Riječ ima narodni poslanik Milisav Petronijević, po Poslovniku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, reče pa uteče gospodin Đelić.
Gospodin Đelić ovde održa još jedan predizborni govor, kao i onaj sinoć kada je otvarana rasprava. Kad god treba da se suoči sa pitanjima, on ima nekakve obaveze i izađe.
Hoću da postavim pitanje, u skladu sa članom 226, pa neka ga bar pripremi kad počne rasprava u pojedinostima, po amandmanima. Mi smo mu sinoć obećali da ćemo mu dati mnogo prilika da odgovori na brojna konkretna pitanja vezana za privatizaciju.
Samo da komentarišem kratko. Gospodin Đelić je u pravu kad kaže da, kada se od 100 oduzme 15, dobije se 85. Ali, gospodine Đeliću, to ne znači da je 85% privatizacija dobro urađeno. To je samo matematički tačno, jer u tih 85% su i "Magnohrom" i "Centromarket", da ne nabrajam dalje, a nije raskinut ugovor. To su pitanja na koja će morati da odgovori kad bude bio ovde.
Inače, potpuno se slažem, da ne bude da sam samo protiv onog pristupa koji je izneo gospodin Đelić, a to je sugestija građanima da sačuvaju akcije, jer će vredeti više. Najbolji primer za to su imali radnici "Hemofarma", Apatinske pivare, "Knjaza Miloša" i da ne nabrajam dalje. Doduše oni su privatizovani po onom zakonu o svojinskoj transformaciji, ali to samo govori da je bio dobar. Naravno, još brojni mali akcionari posle toga, a nažalost, država ih nije uzela u zaštitu, i te kako bi imali više vajde od ove privatizacije.
Upozoravam građane Srbije da, ako ne dobiju konkretan odgovor, predstoji jedna velika prevara. Sinoć sam pitao gospodina Đelića da li je tačno da se ovim zakonom stavlja van snage član 9a Zakona o javnim preduzećima. Zbog čega? Zato što je ovim zakonom o pravima na besplatne akcije predviđeno da se 15% vrednosti akcija deli besplatno građanima i do 200 evra po godini staža za zaposlene, bivše zaposlene u preduzećima itd.
Direktno pitam: da li će da se primeni odredba tog istog člana zakona, da li će se pored onih 15% besplatnih akcija građanima podeliti i ostatak kada se podele zaposlenima besplatne akcije, a to je negde oko 7, 8, ili 9%, da li će i to da ide u Privatizacioni registar, jer tako zakon kaže, odnosno odatle da se podeli građanima, pa neće biti 15% nego će biti bar 20%? U pitanju su velike sume, jer su to javna preduzeća, ogromna bogatstva, ogromne vrednosti.
Dakle, insistiram na tom odgovoru, jer ovaj zakon poništava član 9a. Žestoko ćemo se sukobljavati oko toga kad bude bila rasprava o amandmanima. Poništava i čl. 52. i 53. Zakona o privatizaciji.
Upozoravam građane da od Đelića dobro zatraže odgovor da li će se završiti samo na ovih 15% ili će od ostatka, kada se radnicima i bivšim zaposlenima da, i ostatak do 15%, kako član 9a Zakona kaže, takođe podeliti građanima? Hvala.

Po Poslovniku, riječ ima narodni poslanik Vladan Batić.

Član 226. Dakle, jedno pitanje, a tiče se nečega što su dobile sve poslaničke grupe i odnosi se na Fabriku železničkih vozila "Želvoz" u Smederevu.
Pismo, peticiju, apel ili upozorenje poslao je reprezentativni sindikat Sindikalno-radnički pokret, koji ima, praktično, oko polovinu od 1.600, odnosno 1.700 zaposlenih u ovoj firmi, koja ima kvalitetne fabričke sale koje se nalaze na prostoru od oko 10 hektara. Procena vrednosti fabrike pre nekoliko godina iznosila je 38.000.000 dolara. Sada se takva fabrika prodaje za nešto više od milion evra jedinom kupcu, rumunskoj firmi "Grampet".
Samo čitam ono što je Sindikat dostavio, ništa ne tvrdim. U ovom dopisu se kaže da samo jedna mesečna realizacija proizvodnje vredi više od pola miliona evra. Kaže se i da se ta privatizacija mogla očekivati jer je firma "Grampet" dugogodišnji partner JP ''Železnice Srbije'', a koje je opet osnivač Fabrike železničkih vozila ''Želvoz''.
Preko ''Želvoza'', kako se ovde navodi, ćerke firme ''Železnice'', više od deset godina je nekontrolisano odlazio novac i vršen je sumnjivi kompenzacioni posao. Na sve to, navodno, nikada nisu reagovali budžetski organi, niti je JP ''Železnice Srbije'' vršilo neku kontrolu, odnosno ozbiljnu reviziju, niti je bilo budžetske revizije.
Zbog takvog stava državnih organa najviše rukovodstvo ''Železnica'' i ''Želvoza'' Smederevo organizovalo je, kako ovde piše, nekakav čudan projekat koji se zvao Veliki projekat rekonstrukcije i popravke 1.000 vagona. Tvrdi se da je kroz taj projekat za dve godine opljačkano više od 10.000.000 evra. Tu su podnete brojne krivične prijave, a novac iz budžeta i ''Železnica'' se preko Želvoza odlivao na račune fiktivnih firmi. Za 1.700 radnika nije definisan socijalni program takve privatizacije i oni sada protestuju, štrajkuju, opozvali su člana tenderske komisije iz reda zaposlenih koji se zove Dragan Milijašević i tvrde da je on mimo volje zaposlenih učestvovao u radu tenderske komisije. Videli smo to i posredstvom medija...

