Zahvaljujem narodnom poslaniku gospođi Jorgovanki Tabaković.       
Reč ima narodni poslanik Dragan Vujadinović.

Poštovane dame i gospodo, bez obzira na vizuelne i auditivne efekte i na snagu jakih i prejakih reči, ipak su cifre tvrdoglavije. Ipak su cifre tvrdoglavije i  nepobedive. Cifre kažu, izvinjavam se što ponavljam, i da ovo pitanje javnog duga skinemo jednom sa dnevnog reda, jer ono to ne zaslužuje, cifre kažu da to pitanje više ne zaslužuje da se njime bavimo.
Dakle, javni dug 30. 9. 2007. godine iznosio je 9,35 milijardi evra. Javni dug, ono što je država dužna, sastoji se od spoljnog duga, direktnih zaduženja države od 5,52 milijarde evra i od unutrašnjeg duga, takođe ono što je država dužna, od 3,94 milijarde.
Od tog unutrašnjeg duga na staru deviznu štednju i na zajam za preporod Srbije na dan 30. 9. odnosi se 3,27 milijardi evra i to je pojedinačno daleko najveći dug, a oko 600 miliona evra odnosi se na posredni dug države, odnosno po osnovu izdatih garancija javnim preduzećima. To je tačka. Tvrdoglave cifre, ako u njih sumnjamo, to je strašna sumnja, to bi bila velika, strašna sumnja ako sumnjamo da od ovih 9,35 milijardi ima više duga.
Kod stare devizne štednje - 3,27 milijardi. Ona je bila 3,6, ali ona je nastala daleko pre DOS-a, daleko pre tajkuna. Ona je nastala pre 1992. godine, gospodo. Posle toga je bilo mnogo, mnogo, 10 godina, vlada, radikalskih, socijalističkih i drugih, koje nisu vratile taj dug. Taj dug je 2000. godine sačekao državu. Država je mogla da ga ne prihvati zato što su ljudi ulazili u rizike, ali je država morala da ga prihvati da bi dala ozbiljnost tom demokratskom nastojanju da su joj građani bitni. Ona je prihvatila, i ne samo kad su u pitanju državne banke, nego i kad su u pitanju "Jugoskandik" i "Dafiment banka". Rizik je napravljen namerno, svesno, napravljen od strane tadašnje države. Ipak su ljudi obeštećeni jer nisu oni bili krivi, bilo je normalno da očekuju neke vanredne, velike prihode. Ljudi su se kockali, a ipak su i oni dobili, odnosno ušli su u otplatu 2016. godine.
Konačno, taj javni dug 2000. godine iznosio je 120 posto u odnosu na bruto društveni proizvod, 20 posto veći od celog bogatstva državnog; 2001. godine - 102 posto; 2006. godine iznosio je 34,8; 2007. godine iznosi 30,6 procenata, a plan je da 2010. godine iznosi 20,1 posto. Po Mastrihtskom sporazumu, gornja granica zaduženja države javnim dugom je 60 posto u odnosu na bruto društveni proizvod. Ako tu ministarstvo ne govori istinu, onda, ljudi, pa gde smo mi, ali to su cifre. Mi smo po tom kriterijumu daleko ispod, duplo manje ispod tog kriterijuma koji je definisao Mastrihtski sporazum, 30,6 ove godine.
I još nešto, još daleko bolje, i to je cifra, ako neko ne govori istinu taj treba da odgovara odavno već. Taj drugi kriterijum kaže - kratkoročne obaveze dospele kroz devizne rezerve u Srbiji su 10 posto, a u Hrvatskoj 60 posto. Znači, ponavljam, kratkoročne obaveze u brojiocu, u imeniocu devizne rezerve jednako 10 posto Srbija, Hrvatska 60 posto, a Bugarska i Rumunija 70 posto.
Prema tome, da sklonimo tu enigmu, javni dug Srbije je najsvetlija tačka naše makroekonomske politike. Ja uopšte ne dovodim u pitanje ove činjenice koje govore o javnoj potrošnji, o velikom broju organizacionih oblika koji predstavljaju tu javnu potrošnju, ali javni dug je jedna povoljna tačka makroekonomske politike, odnosno agregat makroekonomske politike Srbije. Pod dva, stara devizna štednja i zajam za preporod, gospodo, nastali su od pre pamtiveka, a država je preuzela obavezu da to vraća.
Pod tri, takođe bih u obliku replike, ja i dalje kažem, ja sam rekao, i koleginica Tabaković zna, crveni tepih za investitore, i domaće i strane. Ostajem pri tome, ali slažem sa njom, nema evra. Koliko znam, nigde nisu predviđeni evri, nego su predviđeno poreska oslobađanja i o tome smo pričali.
