Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, kao ovlašćeni predstavnik SRS veći deo svog izlaganja sam danas posvetio zakonu o porezu na dohodak građana, zakonu o porezu na
dobit, zakonu o administrativnim taksama, a sada bih nešto rekao i o Predlogu zakona o budžetskom sistemu.
Neprihvatljivo je da je u ovakvoj ekonomskoj i političkoj situaciji članom 2. zakona predviđeno donošenje zakona i odluka budžeta na period od tri godine. Od 5. oktobra 2000. godine do danas svi budžeti su se menjali ponekad samo iz političkih razloga. Izuzetak je ova 2007. godina, ali ne zato što je gospodin Cvetković, ministar u vladi DOS-a, izuzetno sposoban, već zato što je budžet usvojen polovinom godine. Ali, evo, ministre, ući ćete u istoriju.
Javne prihode zakonom iskazujete kao sopstvene, što izvršnoj vlasti daje mogućnost nekontrolisanog i prikrivenog načina trošenja novca poreskih obveznika Srbije. U zakonu ste, u članu 2. stav 1. tačka 34, samo Evropsku uniju naznačili kao darodavca razvojne pomoći, što je namenski bespovratan prihod.
Mi znamo da je vaše čvrsto opredeljenje ulazak u EU i u trenutku kad nam oni otimaju deo teritorije. Zašto niste predvideli i da neko od darodavaca bude neka prijateljska zemlja? Znate naš stav, prvo Ruska Federacija, ali ima sigurno još prijateljskih zemalja koje bi nam pomogle.
U delu ''Javni prihodi i primanja i javni rashodi i izdaci'' treba uraditi neke korekcije koje smo mi napisali u amandmanima. Recimo, porez na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara – porez na ova dobra već platite kad ih stavite u promet i ona se ne mogu beskonačno i bezbroj puta oporezivati.
Neke stavove člana 21. i 24. treba brisati jer konačno treba stati sa daljim zaduživanjem zemlje u trenutku opšte zaduženosti države. Bolje je redukovati zaposlene u državnom aparatu nego, što je predviđeno članom 25, zaduživanjem obezbediti funkcionisanje tog aparata. To je cena koju svi građani Srbije plaćaju jer ste vi iz vladajuće koalicije posle 5. oktobra 2000. godine u državnom aparatu zaposlili sve svoje rođake, tetke, ujne, strine, poznanike i simpatizere vaših stranaka.
U članu 89, koji se odnosi na eksternu reviziju, drugi stav morate da promenite, a on trenutno glasi: ''Lokalna vlast može da angažuje revizora sa odgovarajućim kvalifikacijama za obavljanje eksterne revizije završnog računa budžeta lokalne vlasti, o čemu odlučuje skupština lokalne vlasti, u skladu sa zakonom''.
Po ovome lokalna vlast nema obavezu eksterne revizije, što je nedopustivo. To predlažete da biste prikrili sve marifetluke u lokalnim samoupravama jer većinu lokalnih samouprava vi držite. Evo, to vam je pošlo za rukom posle ukazivanja SRS na niz nepravilnosti u lokalnim samoupravama.
Za ovom skupštinskom govornicom sam izneo primer JP Poslovni prostor Čukarica, što je bilo predmet rasprave i na sednici Skupštine grada Beograda, a u tom primeru je oličen lik i nedelo Zorana Alimpića, upravnog odbora koji je tada držao kolega iz DSS, pa onda direktor iz Čovićeve stranke - fina družina. Taj Poslovni prostor je ostvario gubitak od 53 miliona dinara, što je utvrdila revizorska kuća, a 39 su prikazali. Zbog toga do dana-današnjeg niko nije odgovarao.
Poučeni tim primerom, verujem da, gde god ste vi na vlasti, nikom neće pasti na pamet da angažuje revizora. Sigurno. To se i na Čukarici desilo u trenutku kada je bila obaveza da se angažuje revizor ali državnog revizora nije bilo. Došao je novi direktor, istina iz DS, ali on verovatno, jadan, nije hteo prvi da ide u zatvor, sačeka svoj odlazak posle ostalih, pa je angažovao revizorsku kuću da bi se utvrdile te neprijatnosti.
