Dame i gospodo poslanici, mislio sam da će biti tu ovlašćena lica koja je trebalo da budu prisutna, pored gospodina Cvetkovića, da će ostati i gospodin Vlahović, koji je bio potreban otprilike da da određene odgovore na pitanja koja bih postavio i njemu i potpredsedniku Vlade, a i ministru za finansije gospodinu Cvetkoviću.
Prošla su vremena parola od 2000. godine, 2001. godine, kada ste okrivljavali one koji su činili vlast pre vas, kada ste govorili da je sve ono što nije valjalo zbog toga što prethodna vlast, koju su činili radikali i socijalisti, nije znala da vlada. Ali, kao što smo videli i u periodu sedmogodišnje vladavine DOS-a, i ovim zakonima vi želite na neki način da nađete određenu implementaciju, a to SU zakon o dohotku preduzeća i zakon o porezu na dohodak građana.
Pitam vas kako da funkcionišu i jedan i drugi zakon kada danas na teritoriji Srbije nijedna velika firma, nijedan veliki sistem ne funkcioniše, ne radi, odnosno, sve ono što je privatizovano, sve ono što je prodato, u stvari je uzeto verovatno samo zbog adekvatnog građevinskog zemljišta i određene infrastrukture, a ne sa određenom namenom, da bi ta preduzeća nastavila tu svoju proizvodnju.
Ako pogledamo šta se tom privatizacijom učinilo, taj zakon je, u stvari, zakon koji je svojom upotrebom, svojom implementacijom, trebalo da nađe titulara, vlasnika. Međutim, još tada, 2001. godine, srpski radikali su upozoravali da prodaja preduzeća neće biti pošteno urađena i da će određeni tajkuni iz te dosovske vlasti doći do tih fabrika bez procenjene prave vrednosti. To se u stvari i desilo.
Ako pogledamo ovu knjižicu, i ako se u njoj vidi, videćete da su najveći krivci za tu privatizaciju, koja je kriminalno urađena u Srbiji, u stvari, Agencija za privatizaciju, ministarstvo za privredu i pravosudni organi. Pa, da ih onda ne nabrajam, tu je ministarstvo za donacije, jer je, ne znam, neko je od mojih kolega pomenuo i velike donacije, to je Aleksandar Martinović, koje su stizale u Srbiju, ali kojima se svaki trag gubio.
Dame i gospodo, u ovoj knjižici dobro se opisuje da su šećerane, obično se govori o ciframa od pet-šest dolara ili pet-šest evra, ali ovde se govori da su tri šećerane kupljene za 183 dinara.
Gospodo, a kad bih vam pročitao kolike su vrednosti tih šećerana i koliko je bilo na lageru tada šećera, to je bilo 72.000 tona šećera, sa procenjenom vrednošću od 73 miliona evra.
Sad vas ja pitam, ovaj zakon na dobit za one koji su uzeli te fabrike ništa ne znači, ali vas pitam: šta se u stvari zbilo sa ovim novcem, odnosno sa ovim tonama koje su bile rezerve šećera, koje su pripale vlasniku koji je kupio šećeranu­?
Da ne govorim o "Sartidu" koji je, u stvari, takođe jedna posebna priča, gde su bili umešani i ministar Vlahović, premijeri i ostali svi, da kažem, izvršioci, i organi vlasti.
Dame i gospodo, vi niste u prethodnom mandatu bili deo vlasti, ali ste bili deo vlasti indirektno, preko predsednika Republike, jer ste hteli da sakrijete te vaše kriminalne tragove, jer ste razmišljali da građani znaju u stvari sve o vama, o vašim kriminalnim radnjama, o tome šta ste učinili u Srbiji.
Ono što takođe hoću da naglasim, vi ovde u zakonu o porezu na dohodak građana kažete da se u članu 28. procenat ''14%'' zamenjuje procentom ''10%'', u obrazloženju govorite o oslobađanju poljoprivrednika od obaveze plaćanja poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod za period od dve godine (2008. i 2009. godine).
Dame i gospodo, to je ono najminimalnije što ste mogli da učinite, a u stvari niste ništa ni učinili za seljaka. Vi ste ga oslobodili plaćanja katastarskog poreza, a otkud ga niste oslobodili da plaća invalidsko i penziono osiguranje koje je drastično veće za ove dve godine? Sigurno da biste takvim zakonom bolje pomogli poljoprivrednom proizvođaču, seljaku, jedinom heroju rada koji se danas bori i od koga vi skidate i ono što je zaradio i ono što nije, jer ste danas seljaka doveli do prosjačkog štapa.
Tu je dobro govorio moj kolega Petar Jojić kada je rekao koliko se sredstava odlilo iz budžeta, a mogli ste pomoći seljaku, da mu omogućite povoljne kredite, čak i da se ide do toga da bi mogao doći do jedne kvalitetnije i novije opreme sa kojom bi mogao danas da radi na svojim njivama. Ako pogledate danas Vojvodinu, Srem, Mačvu, Posavinu, Šumadiju, videćete da na tim traktorima koji su stari po 30 godina, da l' su stariji traktori ili vozači.
Svi ovde, koja se god vlast promeni, čini mi se, govore o jednom brendu danas u Srbiji, a to je o proizvodnji zdrave hrane. Ne znam kako mislite da se ta zdrava hrana proizvodi ili čime će danas Srbija da se pohvali da bi izašla na evropsko tržište.
Vi stalno pominjete ove zakone koji su bitni da bi se mogli u stvari ukalkulisati u zakone Evropske unije, a to je jedan veliki promašaj. Moramo shvatiti da je Evropska unija jedno, a Srbija nešto drugo. Evropa je priča za sebe, a Srbija je priča za sebe.
Srbija mora nalaziti sebi tržište gde može da bude konkurentna, gde može da izvozi svoju robu. Ne može izvoziti nešto što verovatno nije kvalitetno ali je možda lepše upakovano pa se već nalazi na tržištu zapadne Evrope. Zato je potrebno taj naš proizvod da ide prema Istoku, prema zemljama prijateljske Afrike i Azije, tamo gde oni još nisu dostigli taj nivo koji smo mi dostigli.
