Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad.
Prelazimo na 2-3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRIVATIZACIJI I PREDLOG ZAKONA O PRAVU NA BESPLATNE AKCIJE I NOVČANU NAKNADU KOJU GRAĐANI OSTVARUJU U POSTUPKU PRIVATIZACIJE (zajedno u načelu)
Saglasno Odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji i Predlogu zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ono raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika. Formulari su pristigli. Molim vas da ih preuzmete.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da je ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS po ovoj tački dnevnog reda narodni poslanik Milisav Petronijević, da su ovlašćeni predstavnici poslaničkog kluba SRS narodni poslanici Zdravko Topalović i Veroljub Arsić i da je ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba DS narodni poslanik Dragan Vujadinović.
Saglasno članu 140. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji i Predlogu zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije.
Dopustite mi da sada, na početku rasprave, dam reč sebi da bih odgovorio na neka pitanja koja su se postavljala u toku jutra, a vezano za raspisivanje predsedničkih izbora.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste obavešteni, juče sam poslao obaveštenje šefovima poslaničkih grupa i potpredsednicima Narodne skupštine, sa molbom da se obaveste narodni poslanici, da će u toku jučerašnjeg dana da budu raspisani predsednički izbori. To je bila moja ustavna obaveza i to je obaveza koja proističe iz Ustavnog zakona, koga svi pokušavamo da se držimo u onoj meri u kojoj je to moguće, s obzirom na realne političke prilike koje imamo.
Kao što znate, od samog starta ovog saziva parlamenta imamo problem da izvršavamo obaveze iz Ustavnog zakona, jer je proteklo jako mnogo vremena, da bi sve one obaveze koje je Ustavni zakon predvideo, a tiču se zakonodavnih aktivnosti, ovaj parlament ispunio na vreme.
Zahvaljujući, pre svega, svima vama, svim poslaničkim grupama i svim političkim strankama, korektnom i konstruktivnom radu, uspeli smo da u jednom relativno kratkom roku, u veoma dugim parlamentarnim debatama, donesemo sve zakone koji su neophodni za raspisivanje predsedničkih izbora. Radi se o šest zakona - zakon koji definiše izbor predsednika Republike, zakon koji definiše poziciju predsednika Republike i četiri zakona koja definišu vojsku, odbranu, službe bezbednosti i spoljne poslove.
Takođe se nadam da ćemo isto tako konstruktivnim radom u narednom periodu izglasati zakone koji su neophodni da se raspišu lokalni izbori. Pozivam vas već sada da u narednoj nedelji ili u naredne dve nedelje, do kraja godine, konstruktivnim radom omogućimo da ovaj parlament donese te neophodne zakone.
Odluka koja je donesena je u potpunosti u skladu sa Ustavnim zakonom i sa Ustavom.
Ustav je želeo da se ove godine dese predsednički izbori. Ustav je želeo da se zakoni koji su neophodni za raspisivanje predsedničkih izbora donesu možda čak na početku godine. Kada je ustavopisac definisao obaveze iz Ustavnog zakona, pogotovo obaveze koje se tiču termina i rokova, tada je predviđeno da krajnji termin za raspisivanje predsedničkih izbora bude 31. decembar 2007. godine, a ukoliko se ti zakoni donesu ranije, da termin raspisivanja predsedničkih izbora ne bude kasniji od 60 dana od stupanja na snagu zadnjeg zakona koji je definisan Ustavnim zakonom. Svi mi to znamo vrlo dobro.
U poslednjih nekoliko meseci smo imali intenzivne debate na tu temu kada bi trebalo raspisati predsedničke izbore. Bilo je mnogo drugačijih pravnih tumačenja, ali smo svi bili svesni toga da je ove zakone neophodno doneti i oni su najzad doneti.
Što se tiče osporavanja termina predsedničkih izbora, to je stvar o kojoj može da se razgovara. Intenzivne konsultacije traju o datumu predsedničkih izbora u poslednjih nekoliko meseci. Uvek sam korektno, u razgovorima sa šefovima poslaničkih grupa, pokušavao da ih obaveštavam o intenzitetu tih konsultacija, vezano za sam datum kada će predsednički izbori biti raspisani.
Postojalo je nekoliko datuma koji su bili u opciji. Svi smo svedoci toga da su ti datumi takođe bili i u medijima, postojale su mnoge medijske špekulacije, 20. januar je bio jedan od datuma o kome su postojale medijske špekulacije. Oko termina raspisivanja izbora i datuma kada će izbori biti održani bilo je puno razgovora, ali na kraju nije bilo dogovora i to je, pretpostavljam, razlog zbog čega su postojale reakcije od strane jednog poslaničkog kluba koje ovde uvažavam.
Svako osporavanje ustavnosti odluke treba da dobije svoj epilog na Ustavnom sudu. U toku jučerašnjeg dana 10 sudija Ustavnog suda je položilo zakletvu preda mnom, kao predsednikom Skupštine. Faktički Ustavni sud od danas počinje da funkcioniše i molim svakoga ko ima nameru da tu odluku ospori da se obrati Ustavnom sudu.
Ne bi bilo dobro da se proces predsedničkih izbora u ovako teškom trenutku u kome se zemlja nalazi, kada postoji potreba da se u potpunosti legitimizuje i osnaži institucija naše zemlje, na samom startu delegitimizuje nečim što, po mom mišljenju, predstavlja sholastičku pravnu raspravu, a tiče se datuma kada zakoni stupaju na snagu.
Neki zakoni stupaju na snagu ovih dana. Zakon po kome će se predsednički izbori održati, dakle, Zakon o izborima za predsednika Republike je stupio na snagu juče i tada su se, po mom dubokom uverenju, stekli uslovi da se po tom zakonu izbori raspišu.
Do dana kada predsednik Republike bude izabran, na snagu će stupiti svi neophodni zakoni koji definišu njegove nadležnosti u svim ovim oblastima koje su tim zakonima definisani.
Opet ponavljam, ne bih želeo da ulazim u rasprave oko toga. Neka o tome da svoj sud Ustavni sud. Ono što bih želeo jeste da vas pozovem na korektan dijalog, na korektnu debatu o temama koje su danas na dnevnom redu, da ne uđemo sada za skupštinskom govornicom u bilo kakve rasprave koje bi mogle da opterete dalji zakonodavni proces u ovoj skupštini, koji, opet ponavljam, mora da bude intenzivan.
Ono na što želim danas da se osvrnem jeste u dubokom saglasju sa jednim poslom koji pokušavam da ovde obavljam u proteklih sedam meseci, a tiče se odnosa između parlamenta, kao zakonodavne vlasti, kao najvišeg demokratskog tela ove zemlje, i izvršne vlasti.