U porezu na dobit korporacija, odnosno sada pravnih lica, predviđeno je da za svako veliko ulaganje, na primer ako uloži 800 miliona i zaposli 100 radnika, 10 godina neće plaćati porez na dobit pravnih lica, i to je OK. Neka ne plaća porez na dobit, neka nosi u inostranstvo, neka radi šta hoće, ali ako zaposli, ako unosi 10 miliona evra i zaposli 100 radnika.
Evo, zaključujem, mislim da zaista treba da jednom skinemo ovo pitanje javnog duga i ovih parametara koji su dati numerički i jasno izraženi i kao racio broj i kao nominalni apsolutni broj. Ako to nije tačno, onda zaista neko treba da otkrije tu tajnu; to bi bila najveća tajna ove države ako ovo nije tačno. Hvala vam.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Draganu Vujadinoviću.
Repliku je tražila gospođa Jorgovanka Tabaković, podnosilac ovog amandmana. Izvolite.

Ne bih da vam se obraćam lično, ali sada imam dilemu da li je ovo nepažnja prilikom slušanja ili pokušaj da se umanji značaj iznetih argumenata. Sve u svemu, stvari stoje ovako.
Amandman čija je suština da se uz svaki kredit mora podneti izveštaj koji uključuje projekciju upravljanja rizikom i objedinjava podatke o kursu, kamatnim stopama i drugim rizicima je prosto neophodan. Da li je i šta je javni dug, ukupni dug, spoljni dug, unutrašnji dug, to je rešila metodologija i to u nepromenjenom odnosu na metodologiju kojom se u budžetu može izuzeti vraćanje kredita od potrošnje. Znači, metodologija za prikazivanje javnog duga je nesporna.
Ne sporim, niti sam ijednog trenutka dovela u pitanje ijednu brojku niti je pomenula, ali država snosi odgovornost za ono što je unutrašnji dug. Njen guverner, koji je samo razmišljao da li je bolje zadužiti se u švajcarskim francima, dinarima ili evrima, politikom obaveznih rezervi stimulisao je zaduživanje građana; stimulisao je potrošačke kredite, stimulisao do televizije i reklame "uđeš, izađeš i gotovo", a danas je glavna reklama "živi preko svojih mogućnosti".
Ova država mora da bude ozbiljna i da shvati - kad ti građani koji su se zadužili, iako je to unutrašnji dug za koji država ne garantuje, ostanu bez posla, što se predviđa daljom privatizacijom, i kad ne budu imali odakle da servisiraju kredite, kad budu prodavali svoje stanove...
Neću da pominjem slučaj onih koji su zbog kredita nedavno pravili incidente dostojne crnih hronika, onih koji sami sebi oduzimaju život jer ne mogu da vrate kredit i koji sa bombama ulaze u banku, nego onih koji će se okupiti i doći ispred Vlade, s pravom će doći, jer Vlada odgovara za vođenje monetarne politike zajedno sa Narodnom bankom koja se poziva samo na svoju samostalnost.
Znači, prilikom upozoravanja građana o zaduživanju pomenite Hrvatsku, koliko su zaduženi, nemojte to da prećutite, ali nemojte da mi kažete da ja sporim iznos stare devizne štednje; sporim zloupotrebu stare devizne štednje kroz Nacionalnu štedionicu i zameram vlasti što nije utvrdila ko je i gde je potrošio, ko se ovajdio od te stare devizne štednje.
Izvinite, gospodine Vujadinoviću, način preuzimanja vlasti, dolazak na ... Ne može da nestane, nije to voda pa da ispari, put novcu se uvek može utvrditi.
Ono što je najzanimljivije (vi imate dovoljno godina, kao i ja, dolazili ste da negde budete rukovodilac, ulazili ste u neke organe vlasti), nigde nema podvlačenja crte, pa kažeš - pozitivna nula, to samo u socijalizmu ima, nego kad uz čašu meda moraš da popiješ i čašu žuči, pa kad naslediš mogućnost da zapošljavaš prijatelje, rođake, da uzimaš kredite, da imaš sekretaricu, kola, da asfaltiraš, da zidaš, da gradiš, da se hvališ, da dobijaš poklone, onda moraš da preuzmeš i teret koji nasleđuješ.
Zašto sumnjam? Sumnjam zato što je vladina agencija prodala Robne kuće kao društvenu imovinu, a sud je stavio privremenu meru jer je prodata državna imovina Vlade Republike Srbije u jednom delu. Kako da ne sumnjam?
