Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, izvinjavam se što ću na trenutak prekinuti diskusiju. Javila sam se po članu 225: "Narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika".
Obaveštavam vas da Narodna skupština još uvek nije formirala nadzorni odbor koji je obavezna da formira po Zakonu o izboru narodnih poslanika. To je organ čiji je zadatak da prati predizborne aktivnosti i ukazuje na eventualne nepravilnosti u postupanju političkih stranaka, kandidata i drugih učesnika u izbornom postupku, kontroliše postupanje sredstava javnog obaveštavanja u primeni odredaba ovog zakona, predlaže mere za poštovanje jednakosti svih kandidata, postoji radi zaštite moralnog integriteta ličnosti kandidata i koji upozorava na postupke političkih stranaka, organa uprave, kandidata i sredstava javnog obaveštavanja kojima se ometa izborna kampanja i ugrožava jednakost prava svih kandidata.
Nisam se slučajno javila za reč. Upravo je Skupština telo koje imenuje nadzorni odbor. Dakle, nadzorni odbor ima deset članova, od čega polovinu imenuje Narodna skupština Republike Srbije, na predlog Vlade, a drugu polovinu na predlog poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini.
U ovom trenutku taj organ još uvek ne postoji i posledice njegovog nepostojanja se osećaju. Kandidat LDP-a se, to je bilo karakteristično i u predizbornoj kampanji, ali se pojačava sada u izbornoj kampanji koja se zahuktava, najstrašnije vređa i napada kroz mafijaške medije, od strane mafijaša. Nepostojanje ovakvog organa samo znači i dalju mogućnost da se takve stvari događaju.
LDP se zaista iskreno zalaže za fer utakmicu. Mi sa tim nemamo nikakav problem. Od vas, poslanika u ovom parlamentu, kolega, tražim da insistirate na formiranju ovog organa jer time štitimo sve kandidate, ne samo kandidata LDP, ali i potvrđujemo da je naš vrhunski imperativ fer-plej i uvažavanje i poštovanje tih osnovnih demokratskih principa.
Molim vas, kolege, da nas u ovome podržite. Mi ćemo insistirati na tome da ovaj organ bude formiran iako i u prethodnim izbornim kampanjama nije bio formiran, iako su i prethodne izborne kampanje bile vrlo prljave, i želimo da ova kampanja bude drugačija od svih ostalih. Na tome ćemo insistirati. Hvala.

Hvala lepo. Reč ima narodni poslanik Milan Nikolić, ovlašćeni predstavnik SPS. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, pre nego što bilo šta kažem o tačkama koje su na dnevnom redu, ne odnosi se ovo na ministra i njegove saradnike, odnosi se na većinu, nije dobro da se spajaju određene tačke dnevnog reda koje jedna sa drugom nemaju neke logične veze. Onda su poslanici uskraćeni da mogu u kontinuitetu da govore o različitim aspektima, da predlažu izmene i dopune, jer se radi o različitim materijama.
Kada je u pitanju ovaj ekonomski set zakona, dobro je da zajedno uz budžet, zapravo mu to i pripada kao sastavni deo usvajanja budžeta, budu data i ovakva zakonska rešenja. Mislim da je odluka o tome da se donese poseban zakon o budžetskom sistemu kao jedinstveni zakon dobro rešenje, jer celovito propisuje način planiranja, donošenja i implementacije budžeta, tako da ne stvara zabunu oko raznih izmena i dopuna koje posle stvaraju teške implikacije u sprovođenju ili tumačenju određenih zakonskih propisa i nedovoljno razumevanje.
Mislim da je dobro da su, veoma često se o tome razgovaralo i u raspravi povodom budžeta, sredstva kod pravnih lica koja nemaju status direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava, kao što su agencije, komisije, razna regulatorna tela itd., sada uvrštena u proces planiranja, donošenja i praćenja budžetskog trošenja, tako da se na određen način stvara kontrola praćenja troškova i ovih korisnika sredstava. Dosta je reči bilo i oko načina planiranja, posebno utroška sredstava iz Nacionalnog investicionog plana i nepotrebnog preuzimanja odgovornosti Vlade Republike Srbije o načinu trošenja tih sredstava.