Sada hoću da postavim poslaničko pitanje Vladi Republike Srbije – ko daje pravo stručnim službama Vlade Republike Srbije da komentarišu na bilo koji način odluke koje donosi ovaj dom? Odakle pravo bilo kom organu Vlade da se meša u poslove parlamenta i da osporava odluke predsednika parlamenta? Na osnovu kog zakona, na osnovu koje ustavne norme se stručne službe Vlade Republike Srbije usuđuju da rade bilo šta što je vezano za rad ovog parlamenta?
Stručne službe Vlade Republike Srbije treba da, na primer, daju komentar na amandmane koje su narodni poslanici podneli na budžet, stručne službe Vlade Republike Srbije treba da rade svoj posao. Bio ja sutra predsednik parlamenta ili bio bilo ko od vas, ne smemo nikada više da dopustimo da se na tako flagrantan način Vlada meša u rad parlamenta.
Ovo je moje uverenje koje želim da podelim sa vama. To je nedopustivo i to više ne sme da se dešava. Političke stranke imaju pravo da izražavaju svoj stav, ali niko nema pravo da koristi jednu tako važnu instituciju, kao što je Vlada Republike Srbije, da bi izneo stav koji je, očigledno, stav jedne političke organizacije.
Za sam kraj, najiskrenije bih vas zamolio, pošto se ovde spominje i pitanje moje odgovornosti, ukoliko Ustavni sud utvrdi da je moja odluka bila protivustavna, ona će, naravno, biti povučena i tada, naravno, neću biti predsednik ovog doma.
Ukoliko 126 poslanika svojim potpisima zahteva moju smenu, to će biti najkraća rasprava u istoriji ovog parlamenta, ali budite sigurni i ukoliko se to desi, otići ću sa punim uverenjem da je odluka koju sam doneo bila u potpunom skladu sa Ustavom i zakonom i da smo omogućili našim građanima da u najskorijem roku izaberu tako važnog čoveka kao što je predsednik naše države. Zahvaljujem vam se puno.

Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS.

Član 27. član 104. i član 226. Dakle, osećam da je ovo, na neki način, bio odgovor na ono što sam rekao jutros kada sam ustvrdio, podsetiću, da je odluka o raspisivanju predsedničkih izbora doneta uprkos činjenici da jedan broj zakona, koji je pobrojan u stavu 2. člana 3. Ustavnog zakona, nije stupio na snagu, iako se prostim i jednostavnim čitanjem odredbe stava 2. člana 3. Ustavnog zakona može videti da su to zaista preduslovi za preduzimanje ovakve radnje.
Nisam rekao da je to ništa naročito strašno, sem što je u jednom delu prekršen koalicioni sporazum, jer je to učinjeno bez saglasnosti partnera. S druge strane, strašno je ukoliko se time povredi jedna važeća odredba i to Ustavnog zakona. Rekao sam da tome ima leka i naravno da popravljanje jedne takve odluke ili ispravka, vraćanje na staro i donošenje ponovne odluke u skladu sa Ustavnim zakonom, može problem rešiti.
Naravno, nijednog trenutka nisam govorio o terminu održavanja izbora. To nijednog trenutka nije bila tema. To nije nešto što preokupira naše misli. Mi smo govorili o nekim drugim stvarima, o Kosovu i Metohiji, o sednici Saveta bezbednosti koja će se održati 19. decembra. To je ono što preokupira naše misli.
Kada je već reč o datumima, dakle, rekli smo da je krajnji rok 31. decembar, ali juče nije bio 31. decembar, ni danas nije 31. decembar. Dakle, do 31. decembra imamo nekih 17 dana. Ne vidim šta je bio toliki problem da se u tih 17 sledećih dana donese odluka koja bi bila nesporno, ali nesporno među svima, ko god kako tumačio član 3. stav 2. ovoga zakona, doneta da bi bila potpuno u skladu sa Ustavnim zakonom. Znači, ne vidim šta je bio toliki problem. To je ono što hoću da kažem.
Sledeća stvar, kada je reč o odgovornosti, mi iz DSS smo rekli vrlo jasno naš stav. Može se postaviti pitanje i nepoštovanja sporazuma, i odgovornosti itd, ali mi ga nećemo postaviti. Objasnio sam zbog čega: ne, za sada. Zbog sednice Saveta bezbednosti 19. decembra o Kosovu i Metohiji i zbog toga što će, verovatno, nakon te sednice Saveta bezbednosti uslediti potreba, kao što je i najavljeno, da se i ova skupština izjasni o tom vrlo važnom pitanju i da da neke odgovore koje javnost od nas očekuje. To je za nas apsolutni prioritet. Ništa drugo ne može biti iznad toga.
Što se tiče utvrđivanja odgovornosti na nekim drugim organima ili telima, to prosto ne mogu da prihvatim, zato što Ustavni sud Republike Srbije, prema Ustavu i prema Zakonu o Ustavnom sudu, rešava o ustavnosti i zakonitosti opštih akata. Akt o raspisivanju izbora je pojedinačni akt. Prema tome, ova tema se nikada neće naći na Ustavnom sudu.

Po Poslovniku se javila narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, javljam se na osnovu člana 27. stav 1. tačka 3. Poslovnika Narodne skupštine. Gospodine Duliću, vi ste danas nastupili, otprilike, slično kao i onoga dana kada ste izabrani za predsednika Skupštine. Tada ste, podsećam i vas i javnost, naravno, protiv Poslovnika, održali jedan monolog, obećali kako će Skupština raditi danonoćno, kako ćemo poštovati Ustav, kako ćemo poštovati obaveze iz Zakona o sprovođenju Ustava. Tada smo vam skrenuli pažnju da niste mogli tako da nastupate.
Sada vam, takođe, skrećem pažnju da niste mogli sami sebe da najavite. Imali ste potpredsednika pored sebe. Trebalo je da gospodin Džudžević sedne tu gde ste vi i da vas najavi kao narodnog poslanika, jer vi možete, naravno, da diskutujete kao i svi narodni poslanici. Vaša objašnjenja koja imate potrebe da date vezano za raspisivanje izbora kao predsednik parlamenta, to je trebalo da uradite na konferenciji za novinare.
Moram da vam kažem da ništa od ovoga što ste rekli, nažalost, nije tačno. Najpre, nismo doneli zakone na koje smo bili u obavezi prema Ustavnom zakonu, u rokovima koje je predviđao Zakon o sprovođenju Ustava.
Izbori koje ste raspisali nisu u skladu sa Ustavom, zato što jeste istina da je samo jedan zakon stupio na snagu, a to je Zakon o izboru predsednika Republike. Ostala tri zakona još nisu stupila na snagu; dva će stupiti na snagu 19. decembra, jer su objavljeni 11. decembra u ''Službenom glasniku'', a Zakon o vojsci stupa na snagu tek 1. januara 2008. godine.
