ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 13.12.2007.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

13.12.2007

Sednicu je otvorio: Miloljub Albijanić

Sednica je trajala od 10:05 do 20:05

OBRAĆANJA

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem.
Gospodine Buha, imate i vi repliku takođe.
Pošto je spisak pravljen na početku rasprave i korektno je da ljudi koji su na spisku govore redom. Svi ostali koji se uključujete kasnije dobićete reč na kraju. Mislim da je to fer, tako da će posle gospodina Buhe da govori narodni poslanik Vladan Vučićević, pa potom narodni poslanik Saša Valjarević, i onda idemo redom kako je dogovoreno. Izvolite gospodine Buha.

Milorad Buha

Što se tiče izbeglica samo još malo pojašnjenja. S obzirom da sam izučavao sporazum o sukcesiji, sasvim imamo dovoljno prostora u sporazumu o sukcesiji da ugradimo ovo pravo koje je stečeno pravo.
Znači, svaki građanin Republike Hrvatske je to pravo ostvario po osnovi ovog sporazuma. On je danas u jednom nedefinisanom stanju. Zašto? Zato što neki žive ovde od 1991. godine, stekli su ili nisu stekli pravo. Ima slučajeva i dan-danas koji su 1991. godine došli ovde i nisu dobili državljanstvo, još su u nekoj magli, u nekom nedefinisanom stanju.
Imamo aneks G sporazuma o sukcesiji koji govori o privatnoj svojini i stečenim pravima. U okviru njega možemo to ostvariti. Mi uvek zaboravljamo da je to pravo koje proizilazi iz sporazuma o sukcesiji, građanin, Srbin ostvario u Hrvatskoj i u međusobnom prebijanju između jednog sukcesora i drugog to pravo moramo prebaciti na Hrvatsku. Znači, on će ga ostvariti ovde, ali nemojte da, kao sva prava koja su proistekla iz izbegličkog statusa, pala su sva na Republiku Srbiju. To se mora pretočiti tamo. Vi to kada budete preko ove komisije Republičke vlade o sukcesiji, vi to morate međusobno prebijati, vi to morate međusobno usklađivati, da niko ne ostane oštećen.
Srbi su ostali oštećeni, naša imovina je tamo, ogromna. Imamo određene podatke da je to 30 milijardi evra.
Gde su tu izgubljena prava? Gde je pravična naknada koja proizilazi iz sporazuma o normalizaciji odnosa između Republike Hrvatske i Republike Srbije itd, da ne širimo.
Znači, mislim da imamo dovoljno prostora da to možemo sada ugraditi. Iznormirati to pravo možemo vrlo lagano s obzirom da imamo materijalni sporazum, odnosno materijalno pravo koje proizilazi iz ovog sporazuma.
Nadalje, što se tiče privremeno raseljenih lica, imamo u članu 2. Predloga zakona o pravu na besplatne akcije, imamo u stavu 1. tačka 3. da su na dan 30. juna 2007. godine imala prebivalište na teritoriji Republike Srbije, odnosno status privremeno raseljenog lica sa Kosova i Metohije. Ovo prebivalište nema svoju formu, bitno je da su stekla status privremeno raseljenog lica sa Kosova i Metohije.
Pitanje je da li su svi ostvarili to pravo. Po nekoj inerciji, kada je došlo do egzodusa i iseljenja sa Kosova i Metohije, ljudi su došli ovde, prebivalište imaju tamo, a ovde imaju boravište. Ne znam da li i za njih moramo ozbiljno razmisliti, da li je dovoljna formulacija ovo što je ovde status raseljenog lica sa Kosova i Metohije i tu da vidimo da ne izbacimo nekoga ko objektivno ima ovo pravo.

Oliver Dulić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vladan Vučićević.

