemu.
Korisna je takođe informacija o kretanju važnijih monetarnih agregata u periodu januar-septembar 2007. godine, koji je krajem novembra razmatrala Privredna komora Srbije. Oni su imali sreću da je kod njih bio i guverner i nekoliko ministara, tako da su imali mogućnosti da ih Vlada više čuje nego nas.
Znači, imamo sve mogućnosti da povežemo ova tri stručna i važna materijala, kao i nedavno objavljeni Memorandum o budžetu i ekonomsko-finansijskoj politici za 2008. godinu, sa projekcijom 2009. i 2010. godine. Sve je ovo, radi naše realne analize ekonomsko-finansijske, socijalne i drugih pozicija Srbije, dobro.
Za sada nemamo oditovane završne račune budžeta Republike Srbije za 2002, 2003, 2004, 2005. i 2006. godinu, odnosno oni još nisu razmatrani u Skupštini Srbije jer se čeka njihova revizija. Kao što vam je poznato, za formiranje Državne revizorske institucije čekano je skoro dve godine, a nažalost još uvek nije zaživela, postoji samo predlog budžeta ove institucije.
Da pređem na neke bitne činjenice iznete u predlogu budžeta i izveštaju Narodne banke Srbije. Prvo bih napomenula da u izveštaju Narodne banke Srbije nedostaju glavni segmenti finansijskog sektora i to: stanje finansija u Narodnoj banci, stanje stečajnih postupaka, uključiv stanje Agencije za sanaciju i stečaj, a posebno postupak stečaja naše četiri razvojne banke. Evo imam sreću i obećanje je gospodin Đelić izvršio, naš ministar finansija takođe, da sam jutro zatekla pismeni odgovor na moje pitanje vezano sa ovom temom. U vezi sa tim bih mogla da budem mnogo konkretnija, nego što sam se bila pripremila.
Primedbe povodom odgovora ministra finansija na poslaničko pitanje su dosta velike. Nisam zadovoljna odgovorom. Previše je procedura, raznih objašnjenja i navođenja zakonskih i drugih propisa koji su poznati i objavljeni, a nema - finansijskih podataka, što je bila suština mog pitanja. Ali, ipak, ono malo cifara, osim što pokazuje da ima mnogo više tajnosti nego što sam pretpostavljala, ukazuje da su sve četiri razvojne banke - Investbanka, Beobanka, Jugobanka i Beogradska banka - koje su uključene u ovo, u sledećoj poziciji. I to bih navela.
Ukazuje se, da su sve te četiri banke i same bile pozitivne i mogle da svojim potraživanjima i imovinom izvrše svoje obaveze. Navešću samo nekoliko primera. Kod naplate potraživanja od preduzeća dužnika banaka navodi se da je do sada naplaćeno oko 11 milijardi dinara, podvlačim to, međutim ne daju se još dva ključna podatka, i to - koliko su ukupna potraživanja i koliko je država otpustila duga po ovim potraživanjima, što su mogle i same banke da urade. Ovo ćemo zatražiti da nam se ponovo, u okviru pitanja, kada bude vreme, odgovori.
Još jedna krupna stvar. Kod prodaje imovine banaka cifra samo po osnovu zakupa prostora poslovnog iznosi 1,8 milijardi dinara, što ukazuje da je imovina banaka ogromna, a i sama činjenica da su od do sada prodate imovine banke ostvarile još 6,12 milijardi dinara, što sve zajedno iznosi oko 19 milijardi dinara.
Sledeća bitna činjenica je da je prvi isplatni red banaka u stečaju isplaćen i to, koliko vidim, na strani tri, iz naplate potraživanja banaka, a ne iz državne kase, i to u iznosu koji je omogućavao da i same banke to učine. Država je iz budžeta samo privremeno uskakala, ali se prva naplatila, što su mogle i same banke da urade.
Štednja građana i platni promet izmireni su skoro u visini priznatih potraživanja ili da ima dovoljno, ili je bilo dovoljno novaca da se do kraja sve ovo isplati. Samo štednja iznosi 132,9 milijardi dinara, što znači oko 10,5 milijardi evra. Evo sve to pokazuje da sve ove banke nisu trebale da idu u stečaj, nego u sanaciju ili u konsolidaciju. Beogradska banka je čak imala od Agencije za sanaciju i stečaj odobrenje i rok nekih 60 dana da to izvrši.