Konačno, budžetskim sistemom se predviđa da će ova sredstva biti uvedena u sistem programskog praćenja utroška ovakvih sredstava.
Takođe, spisak onih koji troše, da li su to direktni ili indirektni korisnici sredstava, pruža šansu da se ima bolji uvid i kontrola nad trošenjem sredstava budžeta i uvodi se poseban način budžetske discipline, tim pre što je predviđena budžetska inspekcija koja će moći da prati sprovođenje i tokove budžeta.
Pokušaj da se srednjoročno ili na tri godine, ne kroz Memorandum, nego budžetski, planiraju prihodi, rashodi i eventualno trošenje je dobra ideja. Međutim, ekonomija ove zemlje se nalazi pred dosta velikim izazovima, neizvesnošću i problemima, tako da se bojim da će u procesu sprovođenja budžeta ili ispravki koje se donose kroz godine imati dosta velike razlike u odnosu na ciljeve koji se budu postavili u takvom jednom trogodišnjem planiranju budžetskih prihoda i rashoda.
Zakoni o porezu na dohodak građana i porezu na dobit preduzeća uvode novine. Novina je da se kroz određenu proceduru i uz saglasnost Ministarstva može obezbediti razlika u fiskalnoj i kalendarskoj godini. Zbog specifičnosti poslova kojima se određena privredna društva i određeni privredni subjekti bave, pruža im se mogućnost da realnije iskazuju svoje rezultate, svoja trošenja i obaveze koje moraju da izvrše, s tim što je to produženo na pet godina, a što takođe liči na logično rešenje. Skakanjem iz jednog na drugi sistem obračuna mogu da se naprave određene malverzacije koje teško mogu na pravi način da se kontrolišu.
Materija oko utvrđivanja i naplate poreza na kapitalni dobitak se detaljno razrađuje. Umesto dosadašnjeg plaćanja na svaku transakciju, pre svega kada je u pitanju promet hartija od vrednosti, to se svodi na godišnji nivo i pruža se mogućnost da se kapitalni gubitak može kompenzirati sa kapitalnim gubicima i olakšava mogućnost da se na duži rok, bez posebnog opterećenja, određene obaveze lakše izvršavaju nego što je to bilo do sada.
Intencija Zakona o porezu na dohodak građana je da stimuliše tržišne hartije od vrednosti, gde se porez na ovakve transakcije smanjuje sa 20% na 10 %. Nažalost, naše tržište hartija od vrednosti je tek u povoju. Lično smatram da efekti ovakvog jednog projekta mogu da se očekuju na duži rok. Neophodna je prateća afirmacija jednog ovakvog poteza Vlade, kako bi svi korisnici mogli dobro da shvate šta to zapravo znači.
Pojednostavljuje proceduru, obračun kapitalnog dobitka na godinu dana, znači da se teret obveznika reši, prenese, isplati. Međutim, s obzirom na imovinsko stanje poreskih obveznika, teret se prenosi na jedno davanje i to može da bude na određeni način problem u odnosu na dosadašnji način plaćanja prilikom tih transakcija u trenutku kada se taj poslovni događaj, da ga tako nazovem, desi.
Pokušaj da se oslobode davanja na katastarski prihod u poljoprivredi za naredne dve godine, za 2008. i 2009. godinu, rekao bih da je više potez od koga se ne očekuju rezultati, ne posebno rezultati u smislu da će poljoprivrednici moći iz tih nazovi ušteda da investiraju, kapitalizuju i obezbeđuju bolju materijalnu poziciju za razvoj tog poljoprivrednog domaćinstva, jer svi znamo da su ti porezi minorni, da su veoma mali, da čak i dalja procedura oslobađanja poreza poljoprivrednih domaćinstava na taj katastarski prihod od 14% na 10% takođe ne oslobađa masu sredstava koja bi mogla približno da obezbedi bolju materijalnu poziciju i razvoj poljoprivrede.
Poljoprivredi u ovoj zemlji, kao jednoj od ozbiljnih šansi za razvoj i perspektivu razvoja Srbije, potrebna su mnogo veća izdvajanja, mnogo veće stimulacije, jeftini krediti, potrebne su subvencije i posebna politika u poljoprivredi, potrebna su posebna državna ulaganja u krupne infrastrukturne objekte, a posebno kada je u pitanju navodnjavanje.