Vladan Vučićević

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, danas ova skupština raspravlja o dva vrlo bitna zakona.
Kada je reč o privatizaciji, iznad zakona o privatizaciji uvek to izaziva polemiku među poslanicima, naravno i među građanima Srbije. Srbija je jedna od zemalja koja je zadnja počela i koja je započela tranziciju.
Mislim da iz toga što je zadnja započela to je i dobro i loše. Dobro je iz jednog prostog razloga što smo imali prilike da vidimo loša iskustva zemalja iz okruženja i da ta loša iskustva privatizacije se ne dese u Srbiji. To je dobro, a loše je što smo započeli zadnji i što proces privatizacije nismo okončali, nismo završili.
Ono što građani s pravom zameraju, a vezano za privatizaciju, smatraju da ona nije bila realna, da ona nije bila poštena u nekom prethodnom periodu.
Sigurno da se nikada ne može napraviti poštena i realna privatizacija da svi budu zadovoljni, uvek ima onih koji su zadovoljni, onih koji su manje zadovoljni i danas u Srbiji imamo enormno bogate ljude i enormno siromašne ljude.
Obično su enormno bogati ljudi, to je realnost, to je slika Srbije, oni koji su uspeli da na jeftin način, a možda i kroz nedovoljno jasne zakonske alternative dođu do velikih, enormno velikih sredstava i firmi za vrlo kratko vreme i na jednostavan način.
DOS je napravio možda najveće greške jer je pritisak tada bio upravo na privatizaciju najuspešnijih preduzeća ili onih koji su imali dobru perspektivu. Pa setimo se samo u tom nekom periodu šest nekih cementara koje su privatizovane za samo šest evra ili šest dolara ili tako nešto. Koliko? Tri cementare. Šećerane za šest, izvinjavam se. Šećerane su za šest, a cementare su bile nešto skuplje, ali sigurno ne u realnoj vrednosti.
Vrlo se dobro sećam kada je bila ta privatizacija, baš sam danas slušao neki izveštaj da su šećerane najperspektivniji posao u Srbiji i najuspešnije firme. Sećam se u to vreme Karleuša je imala neku aukciju svojih odevnih predmeta, pa su ti odevni predmeti, da ne nabrajam koji, bili skuplji no šest šećerana. To je naravno izazivalo veliku sumnju kod građana i polemiku da jednostavno to nije dobro i da to nije dobro kako za građane Srbije tako i za državu Srbiju.
Priča o novim vlasnicima i ljudima koji su kupili ta preduzeća izazivala je veliku sumnju i onda vidite neko anonimno ime koje se pojavi, dobio je novac od babe, od tetke, od oca, od ujaka, od prijatelja iz inostranstva, prosto da čovek ne može da poveruje koliko su neki ljudi spremni da nekim ljudima učine, da im pozajme, daju novac, a u stvari radilo se, to su mnogi poslanici rekli, o prljavom novcu koji je na jedan vrlo specifičan način bio opran. I zato je ovaj zakon sada koji reguliše to dobar zakon i poslanici Nove Srbije će glasati, ali stvarno stoji jedna primedba da je taj zakon trebalo doneti mnogo pre, jer mislimo da je dosta tog prljavog kapitala već ušlo u Srbiju.
Kada se kaže ovde da se jednostavno ne želi da taj prljav novac uđe u budžet Republike Srbije, nažalost u nekim prethodnim budžetima taj prljav novac je ulazio i to je zamerka mnogih građana koji su godinama izdvajali od svojih ličnih dohodaka za izgradnju tih firmi.
Mi poslanici Nove Srbije i Nova Srbija je apsolutno za privatizaciju. Smatramo da taj proces privatizacije treba što pre da se završi, ali ne po svaku cenu. Ono što stvarno treba regulisati, možda i posebnim zakonom, a to je da oni koji su privatizovali firme plaćaju obaveze prema državi i to je vrlo bitno.
Vrlo često se sada pominju ovde velike firme i priča se o njima, da li su na jedan zakonit način ili nezakonit način došli do tih sredstava. Moram reći lično svoje mišljenje i svoj stav, mislim da je Srbija u prethodnom periodu opljačkana na zakonit način, upravo tako što je uvek postojala neka odluka, postojao neki zakon, postojao neki akt, ali mnogi su došli do velikog bogatstva, pa su postali enormno bogati preko noći, a naravno mnogi su u Srbiji postali enormno siromašni jer su ostali bez radnih mesta, a naravno i bez osnovnih sredstava za život.