Gospodine Duliću, nisu vas dobro vaši pravni savetnici posavetovali, očigledno. Član 3. Zakona za sprovođenje Ustava, u drugom stavu, predviđa da izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skupštine do 31. decembra 2007. godine, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu poslednjeg zakona od zakona kojima se uređuju položaj i izbori za predsednika Republike, odbrana i Vojska Srbije, spoljni poslovi i službe bezbednosti.
Dakle, ovo su kumulativni uslovi, vrlo jasno i precizno definisani ovim zakonom i niste imali ustavnih uslova da raspišete izbore. Meni je ovo vaše obraćanje malopre ličilo na oproštajni govor. Očekivala sam da ćete već sada da kažete da ćete podneti ostavku. Vi ste, doduše, to obećali da ćete učiniti ukoliko Ustavni sud utvrdi da je neustavna odluka koju ste doneli.
Šta su vaši motivi i zašto se žuri Borisu Tadiću i DS, to je vaša stvar, ali morali ste da se potrudite da se zakoni donesu u skladu i u rokovima previđenim Ustavom, da sva četiri zakona stupe na snagu i onda ste tek imali uslove da raspišete izbore.
Naravno, što se tiče SRS i našeg odnosa prema raspisanim izborima, sutra će naša Centralna otadžbinska uprava da donese odluku. Ubeđena sam da će kandidat biti gospodin Tomislav Nikolić.
Još više sam ubeđena da će gospodin Tomislav Nikolić biti i predsednik Republike posle ovih izbora. Tim pre bi mi bilo draže da ste sačekali ove rokove i da ste izbore raspisali u skladu sa Ustavom i u skladu sa Zakonom za sprovođenje Ustava, gospodine Duliću.

Zahvaljujem gospođi Radeti.
Reč ima potpredsednik Vlade Božidar Đelić.
Izvinjavam se što sam, eto, na početku uzeo reč, ali postojala je potreba da se objasne stvari koje su danas ovde jutros figurirale, a tiču se predsedničkih izbora. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, danas ću u ime Vlade Republike Srbije obrazložiti dva predloga zakona i radi se o veoma važnim zakonima, koji će, s jedne strane, pokazati kontinuitet od 2001. godine u jednom ključnom procesu tranzicije, a to je proces svojinske transformacije, i s druge strane, omogućiti polovini naših građana, procenjeno je negde četiri miliona građana da učestvuju u tom procesu. Radi se o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji i zakonu o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije.
Zašto su ovi zakoni važni? Važni su zato što imamo na delu jedan proces privatizacije koji, naravno, kao i svi procesi tog tipa, ne mogu udovoljiti sve potrebe. Želimo istovremeno da uspostavimo efikasnu privredu, da taj proces bude pravičan, ali ipak kontinuitet tokom četiri kabineta predloženog koncepta privatizacije u 2001. godini, za koji podsećam da su i radikali, kada je predložen 2001. godine, rekli da je u načelu dobar.
Naravno, nisu glasali za njega, ali mislim da je bilo jasno da je predloženi model privatizacije u našim okolnostima, uvažavajući iskustvo svih drugih zemalja u tranziciji, bio optimalan. Kao prevashodni metod privatizacije, otvoreno nadmetanje za određeni privredni subjekt, što se tiče aukcije, za onog koji predloži najbolje finansijske uslove, a što se tiče većih preduzeća kroz proces tzv. tendera. Uz cenu uslovi su i investicije i socijalni program. To se iskustvo pokazalo kao veoma dobar model.
Naravno, ni on nije perfektan. Imamo 15%, to je procena Agencije za privatizaciju, ugovora koji moraju da budu raskinuti, jer jedan broj novih vlasnika nije ispunio sopstvene obaveze. Sam čin raskida je pokazao da ovaj model daje rezultate, jer zapravo i on je potvrda da se ne odustaje od prvobitnih ciljeva koji su bili predloženi u momentu same privatizacije.
Danas, i počeću prvo sa izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, predlaže se zaokruženje tog prvog procesa, daje se novi realni rok do kraja sledeće godine, da se zaokruži privatizacija tzv. društvenog dela naše svojine.
Drugi zakon omogućava da svi oni koji još nisu učestvovali u procesu privatizacije imaju šansu da u njemu učestvuju. Znam da današnje izlaganje će biti od prvoklasnog značaja za sve one građane koji još nisu učestvovali u tom procesu, da se radi o penzionerima, studentima, seljacima, službenicima, domaćicama, vojnicima, pripadnicima naših oružanih snaga, pripadnicima javnih službi, prosvete, zdravstva, pravosuđa, rečju svih onih koji su u prethodnim godinama, a neki od njih decenijama, dali veliki doprinos u izgradnji naše zemlje i njene ekonomije. Sada imaju mogućnost da učestvuju u ovom procesu.
Dozvolite mi, gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, da počnem zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji. Imamo devet ključnih predloženih izmena, jer radi se o izmenama zakona koji već postoji.
Prva predložena izmena, to je da je utvrđeni rok za okončanje procesa privatizacije društvenih preduzeća, tj. objave poziva na tender, da budemo precizni tehnički, tj. aukciju do 31. decembra sledeće godine. Postojao je prethodni rok, a to je 31. decembar ove godine. Mislim da tih dodatnih 12 meseci nisu u velikom zakašnjenju procesa.
Naprotiv, ako uporedimo performansu Srbije sa drugim zemljama u tranziciji, videćemo da je ovaj proces veoma efikasno priveden kraju i ovo što je preostalo će biti posve sigurno završeno u sledećih 12 meseci.
Pod dva, pooštravaju se uslovi za učešće u privatizaciji. Zabranjuje se učešće u privatizaciji za osuđivana lica i lica protiv kojih se vodi krivični postupak za određena teža krivična dela. Na ovaj način ne uvodimo pravnu nesigurnost, već samo izričito stavljamo do znanja da se neće tolerisati ulazak prljavog kapitala i da će samo oni koji se nisu ogrešili o zakon biti u stanju da učestvuju u ovom postupku.
Treća promena, ubrzava se postupak. Iskustvo je pokazalo da je nužno pojednostavljenje procedure, naročito u pripremi preduzeća za privatizaciju putem brže pripreme potrebne dokumentacije. Na srpskom jeziku, preostala preduzeća za privatizaciju su, po pravilu, ona gde ima najvećih opterećenja, najvećih problema i zapravo pravično je da se predloži brža i jednostavnija procedura, tako da i oni budu privatizovani, da dobiju šansu za novi početak. U tom smislu, pojednostavljenje ove procedure će im dati tu šansu.