Kako da ne sumnjam ako Vlada ne podnosi od 2001. godine završne račune, a jedan koji je podnela ispostavilo se da nije istinit, odnosno da nije usklađen sa Zakonom o finansiranju stranaka, što je poslužilo kao dobar osnov za pljuvanje parlamentarizma i stranaka u mnogobrojnim dnevnim listovima, gde su feljtoni išli.
Tvrdim i ponavljam, ko neće da čuje, nije važno, nek čuju građani, političke stranke ne trebuju novac. Uprava za trezor je bila dužna da proverava da li na budžetskoj poziciji ima onoliko para koliko je predviđeno za tu namenu.
Znači, nijedan od mojih argumenata ne možete dovesti u pitanje, jer ja ovde ne držim politički govor. Ja jesam političar, ali u ime pripadnosti stranci i struci govorim isključivo argumente, i to u celosti.

Zahvaljujem narodnom poslaniku gospođi Jorgovanki Tabaković. Reč ima narodni poslanik, gospođa Borka Vučić. Izvolite.

Uvaženi ministre, morala bih da se javim u vezi sa izlaganjem mog kolege Dragana koji me je stvarno malo iznenadio, jer ja sam onaj krivac bankar koji je potrošio tu deviznu štednju i narodni zajam.
Htela bih da vam kažem, u deviznoj štednji sam učestvovala od početka, kada je nastalo negativno i završila sa sporom Slovenije koja nas je tužila za 790 miliona maraka da smo potrošili staru deviznu štednju. Molim vas, ja bih htela da kažem istinu, jer sam bankar, jer sam dužna, jer u bilansima Beogradske banke u sadašnjoj agenciji i u svim našim sadašnjim računima postoji gde je otišla stara devizna štednja. Molim vas, mene čudi da Dragan to kaže, da je to bilo davno. Ja sam se borila jedno 20 godina s tim problemom. Mislim da imam moralno pravo da podržim ovo što je gospođa Jorgovanka sada govorila. Stara devizna štednja otišla je tamo gde je u tom momentu moralo da se ide, kao što će i sada biti više puta.
Što se tiče... I uvek je svaka banka, bar od ovih šest, koliko se ja sećam, jer sam učestvovala i u prvom zakonu, za mogućnosti, u dinamici otplate devizne štednje, u tome sam aktivno učestvovala... Taj zakon je danas skoro isti, nije promenjen i na tome se radi i moraćemo da radimo do poslednjeg centa.
Što se tiče zajma, bila sam banka koja je to nosila, bila sam i onaj koji skuplja pare iz inostranstva, od dijaspore. Sve je dijaspori po tom osnovu vraćeno. Devizna štednja, zajam je vraćen u celini po glavnici, a po kamati nije, i rešavalo se na razne načine.
Prema tome, htela bih stvarno da kažem istinu, kad već imate jednog bankara koji je u toj krivici, koja se sada stalno pominje, devizne štednje bio aktivan, da vam kažem, radilo se i danju i noću i, verujte, i za vreme sankcija, pa i sada, bilo je modela da se devizna štednja vraćala i preko banja i preko lekova, preko ambulanti, preko puta u inostranstvo i na tome se radilo, nije se davalo i šakom i kapom.
Mogu da kažem i za zajam. Beogradska banka bila je, ja sam se uključila u to poslednjih godina, nosilac ili lider tog zajma. On je otišao 90% u projekte poljoprivrede. Znam svaki kredit koji je otišao i mogu da vam kažem da je to danas vraćeno i da se ta sredstva nalaze u Fondu za razvoj. Nije to baš tako razbacivano. Uslovi su bili teški, ali molim vas, kažem vam, zajam je vraćen u celini - glavnica kad se gleda globalno, a kad se gleda pojedinačno, naravno da ima dosta toga.
Prisustvovala sam jednom sastanku tek kad sam se vratila za predsednika Beogradske banke, gde je došlo 500 štediša i počeli su da napadaju Beogradsku banku kao nosioca. Zatražila sam štedne knjižice koje su bile tada ustanovljene; samo je troje njih imalo štedne knjižice, svi ostali, njih preko 400, došli su sa špekulativnim ciljevima.
Eto, toliko sam htela da dodam mom drugu Draganu i poštovanom analitičaru, da nije to baš tako.