Problem ovih zakona, pa i ovoga sada koji se donosi, jeste kako i na koji način će se ulagati sredstva od privatizacije.
U mnogim lokalnim samoupravama gde, u krajnjoj liniji, postoje ti poslovni subjekti tj. objekti zagađuju te sredine, a lokalna samouprava od tih sredstava ima samo 5%, što mislimo da je strašno malo.
S druge strane, doneli smo u Ustavu po ravnomernom regionalnom razvoju, pa bi bilo normalno da ova sredstva dobrim delom od privatizacije idu u ravnomerni regionalni razvoj, da nam se upravo ne desi da imamo dve Srbije, jednu siromašnu Srbiju, jednu bogatu Srbiju, da imamo bogat glavni grad, bogat Beograd, gde će živeti tri miliona ljudi, i naravno, jednu siromašnu Srbiju, a to je ono sve što je van Beograda.
Mi danas, to sam i juče rekao, imamo situaciju da mnogi sa periferije Srbije, centralne i južne Srbije, znači iz provincije, kako se to popularno kaže, a bave se određenim poslom, dolaze ovde u Beograd, jer samo ovde može da se obrne kapital, ovde postoji tržište i ovde ima posla, a na rubovima centralne i južne Srbije, Šumadije, jednostavno nema se mogućnosti zarade.
Zato smatramo da je ovaj zakon došao možda u periodu kada je i značajno, kada se treba da se privatizuju javna preduzeća i treba zaštititi tu imovinu da je ne kupe opet oni ljudi sa krvavim, prljavim novcem, ljudi koji imaju dosta krivičnih dela iza sebe, ljudi koji imaju sumnjivu prošlost.
Poslanici Nove Srbije će prihvatiti i glasati za ovaj zakon. Žao nam je što ovakve odredbe zakona nisu bile donete mnogo ranije, a upravo iz tog razloga da se ne desi ono što se dešavalo da su firme koje su godinama građene i mnogi uložili svoj znoj, svoj trud, svoj rad, odricali se, uplaćivali samodoprinose, besplatne dnevnice, subote, nedelje itd, a na kraju je to sada završilo u rukama nekih ljudi za strašno male novce, kao što sam naveo primer tih šećerana za nekih šest evra, dolara itd.
Drugi zakon, koji je isto tako vrlo važan za građane Srbije, jeste Predlog zakona o pravu na besplatne akcije, novčanu nadoknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije. Ovde je, naravno, rečeno, i ovaj zakon u javnosti danas možda izaziva najviše polemike kod građana. Mnogi radnici, pa i sindikati javnih preduzeća, bili su za to da se na neki način ne uključe svi građani u dobijanje besplatnih akcija.
Poslanici Nove Srbije se apsolutno zalažu za to da se upravo svi građani uključe u dobijanje besplatnih akcija. To je jedino pravedno. Zašto je jedino pravedno da se svi građani uključe? Upravo iz razloga što su svi građani i učestvovali u izgradnji, naravno i u formiranju tih javnih preduzeća. Hajde da vidimo kako su to građani uspeli i kako je svaki građanin ponaosob učestvovao.
Što se tiče određenih preduzeća, niste mogli da rešite da dobijete električnu energiju dok ne platite brojilo za svoju kuću. Svaki građanin je morao da uplati brojilo da bi dobio električnu energiju.
Kada ste hteli da uvedete telefon, svako je morao da uplati centralu u pošti, pa je morao da plati i svaki metar kabla čim prođe određenu dužinu, mislim da je to 100 metara. Ako ste hteli jaču struju, morali ste da platite trafostanicu, kabl, pa i kroz neko vreme, pre mnogo besplatnih dnevnica, subota, nedelja je odrađeno da ta javna preduzeća budu onakva kakva jesu. Mnogi su učestvovali i sva ta imovina koju ste morali da platite za dobijanje brojila, kabla itd. je postajala imovina tih javnih preduzeća. Tako su građani zaslužili da svi dobiju sada te akcije.