Obratite pažnju i na naše amandmane na članove 86. i 87. koji se odnose na budžetsku inspekciju. Pažljivo razmotrite sve naše amandmane jer ćete u njima naći bolja rešenja od vaših.
Za kraj, gospodine Đeliću, niste bili prisutni, uputio sam vam kritike za današnje neprisustvovanje našoj raspravi. Ranije ste izašli, niste imali živaca da saslušate našu priču do kraja. Ja sam čak rešenja i da vaše akcije u Meridijan banci budu predmet besplatne podele građanima Srbije. Sigurno bi dosta ljudi bilo zadovoljno.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja po ovoj tački dnevnog reda? (Ne.) Hvala.
Pošto na listi nema više prijavljenih narodnih poslanika i pošto su se prijavili svi predstavnici odnosno predsednici poslaničkih grupa, zaključujem ovu tačku dnevnog reda, odnosno načelni pretres o Predlogu zakona o budžetskom sistemu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama.
Reč ima potpredsednik Vlade Božidar Đelić. Potom se nekoliko poslanika javilo po Poslovniku i onda prelazimo na sledeću tačku. Izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo građani Srbije, ovim se zaključuje rasprava o nekoliko veoma važnih tačaka o kojima smo danas i juče imali prilike da raspravljamo u ovom visokom domu.
Mislim da treba pomenuti da kroz zakon o budžetu Srbija ponovo pokazuje napredak. Vidimo da se spoljno zaduženje zemlje smanjuje i dalje, danas je na 30% bruto domaćeg proizvoda, i dalje će padati u godinama koje dolaze i to je dobro. To oslobađa dodatni prostor za razvoj naše ekonomije i smanjenje izdataka iz budžeta, iz javnih finansija, za skoro jedan odsto bruto domaćeg proizvoda, pokazuje put u budućnost, tako će biti više prostora za privredu i za građane.
Vidimo i da sa izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji i novim, izuzetno snažnim, zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu nadoknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije otvaramo mogućnost za više od četiri miliona naših građana da učestvuju u ovom ključnom procesu.
U sledeće tri godine (ne bih se ponovo vraćao na sve detalje) omogućićemo da građani ostvare dobit koja, u to sam duboko uveren, neće biti manja od hiljadu evra po osobi. Veoma je važno da se u sledećih šest meseci, od momenta kada usvojite ovaj veoma važan zakon, evidentiraju svi koji imaju pravo na to i da na taj način obezbedimo za njih mogućnost da se uključe u ove ključne finansijske i ekonomske promene.
Pošto je jedan od uslova da budu upisani u biračke spiskove, to je, dodatni podsticaj da građani u potpunosti učestvuju u javnom životu. To je dodatno utemeljenje demokratije u našem društvu, nezavisno od onoga za koga će oni sutra glasati.
Istovremeno, kroz ovaj zakon imamo uređen i veoma tesno raspoređen raspored za restrukturiranje i pripremu za izlazak na berzu i za strateško partnerstvo šest ključnih preduzeća u našoj zemlji. Tri su velika - NIS, EPS i Telekom Srbija; tri su nešto manja, ne manje važna - Aerodrom Beograd, JAT i Galenika. U svim tim slučajevima imaćemo specifični tretman, strategiju i, verujte, Vlada Republike Srbije će sve uraditi da, ukoliko dođe do otvaranja kapitala, ono bude što je manje moguće, ali istovremeno dovoljno da obezbedi konkurentnost na međunarodnom nivou za sva ta preduzeća.
Javna preduzeća su važna jer, za razliku od drugih preduzeća, ona imaju lančani efekat na konkurentnost ostatka privrede i, samim tim, i na standard naših građana. To je šansa i za njih jer, od momenta kad dobiju višemilionsko akcionarstvo među građanima, to će značiti veću disciplinu za njih, veće zahteve od strane njihovih akcionara, ali istovremeno, uveren sam, i mnogo veću podršku za još smelije poteze, da i posle Telekoma Srbije i oni krenu u osvajanje drugih tržišta u regionu i šire.
