Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo građani Srbije, ovim se zaključuje rasprava o nekoliko veoma važnih tačaka o kojima smo danas i juče imali prilike da raspravljamo u ovom visokom domu.
Mislim da treba pomenuti da kroz zakon o budžetu Srbija ponovo pokazuje napredak. Vidimo da se spoljno zaduženje zemlje smanjuje i dalje, danas je na 30% bruto domaćeg proizvoda, i dalje će padati u godinama koje dolaze i to je dobro. To oslobađa dodatni prostor za razvoj naše ekonomije i smanjenje izdataka iz budžeta, iz javnih finansija, za skoro jedan odsto bruto domaćeg proizvoda, pokazuje put u budućnost, tako će biti više prostora za privredu i za građane.
Vidimo i da sa izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji i novim, izuzetno snažnim, zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu nadoknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije otvaramo mogućnost za više od četiri miliona naših građana da učestvuju u ovom ključnom procesu.
U sledeće tri godine (ne bih se ponovo vraćao na sve detalje) omogućićemo da građani ostvare dobit koja, u to sam duboko uveren, neće biti manja od hiljadu evra po osobi. Veoma je važno da se u sledećih šest meseci, od momenta kada usvojite ovaj veoma važan zakon, evidentiraju svi koji imaju pravo na to i da na taj način obezbedimo za njih mogućnost da se uključe u ove ključne finansijske i ekonomske promene.
Pošto je jedan od uslova da budu upisani u biračke spiskove, to je, dodatni podsticaj da građani u potpunosti učestvuju u javnom životu. To je dodatno utemeljenje demokratije u našem društvu, nezavisno od onoga za koga će oni sutra glasati.
Istovremeno, kroz ovaj zakon imamo uređen i veoma tesno raspoređen raspored za restrukturiranje i pripremu za izlazak na berzu i za strateško partnerstvo šest ključnih preduzeća u našoj zemlji. Tri su velika - NIS, EPS i Telekom Srbija; tri su nešto manja, ne manje važna - Aerodrom Beograd, JAT i Galenika. U svim tim slučajevima imaćemo specifični tretman, strategiju i, verujte, Vlada Republike Srbije će sve uraditi da, ukoliko dođe do otvaranja kapitala, ono bude što je manje moguće, ali istovremeno dovoljno da obezbedi konkurentnost na međunarodnom nivou za sva ta preduzeća.
Javna preduzeća su važna jer, za razliku od drugih preduzeća, ona imaju lančani efekat na konkurentnost ostatka privrede i, samim tim, i na standard naših građana. To je šansa i za njih jer, od momenta kad dobiju višemilionsko akcionarstvo među građanima, to će značiti veću disciplinu za njih, veće zahteve od strane njihovih akcionara, ali istovremeno, uveren sam, i mnogo veću podršku za još smelije poteze, da i posle Telekoma Srbije i oni krenu u osvajanje drugih tržišta u regionu i šire.
Tu vidim i veliku dozu kontinuiteta. Od prvog nacrta zakona o budžetskom sistemu, koji je izvršio svojevrsnu revoluciju u domenu javnih finansija naše zemlje, pet godina kasnije imamo posve nov tekst, koji je preuzeo dobar deo onoga što je bilo dobro, ali je istovremeno ispravio ono što je moglo i što je trebalo da bude bolje. I ponajviše u zakonu o budžetskom sistemu vidimo onaj napredak koji je naša zemlja napravila.
Daleko od toga da je sve perfektno, ali je i te kako dobro što danas možemo razmišljati o mogućnosti, sigurno ne i obavezi, da se pripremi jedan trogodišnji budžet. Trebaće neko vreme da se to uradi i naravno da će uvek ostati mogućnost za ovaj dom da prepravi stvari, da izglasa ono što je nužno, da javne finansije u potpunosti prate okolnosti u našoj zemlji. Ni na koji način to neće postati neka birokratska sprava koja se, nezavisno od toga što su potrebe građana i privrede, neće upodobljavati.
