Javljam se po čl. 225. i 226.
Prvo moram da izrazim protest u ime SRS. O čemu ćemo da pričamo ovde? Spojili smo raspravu o više zakona, a nema nijednog ministra. Gospodin Velimir Ilić je došao, ispričao dve promene, otišao, ostali se ne pojavljuju.
Prevashodno ću da kažem zašto sam izašao. Zvali su me građani da ukažem na zloupotrebe od strane gospodina Đilasa.
Prikazuje se na televiziji jedna reportaža kako su u okolini Babušnice sletela jedna kola u jarak i odjedanput se pojavio gospodin Đilas i njegovo obezbeđenje od 15 telohranitelja, kamere su se odmah stvorile tu, on se naslonio na kola, ovi ostali kao pomažu nešto.
Stvarno protestujem, ovo je već počela kampanja. Gospodin Đilas zloupotrebljava položaj. Zloupotrebljava televiziju da bi propagirao sebe i Demokratsku stranku na nesreći tog čoveka koji je sleteo s kolima. Sad ga kao njih 15 kao izvlače.
Interesuje me odakle su se odjedanput stvorila reportažna kola i kamere da sve to snime? Plašim se, kakav je Đilas i to njegovo obezbeđenje, da su oni nekog namerno gurnuli u taj jarak, pa kao sada pomažu da budu dobročinitelji.
Izvinjavam se, ali moram da ukažem jer ovo je stvarno sramota. Nemamo ministre u Skupštini, vređaju nas, Skupštinu, prevashodno građane Srbije, ali zato se na televiziji uredno prikazuje gospodin Đilas kako kao dobročinitelj pomaže nekome. Kako ste krenuli, verovatno će ga predložiti za humano delo u ovoj godini, ući će u anale. Ovo je stvarno flagrantno kršenje zakona i svega ostalog.
Prvo vi, gospodine predsedavajući, dovedite vaše poslanike iz vladajuće koalicije i ministre koji treba da dođu tu, da saslušaju i kažu nešto, a ne da dođu na minut-dva i sada ćemo da čekamo dok oni kasne. Da nisu i oni otišli u Babušnicu da pomognu da se izvuku ta kola?

Hvala, gospodine Sekuliću. Razumljivo je kada se putuje da ide i televizija, pa su možda naišli.
Očekujemo dolazak ministra. Molim za razumevanje.
Reč ima narodni poslanik Zdravko Topalović, ovlašćeni predstavnik SRS.
(Zdravko Topalović, sa mesta: Nema ministra.)
Zaista vas molim, gospodine Topaloviću, da krenemo sa radom.
Da li se još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.) Hvala.
Obaveštavam vas da su saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe SRS, DSS-NS - dr Vojislav Koštunica, SPS i LDP.
Preći ćemo na govor po redosledu narodnih poslanika.
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Amdžad Migati.

Po članu 104.
Gospodine potpredsedniče, vi stvarno sada vređate inteligenciju poslanika jer dva puta hoćete namerno da kršite Poslovnik.
Kolega kada je govorio o tom neukusnom ponašanju ministra Đilasa, vi ste pravili kao razume se da mora da ima televizijske ekipe. Gde to ima? Kako može? Zašto gospodin Ilić nije došao sa ekipom? Nemojte tako.
Drugo, vi znate, kada se otvara pretres mora da bude prisutan predstavnik Vlade jer mi ne razgovaramo međusobno nego sa predlagačem. Kako možete da počnete ako nema ovlašćenih predstavnika? Ne može to tako. Zašto sami sebi dozvoljavate da kršite, da nas vređate, ne znam šta više? Nemojte, držite se Poslovnika.
Molim vas da budemo ozbiljni, da ministar pokaže da je ozbiljan ministar, da je Vlada ozbiljna vlada, da stvarno hoće u Skupštini da vidi kako su njihovi zakoni tu, a ne - mi smo vama predložili zakon, radite šta hoćete, boli nas briga, imamo većinu i usvojićemo zakon.
Onda, hajde da skinemo tu tačku, ne moramo da diskutujemo, nego - donesete zakone, glasate kao većina i nikome ništa. Hvala.