Tu vidim i veliku dozu kontinuiteta. Od prvog nacrta zakona o budžetskom sistemu, koji je izvršio svojevrsnu revoluciju u domenu javnih finansija naše zemlje, pet godina kasnije imamo posve nov tekst, koji je preuzeo dobar deo onoga što je bilo dobro, ali je istovremeno ispravio ono što je moglo i što je trebalo da bude bolje. I ponajviše u zakonu o budžetskom sistemu vidimo onaj napredak koji je naša zemlja napravila.
Daleko od toga da je sve perfektno, ali je i te kako dobro što danas možemo razmišljati o mogućnosti, sigurno ne i obavezi, da se pripremi jedan trogodišnji budžet. Trebaće neko vreme da se to uradi i naravno da će uvek ostati mogućnost za ovaj dom da prepravi stvari, da izglasa ono što je nužno, da javne finansije u potpunosti prate okolnosti u našoj zemlji. Ni na koji način to neće postati neka birokratska sprava koja se, nezavisno od toga što su potrebe građana i privrede, neće upodobljavati.
Ali, dobro je da počinjemo da razmišljamo na srednji rok. I u ovome zakonu vidite programski budžet, vidimo trogodišnji budžet, vidimo srednjoročni plan javnih kapitalnih investicija. Dobro je što je danas, večeras, više od 1,3 milijarde evra budžet Republike Srbije, tj. u Trezoru Republike Srbije, na računu u Narodnoj banci Srbije. Taj novac nije novac bilo koje vlade. To je novac, i rezerve koje sada imamo, naročito za pokretanje novih kapitalnih investicija.
Tu vidimo koherentnost. S jedne strane, imamo zakon koji uređuje dodeljivanje besplatnih akcija našim građanima i daje tri godine da oni izvrše njihovu dokapitalizaciju, izlazak na berzu i pronalaženje strateških partnera.
Istovremeno, kroz ove izmene i dopune Zakona o privatizaciji vidimo šta je dobro urađeno, imamo i finansijske efekte o kojima sam govorio, to je taj novac, ali istovremeno idemo dalje, spremamo dalje pohode, dalje poduhvate u domenu infrastrukture. O tome se mnogo priča ovoga puta.
Srbija, i znam da se niko zbog toga neće žaliti, ima mogućnosti da planira na malo duži rok prvi put posle 15-20 godina. Ovde ne želim ni na koji način da kažem da je to zahvaljujući ovoj ili onoj vladi, ovoj ili onoj partiji, ne želim da se vraćamo u devedesete godine, da delimo krivicu, da delimo zasluge.
Ali, činjenica je da prvi put od kraja '70-ih godina naša zemlja ulazi u jedan period kada će biti u stanju da projektuje sopstveni razvoj, da njeni građani imaju dugoročniju perspektivu, da ogromna većina njih dođe u posed vrednih akcija, da mogu da planiraju budžet domaćinstva, da vide u javnim finansijama srednjoročni plan, a da lokalne samouprave, o kojima je bilo puno reči danas, imaju mogućnosti da planiraju sopstvene izdatke.
I naročito, kao što je bio slučaj u Kraljevu, želim da kažem da sam se posle vaše intervencije raspitao. U januaru počinje donacija od 800.000 evra, koja će biti prva faza. Posle ide dodatnih dvadeset miliona evra za pet opština. Nadam se da će Kraljevo to uraditi. Gospođo, apsolutno ste u pravu, u Kraljevu postoji problem pijaće vode. Nažalost, to nije slučaj samo u Kraljevu. Imamo skoro 50 opština, trećinu naših opština, gde ne možemo biti zadovoljni kvalitetom pijaće vode.
