Poštovano predsedništvo, poštovani potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, potrudiću se da budem malo kraći i koncizniji od svog prethodnika.
Odmah da kažem da će poslanici Nove Srbije i Demokratske stranke Srbije glasati za predloženi set zakona o kojima danas vodimo objedinjenu raspravu. Kratko ću, ne zato što se nalazi na prvom mestu dnevnog reda koji smo dobili, već naprosto meni puno znači Predlog zakona o budžetskom sistemu.
Mogu reći da je, otkako je donet prethodni, odnosno još uvek važeći, Zakon o budžetskom sistemu 2002. godine, on sigurno značajno doprineo da se uvede disciplina i urede odnosi u postupku i planiranja, i pripreme i donošenja i kontrole realizacije budžeta, kako budžeta Republike Srbije, tako i budžeta lokalnih samouprava.
Kao neko ko je sedam godina unazad imao prilike da raspolaže budžetom lokalne samouprave, jako dobro znam koliko je ovaj zakon o budžetskom sistemu unapredio i disciplinovao kako donosioce, tako i direktne i indirektne korisnike budžeta, i uveo zasigurno dosta reda i odgovornosti u postupku trošenja javnih finansija.
No, kako je istovremeno tokom prethodnih pet godina bilo dosta izmena i dopuna ovog postojećeg zakona, sigurno je sazrelo vreme da se sve te izmene, uz ove nove koje se predviđaju ovim Predlogom zakona, uvedu u jedan novi jedinstveni zakon, koji ćemo, nadam se, svi podržati i dati svoj glas za njegovo usvajanje.
Osvrnuo bih se malo i na ono što su moji prethodnici i kolege iz Nove Srbije, uvaženi predsednik Odbora za saobraćaj dr Vladan Vučićević i gospodin Milorad Belić, govorili o izmenama Zakona o javnim putevima. Već su rekli koji su razlozi bili neophodni za donošenje ove izmene.
Ona, iako je sadržana i definisana u samo dva člana, ipak ima suštinsku i krucijalnu vrednost za opstanak Javnog preduzeća ''Putevi Srbije'' koje je, moramo priznati, ipak za ove dve godine sa velikom poteškoćom funkcionisalo i opstajalo u svojim poslovima na izgradnji, rehabilitaciji i održavanju putne infrastrukture, kako regionalne, tako i magistralne.
Ipak moramo napomenuti da je u mnogo slučajeva intervenisano i na putevima u onim lokalnim samoupravama koje zbog malih budžeta, a to je mahom prisutno na jugoistoku Srbije, nisu u mogućnosti da svoju lokalnu putnu mrežu održavaju na odgovarajućem i zadovoljavajućem nivou.
Sigurno da je bilo potrebe da i sama država, Vlada, interveniše kako bi se i ti putevi mogli koristiti, na prvom mestu bezbedno.
Priznaćemo svi, ne postoji demokratski ili nedemokratski put, postoji ili dobar put ili loš put i svi ćemo mi, koji se njime krećemo, imati prilike da koristimo ili blagodeti ili nepogodnosti, štete koje nam taj put može naneti kao njegovim korisnicima, odnosno učesnicima u saobraćaju.
Mislim da je potrebno, radi javnosti a i radi nas samih, objasniti, a posebno apostrofirati činjenicu da se ne uvećava i neće se uvećati cena nafte i naftnih derivata.
Izmenama učešća u strukturi prikupljenog novca od akcize na naftu i naftne derivate menja se samo unutrašnja prekompozicija, preraspodela sredstava ubranih ovim putem, na uštrb nekih drugih korisnika. Jer, da bi neko imao, neko mora da nema.
Činjenica je da će dosadašnja visina akcize ostati ista, i cena nafte i naftnih derivata, benzina svih mogućih vrsta, i akcize na tečni naftni gas se neće menjati, i mi, kao građani, kupci, potrošači nafte i naftnih derivata, korisnici toga za naša vozila, nećemo plaćati više no što smo do sada to činili.
Znači, benzin, nafta i naftni derivati neće poskupeti, već se dogovorom resornih ministara zainteresovanih za ovu oblast, ministra za infrastrukturu Velimira Ilića i ministra finansija, vrši samo unutrašnja prekompozicija strukture raspodele akciznih sredstava ubranih na akcize od nafte i naftnih derivata.
Mislim da je potrebno reći da bi nominalni iznosi ostvareni ovim putem u narednoj kalendarskoj i budžetskoj godini za oko četiri, četiri i po milijarde i od još oko pet milijardi u 2009. godini na bruto iznos od 16 milijardi prema sadašnjim parametrima bili dovoljni za optimalno održavanje regionalne i magistralne putne mreže u njenom zadovoljavajućem stanju.