Bez obzira što su određeni sindikati mislili, pa i radnici javnih preduzeća, da treba da pripada samo njima da pripadne to, nikada se neće doći do prave pravde i do istine da jednostavno svi budu zadovoljni. S pravom oni građani koji su radili 40 godina imaju pravo da se ljute, a možda su preminuli pre tri ili šest meseci, godinu dana, zato što ne mogu da dobiju i njihovi naslednici. Imaju pravo da se ljute.
Mislim da je ovaj zakon ipak relativno ispravio određene nepravilnosti i da će doći do određene pravde. Ali, gospodin Rajko Baralić je rekao neke stvari, kao poslanik moram da se složim, ne vidim zašto određene stvari uslovljavamo.
Ono što mi možemo izneti kao možda određenu nepravilnost vezano za ovaj zakon, zašto se sada građanima Srbije, mladim ljudima uslovljava da moraju biti u biračkom spisku? Prvo, nije obaveza građana da se prijavljuju, obaveza je lokalne samouprave da upiše građane u birački spisak, a to da li će građanin da izađe na izbore ili neće da izađe na izbore, to je njegovo demokratsko pravo i ne vidim ni jedan jedini razlog da to mora biti uslov.
Mislim da je tu gospodin Baralić bio apsolutno u pravu. Neće moći niko da ospori građaninu koji ima 18 godina da ne dobije besplatne akcije samo zato što nije ispunio jedan od uslova i nije se upisao u birački spisak. Mislim da to, na neki način, s pravom kod određenih ljudi izaziva sumnju da možda eto postoji neka politička kalkulacija, da ako se to sada desi do kraja godine, biće simpatični oni ljudi koji su predložili ovaj zakon.
Ovaj zakon je predložila Vlada, ovaj zakon usvaja Skupština, usvajaju ga svi poslanici. Siguran sam u to da će za ovaj zakon glasati i mnoge opozicione stranke. Možda će biti apsolutnog saglasja, a ne vidim ni jednog jedinog razloga da i ne bude apsolutnog saglasja oko ovog zakona o podeli akcija građanima Srbije, zato što, kao čovek, mislim i naša poslanička grupa Nove Srbije, a koliko vidim i ostale poslaničke grupe misle isto – da treba to građani da dobiju, sa malim nijansama, a te nijanse se nalaze u amandmanima koji su poslanici podneli u određenim varijacijama šta treba promeniti, možda doterati zakon ili napraviti bolju ravnotežu pravde. Mislim da je to uvek, kada su ovakvi zakoni u pitanju, vrlo teško.
To da li će, kako je rečeno, i kako kaže ovde u zakonu da će svaki građanin dobiti po hiljadu evra, a da će 150 hiljada zaposlenih dobiti po četiri hiljade evra. Ono što je vrlo važno, važno je da se ne desi ono što se dešavalo u zemljama u okruženju – da vrednost tih akcija posle ne vredi možda flašu–dve piva. To se ne sme dozvoliti.
Na neki način tu vrednost, koja je predviđena i koja je rečena – tih hiljadu evra i ovih četiri hiljade evra, na neki način treba zaštititi, jer jednostavno taj novac građani treba da dobiju. Radi se o velikom novcu, radi se o vrlo bitnim i značajnim javnim preduzećima koja treba da budu privatizovana.
Ono što poslanici Nove Srbije smatraju da jednostavno, a to je isto primer iz zemalja iz okruženja, javna preduzeća su preduzeća koja treba da budu zadnja privatizovana. Jednostavno, sve one greške koje su pravljene u nekom prethodnom periodu moraju biti ispeglane i moraju se izbeći kod privatizacije javnih preduzeća.
zato što su u izgradnji tih preduzeća učestvovali svi građani i ne sme se dozvoliti da sa privatizacijom tih preduzeća sutra dođe do enormno velikih poskupljenja koja će opteretiti džep svakog građanina ponaosob.
Ono što ću na kraju reći, to je da smatramo da su ovi zakoni u interesu građana Srbije, da se iskreno nadamo da će biti sprovedeni po slovu zakona i da će se eventualne manipulacije, po bilo kom osnovu, vezano za jedan i drugi zakon izbeći i da ćemo učiniti oba ova zakona na zadovoljstvo građana. Poslanici NS glasaće za oba zakona u želji da se nepravda, koja je možda učinjena do sada, ispravi. Hvala.