Ali, danas Srbija ima taj kapacitet, ima taj sistem i, što je možda još važnije, formiraju se ponovo kadrovi, nezavisno od njihove partijske pripadnosti, koji će biti u stanju da planiraju na lokalnom, pokrajinskom, nacionalnom nivou ono što će biti razvoj naše zemlje.
Imamo i promene u poreskim zakonima. I tu je ista koherentnost ovog paketa koji je predložen danas. Nije predizborni, ali sigurno je da postoji logika u onome što je predloženo.
Za sve one građane koji će sada izaći na berzu kao akcionari imamo smanjenje poreza na kapitalnu dobit sa 20% na 10% i ono što je bilo veoma teško za sve investitore, a to je nužnost da se svaki dan izvrši poreski bilans, ovoga puta, kao svuda u svetu, to se radi jedanput godišnje da bi se prebili gubici i dobici i da se na kraju plati porez onako kako i treba. Naime, nešto što je neto pozicija.
Želim da kažem i samo nekoliko reči o zakonu koji je danas možda prošao malo nezapaženo, a to je ovaj zakon koji omogućava potvrđivanje Okvirnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Komisije Evropskih zajednica o evropskoj pomoći. Radi se o milijardi evra za period 2007-2011. godine.
Kada se priča o nekoj bespovratnoj pomoći, u našoj zemlji se odmah, shvatam i zašto, postavlja pitanje - a zašto su tako velikodušni, kakva je njihova računica, da li su nas obavezali na nešto?
Oni to ne rade zato što nas vole, nego zato što je to u njihovom interesu. U njihovom je interesu da Srbija bude stabilna, prosperitetna zemlja, iz koje neće ljudi odlaziti kroz ilegalnu emigraciju, gde neće biti organizovanog kriminala, koja će biti otvorena za infrastrukturu i, naravno, dobro i interesantno tržište, kao i ceo region, za njihova preduzeća.
Evropska unija već 60 godina, dodeljujući sredstva onim zemljama čija je destinacija da joj se jednog dana priključe, uspela je značajno da unapredi stanje. Pogledajte Portugal. Onima koji su imali šansu da vide tu zemlju pre 25 godina, danas je skoro nemoguće prepoznati način na koji funkcioniše i život i standard njenih građana.
Bliže nama - Grčka, Mađarska. I već sada pogledajte efekte, direktne i indirektne, koje približavanje Evropskoj uniji ima na Bugarsku i Rumuniju. Ove godine će Bugarska, prvi put u svojoj istoriji, privući četiri milijarde evra direktnih investicija i imaće više od milijardu evra godišnje zato što je članica ovakve budžetske pomoći.
Da li je to uslovljeno nečim u vezi s Kosovom i Metohijom? Ne! I nikada Vlada Republike Srbije, i nijedan državni činovnik, neće prihvatiti bilo kakvu trgovinu ''Kosovo za Evropu''. To se od nas ne traži.
Zaključci Evropskog saveta, koji se upravo završava, takvi su da se pozdravlja napredak Srbije i da se odvojeno priča o problemima koji se rešavaju na Kosovu i Metohiji. Ni na koji način se ta dva pitanja ne vezuju. Mi nikada nećemo prihvatiti takvu trgovinu i nikada nećemo prihvatiti da nas Evropa ucenjuje na bilo koji način
U ovom momentu, to proizilazi iz zaključaka, priznaje se veliki kapacitet naše zemlje i već se govori ne samo o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji će dati dodatnu perspektivu našim građanima, već se najavljuje i naš kapacitet da veoma brzo postanemo i kandidat za ulazak u Evropsku uniju. To nije uslovljeno Kosovom i Metohijom. To nikada nećemo prihvatiti. Naš Ustav, rezolucije ovog skupštinskog doma, kao i platforma našeg pregovaračkog tima su tim povodom jasni.
Želim da kažem istovremeno i da u ovom zakonu, čini mi se da o tome nije bilo reči danas, pripremamo za sledeću godinu izdavanje novih putnih isprava.