Najbitnije je što je iznađen dobar mehanizam da se napravi održivi sistem kontinuiranog opredeljivanja sredstava i priliva Javnom preduzeću "Putevi Srbije" kako bi se funkcije ovog preduzeća, definisane njihovim osnivačkim aktom i odlukama Vlade, mogle sprovoditi svakog trenutka kada je to potrebno.
Podsetimo se da su JP "Putevi Srbije" u prethodnim dvema godinama nebrojeno puta intervenisali u svim onim situacijama kada je, usled elementarnih nepogoda, to bilo potrebno. Setimo se da se samo u 2005. godini, usled obilnih padavina, samo u jednom kratkom vremenskom intervalu jedno za drugim pojavilo oko 900 klizišta i JP "Putevi Srbije" je intervenisalo. Setimo se i onih intervencija i sanacija puteva oštećenih u poplavljenim područjima i mostovskih konstrukcija.
Potpuno sam siguran da će sve poslaničke grupe glasati za ovaj Predlog zakona o izmenama Zakona o javnim putevima. Hvala.

Hvala, gospodine Rajčiću.
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić, a zatim narodni poslanik Rajko Baralić. Izvolite, gospodine Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas se pred nama nalazi pet predloga zakona i vršimo jedinstveni načelni pretres o svim ovim zakonima. Iako na neki način mogu da prihvatim da se za ova prva četiri zakona vrši jedinstveni načelni pretres, nije do kraja jasno zbog čega Zakon o putevima potpada u ovu grupu i ovu kategoriju, jer se u Poslovniku jasno kaže da se načelni jedinstveni pretres vrši onda kada su rešenja u nekom zakonu međusobno povezana i slična.
Ali, kod vas je sve moguće. Moguće je i da u jednoj godini, i to u razmaku od samo šest meseci, usvajate dva budžeta i to nijedan od ta dva budžeta niste, opet, u stanju da usvojite na vreme. Kod vas je moguće da se budžet usvaja i u vreme kada su raspisani izbori za predsednika Srbije i kada je predizborna kampanja već počela.
Samo ću se kratko osvrnuti na ovaj zakon o budžetskom sistemu. Kao što se u obrazloženju kaže, ovo je jedan potpuno novi zakon. U suštini, možda ima potrebe da se donese novi zakon, jer su se mnoge stavke promenile u odnosu na onaj prethodni. Obratiću pažnju na član 2.
U članu 2. se govori o definicijama koje se provlače kroz ovaj zakon i ima ih 47. Možda je dobro što se daju te definicije i objašnjenja nekih pojmova, ali ima jedna stvar koja nije dobra.
Naime, pod rednim brojem 21. člana 2. govori se o aproprijaciji.
Pogledajte sada, samo za definiciju pojma aproprijacija koristi se sedam gusto kucanih redova teksta. Ali, to nije sve. Rečenica se tu ne završava, nego se nastavlja kroz narednih 12 redova, što ukupno čini 19 redova samo za objašnjenje ovog pojma aproprijacija.
Zaista ne znam ko je pisao ovaj zakon, ali bez obzira ko ga je pisao, mislim da bi mu na ovakvim i ovolikim rečenicama mogao da pozavidi i sam Ivo Andrić ili Lav Tolstoj.
Pod rednim brojem 33. istog člana 2. govori se o donacijama, ali se nigde u zakonu ne kaže ništa o dotacijama. Juče smo razmatrali Predlog zakona o budžetu i videli da se u svakom ministarstvu pominje stavka dotacije, i to pre svega dotacije nevladinim organizacijama, o tome sam juče govorio. Ako ste već pobrojali sve ove definicije i naveli 47 pojmova, mislim da je neopravdano ispuštena reč dotacija, jer se u budžetu ona i te kako koristi.
Ovde se razmatra i budžetski kalendar i navode određene stavke, odnosno redosled poteza i radnji koje se moraju odraditi u tom kalendaru. Vezano za zakon o budžetu kaže se, mislim da je i neko od mojih prethodnika govorio o tome, da zakon o budžetu mora biti usvojen do 15. decembra.
Evo, danas je 14. decembar, a mi još vodimo načelnu raspravu o ovih pet tačaka dnevnog reda.
Znate da nakon toga slede rasprave po amandmanima, tako da je sigurno nemoguće da će se usvojiti ovaj zakon. Znači, ovaj kalendar odmah u startu neće biti ispoštovan. Ali, kao što sam rekao na početku, to je vaš manir, vi jednostavno ništa niste mogli da uradite na vreme.