U izveštaju se skromno na jednom mestu pominje da je ovlašćena Agencija za sanaciju i stečaj da upravlja sredstvima, ovima kojima predstavljaju izvore ove četiri banke koje su neopravdano u stečaju. Pominje se i da se ta sredstva oročavaju, što je sasvim normalno, kod banaka samo sa državnim kapitalom. Meni je nepoznato da je na primer Rajfajzen banka, koja ima dosta veliki deo tih sredstava, veoma često još neke druge, Sosijete ženeral, da je ona državna banka.
Nije primerno na kraju ovog odgovora obrazložiti to još narodnom poslaniku i eks-bankaru da je javnost stečajnog postupka naglašena na način da se na oglasnoj tabli trgovinskog suda ističu objave i druga obaveštenja.
Pravi zahtev javnosti, pa i moj, a još više akcionara, da kažem i onih sedam hiljada do osam hiljada nezaposlenih, koji hvala bogu sada su već zaposleni jer strane banke koje su kod nas došle naše bankarske kadrove gotove su prihvatili, evo posle sedam godina, pa i na značajnijim mestima jer sigurno vrede, prema tome nama je potreban kompletan, sasvim tačan podatak o svim elementima stečaja, a ne samo onima koji su iznuđeni ovim pitanjem.
Takođe, u samom uvodu izveštaja Narodne banke Srbije stoji da su svi segmenti finansijskog tržišta poslovali pozitivno i ostvarili rast pri čemu je dobit od 16,5 milijardi dinara dramatično visoka, čak 127% veća u odnosu na 2005. godinu. Ako se tome doda podatak iz izveštaja da su banke krajem 2006. upravljale sredstvima u visini od 55 bruto društvenog proizvoda Srbije, onda je jasan njihov negativan uticaj na razvoj ekonomsko-finansijskog tržišta zemlje.
Kada su u pitanju izvori sredstava banaka, pada u oči da banke, uglavnom strane, imaju svega 18,5 sopstvenih sredstava kod nas, a čak 81,5 čine naša sredstva poverena tim bankama (strana 11. izveštaja). Znači, strane banke nas kreditiraju našim sredstvima i to pod veoma nepovoljnim uslovima, to je svima poznato.
Struktura plasmana upadljivo pokazuje loše strane, ne samo monetarne nego i ukupne ekonomske politike. U strukturi plasmana krediti privredi su daleko manji od plasmana stanovništvu sa tendencijom velikog rasta daljeg zaduživanja stanovništva. U izveštaju, opet strana 17, vidi se da su plasmani stanovništva rasli za 4,5 puta brže od plasmana u privredi. Prema stanju na kraju septembra 2007. godine, dinarski plasmani iznosili su preko 694 milijarde dinara, što je u odnosu na kraj decembra 2006. godine povećanje od 177 milijardi dinara ili preko 34%.
Krediti privrede i ovoga puta su povećani u tom periodu za 30%, a krediti stanovništva preko 40%. Izrazito visok kreditni rast ostvaren je tokom jula i avgusta, kada su krediti povećani za oko 50 milijardi dinara, od čega je privredi plasirano preko 20 milijardi, a stanovništvu oko 30 milijardi dinara. U ukupno odobrenim kreditima tokom 2007. godine gotovinski krediti su imali najveće učešće, preko 40 odsto i beleže kontinuirani rast.
Posmatrajući dinarske plasmane banaka u dužem vremenskom periodu, uočava se da ovi krediti beleže permanentni rast po relativno visokim stopama. U odnosu na rast iz 2003. godine povećani su krediti privredi za svega tri i po puta, a krediti stanovništva za devet i po puta. Visok rast dinarskih plasmana ostvaren je naročito u 2004. i 2005. godini i to privredi je povećano za 45, a krediti stanovništvu za 125%.