Četvrto, učešće zaposlenih u raspodeli viška prihoda iz restrukturiranja.
Predviđa se ovim izmenama i dopunama Zakona mogućnost da se deo viška prihoda od prodaje imovine preduzeća u restrukturiranju, naravno, po prvobitnom izmirenju poverilaca, i na taj način se ne derogira ono što je naš pravni poredak, gde se obaveze moraju poštovati, predviđa se mogućnost da se taj višak raspodeli delimično i zaposlenima, po kriterijumima i iznosima koji će biti utvrđeni uredbom Vlade.
To je nešto što interesuje naročito u ovom momentu, zaposlene u RTB Bor, Geneksu i onim drugim preduzećima koja su u procesu restrukturiranja, da zaposleni u tim preduzećima ne snose odgovornost za teškoće u kojima su se našla ta preduzeća. Pravično je da ukoliko ostane novca posle prodaje imovine tih preduzeća, kada se budu pravično izmirili i po jednakim uslovima svi poverioci, da deo tih prihoda bude dodeljen i zaposlenima u tim preduzećima. Vlada je već naznačila iznose o kojima se radi, to je minimum 250 evra po godini radnog staža i nešto više po određenim mogućnostima.
Bilo kako bilo, na ovaj način i onim zaposlenima u tim preduzećima pokazujemo da ova država, ova vlada imaju kapacitet da i njima omoguće određene beneficije iz postupka kroz koji i oni prolaze, i često je to mukotrpni proces, i na ovaj način mislimo da će to omogućiti bolju budućnost i onima koji su zaposleni tamo.
Peto, radi se o zaštiti zaposlenih nakon privatizacije. Tu imamo plodove iskustva u Srbiji. Ustanovljava se obaveza kupca da plati minimalne zarade zaposlenima, kao i pripadajuće poreze i doprinose za najmanje devet meseci tokom jedne godine, odnosno ukoliko isplata izostane u tri meseca u toku jedne godine raskida se ugovor. Na taj način, omogućavamo zaposlenima nakon privatizacije da se njihova prava, ponajviše ona koja se tiču penzije, zdravstvenog osiguranja, osiguranja protiv nezaposlenosti, izmire. Ukoliko se te obaveze ne ispune, raskida se ugovor.
Šesto, imamo tokom prodaje preduzeća, ustanovili smo jedan broj dosta komplikovanih pravnih situacija, naročito u domenu imovine subjekata iz bivše SFRJ. Omogućena je prodaja imovine tih subjekata, kao i deponovanje ostvarene cene na poseban račun. Drugim rečima, ni na koji način naša zemlja neće derogirati pregovore koji se tiču sukcesije, oni su do sada obavljeni na jedan korektan način, tako očekujemo da oni budu i zaokruženi u godinama koje dolaze.
S druge strane, ne možemo čekati da sve bude završeno da bi zaokružili privatizaciju jednog broja subjekata. Rešenje je i tu, pred vama, poštovani poslanici, a to je da se prodaja izvrši, a da za podmirenje eventualnih potraživanja iz republika bivše SFRJ, da taj novac ne bude potrošen, već deponovan na posebnom računu kod Narodne banke Srbije.
Sedma promena, to je zaštita od poverilaca. Jedna od veoma važnih odredaba koje su se do sada nalazile na nivou podzakonskog akta i samim tim ovaj zakon predlaže da se ta uspešna odredba podigne na mesto i na nivo zakona, to je da u toku privatizacije svih preduzeća, uz postojeću zabranu za ona preduzeća koja se nalaze u postupku restrukturiranja, da za sva ta preduzeća postoji zabrana prinudnog izvršenja sa strane svih državnih poverilaca, da na taj način izbegnemo rasparčavanje, ako mi dozvolite takav izraz, te imovine, baš u onom momentu kada može doći do novog vlasnika i do bolje budućnosti.
I na taj način zaštita od tih poverilaca je specifična, ona ni na koji način neće derogirati naš utvrđeni sistem, već je ovde da omogući preostalim preduzećima privatizaciju, da dođu do momenta privatizacije sa ukupnim poslovanjem i na način koji neće biti blokiran račun, rasparčana imovina, serija sudskih procesa i da na taj način, kao što se nažalost desilo u nekoliko primera, ne dođe do nečega što bi bila bolja budućnost za zaposlene u tim preduzećima.
Osma promena, to je nastavak tendera nakon raskida ugovora pre uplate cene, to predviđa mogućnost pozivanja drugoplasiranog na pregovore kako bi se izbegli problemi, jedan od tih problema smo uočili oko pitanja RTB Bora.
Videli ste da smo imali u roku od nekoliko meseci dva oprečna pravna mišljenja. Nema razloga da to tako bude. U pitanju je bila nejasnoća u zakonu, menjamo zakon i ovoga puta je sve jasno, da na taj način možemo da sprovedemo efikasne pregovore i da na pravi način se pozove na pregovore drugoplasirani, ukoliko prvoplasirani ne ispuni uslove na koje se obavezao tokom postupka privatizacije.
Poslednja i veoma važna predložena izmena i dopuna, to je bolja zaštita državnih interesa u slučaju raskida ugovora. I tu imamo plodove iskustva.
Dakle, kao prvo, ovim zakonom se sprečava kupac da putem investicija i dokapitalizacija tokom trajanja ugovora obezbedi kontrolu u privatizovanom preduzeću, čak i nakon raskida ugovora. Naravno, kao što rekoh, mali je broj takvih transakcija, ali ipak bilo ih je nekoliko. Ova izmena zakona omogućava bolju zaštitu interesa države, tako da sve stečene akcije kupca postaju sopstvene akcije preduzeća i vraćaju se kupcu nakon izvršenja svih obaveza, odnosno prodaju se i prihod daju kupcu u slučaju raskida ugovora.
Na taj način, predviđa se veoma jasno rešenje da, ukoliko dođe do raskida ugovora, onaj kupac koji nije ispunio sopstvene obaveze, ne može kroz određene pravne radnje koje bi izvršio posle privatizacije da na neki način zacementira sopstvenu poziciju i pokuša da spreči jedan valjan raskid ovog ugovora.
Drugi element u smislu zaštite državnih interesa nakon privatizacije i u slučaju raskida ugovora tiče se preciznijeg regulisanja preuzimanja kontrole od strane Akcijskog fonda nakon raskida ugovora i zabrana donošenja ključnih odluka od strane uprave postavljene od strane kupca u tom periodu. Ne možemo dozvoliti da kupac koji nije ispunio obaveze na bilo koji način sprečava državne organe da preuzmu i upravljačku kontrolu nad tim licem. Bilo je nekoliko takvih slučajeva. Na ovaj način i ukoliko ovaj dom izglasa ove izmene i dopune, imaćemo sve pravne mogućnosti da to sprečimo.