Što se tiče zakona o republičkim administrativnim taksama, moram da kažem da su ove takse u principu veće nego što su do sada bile i nije mi jasno čime i na koji način branite sve ovo, pošto tvrdite da nema inflacije, evro je stabilan i, jednostavno, mislim da nije bilo potrebe posezanja za ovakvim merama.
Možda jeste tu i tamo bilo potrebe za povećanjem nekih administrativnih taksi, ali je možda negde bilo potrebe i za njenim smanjivanjem, s obzirom da su se neke takse odnosile na saveznu administraciju, funkcionisanje savezne države, a svi dobro znamo da državna zajednica Srbije i Crne Gore više ne postoji. Ali, loša vlast uvek poseže za povećanjem taksi, jer to je, jednostavno, najlakše.
Na kraju, evo, tu je gospodin Cvetković, ministar, juče sam mu uputio jedno pitanje vezano za budžet, za program razvoja klastera, i pitam gospodina ministra da li se nešto preduzima na tom planu, da se izbegne izraz ''klasteri''.
Kao što sam rekao, izraz ''klaster'', između ostalog, znači i kasetna bomba, a u gradu Nišu, iz kog ja dolazim, znate svi šta je bilo za vreme NATO agresije, da je na više lokacija više nevinih ljudi stradalo od tih kasetnih bombi. Još jednom vas molim, gospodine Cvetkoviću, da taj izraz zamenite nekim prikladnijim. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a zatim narodni poslanik Radoslav Jevremović. Izvolite, gospodine Baraliću.       

Samo vas gledam!
Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću samo o izmeni i dopuni zakona o budžetskom sistemu, samo o dva člana, i imaću jedno pitanje, gospodine ministre, za vas, odmah na početku.
Da li je moja šestogodišnja politička borba urodila plodom, i da li član 17. sada meni garantuje, pod tačkama 7. i 8, govorim o javnim prihodima, dakle, naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora i naknada za korišćenje mineralnih sirovina?
Dakle, od 2002. godine, kod usvajanja svakog budžeta, uključujući i usvajanje vašeg budžeta za 2007. godinu, govorio sam o tome da država Srbija gubi oko 150 miliona evra godišnje (po proceni Mlađana Dinkića, to nije moja procena) zato što nije u stanju i nema pravnog osnova da naplati, pre svega, cementarama, krečanama, ciglanama, onima koji eksploatišu mineralnu vodu, naknade o kojima je ovde reč.
Molim vas da mi kratko odgovorite, možete i sa mesta, da li to znači da su se stekli formalni uslovi da, konkretno, "Lafarž" u Beočinu sada plaća, po osnovu korišćenja mineralnih sirovina, odgovarajuću naknadu.
U članu 23, kod finansiranja nadležnosti, pod tačkom 11. kaže se ''prihodi od koncesione naknade u skladu sa zakonom'', pretpostavljam u skladu sa Zakonom o koncesijama. Da li to znači da će sada cementare Popovac, Kosjerić i Beočinska cementara, sada ''Lafarž'', krečana ''Jelen do'' i drugi po ovom osnovu dobiti konkretnu obavezu (ako je to tako, molim vas da mi to kažete) da uplaćuju u budžet Republike Srbije odgovarajuća sredstva?
Još jednom podsećam da je ''Lafarž'', kupujući Beočinsku cementaru, između ostalog, stekao pravo na (što se mene tiče, nezakonito) majdan laporca, da ga eksploatiše, a osim toga, to govorim sedmi put za ovih šest godina, majdan laporca se nalazi u okviru Nacionalnog parka Fruška gora. Dakle, po više osnova se ovde postavljaju određena pitanja. Ako je ovo tačka na sve to, što bi rekao gospodin potpredsednik Vlade, ja sebi čestitam. To je on jutros rekao za govornicom. Dakle, ja sebi čestitam što sam se izborio da ovo bude sada tako, a vama se zahvaljujem što ste prihvatili. To je to.
Inače, SPS nije glasala za zakon o budžetskom sistemu kada je donošen. Ako se seća gospodin Vlahović, mi smo tada rekli da je taj zakon dao ministru finansija viši stepen ovlašćenja od onog koji su imali dvorski rizničari, a to znači da u jednom danu može da izvrši imobilizaciju svih finansijskih sredstava svim budžetskim direktnim i indirektnim korisnicima, a da im vrati onda kada proceni da treba ili da može.
Mi razumemo zašto to ovlašćenje postoji, ali je ono veoma delikatno i može biti opasan alat u rukama nerazumnog ministra. Naravno, ne tvrdim da ste vi taj, ali prosto to želimo da vam kažemo.
Imam pitanje. I dalje ostaje na snazi, kod upotrebe i nošenja dobara, čuveni porez za vlasnike vatrenog oružja kratkih i dugih cevi, govorim o puškama malog kalibra i onim drugim, pištoljima i revolverima.