Zahvaljujem, kolega Batiću.

Završavam. Dakle, tražim odgovor na ovo pitanje u ime Sindikalno-radničkog pokreta, koji predstavlja polovinu od 1.700 zaposlenih u ''Želvozu'' u Smederevu. Hvala.

Riječ ima narodni poslanik Zdravko Topalović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, gospodin Đelić je danas pokazao sve svoje nevaspitanje napuštanjem Skupštine pre nego što je završena ova rasprava.
Demokratska stranka će, očigledno, morati mnogo više da ga politički edukuje, pošto je danas, svojim estradnim nastupom, mogao ovde da izazove pad Vlade time što je iritirao narodne poslanike svojim izbornim mitingom. Samim tim je rizikovao blokadu rada parlamenta, neusvajanje budžeta i pad Vlade.
Da se razumemo, SRS se iskreno nada da će ova vlada što pre pasti i otići na smetlište istorije, zapravo u neki nepovrat. Ovu govornicu je Božidar Đelić zloupotrebio. Izneo je jednu neviđenu glupost, da će 20. januara, ako na izborima pobedi Tomislav Nikolić, Srbija krenuti putem neizvesnosti. Većina građana Srbije zna da to nije istina, jer će pobedom Tomislava Nikolića 20. januara na predsedničkim izborima Srbija krenuti ka boljitku u svim domenima, od privrednih, bezbednosnih, saradnje da prijateljima u svetu poput Rusije itd.
Moram ponovo nešto o ministru. On kaže da ćemo se 2010. godine videti u ovom parlamentu i prokomentarisati efekte ovog zakona. I juče sam napomenuo, 2010. godine ću rado pročitati memoare gospodina Đelića koje će napisati u nekom od kazneno-popravnih zavoda Srbije. Subjekat i ove privatizacije putem besplatne podele akcija svakako bi mogao da bude i sam Božidar Đelić kada bi svoje akcije, stečene po principu leva ruka - desni džep, stavio u promet i podelio narodu.
Da ne bi bilo nekih spekulacija u javnosti, SRS nema ništa protiv da građani Srbije dobiju po 1.000 evra u besplatnim akcijama. Ono što nije dobro je što je ovaj zakon stvarno izborni. Trebalo je temeljno da se pripremi zakon i verovatno bi građani Srbije dobili i više od tih 1.000 evra u akcijama. Izrazili smo bojazan da Vlada nekim spekulativnim merama, u sadejstvu sa svojim tajkunima, može te akcije, ne daj bože, da obezvredi, tako da građani, kada stave te akcije u promet, na berzu, dožive jedno neprijatno iznenađenje, da te akcije ne vrede 1.000 evra.
Što se tiče samog zakona o privatizaciji, videli ste, ovde su to čak priznali i poslanici pozicije, da je SRS uputila dosta amandmana da ovaj zakon, koji je loš, ne bude još lošiji. Pažljivo ih razmotrite i pročitajte.
Protiv toga smo da Agencija ima sva ovlašćenja u postupku privatizacije. Nije dobro posegnuti odmah za likvidacijom privrednih subjekata ako se oni ne privatizuju, mislim na privredne subjekte u vlasništvu sa državnim i društvenim kapitalom. Predvideli ste rok 31.12.2008. godine, ali ako se do tada ne privatizuje državni i društveni kapital, ne treba odmah posegnuti za likvidacijom i treba aukciju i javni tender raspisivati dokle god se ta preduzeća ne privatizuju, jer će tu sigurno biti reč o nekom manjem broju privrednih subjekta, ne o većim.
Danas me je, kao poslanika, vrlo neprijatno iznenadio Program monetarne politike Narodne banke Srbije u 2008. godini. Pogledajte kako gospodin Jelašić dostavlja Program monetarne politike za 2008. godinu. Krajnje neozbiljno i uvredljivo, u nekih 30 tačaka na A4 formatu – to je njemu dovoljno za ovako ozbiljnu raspravu.
Još jednom da ponovim, razmotrite dobro amandmane SRS-a u želji da ovaj zakon ne bude još lošiji, da se malo poboljša. Da ponovim, SRS nema ništa protiv i zalaže se da građani Srbije dobiju besplatne akcije, ali da ih dobiju u većem broju od onih 1.000 evra.