Hvala, gospodine Migati.
Razumem vaše kritike. Ministar stiže za nekoliko minuta, nećemo praviti novu pauzu, zato idemo po redosledu narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Vladan Vučićević. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, poštovani predsedavajući, meni ne smeta što ministri nisu trenutno ovde.
Mi danas usvajamo jedan set zakona, izmene poreskih zakona i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama. Ono što je važno u ovom trenutku je Predlog zakona o izmenama Zakona o javnim putevima. Tu ću se najviše zadržati.
Osnovno je pitanje za sve nas, pa i za građane Srbije: da li nam trebaju putevi? Onda, postavlja se drugo pitanje: kakvi nam trebaju putevi? I, što je još važno: zašto nam trebaju putevi?
Prvo pitanje – da li nam trebaju putevi? – svi znamo da nam trebaju putevi, da Srbija ima dosta neizgrađene infrastrukture. Ono što je bitno – kakvi nam putevi trebaju­? – trebaju nam dobri putevi. Zašto nam trebaju ti dobri putevi? Naravno, prvenstveno zbog građana Srbije, da se osete da žive u 21. veku, a onda, naravno, zbog razvoja privrede i sveukupno države Srbije.
Da bismo imali dobre i kvalitetne puteve, to košta. Za to država treba da izdvoji sredstva. Postoji više načina, iz fondova iz kojih se izdvajaju sredstva za izgradnju i održavanje puteva, ali nažalost, a i na sreću, u proteklom periodu izgrađeno je dosta puteva iz raznih fondova, iz zajmova, kredita, ali budžetom nije bilo predviđeno održavanje. Da bismo imali dobre i kvalitetne puteve, moramo ih i održavati.
Iz tog razloga se menja ovaj zakon o javnim putevima, u smislu da se iz već postojeće stope, koja se izdvaja za akcize, uveća procenat koji će se dati ''Putevima Srbije'', u smislu da dosadašnjih 10% od akcize, koja su koristili ''Putevi Srbije'', sada će biti 15%, a 2009. godine - 20%.
Ovde je bitno naglasiti, zbog građana Srbije, da ovaj procenat izdvajanja iz akcize za puteve neće nanositi troškove građanima i, naravno, privrednim subjektima. Znači, ne uvećava se njihov trošak.
Ovakvo rešenje će omogućiti da u sledećoj godini ''Putevi Srbije'' dobiju 12.058.000.000, a 2009. godine, kada ta stopa izdvajanja iz akcize bude 20%, 16.100.000.000 dinara.
Osnovni cilj jeste bolje i kvalitetnije održavanje puteva, što je od interesa svih građana Srbije, posebno onih učesnika u saobraćaju koji te puteve redovno i koriste.
Šta je osnovni cilj i šta je dobit ovakvog održavanja puteva? Naravno, pospešivanje privrede. Tamo gde ima puta - ima razvoja privrede, a tamo gde se razvija privreda - ima i zapošljavanja To je osnovni cilj i zadatak svih nas koji se bavimo politikom, jednostavno da stvorimo povoljan ambijent i klimu koja će omogućiti otvaranje novih radnih mesta.
Koliko god da se nekome čini da se gradnjom putne infrastrukture ne dobija veliki broj novih radnih mesta, mislim da je obrnuto - upravo se gradnjom dobre infrastrukture stvaraju privrednički odnosi, razvijaju se privredni objekti, pored tih puteva stvaraju se novi privredni subjekti, a samim tim i zapošljava veliki broj ljudi.
Da ne pričamo o komoditetu učesnika u saobraćaju i, naravno, stvaranju sveukupno normalnijeg ambijenta građanima Srbije. U krajnjoj liniji, kada smo donosili Ustav, rekli smo da ćemo se boriti za sveukupno ravnomerniji razvoj Srbije. Znamo da postoje delovi Srbije koji su slabo i slabije razvijeni. Putna infrastruktura je jedan od tih, naravno vrlo značajnih, faktora koji utiču na razvijenost određenih regiona.
Što se tiče upravo tih nerazvijenih područja, Ministarstvo za infrastrukturu je u proteklom periodu učinilo dosta, izgrađeno je oko 300 kilometara puta, a ne znači da u narednom periodu ne treba uraditi i više.
Da još jednom naglasim, zbog građana Srbije, izdvajanjem 15% od akcize za sledeću godinu i 20% u 2009. godini ne uvećava se akciza. To je vrlo važno. Znači, privredni subjekti i građani nemaju novi namet ili trošak što se tiče ovog izdvajanja za putnu infrastrukturu.
Ostali poreski zakoni takođe i izmene i dopune ovih zakona omogućavaju i smanjuju troškove i čine da se u Srbiji napravi bolji privredni ambijent, a samim tim i veće zapošljavanje.
Nadam se, kao što je Odbor za saobraćaj i veze jednoglasno doneo odluku i složio se da ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim putevima treba usvojiti, da će tako učiniti i ovaj parlament, na zadovoljstvo svih nas poslanika, Vlade Republike Srbije i, što je najbitnije - građana Srbije. Hvala.