Ja, gospodine ministre, imam pištolj koji mi je poklonio pokojni otac, koji je bio partizan. Na taj poklon ja svake godine plaćam porez.
Da li je, gospodine ministre, normalno da neko na uspomenu plaća porez? Moj otac nije živ 40 godina. Ja, naravno, ne pristajem da odnesem taj pištolj u policiju, da ga oni, kako se to kaže, izvinjavam se, razbuše, da ga onesposobe i da on bude trofej. Ja želim da on bude pištolj, zato što je to pištolj jednog partizana i zato što je to pištolj mog oca.
I nije fer da ja, i sutra moj sin, znači, 100 godina dok bude važila odredba ovog zakona plaćamo porez na jednu dragu uspomenu, pri čemu ćete vi razumeti da ja ovde uopšte ne polemišem sa visinom poreza. Mene to ne zanima. Dakle, mene ne zanima to kao problem, mene zanima jedan odnos koji je, što se mene tiče, krajnje nekorektan. Dakle, ne znam šta je budžetski prihod po ovom osnovu, pretpostavljam da nisu velika finansijska sredstva.
Poslednje pitanje: Da li kablovski operateri imaju bilo kakvu obavezu po zakonu o budžetskom sistemu? To su TV kanali, SBB, cena pretplate u Beogradu je 609 dinara, a u Čačku je 425 dinara. Ne govorim o porezu na usluge kada mi ovo plaćamo, nego da oni plate kao što plati imalac frekvencije, kao što plati neko drugi. To me veoma zanima jer oni operišu velikim finansijskim sredstvima.
Molio bih za taj odgovor, a ako ne može sada, onda kada se steknu uslovi, zato što se radi o velikim finansijskim sredstvima i, meni se čini, o potencijalnim izvorima budžeta koji vama i svima nama nedostaju. Pošto nema puno vremena, to je osvrt. Molio bih, ako može, odgovor, a ako ne, kada bude bilo prilike. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Radoslav Jevremović, zatim narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se u objedinjenoj raspravi nalaze četiri predloga o izmenama i dopunama zakona, Predlog zakona o budžetskom sistemu, kao i predlog zakona o sporazumu.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama je još jedan pokušaj da se na određeni način dođe do veće količine novčanih sredstava, odnosno da se još dublje zavuče ruka u već prazan džep građana države Srbije.
U članu 21. u Tarifnom broju 1. tačka 1) broj: "150" zamenjuje se brojem: "200", a u tački 2) broj: "750" zamenjuje se brojem: "1.000", što znači još jedno nepotrebno povećanje iznosa od preko 30% koje se odnosi na zahtev za: 1) molbu i predlog, prijavu i drugi podnesak ako ovim zakonom nije drukčije propisano – dosadašnji iznos od 150 dinara se zamenjuje iznosom od 200 dinara, i 2) davanje mišljenja o primeni republičkih propisa – dosadašnji iznos od 750 dinara zamenjuje se iznosom od 1.000 dinara.
U članu 22. stav 1. navodi se: u Tarifnom broju 5. tačka 1) broj: "450" zamenjuje se brojem: "900", što znači da se u odeljku Tarifa republičkih administrativnih taksi, odeljak A - Takse za spise i radnje organa u Republici Srbiji za zahtev za otkup stana umesto 450 dinara izdvaja 900 dinara, što je takođe povećanje od 100%, a mi, odnosno vi govorite o nepostojanju inflacije i sjajnom stanju naše privrede.
U članu 102. Tarifni broj 9, koji se odnosi na izdavanje putnih isprava, odnosno viza za državljane Republike Srbije i to za izdavanje pasoša čiji je rok važenja 10 godina – 25 evra, upis deteta u pasoš jednog roditelja ili drugog zakonskog zastupnika – 15 evra, izdavanje putnog lista – 20 evra, utiskivanje klauzule "Poslovno" (koja zamenjuje vizu za neke zemlje) – 15 evra sasvim je nelogično i izuzetno nekorektno da se iznos za izdavanje putnih isprava Republike Srbije za naše građane koji žive u inostranstvu, a naročito kada se radi o upisu maloletnih lica u pasoš jednog roditelja ili drugog zakonskog zastupnika, određuje u tolikom iznosu kao da vam je cilj da roditelji uopšte ne upisuju decu u pasoš, pa i da oni ne uzimaju pasoš države Srbije.
Takođe bih se osvrnuo i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća, gde se u članu 22. Predloga zakona navodi: U članu 30. stav 3. reč: "deset" zamenjuje se rečju "pet", da bi u članu 30. osnovnog zakona ova promena dobila sasvim novo značenje.