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Saša Valjarević, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Nikolić.

Saša Valjarević

Gospodine predsedniče, gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su dva zakona, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji i zakon o podeli besplatnih akcija. Osvrnuću se prvo na izmene i dopune zakona o privatizaciji.
Moram da vas ispravim, gospodine Đeliću, jer sam se konsultovao sa kolegama koji su bili poslanici 2000. godine, u mandatu kada ste vi bili ministar, da SRS nije podržala zakon o privatizaciji 2001. godine. Možda je u svojim izlaganjima samo rekla da ima nekih delova zakona koji su možda bolji nego što je bio prethodni. Međutim, nije podržala ovaj zakon, tako da nije tačna ta informacija koju ste vi izneli ovde za govornicom.
Što se tiče same privatizacije od 2000-2001. godine pa sve do danas, građani Srbije su mogli da vide kako su privatizovana sva ta preduzeća. Preko 2.000 preduzeća je privatizovano, od toga veoma mali broj je nastavio dalje da radi.
Sva ta preduzeća koja su privatizovana rasprodala su svu onu imovinu koja je mogla da se rasproda, radnici su ostavljeni bez socijalnog programa, ostali su na ulici, ostali su bez posla, tako da sad imamo preko milion nezaposlenih u Srbiji.
Kolega Vukadinović je pomenuo da je raskinuta privatizacija u 280 preduzeća u Srbiji. To nije tačna informacija, mnogo više, a tek će ih biti. Znate kada? Kad bude SRS došla na vlast, jer ćemo onda putinskim metodama izvršiti proveru svih privatizacija.
Takođe sam član Odbora za privatizaciju, SRS ne učestvuje u radu Odbora, jer je predsednik Odbora za privatizaciju iz iste stranke iz koje je ministar, a to je iz G17 plus, ali pomno pratimo sve privatizacije koje se vrše u Srbiji i koje su sada u toku. Čak smo za neke privatizacije ukazivali, pa su one sprečene, posebno kada je došlo do restrukturiranja, ovo što ste vi pomenuli u elektroprivredi.
Daću vam primer pet restruktuiranih preduzeća u elektroprivredi u Kostolcu, gde je jedno od tih preduzeća Rio, trebalo je da bude privatizovano, pa kad smo intervenisali za ovom govornicom, stopirala se privatizacija Ria. Jer kao što su mnoge privatizacije u Srbiji urađene, gde je nerealno procenjena vrednost tih preduzeća, tako je pokušano i u ovom preduzeću.
Dosta tih privatizovanih firmi je zatvoreno ili je posle izvršena preprodaja tih privatizovanih preduzeća. Vidim da ste ovde u zakonu uključili zabranu, u članu 12. tačka 4., za fizička lica koja su osuđivana i protiv kojih se vodi postupak za sledeća krivična dela, pa ste nabrojali krivična dela protiv privrede, službene dužnosti, teškog ubistva, krađe itd.
Mislim da ste zakasnili, da je trebalo mnogo ranije to da uradite, jer kada je SRS ukazivala da mnogi iz kriminalnog miljea kupuju po Srbiji razna preduzeća, da ne krenem da nabrajam od velikih poljoprivrednih kombinata - Krmivo produkt itd, ko je sve to kupio, jedan od tih poljoprivrednih kombinata kupljen je i u Braničevskom okrugu, kupljena su i mnoga preduzeća koja nikada više nisu krenula da rade, već su sada u stečaju i zatvorena su. Mnogi ljudi su tada ostali bez posla.