Moram vam reći, ja sam čovek od tehnike, od '80-ih godina pa do 2000. godine bili smo značajni po proizvodnji procesne opreme. Ta procesna oprema se proizvodila u našim značajnim gigantima, kao što je "14. oktobar" u Kruševcu. Govorim zbog toga što sam dobro poznavao tu fabriku i njenu proizvodnju, ali vas pitam: gde se danas nalazi proizvodnja te fabrike i gde su te naše proizvodne mogućnosti koje smo mogli da izvozimo? Nemamo ih.
Danas je jedini brend Srbije uvoz svega i svačega. Taj trgovački lobi je omogućio da se danas u stvari tržište Srbije od svojih domaćih proizvoda može takoreći zatvoriti. Pogledajte samo poljoprivredne proizvode. Oni nemaju nikakvu cenu.
Ovo što vi nudite, ove subvencije sa 14% na 10%, to je u stvari jedna šarena laža gde hoćete poljoprivrednike da izjednačite sa samostalnim delatnostima, sa zanatlijama, a znate da ste i tu instituciju, ta mala preduzeća, takoreći ugasili.
Kao što je umeo 2001. godine prof. dr Vojislav Šešelj da kaže za ovom govornicom - ovca se jednom godišnje šiša, ali ne može da se šiša u zimu jer, ako se ošiša u zimu, onda će da manjka.
Prema tome, shvatite da ovo što vi činite sa ovim budžetskim sistemskim zakonom, vi u stvari želite da zaštitite vas, odnosno kao što sam malopre rekao, ne daj bože da postoji opet onaj zakon koji govori, kao što smo govorili o bivšem predsedniku, da tako postoji i formulacija zakona o bivšim ministrima. Zapitao bih se gde bi bilo mesto za gospodina Vlahovića, čoveka koji je uništio sve u ovoj državi. Mislim da je on svojim delovanjem i svojim radom pokazao u stvari oličenje Demokratske stranke.
Na kraju, dame i gospodo, vaš određeni kredibilitet ili vaša snaga jeste u stvari da vi izdajnike proglašavate herojima, a oni koji su dali svoje živote za ovu državu, oni koji su svojim životima branili granice ove zemlje, njih proglašavate izdajnicima, kao sve one heroje koji se nalaze u Haškom tribunalu, kao heroja prof. dr Vojislava Šešelja.
Nadam se da će 21. januara obasjati Srbiju radikalsko sunce i da će Tomislav Nikolić postati pravi spasitelj Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vesna Nikolić-Vukajlović, a zatim narodni poslanik Vlado Sekulić.

Gospodo poslanici, najpre sam htela da završim priču u vezi sa "Magnohromom" iz Kraljeva  koju sam danas započela sa gospodinom Đelićem.
U međuvremenu sam dobila faksom jedan dopis od predsednika opštine da danas na sednici nisu mogli da donesu rešenja, nego su uputili neke zahteve Ministarstvu rada i socijalne politike, Savetu za smanjenje siromaštva.
Znači, oni su danas na sastanku, održanom u Opštini Kraljevo dana 14. decembra, kojem su prisustvovali predsednik opštine, zamenik predsednika, zamenik predsednika Skupštine opštine Kraljevo, predstavnici svih odborničkih grupa i predstavnici sva tri sindikata "Magnohroma". Na zahtev sindikata, po razmatranju situacije, zauzet je stav da se zahteva od Agencije za privatizaciju da preduzme sve zakonom predviđene mere i intenzivira sve aktivnosti za ispunjenje obaveza po ugovoru o kupovini društvenog kapitala "Magnohroma".
Da ne dužim, gospodin Đelić je preuzeo danas obavezu, rekao je da će rešiti ovaj problem, ali oni su se na kraju jednostavno obratili Ministarstvu rada i socijalne politike, Savetu za smanjenje siromaštva. Lično smatram da je ovaj način obraćanja i ova adresa na koju su se obratili, stvarno greh i sramota za Srbiju i ovu vladu, da se ljudi koji su radili ovoliko godina u "Magnohromu", koji su sagradili ovaj "Magnohrom", kojih ima 2.205 zaposlenih u istom tom preduzeću, na kraju pored tog svog kapitala moraju da se obrate Ministarstvu rada, socijalne politike i Savetu za smanjenje siromaštva.
Gospodo iz vladajuće koalicije, molim vas da ovo najozbiljnije shvatite. Vređa me i kao čoveka i kao poslanika koji dolazi iz ovog grada, i ima moralnu obavezu, to što ste dozvolili da se ovi ljudi spuste na ovaj nivo i na ovaj način da mole sopstvenu državu za nešto što im prirodno pripada. Znači, vi ste dužni ovo da rešite.
Oni kažu ovako: "Tražimo solidarnu pomoć izraženu kroz jednokratnu novčanu donaciju". To je strašno. To je ispod svakog nivoa. U stvari, ovo je vaša politika vlasti za svih osam godina, da ste naučili ljude da traže svaki put nešto malo, odnosno vi im svaki put, iz godine u godinu, dajete ponešto malo i onda sada, kada su u pitanju izbori...
Imala sam prilike na terenu, kao predstavnik SRS, da me pitaju: a šta nudite? Meni je ispod časti da kažem: znate, nudim 50 kilograma brašna, doneću vam 200 grama kafe, kocku šećera, ili tako nešto, kao što vi to radite.
Nemojte to da radite. Nemojte potcenjivati ovaj naš narod. Verujte mi, jer jednoga dana nećete imati narod. Vas to ne interesuje, jer mislite da ćete vi vladati ne znam koliko, pa šta vas posle toga i zanima.
Još nešto da vam kažem, što je vrlo bitno. Pored toga, kažu: "Iznađite zakonsku mogućnost za obezbeđenje zdravstvene zaštite za sve zaposlene u Magnohromu". Od 1.1.2008. godine njima ističe zdravstvena zaštita, ljudi ne mogu da se leče.
''Mi ionako ne možemo da se lečimo u zdravstvenom centru Studenica...­­'', imam i to pismo, o tome ću pričati kada bude došlo na red. Imate volontere lekare, ljude koji su završili šest godina medicine. Direktor bolnice ga primi na tri meseca i posle toga ga otpusti. Šta, ljudi, mi radimo sa ovom našom inteligencijom, sa ovom našom omladinom? Ne znam šta da vam kažem kada vama naučni radnici štrajkuju. Pa, to nigde nema na svetu.