Ovaj dom je u septembru izglasao odgovarajući zakon. Zavod za izradu novčanica i MUP se pripremaju da, počevši od proleća sledeće godine, dobijemo, prvi put posle nekih 90 godina, srpske pasoše, po evropskim standardima, sa biometrijskom zaštitom, sa onim što će nam omogućiti da, koliko već krajem sledeće godine, pretendujemo na jedan režim koji će biti bezvizni, da naši građani ne moraju da čekaju pred konzulatima raznih zemalja ovde u Beogradu, Nišu ili drugim gradovima naše zemlje gde ima konzulata.
Moram da kažem da smo u ovom zakonu o taksama istovremeno predvideli da dobijanje srpskog pasoša ne bude preveliki teret. Izdaje se na 10 godina i koštaće, u zemlji, 1.000 dinara. Vest za dijasporu je, želim ovde da napomenem jer sam i ja jedan od onih koji su se vratili iz rasejanja, onih 165 evra po osobi stvarno su bili preveliki izdaci za njihove porodice i ovaj zakon omogućava da se taj izdatak smanji na 25 evra. To jeste više nego u Srbiji, ali to je normalno, a prihvatljivo je za budžet naših ljudi koji žive u rasejanju.
Na kraju, želim da kažem da iz ove evropske pomoći, i to je bilo pitanje, pa dobro, to su sve neke strane reči - transparentnost, IPA, OPA, imamo ovde razne skraćenice - šta to znači za građane? Daću vam samo nekoliko primera već pripremljenih projekata koji će početi da se primenjuju kada Narodna skupština ratifikuje ovaj sporazum i kada do kraja razradimo mehanizme za njihovo uspostavljanje tokom sledeće godine.
Jedna je podrška lokalnom i regionalnom razvoju - četrdeset miliona evra. Reforma srednjeg stručnog i visokog obrazovanja - jedanaest miliona evra. Rečni informacioni sistem na Dunavu - jedanaest miliona evra, i to je nešto što će omogućiti da Dunav postane koridor 7 za transfer roba i ljudi. Rešavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih lica - deset miliona evra. Reforma hitne medicinske službe (imali smo kikseve, bilo je problema, ima ih i dalje) - deset miliona evra. Rekonstrukcija elektrane "Nikola Tesla" - dvanaest miliona evra. Podrška u pripremi projekata za sve.
Želim da kažem, pošto ste postavili legitimno pitanje - a kako mi u Kraljevu, kako mi u Loznici, kako mi u Nišu, Trgovištu, Plandištu, Subotici da dođemo do tog novca, kako možemo da kandidujemo naše projekte? – od momenta ratifikovanja ovog sporazuma, mi ćemo pokrenuti ne samo veliku kampanju komunikacije, nego ćemo napraviti mrežu institucija na nivou lokalnih samouprava, mesnih zajednica i nevladinih organizacija koje žele da se priključe ovom pokretu, ići ćemo na obuku, tako da svi oni koji to žele mogu da budu u stanju da pripreme odgovarajuće projekte, naravno, u skladu sa prioritetima koji su definisani u našem partnerstvu sa Evropskom unijom.
Samim tim, želim samo da kažem da i današnja rasprava, i jučerašnja rasprava, ovaj dnevni red, vrvi od odličnih stvari za Srbiju. Znam da na momente to tako ne izgleda, ali suštinski svaki od ovih zakona i predloga, nadam se da će ih sve poslaničke grupe podržati jer nisu ideološki obojeni, naprotiv, oni su samo temelji i mogućnosti da svako iskaže sopstveni talenat, a sveukupno naša zemlja da brzo napreduje.
Neću apelovati da se glasa za ovog ili onog, ali nadam se da ćemo u nedeljama koje dolaze isto imati fer i demokratsku debatu oko pravca u kojem želimo da naša zemlja ide dalje. Predsednički izbori su veoma važni.