Da ne širim temu, ali radi se o resursu koji je šansa ove zemlje. Na tom planu i Ministarstvo poljoprivrede, ali i Vlada Republike Srbije mora pred parlamentom, ali i u javnosti, u ekonomskom programu da napravi poteze koji će se i te kako više vratiti kao rezultat nego što to ovakvim potezima činimo.
Takođe, oporezivanje dohotka građana po stopi od 10% na oporezivi deo, na iznos do milion dinara od 10% i na iznos od preko milion i po oporezivog dela na 15%, u proceduri je vrlo jednostavan da se uradi. To pojednostavljuje proceduru i za onoga ko je obveznik i posebno za poreske organe koji taj posao rade, ali krije opasnost od većeg zahvatanja nego što je način obračuna poreza kakav je do sada bio.
Mislim da je Zakon o taksama tehnički zakon koji samo prihvata ingerencije u pogledu taksi koje je državna zajednica, posebno u inostranstvu, pri našim predstavništvima, ambasadama itd., imala kao obavezu da prikuplja taksene prihode za poslove koje obavlja. Naravno da je to sada obaveza i pravo Republike Srbije, kao samostalne države, ali mislim da je, takođe, malo objašnjeno koji su to jednostavni a koji su komplikovani poslovi i da li je jednako izmerena sa aspekta složenosti, pre svega, ta procedura.
Ovaj narod je uvek izdvajao kada su u pitanju krupni infrastrukturni objekti. Mislim da neće naići na neko posebno negodovanje ovo povećanje akcize na 10%, odnosno 15%, odnosno 20%. Međutim, narod nema dovoljno poverenja u obećanja. Bojim se da su se te pare veoma često trošile u kontinuitetu, ne kažem sada u poslednjim godinama, za raznorazne izborne propagande, za pravljenje nepotrebnih lokalnih puteva, za krpljenje ulica ili ponavljanja asfaltiranja ulica koje su bile prošle godine asfaltirane, u cilju pridobijanja glasača.
Mislim da ovakav jedan potez, koji će svakako biti podržan, treba da bude propraćen programski, da konačno znamo kada će se Koridor 10 rešiti, da konačno znamo šta će se s tim dodatnim sredstvima uraditi, da se odrede prioriteti koji su neophodni u ovoj zemlji.
Džaba nam i grinfild investicije, i razvoj određenih firmi, džaba nam i novi programi – ako nemamo infrastrukturu i puteve, mi mnoge privredne grane dovodimo u rizik, zaobilaze nas zemlje iz okruženja, a u isto vreme postajemo potpuno neatraktivni partneri zemljama u okruženju. Jer, logistika je veoma značajan činilac u uslovima koje treba da ispunimo da bismo prema partnerima ispunjavali obaveze koje imamo.
Molim da preostalo vreme iskoristim na kraju. Hvala.

Hvala, gospodine Nikoliću. Da li se još neko od predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Drugih deset minuta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, između ostalih zakona, imamo i zakon o budžetskom sistemu...

Gospodine Arsiću, izvinjavam se – ovlašćeni predstavnik SRS. Izvinite, molim vas.

U redu je, možda ipak i za vas ima malo nade.

Možda ćete glasati za opštinu Kostolac?

Znači, zakon o budžetskom sistemu koji je 2001. godine donela Skupština na predlog tadašnjeg ministra u Vladi Republike Srbije Božidara Đelića doživeo je niz promena. Sve te promene koje su se dešavale od početka do sada uglavnom su išle u smeru jeftinog politikantstva i dešavale su se pred nekakve izbore, tako da smo tokom 2006. godine imali izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu.
Tada je uvedena nova klasifikacija koja se zove Nacionalni investicioni plan, pa je, recimo, tadašnji ministar finansija mogao da koristi taj nacionalni investicioni plan u svrhu kampanje za svoju političku stranku za predstojeće izbore.
Kada se pogleda takav zakon o budžetskom sistemu i ovaj novi, nema tu ničeg novog u pravom smislu reči, nego se ponovo mogu videti ti jeftini politikantski marketinški potezi koji očigledno imaju neku svrhu, ne samo ovu kada je u pitanju budžetski sistem, nego i da se nešto predstavi.