Mnogo je prljavog novca i mnogo je novca koji je stečen na nezakonit način ušlo u mnoge budžete koje ste donosili od 2000. do danas. I sad u ovaj budžet, gde je završena rasprava i koji treba da se usvoji, ušlo je mnogo prljavog novca jer su završene sve privatizacije. Privatizacijom ovih 2.000 preduzeća koja su već privatizovana mi smo završili u Srbiji sa privatizacijom tih manjih preduzeća.
Ovi veliki sistemi koji su sada sledeći na redu, to je krupan zalogaj za naše tajkune u Srbiji, to su krupni zalogaji gde će se boriti moćne svetske firme, pominje se i Gasprom i sve ostale moćne svetske kompanije koje će učestvovati u toj privatizaciji.
Verujem da će ipak ta privatizacija biti mnogo realnija, znam za mnoga preduzeća gde su se nameštali tenderi, kako su pojedina lica zastupala određene ljude koji su sa one strane zakona i umesto njih su kupovali ta preduzeća na raznim aukcijama, gde se posle toga pojavljuju samo kao vlasnici.
Onda čujemo da je u tom i tom gradu taj i taj kriminalac kupio, da je u tom i tom gradu toliko i toliko preduzeća, tako da su maltene postali u pojedinim lokalnim sredinama gospodari tih lokalnih samouprava.
Kada smo mi na sve to upozoravali, vi ste govorili da je to politikantstvo, da ne mislimo dobro građanima Srbije, nego da hoćemo samo da ubiramo političke poene. Vidite da ste ipak došli na to i da ste sada to uvrstili. To jeste dobro, ali mislimo da je sad kasno.
Šta bih još imao da kažem u vezi zakona o privatizaciji? U ovom zakonu rečeno je da ceo postupak privatizacije omogućuje likvidacionom upravniku ili Agenciji da ona sprovede privatizaciju.
Imali smo primer zadnjeg hapšenja kompletne mafije, kako je zovu, đubretarska mafija, gde su izvršili nerealnu procenu kapitala tih preduzeća, tih kompanija i gde su kupili mnogo preduzeća društvenih koji su bili u postupku privatizacije, gde su ti mnogi stečajni upravnici koji su učestvovali u toj privatizaciji uhapšeni. Vi im ovim zakonom omogućujete da oni i dalje to rade, tako da nećemo imati kontrolu u privatizaciji još nekih preduzeća koja su ostala, koja su sada u postupku privatizacije.
Za Sartid mislim da je dovoljno govoreno svih ovih meseci i dana. Razni feljtoni izlaze, razne informacije se dobijaju, a mi smo dobili kompletnu dokumentaciju kako je izvršena privatizacija Sartida. O tome ćemo govoriti kada se budu završili izbori, kada gospodin Nikolić bude izabran za predsednika Srbije i kad budemo krenuli u raščišćavanje i proveru svih privatizacija od 2000. do 2007. godine, pa ćemo onda izneti potpune informacije, da to ne bi bila samo predizborna kampanja.
Kao što je i ovaj budžet predizborni, tako su i ovi zakoni tačno ciljani, da se sada donose, pred same izbore, a i najnoviji naslovi u vezi ovog zakona o besplatnim akcijama - mi vama akcije, a vi nama glasove.