Član 30. glasi: Kapitalni dobitak uključuje oporezivu dobit u iznosu određenom na način iz člana 27-29. ovog zakona. Kapitalni gubitak ostvaren pri prodaji jednog prava iz imovine može se prebiti sa kapitalnim dobitkom ostvarenim pri prodaji drugog prava iz imovine u istoj godini.
Ako se i posle prebijanja iz stava 1. ovog člana iskaže kapitalni gubitak, dopušteno je njegovo prebijanje na račun budućih kapitalnih dobitaka u narednih – znači, sada po novom – pet godina. Sigurno da je rešenje iz prethodnog zakona bolje, znači – deset godina.
Što se tiče Predloga zakona o budžetskom sistemu, ono što je zanimljivo je svakako član 31. koji se odnosi na budžetski kalendar, a posebno je zanimljiv kalendar budžeta lokalne vlasti.
Gde se tačno navodi? Na strani 19, član 31. 2) Kalendar budžeta lokalne vlasti: 15. jun - lokalni organ uprave nadležan za finansije izdaje uputstvo za pripremu nacrta budžeta lokalne vlasti, 1. septembar - direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti dostavljaju predlog finansijskog plana lokalnom organu uprave nadležnom za finansije, 15. oktobar - lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja nacrt odluke o budžetu, 1. novembar - nadležni izvršni organ lokalne vlasti dostavlja predlog odluke o budžetu i 20. decembar - skupština lokalne vlasti donosi odluku o budžetu lokalne vlasti, 25. decembar - lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja ministru odluku o budžetu lokalne vlasti. Rokovi iz stava 1. ovog člana predstavljaju krajnje rokove u budžetskom kalendaru.
U ovom kalendaru ništa nije sporno. Šta više, rokovi su zadovoljavajući, ali ono što je sporno i što se dešava iz godine u godinu je da određene lokalne vlasti ne poštuju određene rokove iz ovog kalendara, a svima je poznato da niko do sada nije odgovarao za posledice neispunjenja kalendara budžeta lokalne vlasti.
Takođe, u odeljku VIII. Eksterna revizija, član 89. glasi: ''završni račun budžeta Republike Srbije i završni računi organizacija obaveznog socijalnog osiguranja obavezno podležu eksternoj reviziji u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje nadležnost Državne revizorske institucije. Lokalna vlast može da angažuje revizora sa odgovarajućim kvalifikacijama za obavljanje eksterne revizije završnog računa budžeta lokalne vlasti...''.
O čemu odlučuje skupština lokalne vlasti u skladu sa zakonom? U dosadašnjim rešenjima lokalna vlast je bila u obavezi da organizuje, a sada je na skupštini da odluči da li će biti angažovanja revizorskih institucija i sigurno je da niko više neće kontrolisati lokalnu vlast kako troši budžetska sredstva koja se ostvaruju na taj način.
Na kraju bih želeo da pozovem još jednom, pošto sam iz Sremske Mitrovice, gospođu Zlaticu Stevanović da omogući dolazak sudskog pisara u Opštinski odbor SRS Sremska Mitrovica i da ne pokušava da spreči ono što je već vidljivo, a to je pobeda Tomislava Nikolića na predstojećim izborima za predsednika republike. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, a zatim narodni poslanik Srboljub Živanović.
Izvolite, gospodine Martinoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, da se ova vlada makar malo pridržava nekih elementarnih demokratskih načela, potpredsednik Vlade gospodin Đelić i ministar Cvetković ne bi trebalo ovde da sede pošto ove vlade ne bi bilo.
Naime, Vlada Srbije je probila rokove i termine koje je sama sebi odredila za donošenje budžeta Republike Srbije za 2008. godinu. Ako pogledate važeći Zakon o budžetskom sistemu i ako pogledate ovaj Predlog zakona o budžetskom sistemu videćete da se tu ništa nije promenilo – budžet Republike Srbije je već trebalo da bude donesen. Za to što nije donet, odgovorna je isključivo Vlada Republike Srbije.
Elementarno je načelo i svih parlamentarnih demokratija da vlada pada na budžetu ukoliko se taj budžet ne donese u roku koji je zakonom bio predviđen. To je pravilo koje važi i u Velikoj Britaniji i u Francuskoj i u Nemačkoj. Izgleda da ne važi u Srbiji.
Sad se postavlja jedno prethodno pitanje: Da li će Vlada taj isti princip, koji je sama za sebe odredila, a to je da je ne obavezuju rokovi koji su određeni zakonom, da primeni i na sve druge građane, odnosno pravna lica u Republici Srbiji?