Smatram da ćete ovo najozbiljnije da shvatite. Znači, 2.205 zaposlenih ljudi, puta četiri, dakle 10.000 ljudi u Kraljevu je gladno.
Lično smatram da su ova dva zahteva, koja su na neki način minimalna, ispod svakog nivoa i apelujem na ljude da se uopšte ne spuštaju na ovaj nivo, jer njima pripada mnogo više, tražim naknadu štete za ove ljude, tražim povraćaj u pređašnje stanje, da im se vrati imovina, gospodin koji je posekao visoke peći da ih napravi i tražim izgubljenu dobit za ovo vreme. Gospodo iz Agencije i gospodo iz Vlade, izvolite, odreagujte i odradite ovaj posao. To je što se tiče ovoga i to sam morala da kažem.
Još nešto što je vezano za Kraljevo. Uvek se lepo informišemo preko medija, da li je to televizija, da li su to neke novine, pa kažu ovde: "Đelić kontroliše sredstva iz razvojnih fondova Evropske unije", pa da ne bih sve čitala, kaže ovako: "Srbija je od 2000. godine uspela da iskoristi 93% evropske pomoći od ukupno 1,4 milijarde evra". Znači, mi smo iskoristili 93%. Gde su te pare?
Slušajte šta dalje ovde kaže: Vrednost tog fonda je milijardu evra koje će Srbija moći da iskoristi u naredne četiri godine za društveni i ekonomski razvoj, a članovi komisije su: ministar finansija Mirko Cvetković, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, direktor Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji Tanja Miščević, ministar za infrastrukturu Velimir Ilić, ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo, Milan Marković i Dragan Đilas.
Pa onda kaže ovako: "Đelić je naveo da će ta sredstva trošiti u oblastima gde su najpotrebnija..." i tako redom.
I sad ja njega pitam, a njega ovde nema.
(Božidar Đelić, sa mesta: Evo, stigao sam.)
Odlično, stigli ste baš na vreme. Nadam se da će kolege da vam prenesu ovo što sam rekla vezano za "Magnohrom". Znači, ovde postoji i dopis šta su oni danas uradili.
Hoću da vas pitam, što je najvažnije za grad Kraljevo, s obzirom da imamo toliko izbeglica, da imamo takav jedan socijalni udar, kompletan socijalni udar koji se, normalno, reflektuje i na zdravstvo, i na školstvo, i na moral, na kraju krajeva, na sve što je vezano za jedan ljudski život.... dobro, readmisija nije vaše, ali vas molim, nemojte slati ljude iz belog sveta više po Kraljevu, osim proporcionalno.
Hoću i da upozorim Vladu da se piše peticija u Kraljevu gde se neće primiti ljudi ukoliko nisu proporcionalno podeljeni po celoj Srbiji, uzimajući u obzir i onaj talas izbeglica koji smo mi već primili, a to je negde blizu 30.000 stanovnika. To je jedna stvar.
Druga stvar, s obzirom da ste vi ti koji kontrolišete sredstva za razvoj iz fondova Evropske unije, pa kaže da ćete vi gledati gde ćete ih potrošiti, koje su oblasti najpotrebnije, pitam vas: da li ste ikada stavili u red prioriteta vodovod u Kraljevu? Da li znate, juče sam to pominjala, da reka Ibar ide sa Kosova?
Slušala sam dobro i pažljivo šta radi Vlada Srbije, vezano za akcione planove koje sprema u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnog Kosova. Da li ste spremili akcioni plan? Juče sam pitala i danas pitam Vladu. Molim da mi odgovorite. Znači, da li ste spremili akcioni plan po pitanju vodovoda, odnosno pijaće vode u Kraljevu? Imamo zastarele bunare koji se redovno izlivaju preko noći, zagade se i to su velike infekcije. Kada bude na redu set zakona o zdravstvu, pričaću vam koliko imamo malignih oboljenja i koliko imamo bolesti u Kraljevu.
Molim vas, Đeliću, stavite u red prioriteta vodovod. Znači, vodu pijemo sa Ibra, Ibar dolazi sa Kosova, ionako je pun fenola, ionako je stalno zagađen, a ionako dovoljno vode nema. To su dva veoma bitna problema.
Treći problem, piše se peticija, vodite računa o readmisiji i o ljudima koje ćete poslati u Kraljevo iz belog sveta. Kao srpski radikali nismo protiv toga, primićemo sve, ali molim vas, sve jednako.
Da pređem na ovu tačku dnevnog reda, to je ovaj set budžetskih zakona. Znači, imamo tu četiri sistemska zakona: zakon o budžetskom sistemu, zakon na dobit preduzeća, kapitalna dobit i dohodak građana.
U principu, ovi zakoni nemaju ne znam kakvo dejstvo. Smatram da zakon koji ne može da se primeni u normalnom životu, u običnom životu, i od kog građani nemaju neke koristi, a nisam videla nikoga iz Vlade da je ovde izašao i rekao, govorim o ministrima koji su dolazili da sve to lepo i fino obrazlažu, nisam čula ni od jednog da se zalagao i da je rekao: slušajte, ljudi, ovo je za običnog građanina to, to, to i to; ljudi, imate od ovoga zakona to, to i to. Nema ništa, ljudi, vi samo pričate velike priče i imate strašno lepe reči, makroekonomsko restrukturiranje i tako to.
Verujte mi da od 2000. godine, ne želim lično da govorim, ali vaše reči: tranzicija, edukacija i transparentno, nemojte molim vas više da upotrebljavate, ništa nam nisu značile do sada.
Još jedna stvar, govorim sada o zakonu o budžetskom sistemu, malopre, kada je ministar Cvetković obrazlagao zakon o budžetskom sistemu, između ostalog, bile su dve bitne stvari koje sam zapisala – rekao je da je 2002. godine donet i da je revolucionarno dostignuće. Pazite, zakon o budžetskom sistemu je revolucionarno dostignuće, što je stvarno simptomatično i treba se zapitati. Kaže - koji treba da omogući transparentnost. Sada pitam: gde je ta transparentnost? Gde je vama uopšte završni račun?
(Mirko Cvetković, sa mesta: U toku je, doći će u Skupštinu.)