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem gospodinu Valjareviću. Reč ima narodni poslanik Milan Nikolić. Izvolite, gospodine Nikoliću.

Milan Nikolić

Poštovani predsedniče, uvaženi potpredsedniče Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, meni je, nažalost, ostalo dosta kratko vreme, ali hoću da potvrdim da se radi o dva veoma važna zakonska projekta, o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji i o besplatnoj podeli akcija.
Mislim da nema privatizacije koja nije bolna.
Takođe, nema nekog posebnog komentara i one 1997. godine, i 2001, i izmena i dopune koje su usledile 2005. godine, da nije bilo dobre namere da se privatizacija sprovede na pravi način. Uostalom, to je i Skupština potvrdila, tako da ne možemo da određene opcije u tom delu osudimo, da nije bilo dobre namere u procesu privatizacije.
Nažalost, kao i svuda u okruženju i ovde je bilo mnogih devijacija. Iskustva koja su se sticala od prvog zakona nadalje težila su ka popravkama određenih propusta koji su u zakonu bili. Mislim da je nagomilano iskustvo upravo ovo sada, što kroz ove izmene i dopune dajemo. Međutim, želim da ukažem na jednu opasnost koja može uslediti, a radi se o još 700 firmi koje treba vrlo brzo, tokom 2008. godine, da budu privatizovane.
Tu ne mislim na javna preduzeća. Radi se o ogromnim kapacitetima, radi se o firmama koje su uglavnom prerađivačkog kapaciteta i složene po organizaciji, i koje će veoma teško biti tako lako i za kratko vreme prodati. Treba biti obazriv, ne tako brzoplet, da firme sa dobrim šansama, pre svega tržišnim, ne budu nesmotreno dovedene u situaciju da kroz jedan, drugi ili treći tender ne budu privatizovane i da dođu u proces privatizacije.
Mislim da tu može da dođe do ozbiljnih regionalnih problema, a mislim da nepotrebno možemo da izbacimo još jedan veliki broj radnika da ostanu bez posla, a u stvari, to nije neophodno. Verujem da će iskustvo, koje se do sada steklo, biti opomena da do takvih situacija ne dolazi.
U svakom slučaju, ako govorimo o toj nepravednoj privatizaciji, ona je bila i u tome da su bez dovoljne provere izvora bogatstva određenih kupaca naših preduzeća, proveravana, ali sada smo u situaciji da ne dođemo u tu situaciju. Mislim da će se verovatno i kroz amandmane dosta toga definisati, kako da se problemi razreše.
Mislim da smo previše fer u odnosu na bivše republike SFRJ. Mi i sada kažemo, imovina koja će se prodati, dobro je da to tako uradimo, da ostane na posebnim računima, da bi se u procesu sukcesije taj problem razrešio.
Međutim, imamo situaciju da je imovina Srbije u ostalim republikama bivše Jugoslavije prodata i da vlasnici tog kapitala veoma teško mogu da dođu do svoje imovine. Mislim da bi ta sredstva mogla da budu u nekoj sukcesiji, u kompenzaciji u odnosu na vlasnike kapitala u tim zemljama, upravo iz prodaje ove imovine koja dođe do ovoga.
Mislim da je dobro što se sada predviđa da se ne ponavljaju procedure u pogledu raspisivanja tendera, aukcija itd, nego da ukoliko dođe do nesporazuma i da prvi kupac koji ne obezbedi uslove iz ugovora sa Agencijom za privatizaciju, da na red dolazi drugi kupac koji može da nastavi proces dogovaranja oko kupovine.
Kada je u pitanju zakon o besplatnoj podeli akcija, mislim da od trenutka kada se razgovaralo o privatizaciji, SPS je odavno za koncept privatizacije.
SPS smatra da je neophodno da svi građani koji su učestvovali u izgradnji zemlje, generacije koje su to činile, da treba da podele taj deo kolača od privatizacije. Dobro je da je došao trenutak da možemo na ovaj način preko 4 miliona građana ove zemlje obezbedimo jednim delom posedovanja tog društvenog kapitala.
Naravno, ne mogu a da ne kažem da tu postoji i dalje određena nepravda, jer nije svejedno onaj ko je taj kapital stvarao 30-40 godina i onaj ko je napunio 18 godina.
Možda je moglo da se malo razmisli, pa da se tu naprave neke male razlike u primanjima, ali verovatno i zbog brzine i potrebe da dobar deo stanovništva, koji ipak vidi perspektivu u nekom rešavanju svog socijalnog problema ovim sredstvima, da se ovo što pre desi. Pošto moje vreme ističe, hvala lepo.

Oliver Dulić

| Predsedava
Ostalo je još pet minuta. Sledeća na redu je narodni poslanik Nadica Momirov. Molim vas da se uklopite u to vreme.