Da li će ova vlada, ovakva kakva je, ikada bilo kome u Republici Srbiji moći da kaže - ne možeš da ostvariš neka svoja prava ili ćeš biti sankcionisan zato što nisi poštovao rokove koji su utvrđeni zakonom? Da li će ova vlada imati obraza da tako nešto nekome kaže kada ona sama, evo, mi smo svi svedoci, i građani Srbije koji prate prenos, krši zakonske norme koje se odnose na rokove za donošenje budžeta Republike Srbije?
Da je to tako, vidi se iz člana 45. Predloga zakona o budžetskom sistemu. Član je prilično jasan: Budžet se donosi za period od jedne fiskalne godine i važi za godinu za koju je donet. U slučaju da Narodna skupština ne donese budžet u roku utvrđenom budžetskim kalendarom, vrši se privremeno finansiranje u vremenu od najduže prva tri meseca fiskalne godine.
Dakle, gospodine Đeliću, mi smo već faktički ušli u jedan period privremenog finansiranja, rokovi za donošenje zakona o budžetu su istekli.
Pre nego što bilo šta kažete o bilo kom predlogu zakona koji se danas nalazi na dnevnom redu sednice Narodne skupštine Srbije, vi treba da izađete za ovu govornicu i da objasnite narodnim poslanicima i građanima Srbije: ko vas je ovlastio da vi sami kršite Zakon o budžetskom sistemu, koji su razlozi za nedonošenje zakona o budžetu za 2008. godinu i da li ćete vi taj isti princip da primenjujete i na sve druge pravne subjekte u Republici Srbiji?
Samo da vas podsetim, gospodine Đeliću, Zakonom o lokalnoj samoupravi je propisano da se lokalna skupština, dakle skupština opštine, odnosno skupština grada, može raspustiti ako ne donese budžet u roku utvrđenom Zakonom o budžetskom sistemu.
Sada vas pitam, gospodine potpredsedniče Vlade: da li će ova vlada da raspusti neku lokalnu skupštinu ako ta lokalna skupština ne donese budžet u roku koji je utvrđen Zakonom o budžetskom sistemu, a ta ista vlada je prekršila rok za predlaganje budžeta Republike Srbije Narodnoj skupštini i to za više od mesec dana?
To je skandal sam po sebi. Da ne ulazimo u to šta piše u Predlogu zakona u budžetskom sistemu, šta piše u svim ostalim predlozima zakona, to je jedno prethodno pitanje, i pravno i političko, da je Vlada Republike Srbije sama sebi dala pravo da se ne pridržava rokova koji su utvrđeni zakonom, ali to nisu zakoni koje je predložio neko drugi, to su opet zakoni koje je predložila sama Vlada Srbije.
Gospodin Đelić je izašao, ali, evo, tu je gospodin Cvetković. Zaista ne razumem, gospodine ministre, kakva je potreba vas u Vladi da za neke pojmove za koje postoje lepi termini u srpskom jeziku koristite neke strane izraze koje ne samo da građani ne razumeju, nego je veliko pitanje da li ih razumeju svi oni koji će ovaj zakon sutra da primenjuju.
Naime, u članu 2. tačka 21) pominjete izraz aproprijacija. Dajete jednu prilično glomaznu definiciju ovog pojma, a ja vas podsećam da u srpskom jeziku imate mnogo lepši izraz, koji je svima prepoznatljiv i koji svi razumeju, da ne lome jezik, a to su budžetska davanja. Umesto da upotrebite izraz budžetska davanja, vi koristite izraz aproprijacija, da li zato što želite da fascinirate narodne poslanike i građane Republike Srbije kako koristite strane reči koje onako glamurozno zvuče ili je već neki drugi razlog u pitanju.
Dalje, jedan od pojmova koji definišete na početku Predloga zakona o budžetskom sistemu nalazi se u članu 2. tačka 34), a to je razvojna pomoć Evropske unije. I na više mesta u ovom predlogu zakona insistirate na toj sintagmi razvojna pomoć Evropske unije.
Građani Srbije su svedoci da Evropska unija, evo, nedavno, pre nekoliko dana, i svaki dan, manifestuje neskrivenu volju da prizna nezavisnost Kosova i Metohije koju će proglasiti, jednostrano i protivno Rezoluciji 1244, šiptarski separatisti i teroristi na Kosovu i Metohiji.
Sem Kipra, Slovačke, Rumunije i Španije, ako se ne varam, sve ostale članice Evropske unije izrazile su spremnost da se pregovori oko budućeg statusa Kosova i Metohije obustave i da se prizna faktičko stanje, a to je, u stvari, priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije, za koju se šiptarski separatistički lideri već uveliko spremaju.