U toku je, je l', doći će u Skupštinu? Ne znam, nisam čula da imate ijedan završni račun posle 2000. godine.
(Mirko Cvetković, sa mesta: Svi su tu.)
Biće, svi su tu, tamo negde kod vas u fioci. Nikakav problem. Nemojte pričati ljudima da ste doneli zakon o budžetskom sistemu, da je revolucionaran i transparentan kad, znači, nije ni jedno ni drugo.
Još nešto, ono što sam mogla da primetim – šta se krije u suštini ovog zakona?­ U stvari, krije se mogućnost da se budžet projektuje, odnosno donosi za tri godine, a to se u stvari radi, ne znam da li ste vi, gospodine ministre, svesni toga ili vam je to Vlada nametnula ili tamo to još kreira neko veoma bistar, gde zamišlja sledeću stvar.
Pošto ste vi počeli da radite reformu državne uprave i pošto ne smete da nastavite da je radite jer ćete onda otpustiti mnogo radnika, onda žurite, plašite se kako ćete s tim – i šta ste onda uradili? Onda ste, da vam u međuvremenu ne padne vlada, da ne dođe do privremenog finansiranja, a da možete da funkcionišete kao Vlada, onda ste napravili da to može da bude neki budžet na tri godine. Kako možete da pravite budžet na tri godine kad niste u stanju, kao Vlada, da ga napravite za godinu dana?
Juče sam vam rekla, punite od fiskalne politike, normalno je da se puni – ali od koje fiskalne politike? – koja vam je sasvim pogrešna, uzimate od naroda i od privatizacije. Za dve godine nemate vi još šta da prodajete. Sada ćete da prodate, do kraja iduće godine, i to je kraj. Kako pričate o nekom budžetu još za dve godine nakon toga? Taj budžet ne može da postoji.
U redu bi bilo da vi imate razvojni budžet. Rekli ste – mora da bude za tri godine jer ne možemo kratiti cifre na godinu dana. Jer, zaboga, imate neke velike projekte.
Zašto da ne skratite cifru na godinu dana? Napravite dok ste vi u vlasti, ali to ne znači da vi morate da budete još tri godine na vlasti da biste realizovali to što je u budžetu.
Kome vi to pričate? Nemojte to da pričate. Nismo mi ni mali, ni neozbiljni, niti smo došli neobrazovani ovde. Vrlo dobro znamo šta radimo i vrlo dobro znamo da procenimo šta vi radite.
Molim vas, nemojte više lagati ovaj narod. Naročito nemojte stavljati u neku zabludu ceo srpski narod i nas srpske radikale. Vidite da vas neko vrlo lepo čita, da vas neko vrlo lepo prati, da neko vrlo dobro zna šta vi radite, ali malopre sam apelovala – imajte malo emocionalne inteligencije. Znači – sviraj, sviraj, pa za pojas zadeni. Smatram da je vaša svirka prošla. Je l' tako, Đeliću?
(Božidar Đelić, sa mesta: Nije.)
Nije? Dobro. Ali, da više ne bih oduzimala vreme vama, lično smatram, još nešto da vam kažem, taj budžet od tri godine ne morate vi da realizujete, realizovaće ga SRS. Napravite vi domaćinske uslove, kao domaćin kuće, napravite takve uslove da svaka vaša cifra ima svoj smisao, pa možete onda i da ostanete na vlasti i da idete sa vlasti. Ali, nijedna vaša cifra nema smisao. Ona je samo deklarativnog tipa i karaktera.
Ovo što ste vi napravili ovako izgleda – Srbija ne može da funkcioniše ukoliko mi nismo na vlasti. Znači, bavite se jednom socijalnom manipulacijom ljudi i onda opet stavljate ljude u strah – ako mi ne budemo još dve godine vladali, ovo što smo započeli ne može da se završi. Znači da vi nedomaćinski vladate. To znači da, kada umre domaćin kuće, on za sobom nosi sve, njegova deca ne mogu da nastave da žive. Je l' tako, Đeliću? Mogu da nastave da žive! Srbija može da živi bez vas, i treba da živi bez vas, i ona će od 21. da živi bez vas. Hvala.

Zahvaljujem. Po Poslovniku se javio narodni poslanik Rajko Baralić, potom narodni poslanici Vlado Sekulić, Vladan Batić i Zdravko Topalović, kao ovlašćeni predstavnik, i na kraju Srđan Spasojević. Na kraju, ukoliko želi, ministar.
Da završavamo, pošto je danas bio dogovor da radimo do 18.00 časova, evo, još malo ćemo produžiti.
Izvolite, gospodine Baraliću.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče, samo ću jedan minut, u skladu sa članom 225.
Odbornici Skupštine opštine Kraljevo su na jučerašnjoj sednici imali pred sobom predlog, koji je sačinila odbornička grupa SPS, da se problem Magnohrom-a stavi na dnevni red sednice koja je juče održana. Ostali odbornici to nisu prihvatili. Odbornici SPS-a su zbog toga napustili sednicu.
Ovo što danas predsednik opštine u formi predsedničkog saopštenja javnosti stavlja na znanje jeste priča o onome o čemu juče on i njegova vladajuća većina nisu bili spremni da prihvate raspravu u opštinskoj skupštini.
To sam rekao zato što su me predsednici sindikata iz Kraljeva i odbornici SPS-a molili da saopštim. To je samo zbog toga, evo, minut i pet sekundi. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine Baraliću.
Reč ima narodni poslanik Vladan Batić, a neka se pripremi narodni poslanik Vlado Sekulić.
Gospodine Batiću, još 13 minuta je ostalo za vaš poslanički klub. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuo bih se samo na nekoliko detalja koji se odnose na zakon o budžetskom sistemu i tiču se budžetskih prihoda i budžetskih rashoda. Izneo bih nekoliko plastičnih primera s tim u vezi.
Jedan se tiče prihoda koji se stiču prodajom nekretnina. Danas smo u prepodnevnom delu sednice čuli hvalospeve o epohalnom poslu koji je napravljen prodajom Robnih kuća Beograd, pa da malo pokvarim tu idilu.