Ali, dobro je da počinjemo da razmišljamo na srednji rok. I u ovome zakonu vidite programski budžet, vidimo trogodišnji budžet, vidimo srednjoročni plan javnih kapitalnih investicija. Dobro je što je danas, večeras, više od 1,3 milijarde evra budžet Republike Srbije, tj. u Trezoru Republike Srbije, na računu u Narodnoj banci Srbije. Taj novac nije novac bilo koje vlade. To je novac, i rezerve koje sada imamo, naročito za pokretanje novih kapitalnih investicija.
Tu vidimo koherentnost. S jedne strane, imamo zakon koji uređuje dodeljivanje besplatnih akcija našim građanima i daje tri godine da oni izvrše njihovu dokapitalizaciju, izlazak na berzu i pronalaženje strateških partnera.
Istovremeno, kroz ove izmene i dopune Zakona o privatizaciji vidimo šta je dobro urađeno, imamo i finansijske efekte o kojima sam govorio, to je taj novac, ali istovremeno idemo dalje, spremamo dalje pohode, dalje poduhvate u domenu infrastrukture. O tome se mnogo priča ovoga puta.
Srbija, i znam da se niko zbog toga neće žaliti, ima mogućnosti da planira na malo duži rok prvi put posle 15-20 godina. Ovde ne želim ni na koji način da kažem da je to zahvaljujući ovoj ili onoj vladi, ovoj ili onoj partiji, ne želim da se vraćamo u devedesete godine, da delimo krivicu, da delimo zasluge.
Ali, činjenica je da prvi put od kraja '70-ih godina naša zemlja ulazi u jedan period kada će biti u stanju da projektuje sopstveni razvoj, da njeni građani imaju dugoročniju perspektivu, da ogromna većina njih dođe u posed vrednih akcija, da mogu da planiraju budžet domaćinstva, da vide u javnim finansijama srednjoročni plan, a da lokalne samouprave, o kojima je bilo puno reči danas, imaju mogućnosti da planiraju sopstvene izdatke.
I naročito, kao što je bio slučaj u Kraljevu, želim da kažem da sam se posle vaše intervencije raspitao. U januaru počinje donacija od 800.000 evra, koja će biti prva faza. Posle ide dodatnih dvadeset miliona evra za pet opština. Nadam se da će Kraljevo to uraditi. Gospođo, apsolutno ste u pravu, u Kraljevu postoji problem pijaće vode. Nažalost, to nije slučaj samo u Kraljevu. Imamo skoro 50 opština, trećinu naših opština, gde ne možemo biti zadovoljni kvalitetom pijaće vode.
Ali, danas Srbija ima taj kapacitet, ima taj sistem i, što je možda još važnije, formiraju se ponovo kadrovi, nezavisno od njihove partijske pripadnosti, koji će biti u stanju da planiraju na lokalnom, pokrajinskom, nacionalnom nivou ono što će biti razvoj naše zemlje.
Imamo i promene u poreskim zakonima. I tu je ista koherentnost ovog paketa koji je predložen danas. Nije predizborni, ali sigurno je da postoji logika u onome što je predloženo.
Za sve one građane koji će sada izaći na berzu kao akcionari imamo smanjenje poreza na kapitalnu dobit sa 20% na 10% i ono što je bilo veoma teško za sve investitore, a to je nužnost da se svaki dan izvrši poreski bilans, ovoga puta, kao svuda u svetu, to se radi jedanput godišnje da bi se prebili gubici i dobici i da se na kraju plati porez onako kako i treba. Naime, nešto što je neto pozicija.
Želim da kažem i samo nekoliko reči o zakonu koji je danas možda prošao malo nezapaženo, a to je ovaj zakon koji omogućava potvrđivanje Okvirnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Komisije Evropskih zajednica o evropskoj pomoći. Radi se o milijardi evra za period 2007-2011. godine.
Kada se priča o nekoj bespovratnoj pomoći, u našoj zemlji se odmah, shvatam i zašto, postavlja pitanje - a zašto su tako velikodušni, kakva je njihova računica, da li su nas obavezali na nešto?
Oni to ne rade zato što nas vole, nego zato što je to u njihovom interesu. U njihovom je interesu da Srbija bude stabilna, prosperitetna zemlja, iz koje neće ljudi odlaziti kroz ilegalnu emigraciju, gde neće biti organizovanog kriminala, koja će biti otvorena za infrastrukturu i, naravno, dobro i interesantno tržište, kao i ceo region, za njihova preduzeća.
