Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 105 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 94 narodna poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da je sprečen da prisustvuje sednici narodni poslanik Vladan Vučićević.

Nastavljamo rad.

Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O IZMENAMA ODLUKE O IZBORU ČLANOVA ODBORA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE, KOJI JE PODNEO NARODNI POSLANIK TOMISLAV NIKOLIĆ, PREDSEDNIK POSLANIČKE GRUPE SRPSKE RADIKALNE STRANKE

Primili ste Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.

Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Da li neko želi reč o ovoj tački dnevnog reda? (Ne.)

Saglasno članu 160. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke.

Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke.

Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O IZMENI ODLUKE O IZBORU ČLANOVA ODBORA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE, KOJI JE PODNELA NARODNI POSLANIK NADA KOLUNDžIJA, PREDSEDNIK POSLANIČKE GRUPE DEMOKRATSKA STRANKA

Primili ste Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela predsednik poslaničke grupe Demokratske stranke narodni poslanik Nada Kolundžija.

Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Da li neko želi reč o ovoj tački dnevnog reda? (Ne.)

Saglasno članu 160. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke.

Pošto niko ne želi reč po ovoj tački dnevnog reda, zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke.

Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke.

Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O IZMENAMA ODLUKE O IZBORU ČLANOVA ODBORA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE, KOJI JE PODNELA NARODNI POSLANIK SUZANA GRUBJEŠIĆ, PREDSEDNIK POSLANIČKE GRUPE G17 PLUS

Primili ste Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela predsednik poslaničke grupe G17 plus narodni poslanik Suzana Grubješić.

Otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Pošto niko ne želi reč o ovoj tački dnevnog reda, zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke. Narodna skupština će se u danu za glasanje izjasniti o ovom predlogu odluke.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2008. GODINU, SA PRATEĆIM DOKUMENTIMA (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Veroljub Arsić, Jorgovanka Tabaković, Aleksandar Martinović, Zoran Krasić, Momir Marković, Milovan Radovanović, Nebojša Stefanović, Nemanja Šarović, Zdravko Topalović, Radiša Ilić, Vjerica Radeta, Dejan Mirović, Vlado Sekulić, Jovan Damjanović, Jadranko Vuković, Petar Jojić, Slavko Jerković, Amdžad Migati, Božidar Delić, Zvonko Mihajlović, Slaviša Topalović, Oto Kišmarton, Srboljub Živanović, Zorica Stevanović, Tomislav Ljubenović, Dragan Marković, Predrag Mikić, dr Zoran Mašić, Dušan Stupar, Vitomir Plužarević, Dragomir Anastasovski, Radoslav Jevremović, Veljko Kovačević, Darko Glišić, Gojko Radić, Milorad Krstin, Nataša Jovanović, Zoran Antić, Milorad Buha, Predrag Stošić, Dragoljub Simonović, Igor Bečić, Saša Valjarević, Marina Raguš, Ivana Zečević, Božidar Koprivica, Sreto Perić, Milan Avramović, Dragan Čolić, Momčilo Duvnjak, Marko Milenković, dr Paja Momčilov, Radiša Ilić, Mileta Poskurica, Nikola Savić, Milan Škrbić, Zoran Despotović, Jovan Daja, Stefan Zankov, Dragan Živkov, zajedno Nada Kolundžija i Marko Đurišić, zajedno Petar Petrović i Jasmina Milošević, Nadica Momirov, Rajko Baralić, Milan Nikolić, dr Ninoslav Dimitrijević, Borka Vučić, dr Bojan Milovanović, Vidoje Jovanović, Miletić Mihajlović, Milena Stanković, Slobodan Maraš, Nenad Milić, Nenad Prokić, Nataša Mićić, Nebojša Ranđelović, dr Vladan Batić, Riza Halimi, zajedno Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač, zajedno Balint Pastor, Esad Džudžević, Bajram Omeragić i Rajko Đurić, Elvira Kovač, Laslo Varga, Aleksandra Jerkov, Radovan Radovanović, Aleksandar Marton i Srđan Šajn.

Primili ste amandmane koje je podnela Vlada.

Primili ste mišljenje Vlade i izveštaj Zakonodavnog odbora o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.

Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 26 .stav 1. Zakona o budžetskom sistemu.

Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na to da Vlada smatra da nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, postavio bih samo pitanje - na osnovu kog zakona, važećeg ili ovog koji je kod nas u proceduri? Amandman jeste u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. Ovaj amandman je jedna nova projekcija budžeta Republike Srbije, onako kako bi budžet trebalo da izgleda sa stanovišta SRS, a ne da u samom predlogu budžeta, kako ova vladajuća većina to iskazuje, iznosi, prihodi i rashodi budu prikriveni raznim stručnim izrazima i pozicijama gde teško može da se utvrdi za koje su namene ti izdaci, odnosno prihodi opredeljeni.
Prva stvar koja budžet SRS-a razlikuje od budžeta vladajuće većine jeste ta da, po Srpskoj radikalnoj stranci, javna potrošnja treba da se smanji i treba da se prestane sa daljim zaduživanjem zemlje, samim tim i građana, pa je u skladu sa tom politikom ovaj amandman i napisan.
Prvo, nije tačno da, po predlogu Vlade Republike Srbije, budžet iznosi 639 milijardi i 600 miliona. Budžet Republike Srbije je, čak i po predlogu Vlade, daleko, daleko veći. Budžet se kreće oko 713 milijardi dinara, a ta razlika od 639 do 713 milijardi dinara se krije kroz tabelu 2, gospodine ministre, a to su primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine. Jedan izraz, jedna rečenica koja nekome malo šta znači, a u prevodu jeste - primanje od kredita i primanje od emitovanja hartija od vrednosti.
Već sam jednom prozvao ministra da izađe za ovu govornicu i kaže da ono što radi guverner Jelašić, ono što radi Narodna banka Srbije nije ništa drugo nego štampanje novca. Da li je novac štampan kao jedna moneta i tako pušten na tržište ili kroz hartije od vrednosti nema apsolutno nikakve razlike.
Da stvar bude još gora, kroz emitovanje hartija od vrednosti, a cilj emitovanja hartija od vrednosti jeste nekakvo dnevno pokrivanje eventualne nelikvidnosti budžeta, stvara se mogućnost da, kroz špekulacije na berzi i oscilacijama koje dinar odnosno evro ima u poslednjih godinu dana, neko stiče enormno bogatstvo na štetu građana Srbije i na štetu privrednih subjekata Srbije.
Hoću samo da kažem da je u 2006. godini Narodna banka Srbije sa ovim berzanskim i finansijskim transakcijama napravila gubitak, koji je pokriven iz budžeta Republike Srbije, od 30 milijardi dinara. Gospodine ministre, koliki je to gubitak pokazaću vam samo na jednom primeru, a to je da ste, po ovom predlogu budžeta, za čitavu 2008. godinu planirali da kroz Nacionalni investicioni plan potrošite 34 milijarde dinara. Znači, Narodna banka Srbije svojim mešetarenjem na tržištu napravi gubitak koji je skoro jednak godišnjem iznosu predviđenom za Nacionalni investicioni plan. Vi takvog čoveka pre samo nekoliko meseci ponovo imenujete za guvernera Narodne banke Srbije.
Druga stavka u tabeli 2 - otplata glavnice i izdaci za nabavku finansijske imovine, to su otplate starih glavnica kredita i izdaci za kupovinu hartija od vrednosti, gde će opet država na određen način da se zadužuje na teret građana Srbije i na teret ovog budžeta, a iz svega toga planirate da pokrijete navodni deficit od 14 milijardi 828 miliona.
U članu 1, koji iskazuje prihode i rashode budžeta, ja nigde, gospodine ministre, ne mogu da vidim koji su prihodi Republike Srbije iz privatizacije. Voleo bih da znam gde će da završi pola milijardi evra koje je dobila Republika Srbija kroz privatizaciju Robnih kuća i RTB Bor. Morate da se složite da je pola milijarde evra za Srbiju, ovako, od kada ste vi došli na vlast, ojađenu i opljačkanu, prilično veliki novac. Zašto te stavke nema u budžetu Republike Srbije?
Srpska radikalna stranka, u čije sam ime podneo ovaj amandman, napravila je drugačiju projekciju budžeta, gde neće više biti dozvoljeno Narodnoj banci Republike Srbije da pravi špekulacije od kojih će građani Srbije da imaju samo štetu, i budžet Republike Srbije u kome smo, nažalost, morali da prihvatimo sve ove dugove koje ste napravili građanima Srbije od kada ste došli na vlast do dana današnjeg. Ti dugovi, koji nisu mali, verovatno su opravdanje zašto niste dobili onih obećanih 6,5 - 7 milijardi dolara samo kada smenite Miloševića. Za otplatu tih dugova u 2008. godini građani Srbije treba da plate 74 milijarde dinara, odnosno skoro celu jednu milijardu evra.