Ovo je današnja presuda Trgovinskog suda u Beogradu, danas primljena, 14.12. u 15.15 časova. Tom presudom utvrđuje se da tuženik, Akcionarsko društvo Kompanija RK "Beograd" iz Beograda itd., nema pravo svojine nad nepokretnostima i tu su tri najekskluzivnija objekta u Knez Mihailovoj ulici. To je pod jedan u dispozitivu ove presude.
Pod dva, određena je privremena mera pa je zabranjeno otuđenje ili opterećenje tih nepokretnosti. Pod tri, utvrđuje se da je ništavna registracija, upis podataka subjekta Akcionarskog društva za trgovinu Kompanije RK "Beograd" u stečaju, registrovana kod Agencije za privredne registre itd.
Dakle, svaka privatizacija i prodaja ovde je afera i kriminal. Prilikom prodaje Robnih kuća Beograd čuli smo oprečne izjave direktorke Agencije za privatizaciju, koja je tvrdila da će eventualno obeštećenje vlasnika nacionalizovane imovine biti obaveza budućeg kupca. Kupac je rekao: ja sam sve kupio, sve platio i sa tim nemam nikakve veze; a sud je rekao: to što je prodato a nalazi se u Knez Mihailovoj ulici i nije vlasništvo Robnih kuća i ne može biti predmet otuđenja, opterećenja, odnosno prodaje. Dakle, vidimo kako funkcioniše aktuelna vlast.
To sam, inače, ovde već jednom iznosio. Trgovinski sud u Beogradu je već jednom doneo identičnu presudu i identičnu privremenu meru. Istog dana uložena je žalba, istog dana je stigla u Viši trgovinski sud, istog dana Viši trgovinski sud je ukinuo presudu, vratio je na ponovno suđenje, da bi pošto-poto brže-bolje omogućio ovakvu nelegalnu i neregularnu prodaju.
Onda je išla, po prijavi bivših vlasnika, Komisija za sudski nadzor Ministarstva pravde, pa utvrdila niz manjkavosti u postupku pred Višim trgovinskim sudom. Epilog je ovo što sam vam sad pročitao. To je prva stvar.
Druga stvar. Opet se tiče prihoda i pokušaja da se privatizuju, i ovde ćete čuti takođe jedan kuriozitet, mnoge firme, odnosno sva društvena preduzeća, a posebno firme, odnosno kompanije iz bivših Republika SFRJ. Sećamo se da je već otuđena imovina mnogih od njih, "Varteksa", "Jugoplastike", "Hromosa", "Kraša" itd. Ostalo je jedno preduzeće sa prostora bivše SFRJ, odnosno sa prostora Hrvatske, koje je zapalo za oči tajkunima.
Radi se o "Borovu", koje u Srbiji ima fabriku "Boreli" u Somboru i 140 prodavnica u 50 gradova na najboljim mestima, to svi od nas manje-više znaju, u najstrožem centru ovih gradova, sa preko 30.000 kvadratnih metara, što po prostoj računici ima realnu tržišnu vrednost između 80 i 100 miliona evra. Svojevremeno je, Uredbom Vlade Srbije, od 1992. do 2000. godine, ta imovina "Borova" data na čuvanje "Boreliju", ali je zaboravljeno da su sve bivše republike SFRJ potpisale i ratifikovale međunarodni Sporazum o sukcesiji koji svakako ima veću snagu od svih ovih unutrašnjih pravnih akata.
Doduše, mi imamo i slučaj, o tome ću posebno da pričam, firme "Putnik", gde je doneta presuda Arbitraže u Parizu koja se ovde ne poštuje, pa je Vlada donela zaključak koji je upravo potpisao potpredsednik Đelić da se vrate pare investirane u "Putnik", pa te pare ni do danas nisu vraćene.
Ali, da se vratim na "Borovo". Dakle, firma "Boreli", koja je neka vrsta sukcesora ili sledbenika, doduše neregularnog, firme "Borovo", sistemski se urušava, otpisuju se porezi i doprinosi, mnogi lokali se izdaju itd. I onda je najavljena privatizacija firme "Boreli", odnosno "Borova", bez obzira što se radi o hrvatskoj imovini, sa obrazloženjem da se i u Hrvatskoj prodaje imovina naših preduzeća itd.
Sada imamo to što sam rekao da je kuriozitet, što govori o dvojnom moralu koji je ovde postao pravilo, dakle, "Borovo" je tužilo i "Boreli" i državu Srbiju. Da čudo bude veće, pravni zastupnik "Borova" koji je u ime "Borova" tužio državu Srbiju i firmu "Boreli" je narodni poslanik vladajuće koalicije i sedi ovde među nama. Svako može reći: to nije u suprotnosti sa kodeksom advokatske etike, ali ako ste advokat, pa još i narodni poslanik, a u ime hrvatske firme tužite državu Srbiju, onda tu ima malo problema sa moralom, zar ne?
Dakle, na to treba obratiti pažnju, jer se nešto što je atraktivno i ekskluzivno brže-bolje pokušava preko noći prodati.
Pre podne sam izneo detalj o firmi "Želvoz", a to će biti priča i ubuduće, fabrici koja ima 1.700 zaposlenih, sa fabričkim halama izuzetno kvalitetnim, na površini većoj od deset hektara, koja je prema procenama vredela 38 miliona dolara, a sada se za milion evra prodaje rumunskoj firmi "Gramped".
Treba videti čime se bavio vlasnik kupca ove rumunske firme, pa bismo veoma lako i lepo mogli da vidimo kakvi su partneri današnje vlasti koja brže-bolje, kao i u slučaju "Magnohroma" o kome smo vrlo mnogo čuli, prodaje ovdašnju imovinu, da ne govorim o odgovornosti ljudi sa železnice, o tome je već ponešto pričano sa ovog mesta, o prodaji, odnosno kupovini lokomotiva preko butika, o onom najskupljem toaletu na svetu, 39 kvadrata za 70.000 evra, zbog čega se plašim da čitava Srbija podseća na taj monumentalni objekat, ali ovo je isto primer jedne potpuno nakaradne privatizacije o kome će tek biti reči.
U okviru onoga što se naziva budžetskim rashodima jeste i nešto što su rashodi za zaposlene. Ovu zemlju potresaju brojni štrajkovi, ali malo pažnje se posvećuje štrajku zaposlenih u upravi. Ovde, u ime njihovog sindikata, želim da upitam predstavnike Vlade da li su upoznati sa činjenicom da zaposleni u opštinskim organima uprave štrajkuju.