Evropska unija već 60 godina, dodeljujući sredstva onim zemljama čija je destinacija da joj se jednog dana priključe, uspela je značajno da unapredi stanje. Pogledajte Portugal. Onima koji su imali šansu da vide tu zemlju pre 25 godina, danas je skoro nemoguće prepoznati način na koji funkcioniše i život i standard njenih građana.
Bliže nama - Grčka, Mađarska. I već sada pogledajte efekte, direktne i indirektne, koje približavanje Evropskoj uniji ima na Bugarsku i Rumuniju. Ove godine će Bugarska, prvi put u svojoj istoriji, privući četiri milijarde evra direktnih investicija i imaće više od milijardu evra godišnje zato što je članica ovakve budžetske pomoći.
Da li je to uslovljeno nečim u vezi s Kosovom i Metohijom? Ne! I nikada Vlada Republike Srbije, i nijedan državni činovnik, neće prihvatiti bilo kakvu trgovinu ''Kosovo za Evropu''. To se od nas ne traži.
Zaključci Evropskog saveta, koji se upravo završava, takvi su da se pozdravlja napredak Srbije i da se odvojeno priča o problemima koji se rešavaju na Kosovu i Metohiji. Ni na koji način se ta dva pitanja ne vezuju. Mi nikada nećemo prihvatiti takvu trgovinu i nikada nećemo prihvatiti da nas Evropa ucenjuje na bilo koji način
U ovom momentu, to proizilazi iz zaključaka, priznaje se veliki kapacitet naše zemlje i već se govori ne samo o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji će dati dodatnu perspektivu našim građanima, već se najavljuje i naš kapacitet da veoma brzo postanemo i kandidat za ulazak u Evropsku uniju. To nije uslovljeno Kosovom i Metohijom. To nikada nećemo prihvatiti. Naš Ustav, rezolucije ovog skupštinskog doma, kao i platforma našeg pregovaračkog tima su tim povodom jasni.
Želim da kažem istovremeno i da u ovom zakonu, čini mi se da o tome nije bilo reči danas, pripremamo za sledeću godinu izdavanje novih putnih isprava.
Ovaj dom je u septembru izglasao odgovarajući zakon. Zavod za izradu novčanica i MUP se pripremaju da, počevši od proleća sledeće godine, dobijemo, prvi put posle nekih 90 godina, srpske pasoše, po evropskim standardima, sa biometrijskom zaštitom, sa onim što će nam omogućiti da, koliko već krajem sledeće godine, pretendujemo na jedan režim koji će biti bezvizni, da naši građani ne moraju da čekaju pred konzulatima raznih zemalja ovde u Beogradu, Nišu ili drugim gradovima naše zemlje gde ima konzulata.
Moram da kažem da smo u ovom zakonu o taksama istovremeno predvideli da dobijanje srpskog pasoša ne bude preveliki teret. Izdaje se na 10 godina i koštaće, u zemlji, 1.000 dinara. Vest za dijasporu je, želim ovde da napomenem jer sam i ja jedan od onih koji su se vratili iz rasejanja, onih 165 evra po osobi stvarno su bili preveliki izdaci za njihove porodice i ovaj zakon omogućava da se taj izdatak smanji na 25 evra. To jeste više nego u Srbiji, ali to je normalno, a prihvatljivo je za budžet naših ljudi koji žive u rasejanju.
Na kraju, želim da kažem da iz ove evropske pomoći, i to je bilo pitanje, pa dobro, to su sve neke strane reči - transparentnost, IPA, OPA, imamo ovde razne skraćenice - šta to znači za građane? Daću vam samo nekoliko primera već pripremljenih projekata koji će početi da se primenjuju kada Narodna skupština ratifikuje ovaj sporazum i kada do kraja razradimo mehanizme za njihovo uspostavljanje tokom sledeće godine.