Mogu samo da vam kažem da sam sedam puta bila na međunarodnom suđenju da dokažem da 790 miliona devizne štednje Slovenije nije potrošeno u Beogradskoj banci. Niko me nije branio, verujte, ni Narodna banka. Na kraju smo jedva dobili nekoliko savetnika Narodne banke. Skoro niko od novinara nije objavio kada je spor rešen u našu korist, odnosno u korist Beogradske banke i da nije dokazano da smo mi potrošili staru deviznu štednju. Hvala lepo.

Zahvaljujem narodnom poslaniku gospođi Borki Vučić. Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 10. stav 2. tačka 6) Zakona o budžetskom sistemu.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 10. stav 2. tačka 6) Zakona o budžetskom sistemu.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Nebojša Stefanović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 10. stav 2. tačka 6) Zakona o budžetskom sistemu.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Radovan Radovanović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa čl. 10. i 26. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Radovan Radovanović. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, gospodine ministre, predstavnici Ministarstva finansija, u raspravi u načelu govorio sam šta mislimo o ovom članu 4. i na koji način je predlagač ovog zakona pokušao da uobliči stvar na svoj način, odnosno da kada je u pitanju nešto što pripada građanima AP Vojvodine po Ustavu i članu 184. tog ustava, pogotovo stav 4, pokuša da Vojvođane još jednom obmane i da onemogući da ono što im po Ustavu pripada dobije budžet AP Vojvodine.
Naime, pomenutim članom i stavom Ustava Republike Srbije kaže se da iz budžeta Republike Srbije budžetu AP Vojvodine pripada 7% sredstava, a od toga je AP Vojvodina u obavezi najmanje tri sedmine sredstava da investira u kapitalna ulaganja na teritoriji AP Vojvodine.
Kada se pogleda ovaj član 4. predloženog zakona, onda jednostavno Vojvođani niti bilo ko drugi ne može danas, niti verovatno tokom cele 2008. godine, da utvrdi koji su to novci, koja su to novčana sredstva koja će biti iz budžeta Republike Srbije transferisana u budžet AP Vojvodine, odnosno preneta u budžet AP Vojvodine. Zašto ne može da se utvrdi? Zato što je u tom predloženom članu napisano da npr. 18% od poreza na plate, na zarade koje će biti isplaćene u 2008. godini na teritoriji AP Vojvodine pripada budžetu AP Vojvodine. Tih 18% Vojvođani nikako ne mogu da kontrolišu i da utvrde niti sada da predvide koji su to novci, niti na kraju godine da znaju da li su ti novci prebačeni, da li je ispoštovano sve ono što je trebalo da bude prebačeno budžetu AP Vojvodine. Potom, 42,7% od poreza na dobit preduzeća koja se nalaze na teritoriji AP Vojvodine; od tog poreza koji plaćaju na dobit, toliko posto pripada budžetu AP Vojvodine.
Tvrdim da ove dve stavke koje su predložene u ovom članu budžeta ne mogu da se ustanove. Ne samo ja, nego bilo ko ne može da kaže koja će to sredstva biti; niti Vojvođani mogu, niti bilo ko u Vladi Republike Srbije može da kaže - to je toliko novaca, toliko pripada Vojvodini. Vojvođani imaju razloga da sumnjaju da će onaj ko bude mogao da utvrdi to da utvrdi i prenese sva ta sredstva, jer Zavod za statistiku je republički organ i Vojvodina nema uvida, niti ima podataka o tome kolike su zarade, kolika je dobit preduzeća ili drugo.
Članom 4. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu predloženo je da se 22 milijarde i 600 i nešto miliona dinara iz budžeta Republike Srbije transferiše preko budžeta AP Vojvodine na ime plata u obrazovanju učiteljima, nastavnicima, profesorima i ostalima koji rade u obrazovnim institucijama AP Vojvodine. Obaveza budžeta AP Vojvodine jeste da najmanje sutradan po prijemu ovih sredstava izvrši prenos tih sredstava na tekuće žiro račune onima čije su to prinadležnosti. Isti slučaj je i sa kulturom. Institucije kulture od republičkog značaja koje se nalaze na teritoriji AP Vojvodine na ime plata u 2008. godini po jednoj od stavki u ovom članu treba da dobiju 809 miliona dinara, a ti novci treba koliko sutradan da se prenesu na žiro račune ili tekuće račune onima kojima ti novci i pripadaju.
Predlog Lige socijaldemokrata Vojvodine jeste da se kao stavke u ovom članu dodaju plate za policajce koji rade i plate dobijaju na teritoriji AP Vojvodine, plate za profesionalne vojnike, oficire, pa i da se za penzionere koji žive i dobijaju penzije na teritoriji AP Vojvodine takođe ta stavka stavi.