Da li znate kako se određuju plate zaposlenih u opštinskim organima uprave? Da li znate kolike su te plate? Da li znate kolike su plate ostalih budžetskih korisnika? Da li će biti doneti propisi koji regulišu položaj zaposlenih u opštinskim upravama? Kada će biti doneti i zašto nisu doneti na vreme, odnosno kada je usvojen i Zakon o državnim službenicima?
Da li znate da od radnika u opštinskim organima uprave pravite socijalne slučajeve sa takvim platama i još gorim penzijama koje se obračunavaju na osnovu tih mizernih plata? Da li znate da kolektivni ugovor nije potpisan više od dve godine iako je predlog postojao?
Da li je u redu ovakva diskriminacija radnika opštinskih uprava i da li se smanjivanje javne potrošnje vrši isključivo smanjivanjem plata radnicima opštinskih uprava, a enormnim povećanjem plata zaposlenih u raznim agencijama i upravama koje je osnovala Vlada?
Imam još puno pitanja, ali čini mi se da ova tema zaista zavređuje pažnju. Ti ljudi su dovedeni na nivo socijalnih slučajeva sa bednim primanjima i ne sme se žmuriti nad tom činjenicom da su ti ljudi, a ima ih mnogo u Srbiji, pretvoreni u građane drugog reda.
Mislim da se puno žmuri u ovoj zemlji i ponovo upozoravam na štrajk vojnih rezervista koji poprima sve veće razmere. Njihov štrajkački odbor će narednih dana organizovati protest ovde pred Skupštinom ili u blizini Skupštine. Oni će na jugu Srbije, a ima ih dovoljno za to, blokirati biračka mesta u vreme izbora.
Niko na to ne obraća pažnju, ili da budem iskren, jedini respekt, jedino interesovanje i jedinu dobru volju pokazao je prilikom susreta sa štrajkačkim odborom pre neko veče ministar Rasim Ljajić, koji nema ovlašćenja povodom njihovog problema, ali bar ima volju i želju da ih sasluša, da njihov problem iznese na nivou Vlade, jer se neminovno mora ići u susret događajima.
Gospodine Cvetkoviću, prošli put sam vam postavio pitanje koje se tiče sredstava predviđenih u budžetu za Savet za borbu protiv korupcije. Odgovorili ste mi da je odobren onaj iznos sredstava koji su oni tražili. Nisam bio tu kada ste dostavili ovaj papir sa njihovim zahtevom za tekuće izdatke i sa beleškom vašeg ministarstva u vezi sa planiranjem sredstava za Savet za borbu protiv korupcije i hvala vam što ste mi to dostavili, jer moramo razgovarati na osnovu papira i dokumenata.
Jedino ste propustili da mi kažete da je Ministarstvo finansija negde sredinom jula, tačnije 18. jula, poslalo uputstvo sačinjeno po donošenju Memoranduma o budžetu i ekonomskoj fiskalnoj politici za 2008. godinu itd. U tom uputstvu se navodi da se socijalna davanja zaposlenima, nagrade, bonusi i ostali posebni rashodi, troškovi putovanja, usluge po ugovoru i specijalizovane usluge mogu planirati do nivoa planiranih rashoda u 2007. godini i da ukupan zbir zahteva ne sme da prelazi ukupan predloženi obim sredstava dodeljen budžetskom korisniku.
Pošto ste im vi rekli da ne mogu da traže više nego što su to mogli da imaju i imali za 2007. godinu, onda se o tome – znači, nije ovo moja izmišljotina, o ovome sam razgovarao sa predsednicom Saveta za borbu protiv korupcije gospođom Vericom Barać i te informacije i ovaj papir sam dobio od nje, odnosno od Saveta za borbu protiv korupcije i ovo sam morao da iznesem čisto istine radi.
U svakom slučaju, vama hvala što ste mi dostavili ovaj dokument jer mislim da tako treba razgovarati, za razliku od gospodina potpredsednika koji još nije odgovorio, a obavezan je po članu 200. Poslovnika, na ona dobronamerna pitanja koja sam mu jutros uputio, koja se odnose lično na njega. Za to nije potrebna nikakva priprema u roku od osam dana koja bi bila potrebna za neke druge sfere i za neka druga pitanja. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Batiću.
Reč ima narodni poslanik Vlado Sekulić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o budžetskom sistemu je predvideo i zamislio da se ovim zakonom na jedinstven način uređuje pitanje sprovođenja finansiranja po Ustavu i zakonu utvrđenih nadležnosti više od 9.500 budžetskih korisnika.
Poslanici SRS imaju puno amandmana na ovaj predlog zakona. Samim tim se i vidi, kroz to, da mi smatramo da je ovaj zakon loš i da nije adekvatno obradio ovu temu.
Javni prihodi i primanja su tema o kojoj se razlikuju stavovi SRS i predlagača. Krajnje je vreme da se prekine sa praksom da se javni prihodi iskazuju kao sopstveni zato što kao takvi umanjuju prihodnu stranu budžeta i daju mogućnost izvršnoj vlasti da na jedan prikriven sumnjiv način troši narodni novac van kontrole izvršne vlasti.
Neophodno je da se konačno definišu obaveze donošenja zakona o subvencijama. Vi još uvek držite praksu subvencija na osnovu uredbi, što je nedopustivo.
Opet nas upućujete u kofinansiranju razvojnog programa na Evropsku uniju. Kada bismo se vratili na taj deo, na EU, sećamo se da smo mi u ovoj godini usvajali zakone - CEFTA, o carinama, o duvanu i duvanskim prerađevinama... i uvek je bilo ono usmeravanje na Evropsku uniju: još samo ovu prepreku da preskočimo, pa ćemo doći do EU.
Kada bismo sagledali sve te zakone koje smo usvojili, tj. usvojili ste ih vi, a mi smo se borili protiv tih zakona i sada stojimo na stanovištu da su oni štetni po Srbiju i njene građane, uvek kada smo to radili mi smo bili upućeni na banke, na projekte, kome treba šta da platimo, koliko treba da platimo i uvek smo mi bili ona strana koja je u tom poslu bila na gubitku, a samim tim i građani Srbije. Bukvalno smo se samo pitali kome ćemo šta da platimo, a šta ćemo na kraju da uradimo i ko će od toga da ima koristi, do čega smo u principu došli, to se ni do sada ne zna.