Da zaokružim moje izlaganje ovog prvog zakona, radi se o promenama koje su od izuzetnog značaja, zbog toga se nalaze pred ovim cenjenim domom po hitnom postupku, tako bi mogli da damo pravi rok i da zaokružimo jedan proces, koji sam po sebi uvek može biti predmet diskusije, nigde taj proces nije bio lak, niti je lak i u zemljama sa punom tržišnom ekonomijom.
Iskustvo je pokazalo u Srbiji da je predloženi model pokazao veoma dobre rezultate, uočene manjkavosti se ovim izmenama i dopunama otklanjaju i očekujemo da na taj način, misleći ponajviše na zaposlene u onim preduzećima koja još nisu privatizovana u našoj ekonomiji, i to je u neku ruku i dokaz u realnom životu superiornosti, u skoro svim slučajevima, privatne svojine nad bilo kojom drugom formom svojine, a ne da tu treba odstupiti sa bilo kakvom ideologijom.
Državna svojina ima svoje mesto, zadrugarstvo ima svoje mesto, a pred ovim cenjenim domom će se naći i određeni zakoni koji će omogućiti i zajednička ulaganja i delovanje države i privatnog sektora, ali suštinski tamo gde nema ni prirodnog monopola niti bilo kakvih drugih stvari, a privatna svojina je pokazala u istim sektorima, po pravilu, preduzeća koja su privatizovana pokazala su bolje rezultate i u poslovanju i za njihove zaposlene od onih koja još nisu prošla kroz taj postupak.
Ovo je šansa da i ti zaposleni, da ta preduzeća, da te lokalne sredine i te grane dođu do više investicija vlasnika koji će biti u stanju da investiraju i da unaprede performanse tih preduzeća.
Poštovani poslanici, sada bi hteo da obrazložim zakon koji će omogućiti da četiri miliona naših građana, prema proceni Vlade, dođu do vredne imovine, prema našoj proceni ne manjoj od hiljadu evra po stanovnika koji će učestvovati u ovom procesu.
Naravno, kada kažem ove cifre, ni na koji način, jer i to je deo tržišne ekonomije, ne dajemo garanciju, ali Srbija ovim zakonom predlaže da, sa jedne strane, kao sve zemlje u tranziciji, otvori postupak privatizacije i onima koji ne rade u preduzećima ili koji nemaju novac da učestvuju kroz berzu i na neke druge načine u dokapitalizaciji i radu preduzeća.
Srbija, za razliku od skoro svih drugih zemalja u tranziciji, nudi građanima, radi se o četiri miliona, ljudima koji rade u državnoj upravi, profesorima, lekarima, medicinskim sestrama, vojnicima, policajcima, domaćicama, penzionerima, svima onima koji nisu do sada učestvovali u procesu privatizacije, njima se nudi šest, za početak, najkvalitetnijih preduzeća koje ima naša zemlja. Na taj način će obezbediti jedno realno pravo nad vrednostima akcija koje će omogućiti pokretanje tri ključna procesa.
Sada bi hteo da vam kažem da ovaj zakon, kao prvo, omogućava učestvovanje pola našeg stanovništva, više od polovine, u procesu privatizacije.
To je samo po sebi izuzetno važan čin koji omogućava da ova tranzicija bude pravična, da se ova tržišna ekonomija na pravi način približi svim našim građanima i to će biti momenat kada će svi naši građani, njih skoro četiri miliona, biti u stanju da dobiju veoma vredne akcije, koje će biti i plod njihovog truda u godinama i decenijama koje su prethodile, ali isto tako otvoriće drugi proces koji je veoma bitan, a to je proces koji naša zemlja još nije zaokružila, to je proces restrukturiranja i unapređenja poslovanja naših javnih preduzeća.
Na taj način naša zemlja od 2008. godine do 2010. godine će po veoma brzom postupku povećati performanse ključnog dela naše ekonomije. Javna preduzeća nisu baš bilo koja preduzeća. Efikasna javna preduzeća su garancija efikasnosti celog ekonomskog sistema. Konkurentna javna preduzeća koja daju dobre usluge, pristupačne, obezbeđuju i konkurentnost i efikasnost svih drugih preduzeća u našoj zemlji, i daju prave usluge i šanse svim građanima naše zemlje.
Uzgred budi rečeno, jedno od njih, a radi se o "Telekomu" Srbije, već je uspelo da nastupi na dva tržišta u našem susedstvu, a radi se o BiH i Crnoj Gori, i na ovaj način, uveren sam, omogućićemo formiranje regionalnih lidera, tamo gde je velika šansa za našu zemlju. Sigurno je, i u to sam uveren, da će to biti slučaj u telekomunikacijama, i u slučaju proizvodnje električne energije, ali mislim da će ovaj proces nama omogućiti da razmišljamo i nešto šire.
Treći proces koji se ovde otvara, to je proces razvoja tržišta kapitala na jedan uređen način, na jedan transparentan način. Naša berza je već jedna od najvećih u regionu, ali i dalje kaska za nekim berzama koje se nalaze u zemljama u tranziciji.
Pojavljivanje ovih deonica će biti mogućnost da institucionalni investitori, i o tome je bilo priče u prethodnoj tački ovog dnevnog reda oko budžeta, otvoriće mogućnost i za investicije, i ne samo za naše građane, već i za banke, osiguravajuća društva, penzione fondove, investicione fondove.
Na ovaj način Srbija će se afirmisati kao finansijski i ekonomski lider i centar našeg regiona, ne zato što mi to želimo, nego zato što će to tako biti u realnosti i utemeljeno u ovim postupcima.
Dozvolite mi, gospodine predsedniče, poštovane dame i gospodo, da sada preciziram nekoliko odredaba ovog zakona.

Gospodine Đeliću, izvinjavam se, samo sekund.
Pošto mi imamo naš Poslovnik koji me obavezuje da obavestim narodne poslanike da će, u skladu sa članom 85. stav 2, Narodna skupština raditi i nakon 18 časova, odnosno do završetka ove tačke, a ne kasnije od 20 časova.
Izvinjavam se, to sam morao da uradim do 16 sati. Izvolite sada.

Hvala, bićemo zajedno barem do 20 časova.
Što se tiče prvog aspekta, a to je mogućnost da skoro četiri miliona građana, naša procena u ovom momentu je da se radi o 3.780.000 građana, ostvare pravo, ako to žele, na 15 posto akcija po tržišnoj vrednosti preduzeća, i to preduzeća koja su među najpoznatijima i najvrednijima u našoj zemlji. Radi se, naravno, o EPS-u, o NIS-u, o JAT-u, o Aerodromu Nikola Tesla, o Galenici i o Telekomu. To nije sve.