Međutim, postavljam sad jedno pitanje - zašto od građana Srbije stalno nešto krijemo, stalno imamo želju da na neki način prevarimo i poslanike i građane kada je u pitanju budžet?
Kažemo da je zakon o budžetu jedan od najvažnijih zakona koje Skupština donosi. Verujem da je tako, međutim, i zakon o budžetskom sistemu je isto toliko važan, jer on opredeljuje i označava kako se troši budžet Republike Srbije, a ono što je najvažnije, zakonom o budžetskom sistemu možemo konačno da utvrdimo koliki je budžet.
Međutim, evo sada i u ovom predlogu zakona, očigledno je da neko ima želju da sakrije pravu vrednost budžeta Republike Srbije. To se vidi već u članu 2. tačka 7: ''Sopstveni prihodi su prihodi koji zakonom nisu utvrđeni kao javni, a koje svojim aktivnostima, odnosno prodajom robe i vršenjem usluga, u skladu sa zakonom, ostvare direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava i sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja...''.
Ovaj prvi deo tačke 7. je potpuno korektan, ali nastavak koji sledi kaže: ''... kao i deo javnih prihoda koji se u skladu sa zakonom iskazuju kao sopstveni (namenski) prihodi''.
Dame i gospodo narodni poslanici, to je onaj deo budžeta Republike Srbije koji, kada kaže ministar - vama je budžet 649.000.000.000 - i pokaže prihodnu stranu, ne računa te sopstvene prihode koji su javni, ali su posebnim zakonom strogo namenski. Tako da imamo sada još oko, čini mi se, sedamdeset milijardi dinara, koji se vode kao sopstveni prihod i oni nisu budžet Republike Srbije.
Pa, to ne može. Prihodna i rashodna strana budžeta moraju da budu potpuno identične. Svaki prihod koji se ostvari je javni prihod. U tome i jeste problem, tu i dolazimo do onog problema koji je nastao kada je u pitanju Zakon o finansiranju političkih stranaka.
Dakle, šta je to budžet? Prihodna strana ili rashodna strana? Šta je prihodna strana? Sopstveni prihodi gde su uračunati svi javni prihodi ili javni prihodi bez sopstvenih prihoda? Šta je budžet? Ili ono što se na kraju potroši? Na to pitanje ministar još uvek nije odgovorio, do dana današnjeg.
Dalje, kada sam otpočeo priču sa jeftinim politikantstvom, vidimo da su u zakonu o budžetskom sistemu date dve posebne definicije. U članu 2. stav 1. tačka 34. kaže: ''Razvojna pomoć Evropske unije je namenski bespovratan prihod, koji se ostvaruje na osnovu međunarodne razvojne saradnje između Republike Srbije i Evropske unije''.
To je sada posebno označeno mada je moglo da se prikaže kao najobičnija donacija, što u stvari jeste. A od onih šest i po ili sedam milijardi dolara, koliko ste rekli da ćete, kada smenite Miloševića, da dobijete pomoć, ne znam ni da li ste jednu milijardu dovukli u Srbiju za ovih sedam godina.
Međutim, ima tu još jedna stavka, isti član, isti stav, samo tačka 35: ''Kofinansiranje razvojnog programa Evropske unije..''.
Zašto lepo ne napišete da nam za taj program Evropska unija odredi banku, odredi uslove, odredi šta ćemo da radimo, odredi sa kim ćemo da radimo i odredi kako ćemo da radimo, a mi ćemo sve to našim novcem da platimo.
Je l' to naravno? Znate šta, kada je novac moj, ja određujem kako ću da ga trošim, niko drugi ne treba da mi popuje, ne trebaju savetnici. Ili vama možda trebaju, ali ne zato što ne znate, nego zato da lakše promuljate a da ovi dođu do para.
A sad, da vas pitam još jedno kada je u pitanju EU. Do pre nekoliko dana EU otvoreno poziva na nezavisnost Kosova. Da li vi to prodajete Kosovo? Da li to radite?
Ne treba nam novac od država koje nam otimaju teritorije. Ne treba nam novac od država koje učestvuju u genocidu nad srpskim narodom. Ne treba. Da li se to možda kupuje? Da li se kupuje dostojanstvo jednog naroda? Je l' hoćete da prodate jedan narod? Šta hoćete?