Želim da kažem istovremeno da su ovaj današnji dan i kvalitetna rasprava imali jedan tužan momenat. Iznenada je preminula gospođa Tanja Stanković, izuzetno kvalitetni ekonomski novinar, radila je u listu "Danas" i mnogo godina je izveštavala iz ovog doma. Mislim da je mnogi ovde poznaju i želim da izrazim, uveren sam u ime svih, iskreno saučešće njenoj porodici. Imala je 57 godina, otišla je i ostavila dete iza sebe. Nadam se da moje izlaganje u ovom tužnom momentu neće dobiti bilo kakvu formu patetike.
U vezi s ovim što sam danas čuo o sebi, verujte, ako imate bilo kakvu sumnju da sam bilo šta sumnjivo uradio, ja nisam čovek koji se krije iza bilo kakvog imuniteta. Izvolite, dajte te krivične prijave, istražite. Ovde sam, nikada više neću otići iz Srbije. Ovo je moja zemlja i ja je volim, hoću da posvetim svu svoju energiju i znanje koje imam da stvari idu nabolje, ali ta će odluka biti na građanima, naravno.
Ali, ako bilo ko sumnja u bilo šta, neću odgovarati na ove napade, njima nije mesto u ovako važnom domu. Ako bilo ko ima bilo kakvu sumnju, hajde da to rešimo tamo gde je tome mesto, u nadležnim organima, tužilaštvu, policiji i sudstvu, nema nikakvog problema.
Ovo moje izlaganje želim da posvetim osobi koja je prebrzo otišla - Tanji Stanković. Stvarno je bila oličenje dobrote, neko ko se u potpunosti posvetio pitanjima ekonomije, bila je jedan od najkvalitetnijih ekonomskih novinara ove zemlje i puno je činila da svi bolje shvatimo šta se zapravo dešava u našoj zemlji i da bolje objasni te na momente trnovite puteve ove tranzicije. Neka joj je večna slava.
Drage kolege narodni poslanici, nadam se da ćemo kroz dalju raspravu o amandmanima i ovim projektima doći, što je moguće više, do konsenzusa, a 20. januara hajde da svi glasamo. Nije tajna za koga ću ja glasati, za koga mislim da treba glasati, ali to neću reći za ovom govornicom. Hvala puno na vašoj pažnji.

Zahvaljujem potpredsedniku Đeliću.
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Narodne skupštine. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đeliću, upozorila sam vas da to ne radite – da ne zloupotrebljavate funkciju potpredsednika Vlade, da ne držite političku tribinu, da se na takav način ne obraćate narodnim poslanicima – jer vi ste ovde da saslušate kritike i da date argumentovane odgovore.
Vaše obraćanje od 17 minuta je bilo puno floskula koje smo čuli toliko puta. Vi ste zbog toga režim koji smo mi oborili s vlasti 28. decembra 2003. godine, posle vaše neslavne vladavine i posle činjenice da su vaše reforme, tranzicija, transparentnost, aproprijacije i sve ono što koristite u vašim zakonima kao odrednice koje uređuju oblast naše monetarne fiskalne politike – katastrofa za građane Srbije.
Gospodine Đeliću, da ste vi kojim slučajem, ali to nikada ne možete da budete jer i ovde ste samo još malo potpredsednik Vlade, ministar u Ruskoj Federaciji i da se zalažete za takve "inovacije" (i to je strana reč), za takvu nakaradnu zakonodavnu oblast kao ovde, vi biste bili, u najmanju ruku, upozoreni od strane predsednika Ruske Federacije da to ne možete da radite.
Ali, čak mislim da je to sada i zakonski, u stvari sigurna sam, strogo definisano, da ne možete tamo ni za jedan, apsolutno ni za jedan projekat, od kojih ste mnoge ovde, kao velikodušnost Evropske unije koja nam otima Kosovo i Metohiju, nabrajali, da upotrebite reč evro umesto rublje. To je sada tamo zakonom kažnjivo, ali šta vi znate, vi ste od vremena Čubajsa i Jeljcina, kada ste dobili crveni pečat u pasoš i maltene deportovani iz Ruske Federacije, došli nama ovde da prosipate pamet i dajete neke fantastične fazmagorije od zakona i od ideja, a građani od toga nemaju ništa.