Ovde treba imati u vidu nisku polaznu osnovu odnosno stanje kredita u prethodnom periodu. Iako su preduzete mere Narodne banke, nisu doprinele osporavanju rasta kredita odobrenih stanovništvu i nije došlo do bitnijeg usmeravanja kredita prema privredi. Svako ozbiljan i odgovoran zatražio bi analizu ne samo razloga, nego i analizu mogućih mera da se u okviru ekonomske politike i boljeg kreditiranja privrede, umesto kreditiranja stanovništva, obezbede uslovi da privreda dobije povoljnije kredite. Na taj način stanovništvo bi se, u okviru poboljšanja privredne stabilnosti rada, razvoja i povećanja kupovne moći, manje zaduživalo i oslobodilo kreditne omče oko vrata.
Uzimanjem skupljih kredita sa deviznim klauzulama i varijabilnim kamatama sasvim sigurno vrši se pritisak na povećanje uvoza, platnog deficita, podiže inflacija, usporava privredni razvoj, a ima i drugih negativnih posledica.
Takođe, valja pomisliti kakva bi korist bila da su domaće, a ne strane banke ostvarile visoki profit i da se sav taj profit, koji se meri stotinama miliona evra, bude u funkciji razvoja zemlje. Zamislite samo koliko bi krediti bili pristupačniji i kolika bi bila sveukupna korist za razvoj naše zemlje.
Da li se neko zapitao - šta su to strane banke novo donele? Veštim bankarima sa zapada naše domaće banke bile su brana, a njihovim gašenjem je kao na tacni servirano bankarsko tržište u zemlji. Omogućen im je pravi raj za visoke profite. Naročito kada se radilo o transferu marke u evro. Serviran im je bankarski kadar, prostor i naravno velika podrška vlasti, koja se utrkivala da što pre sruši sve što je u bankarstvu iole vredelo. Ovakvo ponašanje vlasti trebalo bi opisati kao čudo za Ginisa.
Vraćam se na tekst izveštaja Narodne banke Srbije. Mnogi delovi bi se mogli dovesti u pitanje ili bi se povodom njih mogla postavljati ozbiljna pitanja vezana za našu ukupnu monetarnu politiku, a posebno ponašanje naše centralne monetarne institucije. Domaće monetarne vlasti su nedovoljno obazrive, možda nestručne, a možda postoje neki drugi razlozi. Razlog svakako nije u korist države i politike, niti u korist naše zemlje.
Ni u jednoj zemlji, koja drži do svog nacionalnog bogatstva i ozbiljnosti, takav pristup monetarnoj politici ne bi bio tolerisan. Ovde se smatra normalnim i još o tome slušamo pohvale kako smo, što se ovog sektora tiče, već ušli u Evropsku uniju, u tom uvodnom delu izveštaja, kao i hvale primalaca raznih nagrada o tobože postignutim rezultatima, čije domete na svojoj grbači oseća svaki građanin, a i naša privreda.
Loša su predviđanja aktuelne monetarne vlasti u pogledu smanjenja kamatnih stopa, odnosno ponašanja stranih banaka u tom slučaju jer je dominantna uloga stranih banaka u bankarskom sistemu. Može se reći da nema konkurencije među bankama, već prećutni dogovor najvećih, mahom stranih banaka, da se ne smanjuju kamatne stope.
Svako povećanje obavezne rezerve od strane Narodne banke Srbije kao jedan monetarni instrument se u stvari prevaljuje na korisnike
kredita. To je začarani krug koji ostavlja najteže posledice kako na građane, korisnike, tako i na već opterećenu privredu, pre svega velikim poreskim obavezama.
Budžet se na rashodnoj strani u vidu izdataka planira na iznos od 654 milijarde dinara, a pri tome se na strani prihoda ukupno očekuje 639,6 milijardi dinara ili 14,8 milijardi manje nego što se troši. Osim toga, planira se da se u 2008. godini izdaju i garancije republike u iznosu od 66 milijardi dinara, zatim 57,9. Da li je ukupan rashod budžeta Srbije za 2008. godinu samo ono što je prikazano 654,4 milijarde, a ni to nema pokriće u prihodima ili je u stvari zahvatanje u društvenom proizvodu mnogo veće, kada se ima u vidu da su ova dodatna opterećenja naslonjena na budžet jer se radi o obavezama Republike Srbije, a što ukupno iznosi čak oko 800 milijardi dinara.