Zakonom o privatizaciji od 2001. godine bila je predviđena jedna ovakva mogućnost i imamo već danas deonice 68 preduzeća, prema nekoj proceni, u vrednosti od 200 do 250 miliona evra, koje će istovremeno biti podeljene.
Zbog toga, kada govorimo o podeli besplatnih akcija, govorimo isto i o podeli novčane naknade, jer ne bi bilo efikasno na skoro četiri miliona građana da se dele deonice po toliko malim iznosima. To ne bi bilo efikasno i uopšte ne bi bilo isplativo za građane. Omogućićemo da građani, tamo gde je iznos od prodaje tih akcija i vrednost tih akcija relativno nizak, dobiju novčanu naknadu.
Ko ima pravo, po ovom predloženom zakonu, na besplatne akcije i novčanu nadoknadu?
Prava se otvaraju svim punoletnim građanima naše zemlje pod sledećim uslovima: da su punoletni na dan 31. decembar 2007. godine i da su na dan evidentiranja, jer već od januara sledeće godine, pa u jednom predloženom periodu koji neće biti manji od šest meseci, svi građani će biti u mogućnosti da se evidentiraju, pa očekujemo da u toku sledeće godine svi oni budu upisani u birački spisak. To je način na koji smo pokazali da učešće u demokratskom životu, učešće u nečemu što je aktivna uloga građanina jeste preduslov da bi se ostvarila i određena prava u domenu privatizacije. To je pravi način na koji se kompletiraju demokratija i tržišna ekonomija.
Drugo, traži se da budu državljani na dan 30. jun 2007. godine. Jedan od dobrih aspekata ovog zakona, na koje smo ponosni, jeste da srpski pasoš vredi. Da se ne bi desile zloupotrebe da neko naknadno traži državljanstvo samo zbog ovoga, znamo o tome je bilo priče i u ovom domu pre koju nedelju, pre koji mesec, oko izmena i dopuna Zakona o državljanstvu.
Naravno, dobrodošli su samo oni koji žele da dobiju naše državljanstvo ukoliko ispunjavaju uslove, ali ukoliko to urade i nisu imali naše državljanstvo na dan 30. jun 2007. godine, pre koji mesec, neće moći da ostvare ova prava. Na taj način izbegavamo mogućnosti bilo kakvih zloupotreba.
Istovremeno, tražimo da imaju prebivalište na teritoriji Srbije na dan 30. jun 2007. godine, odnosno da imaju status privremeno raseljenog lica sa teritorije Kosova i Metohije.
Četvrto, da nisu ostvarili pravo na besplatne akcije na osnovu prethodnih propisa. Na taj način jasno stavljamo do znanja da je ovaj zakon otvoren onima koji još nisu učestvovali u programu privatizacije i, napokon, da su se upisali u evidenciju nosilaca prava u skladu sa ovim zakonom.
Jasno je da upisati skoro četiri miliona građana u roku od šest meseci, što bi bio najkraći rok, samo po sebi je logistički poduhvat. Zbog toga Vlada, na predlog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, predložiće mehanizam, ali sigurno je da ćemo to raditi i kroz pošte, jer one imaju najveću mrežu na našoj teritoriji, uspostavićemo sistem evidentiranja koji neće biti ni previše komplikovan ni previše naporan.
Biće predviđeni, naravno, specifični uslovi za one koji nisu pokretni. Naravno, ukoliko je neko bolestan, ukoliko neko nije tu u datom momentu u tom periodu, iz objektivnih razloga, a ispunjava uslove da se upiše, naravno naša Vlada će obezbediti uslove da i oni mogu da ostvare sopstvena prava. To je ono, otprilike, što se tiče četiri miliona građana.
Naravno, u ovom zakonu imamo i specifične odredbe koje se tiču zaposlenih i bivših zaposlenih u preduzećima koja su predmet ovog zakona i koji, naravno, ispunjavaju prethodno napomenute uslove. Naša procena je da će na ovaj način negde oko 150 hiljada zaposlenih i bivših zaposlenih u javnim preduzećima ostvariti značajna prava. Naša procena je, i to je ono što je predloženo u ovom zakonu, da naši građani u proseku ostvare minimalnu vrednost od hiljadu evra, a da zaposleni i bivši zaposleni iz javnih preduzeća ostvare jednu značajnu vrednost, koja je ovde procenjena otprilike četiri hiljade evra po osobi. Čini nam se da je to prava mera pravičnosti.
Čuli smo razne predloge iz raznih sindikata. Mislimo da je pravično da zaposleni i bivši zaposleni ostvare veće pravo, ali mislimo i nadamo se da ćemo dobiti vašu podršku u tome domenu, da nije pravično, o tome je bilo reči i tokom prethodne debate o budžetu, da oni koji imaju već značajno bolje plate, stabilnija radna mesta, i to u onim momentima kada je bilo najteže u ovoj zemlji, da istovremeno ostvare dobitak kroz ovaj proces koji bi bio 20, 40 i 50 puta veći od građana naše zemlje.
Zbog toga je ovaj predlog doveo do jednog žustrog, ali iskrenog socijalnog dijaloga. Moram da vam kažem da je Vlada Republike Srbije, danas, uz dodatne konsultacije sa socijalnim partnerima, usvojila na sednici koja se završila oko 15 časova amandman Vlade na ovaj zakon. Pošto je to novina, hteo bih da ga ovde obrazložim malo preciznije.
U predlogu koji je dostavljen Narodnoj skupštini bilo je predviđeno da zaposleni i bivši zaposleni odluče do 30. juna sledeće godine da li žele, i to pojedinačno u svakom preduzeću, kroz referendum, većinski, da ostvare pravo na akcije, i to 200 evra po godini radnog staža na procenjenoj tržišnoj vrednosti preduzeća pre privatizacije, ili radije žele, i to su neke od odredaba u ovom zakonu, da ostvare otprilike, kao što rekoh malopre, četiri hiljade evra u novcu odmah čim krene taj postupak privatizacije iliti tokom tog procesa privatizacije.
Kroz dodatne konsultacije sa reprezentativnim sindikatima odlučeno je, i to je smisao tih amandmana, jer ih ima ukupno osam, na zahtev socijalnih partnera da se mogućnost za taj bonus i tu novčanu naknadu briše, iz razloga što su reprezentativni sindikati rekli da to dovodi do komplikacija. Posle dodatnih konsultacija sa zaposlenima i bivšim zaposlenima, i oni žele da imaju pravo na akcije. Čini nam se da je to dobro, jer na taj način nema razlike između građana Srbije i zaposlenih u javnim preduzećima, u smislu metode na osnovu koje oni ostvaruju prava.