Hvala, gospodine Vučićeviću.
Za reč se javio narodni poslanik Laslo Varga.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine, i to stav 1, prema kojem su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.
Gospodin Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ovaj član Poslovnika je prekršio 10. decembra ove godine, kada je za ovom govornicom izjavio da je njegovo ministarstvo pripremilo informaciju sa predlogom zaključaka koja ide u Vladu u četvrtak, tj. juče, u kojoj se traži zaustavljanje privatizacije medija na jezicima nacionalnih manjina.
(Predsedavajući: Gospodine Varga, izvinjavam se, vi to tražite povredu Poslovnika retroaktivno, od pre četiri dana? Upašćemo u nevolju ako budemo tako radili.)
Ova povreda Poslovnika je učinjena praktično tog dana, ali su se posledice desile danas. Sada ću vam to objasniti.
Gospodin ministar je to tada izjavio, juče je bila sednica Vlade, a danas se pojavio u "Politici" poziv za privatizaciju dva medija na jezicima nacionalnih manjina - Radija Bačka Topola i Radija Novi Bečej. Mislim da je ovo potpuno nepoštovanje Narodne skupštine jer je ministar, koji je gost u ovom domu, u obavezi da, kad izađe za ovu govornicu, govori istinu.
Mislim da sam ja reklamirao povredu Poslovnika u skladu sa Poslovnikom i molim da se o ovoj povredi Poslovnika u Danu za glasanje Narodna skupština izjasni. Hvala.

Hvala, gospodine Varga.
Reč ima narodni poslanik Zdravko Topalović, ovlašćeni predstavnik SRS. Izvolite.