Ako se pri tome ima u vidu i stanje duga koji je stvoren, koji je na dan 13. septembra 2007. godine iznosi 713,2 milijardi dinara, kako se navodi na strani 6. Predloga zakona o budžetu, onda se s pravom može postaviti pitanje koliko je opterećenje privrede i stanovništva ove zemlje da bi se realizovala ovolika potrošnja?
Posle izvršenih stručnih i merodavnih konsultacija od strane naše ekipe, kao i posle brojnih primedbi dobijenih direktno sa terena, a posebno od poljoprivrednika, i na osnovu podataka o visini planiranih sredstava, SPS smatra da je Agrarni budžet u 2008. godini devalviran. Nesporna je činjenica da je već drugu godinu zaredom ovaj budžet sve manji i manji.
U situaciji kada je obim poljoprivredne proizvodnje svih kultura, kao i svih vrsta stoke, manji od proseka 1986/1990. godine, nije shvatljiva namera Vlade da u pogledu agrara ima krajnje simboličnu ulogu.
Zato mi predlažemo u svojim amandmanima balansiranje značajnih iznosa u budžetu, sa ciljem da se smanji planirani iznos onim kategorijama tj. ekonomskim klasifikacijama koje nisu zasnovane na zakonu već na bazi ovlašćenja resornih ministara.
Smatram da je ovo smanjenje sredstava pravno moguće i ekonomsko opravdano, jer je agrar naša jedina grana koja u ovoj godini ostvaruje devizni suficit i čije učešće u ukupnoj strukturi društvenog proizvoda nije zanemarljivo, i držimo se naravno poruke našeg ministra finansija, da sve što se može uraditi bude u okviru planiranih razdela.
U tom smislu svi naši amandmani su usmereni i verujemo da ćemo naići na vašu podršku, jer poljoprivreda, bar imam moralno pravo da kažem, jer sam ove godine otkako sam poslanik i u okviru Fonda mladih poljoprivrednika prešla dosta kilometara, nećete mi verovati, 18.000 kilometara, po selima, i na planini, i u Vojvodini. Moram da vam kažem da je selo najugroženije.
Kao bankar mislim da postoji još uvek rezerva, ne samo za ovih deset milijardi dinara, koliko mi predlažemo dase poveća budžet za agrar, već i znatno više od toga, što u budžetu ima stavki koje nisu precizno definisane u pogledu potrošnje, već ste ostavili Vladi Srbije da donosi posebne programe za korišćenje raspodele tih sredstava, što je svojevrsni presedan i što smanjuje budžetsku disciplinu i transaprentnost javnih finansija u koju se često predstavnici Vlade zaklinju.
Imajući sve činjenice i argumente u vidu, poštovani poslanici, pozivam vas da prilikom razmatranja amandmana, posebno o poljoprivredi, damo naš doprinos da ovu granu podržimo, samo u okviru planiranih razdela, kako kaže ministar u svojoj poruci.
Ako sada izostane donošenje i realizacija strateškog razvoja poljoprivrede, našeg nacionalnog prioriteta, neće biti moguće ni jačanje budžeta za 2008. godinu, niti ukupnog društvenog napretka u zemlji, niti rasta standarda njenih građana, a to znači manje šansi za evropske i svetske integracije. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku gospođi Borki Vučić. Poslovnik reklamira narodni poslanik Slobodan Maraš, a neka se pripremi narodni poslanik Zdravko Topalović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u toku pauze skupštinskog zasedanja desio se jedan veliki skandal, i to skandal koji je izazvao predsednik Skupštine gospodin Oliver Dulić. Nije mu prvi put da izaziva skandale, ali ovakav skandal se prvi put desio u Skupštini.
Znači, LDP je juče ili prekjuče najavila održavanje konferencije za medije, koja je trebalo da se održi u Pres sali.
Tom prilikom smo hteli da upoznamo javnost da je prikupljeno više od 100.000 potpisa tokom građanske inicijative da se ispitaju zloupotrebe, kako političke, tako i finansijske, odnosno stvaranje monopola kompanije Delta.