Kada nam Evropska unija daje pomoć, onda ona određuje i šta ćemo da trošimo, i za koje namene, i kojim tempom, a mi samo treba da spremimo pare, odnosno novac građana Srbije. Niko još nije ovde za govornicom Skupštine Srbije, od 2000. godine pa do danas, objasnio narodnim poslanicima i građanima Srbije kako su to trošena finansijska sredstva koja nam je davala Evropska unija.
Ako se sećate, pred one septembarske izbore 2000. godine, glavni slogan DOS-a bio je: dajte, građani Srbije, da mi oborimo režim socijalista i radikala i, čim se to desi, stići će neke velike pare u Srbiju, stići će neki ogromni bespovratni krediti, poteći će Srbijom med i mleko, a rešiće se usput i pitanje Crne Gore i Kosova i Metohije jer, zaboga, to nije ni nacionalno pitanje, ni versko pitanje, ni istorijsko pitanje, sve su to demokratska pitanja.
Slobodan Milošević nije uspeo da reši pitanje Crne Gore i Kosova i Metohije zato što nije bio demokrata, a evo, izaberite nas, dajte da mi preuzmemo Vladu Srbije, svi ti problemi će već sutra biti rešeni, ostaće Crna Gora u sastavu zajedničke države, biće skinuto sa dnevnog reda pitanje nezavisnosti Kosova i Metohije, dobićemo donacije, dobićemo strane kredite i, evo, u decembru 2007. godine građani Srbije su svedoci da od toga nema apsolutno ništa.
Sahranili ste jednu zajedničku državu, Saveznu Republiku Jugoslaviju, pa ste posle tri godine sahranili drugu zajedničku državu, Srbiju i Crnu Goru, evo, Kosovo i Metohija su na pragu da se odvoje od Republike Srbije, a blagoslov za sve to daće upravo ona međunarodna asocijacija koja će nama navodno da daje razvojnu pomoć.
Žao mi je što je gospodin Đelić izašao iz sale. To pitanje mogu da postavim i gospodinu Cvetkoviću, ali mislim da je gospodin Đelić pozvaniji da na to pitanje odgovori pošto je, koliko sam obavešten, u Vladi Srbije zadužen za evropske integracije: Da li se to sprema jedna velika i nečasna trgovina u vezi s Kosovom i Metohijom?
To pitam iz dva razloga. Prvo: da li će ta razvojna pomoć Evropske unije Srbiji biti uslovljena našom saglasnošću za odvajanje Kosova i Metohije od Srbije i onda se postavlja pitanje koliko to košta, ta zavetna zemlja srpske istorije, koliko to milijardi evra i dolara će da je plate zapadni mentori ove vlade?
Drugo pitanje: da li se, kada se govori o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom, nekim slučajem ne postavlja kao uslov to da se Republika Srbija, na jedan ili na drugi način, odrekne Kosova i Metohije?
Dakle, da li nam Evropska unija kaže: u redu, bićete primljeni, makar u predvorje ove naše organizacije ako ne već i u punopravno članstvo, ali pod uslovom da u tu asocijaciju uđete obogaljeni, kao država invalid, dakle, bez Kosova i Metohije?
Pošto mogu da pretpostavim šta misle pojedini članovi Vlade o ovom problemu, plašim se da su određeni delovi Vlade Srbije, a pre svega oni iz redova DS, spremni da prihvate ovu nečasnu trgovinu i da se odreknu Kosova i Metohije za šaku srebrnjaka koja će navodno doći iz Evropske unije.
Zaista je neshvatljivo da nam u Predlogu zakona o budžetskom sistemu Vlada Srbije predlaže da se budžet može doneti na period od tri godine. Da vas podsetim da je samo u 2007. godini donet budžet bez rebalansiranja, i to ne zato što su ministri koji su predlagali ovaj budžet jako sposobni i jako pametni, nego zato što je budžet Republike Srbije za 2007. godinu donet tek u junu ove godine pa prosto nije bilo uslova za rebalans budžeta.
Kako vi mislite, gospodine ministre, da se donese stabilan i dobar budžet za tri godine kada su, evo, sve dosovske vlade unazad pokazale da nisu u stanju da donesu nijedan čestit budžet, čak ni za jednu kalendarsku, odnosno fiskalnu godinu?
Da li vi možda na taj način planirate da ukinete instituciju izbora u Republici Srbiji, da ukinete instituciju Narodne skupštine i da Skupština uopšte ne raspravlja o budžetu, da Skupština uopšte ne raspravlja o tome kako Vlada Srbije, kako ministarstva, kako sve te silne agencije troše budžetska sredstva? Doneće budžet za tri godine i za naredne tri godine pitanje budžeta, njegovog trošenja, zakonitosti, opravdanosti, celishodnosti biće stavljeno ad akta.