Dame i gospodo, građani Srbije, moram da izrazim svoj protest. Ministar je sigurno računao s tim da je ovlašćeni predstavnik SRS do sada završio sa svojim govorom, ali to se nije desilo. Strpljivo smo sačekali ministra jer smatramo da je osnovni red da ministar bude tu kad se raspravlja o zakonu.
Iznenadili ste me, gospodine Cvetkoviću, bar ste vi od svih ministara, iako vrlo često kuđeni i napadani s moje strane, ali uvek ste bili tu i branili svoju opciju, za razliku od vojvode Miki Mausa koji je pobegao iz ove Skupštine brže nego što je došao u nju.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o porezu na dobit preduzeća i Zakona o porezu na dohodak građana, imam samo jedan komentar – kasno Marko na Kosovo stiže. Zbog čega? Sa određenim izmenama i dopunama ste zakasnili.
Obrazlažete da će usvajanjem ovog seta zakona doći do značajnog rasterećenja u samoj privredi. To jeste činjenica. Normalno je da s nižom stopom poreza dolazi do rasterećenja privrednih subjekata, ali privreda je toliko osiromašena da na prste jedne ruke možete izbrojati preduzeća koja danas u Srbiji ostvaruju dobit.
Što se tiče ovog seta zakona, SRS je uputila dosta amandmana, kako i sami kažemo, u cilju da se ovi zakoni poboljšaju i da njihova primena u praksi bude bolja.
Što se tiče izdataka koje uzimate u priznavanju u poreskom bilansu za poreske olakšice, ovim zakonom niste korigovali te izdatke za zdravstvene, obrazovne, humanitarne, verske, naučne, zaštitu čovekove sredine i to je ostalo na 3,5%. Mislim da ste taj procenat mogli da korigujete, da bi pravna lica imala poreske olakšice ne samo tri posto u odnosu na bruto dobit, već neki značajniji procenat, što bi bilo u redu.
Verovatno znate za takav pozitivan primer, ne zemalja u okruženju, nemojte više nikada njih da uzimamo za primer jer nikada ne bih voleo da budemo ni poput Hrvatske ni poput BiH banana država. Mi, Srbija, težimo da budemo ozbiljna država. Uzmite za primer neke razvijene zemlje.
Što se tiče prebijanja kapitalne dobiti sa kapitalnim gubitkom, to je sasvim u redu, ali ne treba ga ograničavati. Ovim zakonom ste pokušali to da ograničite na pet godina. Ranije je bilo deset godina. Sasvim je u redu bilo da prebijanje treba da traje dok god postoji disparitet, odnosno razlika između kapitalne dobiti i kapitalnog gubitka. Ne bi trebalo to ograničavati na neki vremenski rok, mada je deset godina, koliko je bilo predviđeno po starom zakonu, sasvim dovoljno da se dobit prebije sa kapitalnim gubitkom.
Što se tiče zakona o taksama, SRS je stava, to znate, da sve uvek može da bude jevtinije, pa samim tim i administrativne takse, dakle da budu niže. Jedan deo nadležnosti nad taksama je bio na državnoj zajednici SCG. Sada te takse prelaze u nadležnost Republike Srbije. Samim tim što Srbija preuzima nadležnost nad tim taksama, one mogu da budu niže i to se sigurno neće drastično odraziti na punjenje budžeta što se tiče administrativnih taksi.
Predlažete izglasavanje poreskih zakona, a moram ponovo da kažem da Poreska uprava nije dorasla tom zadatku. Zbog čega? Znate za brojne probleme, pre svega sporost, neefikasnost, često dugo čekate rešenja, dobijate vrlo neažurne podatke u poreskim upravama.
Koliko god se ljutile kolege iz G17 plus, Poreska uprava je trenutno na nivou nekog njihovog političkog odbora. Sva rukovodeća načelnička mesta zauzimaju ljudi iz G17 plus.
Evo konkretnog primera. U članu 53. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća kažete:''Uz poresku prijavu i poreski bilans, poreski obveznik je dužan da nadležnom poreskom organu dostavi i one finansijske izveštaje koje je dužan da podnese Narodnoj banci'', što je sasvim u redu, znači - bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o tokovima gotovine.
Ali, u nastavku kažete: ''drugu dokumentaciju propisanu ovim zakonom, kao i dokumentaciju koju nadležni poreski organ zatraži u skladu sa propisima''. Tu dajete prostora poreskom službeniku da vam bude vrhovni sudija, bukvalno da vam traži svakakva dokumenta ako hoće da vam predmet vrati i da vam ne prihvati prijavu. Pogotovo ako mu niste simpatični.
Ovo su sve primeri iz prakse. Znate i sami, umesto da pravimo podsticaj poreskim obveznicima, da budu toliko disciplinovani da bukvalno veseli uđu u Poresku upravu, znate kako naš čovek ulazi u Poresku upravu, pogotovo kad treba da podnese neku poresku prijavu – preplašen, zastrašen, neraspoložen, jer zna da ga uvek čeka neki službenik koji će mu ili tražiti dodatnu dokumentaciju ili mu neće pomoći da popuni poresku prijavu ili će ga neljubazno vratiti.
Svi ovi zakoni koji se donose, koliko god imaju neke dobre aspekte, toliko padaju u primeni na takvim primerima.
U analizi efekta ovog zakona kažete da generalno predložene mere treba da stimulativno deluju na osnivanje novih privrednih subjekata. Da, ali samo ako se to odnosi konkretno i na smanjenje taksi ostalih opterećenja privrednih subjekata.
Znate da svaki poreski zakon bukvalno padne u primeni zbog tih drugih opterećenja, pre svega zbog previsokih taksi, od otvaranja preduzeća pa nadalje, pogotovo lokalnih taksi, koje uzima lokalna samouprava, bez obzira ko je na vlasti. Pogledajte primer grada Beograda, od prve do pete-šeste zone, takse za isticanje firmi jesu visoke.
Pored ovih zakona, za koje kažete da treba da budu podsticaj za otvaranje novih privrednih subjekata, imate s druge strane i takse koje su vrlo opterećujuće na sve te druge zakone.
Što se tiče samog poreza na dohodak građana, smatramo da i dalje sva izdvajanja po osnovu zarada jesu visoka. Ovde nije bilo priča, nije bilo izmena i dopuna zakona o drugim izdvajanjima iz zarada. Što se tiče poreza na dohodak, sa 14% na 10% jeste korektno, s tim što ste napravili možda jedan propust kod zaposlenih. Moramo biti principijelni.
Kod lica koja ostvaruju godišnji dohodak na nivou od milion dinara, pazite, tu se uzima fiksna osnovica 100.000 dinara, koliko ste predvideli članom ovog zakona, pa još jedan procenat. Znači da je daleko povlašćeniji ko ima prihod od pet miliona dinara nego milion dinara. Videćete u samoj primeni, treba to da objasnite, biće jedna kategorija ljudi koja ostvaruje taj dohodak oštećena.
U svakom slučaju, vidimo da ste predvideli i podsticaje za nerazvijena područja u Srbiji. Tu treba pokazati maksimalnu doslednost i ne ulagati u neka privredna područja koja smatraju da su oštećena malim izdvajanjima u budžetu. Tu se otvara niz mogućnosti zloupotreba oko ulaganja. Dajete poreski podsticaj da se ne plaća porez na dobit, a s druge strane to pravno lice obavezujete da zaposli 100 radnika.
Normalno, mi se zalažemo za veću zaposlenost, ali zamislite koliko će to pravno lice raditi ako svakog meseca, znate i sami, za 100 radnika, kako-tako, bez obzira na uslove privređivanja, mora da obezbedi zaradu, što i treba.
Pažljivo razmotrite sve ove amandmane. Urađeni su vrlo studiozno u nameri da poboljšaju set poreskih zakona, da se određene takse snize da bi stanovništvo moglo da podnese i ovako visoke takse, jer znate da je najširi sloj građana i ovim taksama opterećen.

Hvala, gospodine Topaloviću.
Reč ima narodni poslanik Milena Stanković, po Poslovniku.