Gospodin Dulić je učinio nešto što je stvarno presedan, zabranio je održavanje konferencije u Pres sali iz razloga koje ću vam sada pokazati. Znači, u ovoj skupštini je dozvoljeno da se dele pamfleti i leci koje vladajuća koalicija štampa i deli protiv jedne medijske kuće, ali zato nije moguće ovakav jedan raširiti na kome piše "Beograd, a ne Delta, Srbija a ne Delta siti, život je zakon", zbog toga što piše Liberalno-demokratska partija. Mi smo pod tim imenom ušli u ovu skupštinu. Znači, bilo je zabranjeno ispisivanje stranačkih obeležja. U čemu je poenta? Poenta je u tome što ovde može da se ispituje sve, ali ne može da se ispituje Kompanija Delta i njihovo poslovanje, odnosno njihova vezanost za vlast trenutnu u ovoj državi i onu koja je bila pre toga, od 2004. do 2007. godine. To je problem.
Gospodin Dulić, bolje bi mu bilo da prestane da piše pisma našem predsedniku partije, tajna, u kojima se ponizno izvinjava zbog toga što ne reaguje kada treba da reaguje. Gospodin Dulić bi bolje bilo da primenjuje Poslovnik ove skupštine. Zaista je pokazao da je najgori predsednik Skupštine koji je ovde ikada radio. Apsolutno svakog dana pokazuje da pravi razliku između poslaničkih grupa. Zbog toga smo danas tražili i juče smo tražili, i opet tražimo da dođe i potpredsednik Vlade, gospodin Đelić, ukoliko nije zauzet otvaranjem jednog od objekata gospodina Miškovića odnosno Delte, da dođe ovde i da nam odgovori na neka pitanja.
Ovom prilikom bih se još samo zahvalio svim medijima koji su, i pored pretnje od strane gospodina Dulića, odnosno zabrane da idu kod nas na peti sprat, jer smo morali da držimo u hodniku pres, znači, pored zabrane od strane predsednika Skupštine održali smo pres na petom spratu. On je branio da dođu mediji. Ovom prilikom bih hteo da se zahvalim svim medijskim kućama koje su došle gore i prisustvovale našem presu, gde smo predali preko 40.000 potpisa koji su uredno zavedeni na formularima koje je Skupština dala. Da gospodine, prikupljeno je više od 100.000, 40.000 za tri dana prikupili smo na formularima koje smo dobili od ove Skupštine.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Slobodanu Marašu. Narodni poslanik Zdravko Topalović. Izvolite.

Dame i gospodo, građani Srbije, predlogom ovog budžeta je predviđeno da budžet za 2008. godinu bude veći za 10% od budžeta za 2007. godinu, uz deficit, tj. manjak, od 14,8 milijardi dinara. To znači da će u 2008. godini država više trošiti nego zarađivati.
Vlast je predvidela da će bruto društveni proizvod biti veći za 6,5% u odnosu na prethodnu godinu, ali za plate budžetskih korisnika predvideli ste 16% povećanja, a da ukupnu javnu potrošnju smanjite za svega 1%, nepunih 1%.
Budžet je preveliki za nivo bruto društvenog proizvoda koji imamo, čime će se stvarati nova zaduženja, a smanjenje javne potrošnje nema. Najgore od svega je što finansiranje budžetskog deficita i izdatke poslovnog duga nameravate da obezbedite od privatizacionih primanja i kredita.
Budžet nije ni afirmativan ni razvojni, a sredstva od privatizacija umesto da se ulože u profitabilne proizvodne delatnosti i otvaranje novih radnih mesta, što bi u narednim godinama dovelo do makroekonomske stabilnosti, vi ste sredstva od privatizacije namenili javnoj potrošnji, kao i vraćanju nepovoljnih kredita, koje ste uzimali prethodnih godina, tačnije od 2001. godine, od kada ste na vlasti, pa niste znali da ih iskoristite ili ste ih iskoristili za punjenje privatnih džepova.
Javni dug, za zemlju trenutne ekonomske moći, nažalost, moram da kažem nemoći, jeste zastrašujući - 9.044.193.797 evra, a sa zaduženjima fizičkih lica tj. građana Srbije, po osnovu kredita iz poslovnih banaka iznosi ukupno 14 milijardi evra.
Srpska radikalna stranka je podnela veći broj amandmana u želji da se nešto poboljša u ovako loše projektovanom i urađenom budžetu. U jeku štrajkova prosvetnih, pravosudnih i drugih radnika, malim platama u vojsci Srbije, kao i mnogi drugih zaposlenih u Srbiji, vi novac poreskih obveznika nekontrolisano trošite.