Budžetske prihode potrebno je iskazati po izvorima, primenom dosadašnje prakse zbirnih prikaza koji omogućavaju uvid u postupak sačinjavanja budžeta, kao i kontrolu njegovog trošenja. Tako bi bilo svakome jasnije i stvarno bi se videlo gde idu sredstva, ko to troši i koliko troši.
Nadležnosti ministra su i u ovom zakonu velike, što se ogleda i u članu 7. Institucija koja treba da obavlja zakonom predviđene aktivnosti morala bi da bude ministarstvo, a ne ministar.
U delu ''Investiranje sredstava'' vidi se kako vi dozvoljavate mogućnosti zloupotrebe. Štetu bi praktično pretrpeli državni organi i lokalna samouprava, a po običaju bi banke imale koristi.
Ovde se stalno usmerava na banke. Ne mislim sada i ne aludiram na vas zbog Meridijan banke, što sam vas pitao u ova zadnja dva-tri meseca i više, nego se jednostavno stvara utisak da u svim ovim zakonima najviše koristi imaju banke. Dobro, banke i jesu osnovane da bi imale koristi, ali ovo je stvarno nešto što je usmereno stalno na banke.
Tako se i naši građani, zbog svoje proste egzistencije, da bi preživeli, stalno usmeravaju na neke banke, na korišćenje kredita sa izuzetno velikim kamatama kakve su ovde u Srbiji. Jednostavno, kao što država upada u dužničku krizu, tako i naši građani polako upadaju u dužničku krizu.
Tako sam i juče objašnjavao, kod budžeta, da vi bukvalno nadomestite budžet time što ćete sve da rasprodate. To bi isto bilo i kad bi građani prodavali deo svog inventara, stan, na kraju bi ostali i bez stana, kao što će, ako se nastavi ovako, ova država ostati bez svih resursa, posebno govorim o ovim firmama koje će doći na privatizaciju.
Ovaj sistem sada što ste ponudili, da svi dobiju akcije, to je nešto što će se tek videti da neće svi tako dobro proći sa akcijama, pa ćete vi verovatno imati objašnjenje da nisu svi građani Srbije eksperti kao vi za akcije i za berzu.
Što se tiče ovog dela gde sam još gledao, sva zahvatanja kroz poreze, u privredi i fizičkih lica, na štetu jednih i drugih, vi ponovo predviđate taj samodoprinos. Svaka normalna lokalna samouprava i normalna država bi mogla sve sama sve isfinansira. Građani moraju, znači, uz sva ovakva zahvatanja, iz poreza, iz dobiti preduzeća i svega ostalog, a sada vi ponovo planirate samodoprinos, još i sami da investiraju u nešto što oni bukvalno kroz svoje plate i sve ostalo investiraju.
A kad bi se pogledalo realno, bilo bi bolje da ste smanjili državni aparat kroz broj zaposlenih a iz tih sredstava nadomestili sredstva koja biste planirali za samodoprinos. Državni aparat je baš glomazan.
Gledao sam baš, gospodine Đeliću, imali ste neku emisiju, predstavili ste vaš stručni ekspertski tim, ubeđivali ste građane Srbije kako ste vi sve te stručne ljude, ne sumnjam sad u stručnost iako je do sada nisu pokazali, ubeđivali dve-tri godine da dođu u Srbiju, da krenu.
Sećam se primera svih, da su ostavili toliko dobre plate u Francuskoj, koliko se sećam vaših savetnika, bili ste u vašem kabinetu, i onda se pojavljuje i Goran Cvijanović. Mile Tranzicija, Mile Čubura, a sad je Mile s Novog Beograda. Ja živim na Novom Beogradu i nije mi jasno. U špici te emisije on zahvaljuje, Mile Tranzicija, onako - puno mnogo hvala gospodinu Željku Ožegoviću.
Tu sada dolazim polako do priče o lokalnoj samoupravi. To je vaš tim savetnika. Gledao sam stvarno kako su se svi odrekli, ponavlja se istovetna priča, kao kad ste vi došli u Srbiju - da ste se vi odrekli dobrog posla tamo, došli se kod tetke da živite, da ćete sve uraditi za Srbiju - e tako su svi vaši saradnici iz stručnog tima na televiziji...
(Božidar Đelić, sa mesta: Ne dirajte tetku.)
Tetku ne diram, diram vas. Govorim o vama konkretno. Tetka, žena, ništa nije kriva, niti ona utiče na to, ali ste vi uvek imali razlog. Vi ste se locirali, gospodine Đeliću, kod tetke. Sada ste locirani u nekoj vili, je l' tako? Sad ste u nekoj vili, a bili ste kod tetke. Ne mogu ja sad da preskočim jedan deo vašeg razvojnog puta u Srbiji.
(Nataša Jovanović, sa mesta: Bore Šnajdera.)
Bore Šnajdera? Hvala gospođice Nataša. Dobro, možda bi to bio i kompliment.
Da nastavim dalje. Nastavlja se sa praksom zaduživanja i rasprodaje finansijske imovine. Videli smo tamo da ste vi planirali kod ovog budžeta - zadužićemo se, krediti, da li su u inostranstvu, da li su u zemlji, pitanje je pod kojim uslovima, kod kojih banaka, da li su opravdani ili neopravdani. U principu tu opet dolazimo do banke i pojedinih ministara koji mogu da usmeravaju ta sredstva i da kroz to spekulanti ili tajkuni, da kažem i ministri, imaju procenat i određene privilegije.
Video sam da ste čak predvideli za lokalnu samoupravu da se i njima daje mogućnost štampanja hartija od vrednosti i prodaje finansijske imovine. Tu sam se sad malo locirao na moj Novi Beograd, pošto se na Novom Beogradu rasprodalo sve što je moglo da se rasproda. Ostao je još neki kvadrat, onako malo trave - malo betona, inače sve je to rasprodato.
Ako lokalne samouprave počnu da štampaju hartije od vrednosti da bi pokrivale neke svoje gubitke, a ima dosta lokalnih samouprava koje bukvalno, i njihova javna preduzeća, posluju s gubitkom - e, to će onda biti stvarno tragično.