Da vi to sada pričate nekome ko je pao s Marsa, ko ne živi u Srbiji, ko ne dolazi iz grada odakle je gospođa Vesna, iz Kraljeva, ja iz Kragujevca, gde su vas radnici motkama terali, jedva ste spasili živu glavu. U jednom danu ste, gospodine Đeliću, 15.000 ljudi otpustili. O čemu vi pričate?
Koleginica Stanković je kasnije došla u srpski parlament i potpuni je oponent politike SRS, možda u jedno vreme naklonjena vama, ali ne može niko ni iz tog vašeg tzv. demokratskog korpusa, kako god da se zove, da kaže da ste vi čovek koji je doneo neke kvalitetne promene. Vi umete lepo da pričate, ali sve da ide vama u korist – i da menjate zakone da idu vama u korist, i da veličate svoju funkciju da ide vama u korist, a građani nemaju od toga ništa.
Da ste održali neku tribinu sada, večeras, u Kragujevcu, Kraljevu, Pirotu, Vranju, Boru, i ne znam kako ste samo zaobišli, za sve ovo vreme vašeg obraćanja, svih ovih dana, da nam problem Bora i kragujevačke Zastave ne spomenete.
Kako vam nije palo na pamet i kako se niste zabrinuli pred činjenicom da potencijalnim ruskim partnerima, gospodinu Deripaski, očigledno zbog takvog načina ugovaranja, odnosno stavljanja na javni konkurs RTB Bora, možda to izmiče. I ko nama garantuje da ste se vi strateški opredelili za one koji hoće da sačuvaju Srbiju?
I, izvinite, gospodine predsedniče, evo, završiću, dakle, uopšte niste u pravu, to je direktna ucena od strane Evropske unije. Oni to vama, na tim sastancima o kojima govorite, ovoj vajnoj pomoći, projektima, ne kažu u lice. Ali, slušajte malo medije, svetske stanice.
Evo, od juče imate izjavu Jelka Kacina, koji je pravi skandal, a koji je zadužen za Srbiju i za praćenje onoga što vi nazivate integracijama, koji je juče jasno i glasno rekao: u Srbiji vlada traumatično stanje, tamo je potpuni haos, Slovenija će od trenutka kada krene, od januara, da predsedava Savetom Evrope, učiniti sve da Kosovo i Metohija dobiju nezavisnost.
Vas ne brine ta činjenica, ali to će, nažalost, da se desi – priznavanje Kosova i Metohije od strane onih koji vama daju projekte i od strane onih koji vama diktiraju kako zakoni da se prave u ovoj državi.
Kad ste već, zbog toga sam se javila, pažljivo sam vas pratila, zloupotrebili funkciju potpredsednika da kažete kako vi nećete da izgovorite ime onoga za koga ćete da glasate, ali Srbija treba da ide tim putem, ja sam uverena da će građani Srbije 20. januara da izaberu drugi put, da izaberu put koji svim srcem nudi Tomislav Nikolić i Srpska radikalna stranka.

Zahvaljujem.
Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o budžetskom sistemu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, Predlogu zakona o izmeni Zakona o javnim putevima i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Komisije Evropskih zajednica o pravilima za saradnju koja se odnose na finansijsku pomoć Evropske zajednice Republici Srbiji u okviru sprovođenja pomoći prema pravilima instrumenta pretpristupne pomoći.
Pre nego što zaključimo današnji dan, po Poslovniku su se javila četiri narodna poslanika, pa idemo redom.
Narodni poslanik Srđan Spasojević. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u vezi sa "Magnohrom" u Kraljevu. Naravno, "Magnohrom" je jedan od trenutno najvećih problema  u Kraljevu. Sigurno je da su svi građani grada Kraljeva, radnici i njihove porodice, najzabrinutiji.