Evo sad i u novinama vidimo, odložiće možda to do okončanja predsedničkih izbora, ne bi da smetaju Tadiću, predsedniku DS, jer znaju da Kosovo može da bude priznato i nezavisno samo ukoliko Tadić bude predsednik Srbije. Vi im ovakvim zakonima čak i pomažete u tome.
Kada su u pitanju budžetske inspekcije, to su male i šarene laže. Budžetska inspekcija na republičkom nivou, takva je kakva je, možda bi trebalo da bude i bolja, ali je jedini republički organ i jedini organ koji bi trebalo da se bavi trošenjem javnih prihoda. I potpuno je bespredmetno voditi lokalne budžetske inspekcije i budžetske inspekcije autonomne pokrajine.
I to je jedno kukavičje jaje koje Ministarstvo finansija uvaljuje lokalnim samoupravama, jer ih sa jedne strane guši u prihodima koje ostvaruju, u masi novca koju treba da opredele za plate jer preuzimaju sve veći i veći deo nadležnosti Republike, a s druge strane, još više im dajemo obaveza, pa se dovodi u pitanje kako da lokalne samouprave ispune sve ove obaveze.
Znači, napravite tu budžetsku inspekciju na nivou Republike kako treba. O tome kako ova ovakva sada radi, kako budžetski inspektori sada rade, malo više ćemo u pojedinostima, ali nemojte više opterećivati lokalne samouprave jer je to i besmisleno.
Koga će da kontroliše taj budžetski inspektor u jednoj lokalnoj samoupravi? Ko je izvršilac budžeta u lokalnoj samoupravi? – predsednik opštine. Ko imenuje budžetskog inspektora? – načelnik opštinske uprave. Ko postavlja načelnika opštinske uprave? – predsednik opštine. Koga će on da kontroliše, samoga sebe?
Zašto onda imamo Državnu revizorsku instituciju ako ćemo da pravimo i paralelne organe koji će da kontrolišu trošenje budžetskih sredstava?
Članom 23. Predloga zakona kaže se koji su to budžetski prihodi Republike Srbije. Kaže se – 1) porezi u delu utvrđenom zakonom: porez na dodatu vrednost, akcize, porez na dohodak, porez na dobit, porez na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara, porez na međunarodnu trgovinu - carine, 2) takse: republičke administrativne i sudske takse...
Zašto to ne napišete lepo u budžetu? Zašto i u predlozima zakona o budžetu nemamo lepo iskazane vrednosti, po kom osnovu sve Republika dobija sredstva? Jer, sada imamo situaciju da nam, evo, pravosudni organi ponovo štrajkuju. Zašto ne bismo znali koliko pravosudni organi ostvaruju budžetskih prihoda na osnovu naplaćenih sudskih taksi? Kolike su republičke administrativne takse? Zašto to sve prikazujete u jednoj masi kada je od različitih organa prikupljeno?
Nema problema, član 23. nije loš član, samo ga primenite onako kao što ste ga napisali u Predlogu zakona o budžetu, odnosno u zakonu o budžetu. Nemojte više, kada predlažete zakon o budžetu, da se igramo šta je to finansijska imovina, šta je nefinansijska imovina, šta su primanja i zaduživanja od finansijske imovine. Nemojte to da uvaljujete narodnim poslanicima i nemojte o tome da prodajete priču građanima. Finansijska imovina su hartije od vrednosti koje emituje Republika Srbija i krediti koje će Republike Srbija da podigne da bi neko primao visoke plate.
Završavam, onom koji je stavio u Predlog zakona da budžet može da se donese za tri godine postavljam pitanje da li je pri zdravoj pameti, jer je i ovaj budžet, koji je pravljen za 2008. godinu, u roku od 10 dana dva puta puštan u proceduru i vraćan. Baš me interesuje kako mislite da napravite budžet za tri godine kada niste u stanju samo za jednu.
Da vas podsetim, od 2001. godine samo jedan jedini budžet nije imao rebalans, samo jedan jedini - to je ovaj za 2007. godinu - a zašto? - zato što je donet u junu. Niste vi u stanju da planirate budžet ni za godinu dana, a kamoli za tri godine.

Da li se još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Ima reč, po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Izvolite, gospođice Jovanović.