Evo nekih konkretnih primera. Kancelarija Nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine u iznosu od 53 miliona 404 hiljade dinara. Rogobatan naziv i kancelarije, a i bogami prilična sredstva za rad te kancelarije.
Tužilaštvo za ratne zločine, 86 miliona 940 hiljada dinara. Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, 199 miliona 386 hiljada dinara, a efekat rada agencije nikakav. Ostale agencije služe za nekontrolisano i neopravdano davanje sredstava poreskih obveznika u cilju da vladajuća koalicija, visokim platama i ostalim davanjima, zadovolji svoje borce petooktobarskog puča.
Još drastičniji primer je izdvajanje iz budžeta za Kancelariju za saradnju sa medijima, kojoj pripada 76 miliona 152 hiljade dinara, a tim sredstvima će raspolagati samo jedan čovek, Dragan Đilas, tvorac medijskog mraka u Srbiji.
Ima u ovom budžetu još loših primera trošenja novca poreskih obveznika Srbije, poput Kancelarije za pridruživanje EU u iznosu od 78 miliona 947 hiljada dinara, a kako stvari stoje ta kancelarija može postojati i narednih 20 do 30 godina dok, po vama, Srbija ne uđe u EU. Novac za rad Kancelarije sigurno koristite i za podmićivanje trećerazrednih službenika EU koji vam čine sitne ustupke.
Vi ste u vašem izveštaju naveli da su za ostvarivanje projekcije makroekonomskih pokazatelja u 2008. godini neophodne neke pretpostavke koje ste naveli. Teorijski one jesu dobre, ali u praksi vi to sigurno ne ostvarujete i do sada ništa ostvareno od toga nije. Čvrsta fiskalna i monetarna politika. Znate i sami da smo ovde imali puno polemike oko veštačkog kursa dinara, o čemu su čak i neke kolege iz pozicije polemisale.
Jačanje privatnog sektora koji će kreirati nove investicije, izvoz i nova radna mesta. O čemu pričate? Gurnuli ste nas u CEFTU, gurnuli ste nas u propast, pričate ovde o promociji izvoza, a što se tiče jačanja privatnog sektora Srbija je država monopolista. Jednostavno, nemoguće je na ovaj način razviti privatni sektor. Umesto da su vam uzor bili Grčka i Portugal koje su ušle u UN sitnosopstveništvom, vi ovde forsirate očigledno veliki kapital multinacionalnih kompanija. Znači, i ovo ne stoji.
Jačanje finansijske discipline sa ovakvom poreskom upravom, Narodnom bankom, to je nemoguće uraditi, sa jednom tromom i krajnje neefikasnom poreskom upravom, a službenike tih službi ste zaštitili kao polarne medvede. Jednostavno za svoje greške nikome ne odgovaraju. Iz tog razloga budžet Republike Srbije niste zasnovali, kako vi kažete, na ostvarenim makroekonomskim i fiskalnim rezultatima u periodu januar-avgust 2007. godine. Nije tačno da su u tom periodu ostvarena ta povoljna makroekonomska kretanja, poput visokog rasta privredne aktivnosti, izvoza i zarada.
Istina je da je enormno porastao uvoz, a da su zarade porasle nominalno, ali ne i realno, a činjenica je da se siromaštvo i beda povećavaju u Srbiji. Gurnuli ste nas u CEFTU, a Slovenija i Hrvatska raspolažu sa 40 posto kapitala privrednih subjekata u Srbiji.
Gospodine ministre, pažljivo pročitajte i razmotrite amandmane SRS. Novac koji ste predvideli da potrošite na hapšenje haških optuženika, tužilaštvo za ratne zločine, stvaranje još gušćeg medijskog mraka, usmerite na neke pametnije strane, pogotovo na bezbednosni sistem zemlje, u trenutku kada hoće da nam otmu deo naše teritorije. Za kraj, još jednom vas pozivam da prestanete u sadejstvu sa Milosavljevićem, Dinkićem, Jelašićem, Đelićem i ostalim vajnim finansijskim ekspertima, sa finansijskim i privrednim demoliranjem Srbije.

Narodni poslanik Nebojša Zdravković.