Plašim se da je to pravi razlog zašto nam Vlada predlaže i ovu mogućnost. Na svu sreću, ova vlada Srbije očigledno neće biti u mogućnosti da se koristi ovim zakonskim ovlašćenjem pošto je samo pitanje dana kada će ova veštačka koalicija da se raspadne, a raspad koalicije, razume se, podrazumeva i pad Vlade.
Dalje, u članu 15. tačka 8) - zakonom se može uvesti porez na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara.
Gospodine ministre, ovaj porez je krajnje štetan i nepotreban. Kada se neka dobra stave u upotrebu, onda se već tada plaća porez. Nametati građanima da iz godine u godinu plaćaju porez na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara, nema nikakvog opravdanja. To je jedan neosnovan namet za građane, jedno finansijsko opterećenje koje nema dovoljno utemeljenja ni u ekonomskoj, ni u finansijskoj, ni u političkoj, ni u pravnoj teoriji.
Predlažem vam, odnosno poslanici SRS su predložili da se tačka 8) u članu 15. briše.
Dalje, u članu 21. - Primanjima od zaduživanja i prodaje finansijske imovine smatraju se: primanja od domaćeg zaduživanja, primanja od inostranog zaduživanja, primanja od prodaje domaće finansijske imovine i primanja od prodaje strane finansijske imovine.
SRS je predložila da se član 21. u Predlogu zakona briše. Prvo, već sam rekao, nema potrebe da se preteruje sa zaduživanjem Republike Srbije ni u zemlji ni u inostranstvu. Sve prethodne dosovske vlade su očigledno drastično zloupotrebljavale to zaduživanje u inostranstvu.
Zemlja nam je prezadužena, odnosno mnogo smo više zaduženi, evo, sada u 2007. godini nego što smo to bili 2000. godine, kada je DOS na neustavan i nezakonit način preuzeo vlast.
Gospodine ministre, treba zaustaviti nekontrolisano štampanje i emitovanje hartija od vrednosti. U finansijskom smislu to proizvodi isti efekat kao i nekontrolisano štampanje novca. Od tog nekontrolisanog štampanja hartija od vrednosti korist nemaju građani Srbije. Korist imaju samo berzanski špekulanti, oni koji pokušavaju da operu novac i, naravno, ne sumnjamo u to da veliku korist od svega toga imaju i pojedini ministri u Vladi Srbije, pojedini direktori agencija itd., koji od svega toga uzimaju izuzetno visoke provizije.
Na kraju, da ne bih više oduzimao vremena mojim kolegama iz SRS, daću samo jednu pravničku primedbu. Radi se o članu 100. Naime, mi u SRS smatramo da sva krivična dela u Republici Srbiji moraju da budu sistematizovana na jednom mestu. I praksa je pokazala da je takvo rešenje najbolje. Građani Srbije, sudovi i svi oni kojima su potrebni krivični zakoni mogu na vrlo jednostavan način da se upoznaju sa tim koja su krivična dela u jednoj zemlji, kakve su sankcije itd.
DOS je uveo praksu da se krivična dela propisuju velikim brojem različitih zakona i onda su građani Srbije i privredni subjekti u nedoumici da li nešto jeste krivično delo ili nije krivično delo. Mi smatramo da to paralelno krivično zakonodavstvo treba ili potpuno ukinuti ili ga treba svesti na najmanju moguću meru.
Vi ste, gospodine ministre, u članu 100. propisali jedno krivično delo - ''Novčanom kaznom od 30.000 do 300.000 dinara ili zatvorom do jedne godine kazniće se za krivično delo odgovorno lice...''.
Dakle, mi smatramo da ovim krivičnopravnim odredbama jednostavno nema mesta u predlogu zakona o budžetskom sistemu, da ovo treba da bude materija krivičnog zakona Republike Srbije, a da u zakonu o budžetskom sistemu mora da stoji samo ona materija koja se pod nazivom ovog predloga zakona i podrazumeva.
Pošto je gospodin Đelić napustio sednicu Narodne skupštine, evo, ja vas pozivam, gospodine ministre, još jedanput, objasnite narodnim poslanicima i građanima Srbije koji prate ovaj prenos – na osnovu kog ovlašćenja je Vlada prekršila i rok za donošenje, odnosno predlaganje budžeta Republike Srbije Narodnoj skupštini i da li će ova vlada moći da raspusti ijednu lokalnu skupštinu u Srbiji zato što ta lokalna skupština nije donela budžet u roku utvrđenom zakonom.
Odbornici u tim lokalnim skupštinama uvek će, s punim pravom, moći da vam kažu: Gospodine ministre, držite se najpre vi zakona, a onda insistirajte da se zakon primenjuje u skupštinama opština.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović, a zatim narodni poslanik Vesna Nikolić-Vukajlović.