Jedna je podrška lokalnom i regionalnom razvoju - četrdeset miliona evra. Reforma srednjeg stručnog i visokog obrazovanja - jedanaest miliona evra. Rečni informacioni sistem na Dunavu - jedanaest miliona evra, i to je nešto što će omogućiti da Dunav postane koridor 7 za transfer roba i ljudi. Rešavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih lica - deset miliona evra. Reforma hitne medicinske službe (imali smo kikseve, bilo je problema, ima ih i dalje) - deset miliona evra. Rekonstrukcija elektrane "Nikola Tesla" - dvanaest miliona evra. Podrška u pripremi projekata za sve.
Želim da kažem, pošto ste postavili legitimno pitanje - a kako mi u Kraljevu, kako mi u Loznici, kako mi u Nišu, Trgovištu, Plandištu, Subotici da dođemo do tog novca, kako možemo da kandidujemo naše projekte? – od momenta ratifikovanja ovog sporazuma, mi ćemo pokrenuti ne samo veliku kampanju komunikacije, nego ćemo napraviti mrežu institucija na nivou lokalnih samouprava, mesnih zajednica i nevladinih organizacija koje žele da se priključe ovom pokretu, ići ćemo na obuku, tako da svi oni koji to žele mogu da budu u stanju da pripreme odgovarajuće projekte, naravno, u skladu sa prioritetima koji su definisani u našem partnerstvu sa Evropskom unijom.
Samim tim, želim samo da kažem da i današnja rasprava, i jučerašnja rasprava, ovaj dnevni red, vrvi od odličnih stvari za Srbiju. Znam da na momente to tako ne izgleda, ali suštinski svaki od ovih zakona i predloga, nadam se da će ih sve poslaničke grupe podržati jer nisu ideološki obojeni, naprotiv, oni su samo temelji i mogućnosti da svako iskaže sopstveni talenat, a sveukupno naša zemlja da brzo napreduje.
Neću apelovati da se glasa za ovog ili onog, ali nadam se da ćemo u nedeljama koje dolaze isto imati fer i demokratsku debatu oko pravca u kojem želimo da naša zemlja ide dalje. Predsednički izbori su veoma važni.
Želim da kažem istovremeno da su ovaj današnji dan i kvalitetna rasprava imali jedan tužan momenat. Iznenada je preminula gospođa Tanja Stanković, izuzetno kvalitetni ekonomski novinar, radila je u listu "Danas" i mnogo godina je izveštavala iz ovog doma. Mislim da je mnogi ovde poznaju i želim da izrazim, uveren sam u ime svih, iskreno saučešće njenoj porodici. Imala je 57 godina, otišla je i ostavila dete iza sebe. Nadam se da moje izlaganje u ovom tužnom momentu neće dobiti bilo kakvu formu patetike.
U vezi s ovim što sam danas čuo o sebi, verujte, ako imate bilo kakvu sumnju da sam bilo šta sumnjivo uradio, ja nisam čovek koji se krije iza bilo kakvog imuniteta. Izvolite, dajte te krivične prijave, istražite. Ovde sam, nikada više neću otići iz Srbije. Ovo je moja zemlja i ja je volim, hoću da posvetim svu svoju energiju i znanje koje imam da stvari idu nabolje, ali ta će odluka biti na građanima, naravno.
Ali, ako bilo ko sumnja u bilo šta, neću odgovarati na ove napade, njima nije mesto u ovako važnom domu. Ako bilo ko ima bilo kakvu sumnju, hajde da to rešimo tamo gde je tome mesto, u nadležnim organima, tužilaštvu, policiji i sudstvu, nema nikakvog problema.
Ovo moje izlaganje želim da posvetim osobi koja je prebrzo otišla - Tanji Stanković. Stvarno je bila oličenje dobrote, neko ko se u potpunosti posvetio pitanjima ekonomije, bila je jedan od najkvalitetnijih ekonomskih novinara ove zemlje i puno je činila da svi bolje shvatimo šta se zapravo dešava u našoj zemlji i da bolje objasni te na momente trnovite puteve ove tranzicije. Neka joj je večna slava.
Drage kolege narodni poslanici, nadam se da ćemo kroz dalju raspravu o amandmanima i ovim projektima doći, što je moguće više, do konsenzusa, a 20. januara hajde da svi glasamo. Nije tajna za koga ću ja glasati, za koga mislim da treba glasati, ali to neću reći za ovom govornicom. Hvala puno na vašoj pažnji.