Nadica Momirov

Poštovane dame i gospodo, Predlog zakona o besplatnoj podeli akcija, o kome danas raspravljamo, zapravo je realizacija mogućnosti koja je bila predviđena Zakonom o privatizaciji još iz 2001. godine. O podeli besplatnih akcija prilikom privatizacije javnih preduzeća pričalo se od 2001. godine. Tokom mandata prošle Vlade, a takođe i tokom mandata ove Vlade, javnost to jest građani su intenzivirali pitanja vezana za privatizaciju javnih preduzeća.
Privatizacija preduzeća je ubrzana ove godine i jasno je da će biti aktuelna i privatizacija ovih velikih javnih preduzeća.
S obzirom da su to bila društvena preduzeća, s obzirom da su građani učestvovali u stvaranju ovih preduzeća, pravedno je i jasno je i podrazumeva se da građani treba da učestvuju ne samo u procesu odlučivanja na koji način će se izvršiti privatizacija ovih javnih preduzeća, nego i u samom procesu privatizacije. Praktično, javna rasprava o ovom pitanju traje od 2001. godine.
Proces dogovora sa sindikatima je takođe obavljen i svedoci smo da sindikati su učestvovali praktično u ovom procesu sve do početka rasprave u načelu o ovom predlogu zakona. Na osnovu svih ovih rasprava, takođe i pregovora i dogovora sa sindikatima, napravljen je Predlog zakona koji je predložen od strane Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja na čelu sa gospodinom Dinkićem, koji je na čelu tog ministarstva.
Neću govoriti o detaljima ovog predloga zakona, jer smo imali priliku da čujemo već o tome. Izneću samo nekoliko komentara i činjenica.
Kao što smo imali priliku da čujemo poređenja kako je izvršena privatizacija javnih preduzeća u državama u okruženju, imali smo da čujemo primere iz Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Rumunije, jasno je da ovaj predlog zakona o besplatnoj podeli akcija nije urađen ni u jednoj od ovih zemalja. On je specifičan i originalan za našu zemlju. Ovim postupkom se neće dobiti neki vaučeri bez pokrića, već realne pare kroz akcije.
Takođe, ovim predlogom zakona pokušavamo da ispravimo nepravdu iz prošlosti, ako je to uopšte moguće, ali i da se pojača motiv građana za restrukturiranje i privatizaciju javnih preduzeća. Svi koji do sada nisu dobili besplatne akcije u procesu privatizacije, ovim zakonom dobijaju pravo na njih. To podrazumeva da će morati da se evidentiraju i da na taj način iskažu zainteresovanost da žele da uzmu ove akcije.
Najčešća zamerka Predlogu ovog zakona jeste činjenica da svi dobijaju jednako, a pogotovo to pogađa one koji imaju duži radni staž. To su građani koji su godinama radili, savesno plaćali poreze i savesno učestvovali u razvoju našeg društva. Sa njihove tačke gledišta, jasno je da oni vide tu nepravdu. Međutim, ne možemo zaboraviti i na naše mlađe građane koji, zbog svega onoga što nam se dešavalo devedesetih godina, nisu bili u prilici da realizuje svoje planove i snove. Trebamo im dati šansu, jer ono što se tada dešavalo je bila nepravda. Ako dobiju šansu, podrazumeva se, naravno, da će moći da realizuju bar deo nekih svojih planova koji su imali u onom vremenu, a, takođe, na taj način imaju motiv da i dalje i oni učestvuju u razvoju ovog društva i da ostanu u Srbiji.
Besplatne akcije su, takođe, motiv da se kroz proces restrukturiranja i promene vlasništva i privatizaciju javnih preduzeća skine veo tajnosti u poslovanju. Zbog toga ćemo imati pojačanu dinamiku u toku privatizacije, takođe ćemo biti u fokusu finansijskih centara, a pospešićemo i direktne strane investicije, koje će u narednom periodu premašiti sve rekorde koje smo do danas imali ili nismo imali. Sve u svemu, trebalo bi da dostignemo neki rekordni nivo od početka tranzicije. Još jednom naglašavam, privatizacija javnih preduzeća se mora desiti, što pre to bolje. Svi građani će učestvovati u procesu privatizacije i postupak je transparentan.
Zbog svega ovog navedenog, pozivam sve poslanike da glasamo za ovaj predlog zakona o besplatnoj podeli akcija, kao što će to učiniti poslanička grupa G17 plus.