Ja znam zašto ste vi ovo napisali - zato što u ovom trenutku vi držite većinu lokalnih samouprava u Srbiji. Normalno je da ćete vi dozvoliti vašim lokalnim samoupravama i vašim predsednicima opština da imaju neku korist od svega toga. Ali, ako i oni krenu da se zadužuju, ko će to otplatiti? Pa, zna se - opet građani. Stalno se vrtimo u krug. Uvek kad se pita ko to mora da plati, to su građani.
U delu prekršajnih postupaka lokalnoj samoupravi bukvalno dajete ingerencije koje njoj ne pripadaju iako znate da inspekcije i nadzor, kada su u pitanju javni prihodi i rashodi i njihovo usklađivanje sa važećim zakonima, isključivo može da vrši republički organ.
U celom zakonu stavlja se akcenat na Evropsku uniju zbog vašeg jasnog stremljenja i opredeljenja ove sadašnje vlasti da ostvari saradnju sa EU, da u nju uđete iako je to neuzvraćena ljubav - vi stalno hoćete, oni stalno neće, i tako se vrtimo u krug na štetu građana Srbije.
Mislim da ste mogli da ugradite jednu stavku, da se ne oslanjamo samo na Evropsku uniju. Zašto se ne bismo oslanjali na zemlje koje su raspoložene, koje žele iskrenu saradnju sa Srbijom i da imamo obostranu korist?
Na prvom mestu mislim na Rusiju. Vi stalno potencirate Evropsku uniju, a mogli ste da stavite i Rusku Federaciju.
Ukratko ću da se osvrnem i na Predlog zakona o izmenama Zakona o javnim putevima. Tu sam želeo da postavim pitanje: Da li će se zahtev za veće izdvajanje od akciza na naftu i naftne derivate za javne puteve odraziti na cene goriva i tako reflektovati i na cene polimera koji se dobijaju iz frakcije nafte, tj. granulata polietilena i polipropilena?
O tome smo već jedanput pričali, ministar Cvetković je tada bio, ali očito čovek nije upućen u polietilene i polipropilene. U stvari, više se pričalo o dozvoljenom uvozu zbog smanjenja kapitala ''HIP-Petrohemije'' i ''Hipol'' Odžaci, izuzetnih firmi u svetskim razmerama, koje su najveći izvoznici, stvarno izvoze i u Nemačku i druge države u Evropi.
Ako bi se to odrazilo na cenu derivata, automatski bi to povuklo i cenu granulata i onda bi se to odrazilo na proizvode široke potrošnje, takođe i na proizvode duvane ambalaže od polietilena i polipropilena, i na kraju bi to uvećavalo i cene proizvoda - a ko bi to na kraju platio? - opet krajnji korisnik.
To je jedno pitanje, da vidimo da li se samo to sprovodi, da će se samo jedan deo uzimati a da se neće ići sa povećanjem, ili je to ipak ova teorija koju sam ja izneo ovde.
Ovaj zakon o porezu na dohodak građana meni strahovito deluje, gospodine Đeliću, da je pisan zbog nastupajućih izbora i naše izborne pobede, SRS i gospodina Tomislava Nikolića, a imam jednu, ovog puta, aluziju.
U delu gde se obrađuje dobit, imam utisak da su morali da uvrste ovo u zakon da bi opravdali vaše ponašanje u vezi s vašim akcijama u Meridijan banci. Evo, citiraću zakon. Vi ćete se možda prepoznati, ali će građani sigurno prepoznati da ste vi ugrađeni u ovaj zakon kao kamen temeljac. Citiram, nemojte da oduzimate posle kolegama vreme: ''Kapitalni dobitak se ne utvrđuje i ne oporezuje na prihod ostvaren po osnovu prenosa hartija od vrednosti koje je pre prodaje obveznik držao u svom portfelju najmanje tri godine''.
Sada vas ponovo otvoreno pitam: Koliki je vremenski period bio da ste vi imali akcije Meridijan banke? Ponovo vas pitam: Da li ste ih prodali, na kojoj opštini ste platili porez na dobit ili ste i dalje...? Kroz ovaj zakon ćete sakriti te pare.
Znamo mi gde vi živite, mi lako proverimo to, uvek smo obavešteni što se tiče vas. Interesuje me sad, gospodine Đeliću, kad smo delili ove besplatne akcije, pa vi da ste podelili od ovih vaših akcija, koliko imate, pa znate li koliko bi tek građani Srbije dobili? Sevap bi bio. A možda bi i ljudi stvarno imali bolje mišljenje o vama.
Ujedno, kad sam pričao o AD Posavina, preduzeću iz Obrenovca, pričao sam o firmi i njenim akcionarima. Ako ste upućeni, ministre, grupa građana koja je juče ovde bila, grupa izgladnelih, umornih, gospođa koja je predstavnik sitnih akcionara ovde je pala u nesvest. Odmah da vam kažem da je ova firma AD Posavina povezana, tj. njen vlasnik koji je kupio ovu firmu i sad izdaje te lokale Kinezima i sve ostalo što radi, to je Slaviša Purić, koji ima u svom arsenalu jedno 30 firmi.
Najbliža firma uz Posavinu Obrenovac vam je Trnavac Ub. To je firma koja ima četiri silosa, 15 objekata, stvarno je velika firma, i fabriku dečije hrane i mlinove i sve ostalo. To je isti čovek koji je kupio ovu firmu i sada se akcionari bore, zbog toga što se prodaju osnovna sredstva, nema nikakve perspektive, ne ide se napred, da se poništi ovaj zakon o privatizaciji i oni su me zamolili da vam predam, da vidite kakav je odnos prema malim akcionarima.
Po zakonu oni imaju više od 10% i moraju da imaju svog predstavnika u skupštini akcionara, moraju da prisustvuju, moraju da budu uredno obavešteni i moraju da učestvuju u odlučivanju. Kao neki bord koji vi imate, tako bi mogli i oni da učestvuju u svemu ovome i zamolili su me da vam predam, ja ću vam, potpredsedniče, predati ovaj papir. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodinu Sekuliću.
Da li još neko želi reč od narodnih poslanika kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba?
Reč ima narodni poslanik Zdravko Topalović. Izvolite.