Mi smo se juče, pre početka sednice lokalnog parlamenta, dogovorili da za danas zakažemo sastanak. Danas smo održali taj sastanak i dogovor je da svi narodni poslanici dobiju obaveštenje o tome šta je bilo na tom sastanku. Naravno, svi poslanici iz Kraljeva ovde u parlamentu su dobili taj dokument.
Pitanje "Magnohroma" se mora rešiti. Žao mi je što je potpredsednik Vlade sada izašao, ali se on malopre izjasnio da se već raspitao o problemima u Kraljevu. Centralni problem sada jeste "Magnohrom". Naravno, postoje i drugi problemi, ali o tome ne bih ovoga puta jer je trenutno najveći problem - problem "Magnohroma".
Predsednik opštine je danas uputio tri dokumenta – Vladi Republike Srbije, Agenciji za privatizaciju i Ministarstvu za rad i socijalnu politiku. To su tražili radnici "Magnohroma" jer ih izuzetno boli, 2205 radnika je na rubu egzistencije, a sa njima i njihove porodice jer žive od tog dinara.
Veliki je problem. Agencija za privatizaciju 17. decembra treba definitivno da se izjasni o "Magnohromu". Dat je rok. Pročitaću apel radnika vezan za taj termin: "Imajući u vidu izuzetno teške posledice raskida ugovora i daljeg odlaganja ispunjenja ugovornih obaveza, apelujemo da Agencija razmotri zahteve radnika Magnohroma i da ih smatra prioritetnim, te da bez odlaganja preduzme sve zakonom predviđene mere i spreči dalje katastrofalne posledice neispunjenja ovog ugovora''.
Mislim da je prioritet da se ovo pitanje reši. Ne sme da bude odlaganja. "Magnohrom" je dugo godina bio ponos Kraljeva, kojim smo se dičili ne samo u granicama Srbije i one Jugoslavije, već i Evrope i sveta. "Magnohrom" je bio prepoznatljivo ime. Niko nije mogao da pomene Kraljevo, a da ne kaže da je tamo "Magnohrom".
Mislim da sve državne institucije treba po hitnom postupku ovaj problem da reše. Mislim da oko toga nema nikakve dileme. Kao što su svi odbornici u Skupštini opštine Kraljevo, šefovi odborničkih grupa, juče zauzeli jasan stav oko "Magnohroma", tu nema podela, ne postoji pozicija i opozicija, problem "Magnohroma" je problem svih građana Kraljeva i zato smo danas ovde svi, kao poslanici, na jedinstven način informisani, svi smo dobili ovaj problem i zajedno moramo da ga rešimo. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku se javio i narodni poslanik Ivan Jovanović, potom narodna poslanica Milena Stanković i, nadam se, na kraju, narodni poslanik Vladan Batić.
Izvolite, gospodine Jovanoviću.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, član 226. Hteo bih samo da razjasnim situaciju u vezi sa "Magnohromom" u Kraljevu.
Juče je bio sastanak šefova svih odborničkih grupa i sva tri reprezentativna sindikata u "Magnohromu" i donet je jedinstveni zaključak da se upute ovi zahtevi nadležnim ministarstvima i Agenciji za privatizaciju. Napominjem da je Demokratska stranka opoziciona stranka u kraljevačkoj opštini.
Ovim putem želim da apelujem na Agenciju za privatizaciju da, pošto ugovor nije ispoštovan do kraja, dakle, kupac nije ispunio svoje obaveze, a dat je uslov da se to učini do ponedeljka, 17. decembra, poništi ovaj ugovor jer su radnici u "Magnohromu" zaista u teškoj situaciji.
"Magnohrom" je privatizovan prošle godine. Od tada nije pokrenuta proizvodnja, nisu ispunjeni uslovi iz ugovora, nije ništa uloženo, tako da zaista apelujem. To je najvažniji zahtev Agenciji za privatizaciju - da se ovaj ugovor poništi i da se nađe novi strateški partner za "Magnohrom" u Kraljevu. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Jovanoviću.
Po Poslovniku se, takođe, javila narodna poslanica Milena Stanković. Izvolite.