U smislu iznosa postoje razlike o kojima sam pričao, ali na ovaj način mislimo da ćemo imati isto i efikasniji pristup i zbog toga je vlada pristala, i zbog toga se pred vama nalazi i naći će se amandman koji to omogućava.
Dodatna izmena, koja je veoma važna i koju želim da vam saopštim, koja je isto u amandmanima koje je Vlada prihvatila i danas izglasala i poslala ovom domu, to je - da se omogući zaposlenima koji su eventualno imali neka prava u nekom društvenom preduzeću, da ostvare i prava, ukoliko su proveli dodatni broj godina u javnim preduzećima, na te akcije. Prevedeno na srpski, ukoliko je zaposleni u EPS radio pet godina u jednom preduzeću i eventualno imao određena prava na akcije u tom preduzeću, ali posle toga se zaposlio u EPS-u, NIS-u, Telekomu, jednom od ovih šest preduzeća koja su ovde napomenuta - ta osoba će imati isto prava na akcije po uslovima koji su naznačeni u ovom zakonu.
Na taj način čini mi se da je nađena prava mera dijaloga sa zaposlenima i bivšim zaposlenima u javnim preduzećima, i Vlada je pokazala i na ovaj način da je otvorena za dijalog, a i da istovremeno želi da brani opšti interes i da neće tolerisati da jedna grupa, ma koliko bila talentovana, a zaposleni i bivši zaposleni u javnim preduzećima su sigurno u toj kategoriji u ogromnoj većini, neće dozvoliti da se za to toleriše takva razlika da oni ostvare vrednosti koje su 20, 40 ili 50 veće od onog što imaju druga preduzeća.
Kako se sprovodi ovaj postupak? Agencija, kao što rekoh, sprovešće postupak evidentiranja tokom 2008. godine. Prva procena je da će to uraditi od 1. januara sledeće godine do kraja juna sledeće godine i da će biti angažovani značajni resursi, velika kampanja približavanja i sve pogodnosti za oni koji ispunjavaju ove uslove da dođu do te evidencije.
Veoma je važno da se ljudi evidentiraju. Ovaj postupak nije obavezan, ali isto tako je veoma važan i zbog toga imamo taj uslov upisa na birački spisak. Na taj način građani se identifikuju kao aktivni članovi našeg društva i za glasanje, učešće u političkom životu i isto tako kroz ostvarivanje prava na besplatne akcije, kao aktivni učesnici ekonomskih, socijalnih i tehnoloških promena u našem društvu.
Istovremeno, želim da dam jedno upozorenje, a to je da smo se pripremajući ovaj zakon rukovodili i onim rđavim iskustvima koje su imale određene zemlje u tranziciji sa ovakvim programima, mada, kao što rekoh, nikada se nisu nudila ovako vredna preduzeća.
Imam poruku za svih četiri miliona građana, a to je - od momenta kada se evidentirate po zakonu, ne smete raspolagati ovim akcijama, niti pravom na te akcije, niti pravom na poklon tih akcija, bilo kakav promet tim pravima i akcijama je protivzakonit.
Zašto to radimo? Iz razloga što je iskustvo pokazalo da je u manje uređenim sistemima, a to nije Srbija i to dokazujemo ovim odredbama zakona, postojao rizik da dođe do koncentracije mimo tržišta svojine, da jedan broj posrednika, brokera, advokata, raznih ljudi, dođe do građana i kaže - hajde, prodaj mi tvoje akcije ili hajde prodaj mi tvoja prava na akcije, danas ću ti isplatiti određenu sumu, dovoljno je to za tebe, ali u momentu kada dođe do akcija, onda će se videti da su oni napravili jedan veliki profit.
Poštovani građani Srbije, to nije u vašem interesu i zbog toga Vlada Republike Srbije u ovom zakonu nudi optimalno rešenje, a to je da trgovina ovim akcijama počne, i samo počne, na zakonit način šest meseci posle pojavljivanja akcija tih preduzeća na Beogradskoj berzi. Na taj način vi i cela naša javnost biće u mogućnosti da uoči kakva je prava vrednost tih akcija. Imaćemo transparentan način trgovanja, imaćemo sve institucije na mestu i imaćete u tom momentu pravo da apsolutno slobodno raspolažete sa vašim akcijama.
Ali, pre toga to ne bi bilo u vašem interesu, to ne bi bilo u interesu Srbije, to ne bi bilo u interesu javnih preduzeća i zbog toga ovaj zakon to i zabranjuje. Na taj način, uveren sam, izbeći ćemo i taj ružni nusproizvod koji se desio u nekim drugim procesima ovog tipa, i zbog toga od samog početka želim da naznačim da će Vlada Republike Srbije i svi državni organi izuzetno pomno pratiti i žestoko kazniti bilo kakve pojave koje bi bile protivzakonite, pokušaja bilo kakvog prava ili akcija sa kojima će raspolagati naši građani. Na taj način niko neće biti prevaren.
Zbog toga mogu da kažem da to naravno ne znači da građani neće ostvariti prava, naprotiv, evidentiranje upisa ovih akcija će biti završen, što se tiče preduzeća koja sam pomenuo, do kraja 2010. godine. Toliko o onome ko ima prava.
Nešto što je veoma važno, to je da u ovom momentu besplatne akcije će stvarno biti besplatne. Ovim zakonom se u potpunosti reguliše i poreski tretman i troškovi koji se mogu roditi oko prve trgovine ovim akcijama.
Vlada Republike Srbije predlaže da ove akcije budu besplatne. Samim tim one neće biti oporezovane, samim tim neće biti naplaćen bilo kakav porez na kapitalnu dobit za građane koji dobiju ove akcije. I ne samo to, Vlada Republike Srbije će preuzeti na budžet, znači platiće kroz ovaj program sve troškove brokera koji se eventualno pojave u ovome, i to sve do prve transakcije na tržištu. Samim tim besplatne akcije će stvarno biti besplatne akcije za naše građane.
Što se tiče zaposlenih, imajući u vidu da ostvaruju prava koja se rade ne na nečemu što će se videti na tržištu, nego po procenjenoj tržišnoj vrednosti pre privatizacije, oni će imati isti poreski tretman kao i svi drugi zaposleni u postupku privatizacije do sada. Toliko o prvom aspektu i verovatno najvažnijem za naše građane, a to je ko i na koji način će ostvariti prava i dobit od ovog programa.