Ubeđen sam da bi u tom slučaju, tim pre kada se saberu, ti novci bili daleko veći od ovih 45 milijardi koji su otprilike 7% od ovogodišnjeg predloženog budžeta Republike Srbije, pa bi onda Vojvodina ponovo došla u poziciju, odnosno građani AP Vojvodine da nanovo daju novac u ovaj budžet a Republika Srbija bi se oslobodila te obaveze da išta prenosi budžetu AP Vojvodine.
Stoga sam predložio, i mislim da će to jednog dana morati da bude tako dok je ovaj Ustav na snazi, da se u bilo kom članu, ovog puta u članu 4, posle navođenja na osnovu čega Vojvodini, budžetu AP Vojvodine pripadaju novci iz budžeta Republike Srbije navede da su ti novci za 2008. godinu toliki. Ja sam ovog puta napisao i predlažem da to bude 46 milijardi dinara, jer 46 milijardi je nešto malo više od 7%, a u Ustavu piše najmanje 7%.
Ono što me je posebno zabrinulo jeste mišljenje Vlade Republike Srbije kada je u pitanju ovaj moj amandman. U svom obrazloženju zašto ne može da prihvatiti ovaj amandman ona je napisala doslovce, ako bi se prihvatilo, da bi to bilo više nego 7%. Gospodine ministre, gospodo iz Vlade, u Ustavu ne piše da Vojvodini pripada samo 7%. Vojvodini pripada najmanje 7%. Za mene i, verujte, za veliki broj Vojvođana poražavajuće je saznanje da se Vlada Republike Srbije bori da slučajno građani AP Vojvodine ne dobiju koji dinar pride od minimalnih 7%.
Želim da vam poručim da će jedan od prvih sporova koji budu pokrenuti pred Ustavnim sudom Republike Srbije sigurno biti analiza primene člana 184, pogotovo stava 4. u ovogodišnjem Predlogu zakona o budžetu AP Vojvodine.
Mislim da svi zajedno treba da se pripremimo da nađemo snage i sredstava da neko izračuna gde se sakrilo tih najmanje 7% koliko pripada budžetu AP Vojvodine.

Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, ministre, javljam se po Poslovniku, čl. 225. i 226. Upravo sam dobio informaciju sa prostora Kosova i Metohije gde se unosi dodatna konfuzija i gde se kadrovi sa Kosova i Metohije guraju u sukobe. O čemu se radi?
U toku prošle nedelje smo razgovarali, radi se o promenama na Kosovu i Metohiji. Gospoda iz vladajuće koalicije, odnosno dve vlade, predstavnici DSS i Nove Srbije kažu da je izvršena korekcija, odnosno da su rešenja koja su doneta o razrešenju načelnika okruga i koordinatora stavljena van snage, a predstavnici DS i G17 kažu da takva odluka ne postoji. Znači da su dve vlade u pitanju ili je ovo kraj Vlade.
Želim da podsetim javnost da je delegacija koja je primljena kod predsednika Vlade i ministra za Kosovo i Metohiju iznela ovaj problem i da su predsednik Vlade i ministar za Kosovo i Metohiju decidno rekli da nisu upoznati sa takvom promenom, da je to urađeno mimo njihovog znanja i da će na narednoj sednici Vlade to biti preispitano i stavljeno van snage. Sada na terenu DSS i Nova Srbija kažu koordinatorima i načelnicima okruga da se ne vrši primopredaja, a DS gura svoje ljude da izvrše primopredaju.
Takođe, želim javnost i narod da upoznam da se radi o koordinatorima koji su predsednici opština, da je jedini kriterijum za utvrđivanje strukture i broja koordinatora participiranje parlamentarnih stranaka u republičkom parlamentu. Želim javnost da podsetim da su na Kosovu i Metohiji na poslednjim parlamentarnim izborima DSS i Nova Srbija osvojile 32,73%, SRS 28,72%, DS 11,27%, SPS 9,54% i G17 3,6%. G17, ekspertska stranka, sa 3,6% uzela je jednog načelnika okruga i tri koordinatora, a DS sa 11,27% uzela je 10 koordinatora i, mislim, dva načelnika okruga. Takođe želim da podsetim javnost da je u prethodnom sazivu kada Demokratska stranka nije učestvovala u Vladi ona zadržala svoje koordinatore od 2000. godine. Izgleda da je ovo jedini problem, da se Demokratskoj stranci žuri da se ostvare kadrovske promene.
Zato postavljam pitanje Vladi, ministru za Kosovo i Metohiju, generalnom sekretaru Vlade – da li je donela odluku o stavljanju van snage rešenja o razrešenju načelnika okruga i koordinatora?