Međutim, želim da kažem, poštovani gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, nekoliko reči o ova preostala druga dva procesa koja su veoma važna. Drugi proces koji će omogućiti ovaj zakon je ubrzanje restrukturiranja i povećanje efikasnosti jednog ključnog segmenta naše ekonomije, a radi se o javnim preduzećima.
Naravno, poslednjih godina određeni napredak je napravljen. Sva javna preduzeća bolje posluju nego što su poslovala prethodnih godina. Naravno, to dolazi i kroz jedan broj teških odluka, ali sveukupno to je omogućilo da javna preduzeća stanu na noge.
Sećam se 2001. i 2002. godine kada posle godina, tj. decenije nikakvih ulaganja, bilo je posle neizvesno da li će biti dovoljno električne energije. Srećom, ta pitanja su sada iza nas.
Da li to znači da je sve perfektno u javnim preduzećima? Daleko od toga. Zbog toga jedna velika šansa koju otvara ovaj zakon je da se oroči restrukturiranje i da se u javnim preduzećima oseti potreba još više nego pre da dođe do nužnih promena, ne samo zbog tih samih javnih preduzeća, već zbog toga što oni imaju lančani efekat i na naše građane i na ostatak privrede i zbog ostatka naše ekonomije.
Daću nekoliko konkretnih primera. Izlazak na berzu, tj. strateško partnerstvo, koji su preduslovi da bi se ove akcije pojavile na tržištu kapitala, a šest meseci posle toga došlo do trgovine što se tiče građana koji ostvaruju prava kroz ovaj postupak.
To će značiti da će ta preduzeća morati da pripreme ne samo finansijske izveštaje po međunarodnim standardima, nego da će oni imati obavezu da, kao sva druga preduzeća na Beogradskoj berzi, dosegnu nivo korporativnog upravljanja, prozirnosti u poslovanju, koje će omogućiti da svi naši građani, svi naši poreski obveznici budu uvereni da raspolažu na pravi način tim resursima koji su na njihovom raspolaganju. Samim tim, evo velike šanse da i naša javna preduzeća dođu do dodatnih sredstava, da dođu do strateškog partnera.
Želim da kažem da ovaj zakon ne predodređuje u kojoj će formi doći do tih procesa u preduzećima, već će to biti predmet još jedne rasprave u ovom parlamentu koja će se ticati strategije, restrukturiranja i privatizacije javnih preduzeća, a za ona veća od njih, važna, kao što su NIS i neke druge, naravno, biće potrebno doneti odgovarajuće zakonske propise u ovom domu.
Tako da, poštovani narodni poslanici, ovaj zakon ne znači da ćemo, kako bi narod rekao, prodati javni sektor. Ja sam se i više puta izrazio u ovom domu oko tog pitanja. Postoji optimum, optimum za Srbiju, najbolje za Srbiju nije da se ništa ne radi, ali sigurno najbolje za Srbiju nije da se sve proda.
Najbolje za Srbiju zavisi od određenog preduzeća, u konkretnim slučajevima nije isto i nije ista situacija JAT Ervejza kao što je situacija našeg EPS-a. To su dva odvojena pitanja i samim tim svako od tih preduzeća će imati specifični tretman, sa kojim će naravno ovaj cenjeni dom biti upoznat.
Samim tim, taj drugi proces, proces unapređenje funkcionisanja našeg javnog sektora, ove tri godine koje dolaze će biti momenat kada će, nalik onome što je uradio dobar deo naše privrede uz mnogo poboljšane performanse, to vidimo kroz privredni rast od 7% ove godine i vidimo u protekli tri godine da ako uzmemo završne račune za 2006. godinu, primera radi, vidimo da ona preduzeća koja su privatizovana su značajno poboljšale produktivnost, imaju profit i oni koji su zaposleni u tim preduzećima imaju stabilne plate koje rastu.
Samim tim, taj drugi proces je nešto što će u potpunosti zaokružiti reformu ovog ključnog segmenta naše ekonomije javnih preduzeća.
Treći i poslednji proces koji želim da napomenem je proces razvoja tržišta kapitala koji će otvoriti primena ovakvog zakona. Srbija ima sve da postane ekonomski i finansijski centar ovog dela Evrope. Ovaj zakon će biti mehanizam na koji će naša Beogradska berza biti centar svih dešavanja u jugoistočnoj Evropi, centar pažnje za sve koji žele da se bave ovim poslom na načine koji će omogućiti ne samo privlačenje sredstava za ova preduzeća, već i dolazak ovih deonica, ovih akcija i ovih preduzeća na berzu daće stabilnost našoj berzi, mnogo veću kapitalizaciju.
Sa sadašnjih 17 milijardi evra, ona će značajno porasti, imaćemo efekat aktivnosti na druge berze i očekujem da će doći kroz ovaj proces i do dodatnog ukrupnjavanja, gde će Beograd biti sam centar zbivanja, u to sam duboko uveren, a isto tako omogućiće drugim preduzećima, kroz investitore koji će biti privučeni ovim postupkom, da dođu do potrebnih sredstava.
Na taj način ćemo omogućiti celom našu ekonomskom sistemu da dolazi do nužnih sredstava i nužnih investitora, i na ovaj način na 4,7 milijardi dolara, koliko je naša zemlja privukla investicija prošle godine, procenjenih 3 milijarde dolara, koliko će privući ove godine, ovaj zakon će isto obezbediti sve preduslove da naša zemlja nastavi da privlači od 3 do 5 milijardi dolara investicije svake godine. Postoje procene prema kojima će taj iznos biti još nešto veći, ali sigurno da sa ovim zakonom ćemo obezbediti sve preduslove da naša zemlja bude centar ekonomskih, finansijskih zbivanja na Balkanu.
Da li to znači kraj postupka privatizacije i svojinskih promena? Ne. Preostala je jedna karika, to je zakon o denacionalizaciji. Želim da vam kažem da je Ministarstvo finansija Vlade Republike Srbije pripremilo nacrt. On je već sada u javnoj debati i očekujemo da će on u redovnom zasedanju cenjenog doma sledeće godine biti na dnevnom redu, i tako ćemo u jednom rekordnom roku od sedam-osam godina uspeti da zaokružimo ono što je trajalo 15 do 20 godina u drugim zemljama u tranziciji.
Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, pred vama su dva veoma važna predloga zakona. Nadam se da ćemo, u interesu svih naših građana, svih zaposlenih, svih koji nisu bili u stanju da realizuju svoja prava kroz proces privatizacije, jednoglasno, nadam se, da podržimo ove promene. Ne mogu zamisliti koji su to razlozi koji bi mogli da dovedu određenu političku partiju da zatvori vrata akcionarstvu našim građanima u godinama koje dolaze. Zbog toga nadam se da ćemo imati i konsenzus oko ovih zakona. Hvala puno na vašoj pažnji.