Budžet, po SRS, treba da se finansira samo iz realnih prihoda i očekivanja od privatizacije u 2008. godini treba da budu u iznosu od 48 milijardi dinara 357 miliona da bi se postigla ravnoteža budžeta, a budžet, imajući u vidu sve ove prihode i rashode koje ste prikazali, u koje nećemo da ulazimo i za koja smatramo da se finansiraju iz realnih i pravih budžetskih izvornih prihoda treba da bude 687 milijardi 958 miliona.
Neko će reći da je budžet koji SRS predlaže ovim amandmanom veći, međutim, tvrdim da je veći ovaj sadašnji zato što ste kroz primanje i zaduživanje od prodaje finansijske imovine napravili građanima Srbije dug od 89 milijardi dinara, a izvore prihoda ne znamo kako ćete da ostvarite, hoće li to biti novi krediti ili samo emitovanje hartija od vrednosti kroz Narodnu banku, a to se ne može nazvati nikako drugačije nego štampanjem novca.
Što se tiče Nacionalnog investicionog plana, ne može se krečenje škola, zgrada, poreske uprave, sređivanje fasada itd. nazvati Nacionalnim investicionim planom, gospodine ministre. To je čak tekuće održavanje, teško da ga možemo nazvati investicionim održavanjem. Nacionalnim investicionim planom ne možemo nazvati pravljenje skijališta.
Nacionalnim investicionim planom ne možemo nazvati raznorazne finansijske malverzacije ministarstva za ravnomeran regionalni razvoj i zaduživanje građana Republike Srbije da bi se podigli neki krediti kojima ćemo opet da zadužimo građane Republike Srbije.
Tri milijarde dinara ste izdvojili i knjižite kao Nacionalni investicioni plan - krediti za privredne subjekte, odnosno za pokretanje malih i srednjih preduzeća i preduzeća koja će da se bave izvozom. Investicioni plan jeste rad na infrastrukturi, poboljšanju stanja privrednih subjekata.
Što se tiče zaduživanja, koliko planira ova vlada da zaduži građane Srbije, ja ću da kažem i dokažem samo na jednom primeru. Po budžetu Republike Srbije, samo za prateće troškove zaduživanja Vlada Republike Srbije planira da potroši skoro dve milijarde dinara tj. milijardu i 950 miliona dinara. Onda objasnite građanima Srbije, objasnite ovima što štrajkuju, prosvetnim radnicima, štrajkačima u pravosuđu, i onima kojima stalno ograničavate plate, zašto mislite da potrošite dve milijarde dinara i ko će od toga da ima najviše koristi. Najviše koristi od toga imaće ljudi koji su bliski Vladi.
Čak i kada dajemo saglasnost na razne kontragarancije i garancije za zaduživanje javnih preduzeća mi ne znamo pod kojim uslovima zadužujemo državu, ne znamo pod kojim uslovima se podižu krediti, nemamo opisane detaljne kamatne stope, nemamo analizu efekata tog kredita i nemamo analizu opravdanosti zaduživanja građana Republike Srbije, a ovamo se zaklanjamo iza državne revizorske institucije za koju ne opredeljujemo dovoljno sredstava da otpočne svoj rad, kojoj onemogućavamo da radi. Narodna skupština Republike Srbije, osim jednog jedinog završnog računa za 2001. godinu, nema ni jedan jedini završni račun budžeta do dana današnjeg.
Prvi budžet onog ministra finansija Bože derikože, "vojvode od Meridijan banke", kretao se oko 120 milijardi dinara. Ovaj novi je oko pet a možda i šest puta veći, što vam govori da je jedini cilj povećanja budžeta povećanje broja zaposlenih u organima državne uprave, otvaranje novih agencija, finansijske malverzacije Narodne banke Srbije, i to je jedino što građani Srbije plaćaju iz budžeta.
Kada malo više prođete kroz budžet videćete da Vlada Republike Srbije ograničava broj zaposlenih u organima lokalne samouprave, ograničava masu novca za organe lokalne samouprave koja može biti izdata za plate. Sa druge strane, Vlada Republike Srbije sve više i više nadležnosti prebacuje na organe lokalne samouprave, ali ne povećava izvorne prihode organa lokalne samouprave da obavljaju tu delatnost.
Izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave vi ste ove poreze koje ne možete da naplatite, porez na imovinu, gde je procenat naplate najmanji i što je najnepopularniji porez, gde poreski obveznik direktno plaća novcem, a ovo kroz robu i usluge plaća neko drugi, prebacili u nadležnost lokalne samouprave i onda ste rekli – sada vi fino kroz te poreze finansirajte lokalnu samoupravu, imaćete sve više i više obaveza, otvaraćete opštinske poreske uprave, da bismo mi što je moguće više novca mogli da ostavimo za sebe, za direktore javnih preduzeća, za direktore javnih ustanova.
Čitano je ovde sa ove govornice kolike su plate pojedinih direktora. Čini mi se, direktor "Službenog glasnika", u kojem se objavljuju zakoni Republike Srbije i koji čita samo onaj ko mora, ima platu 240.000 dinara.
Interesuje me kako mislite da razvojnim budžetom nazovete budžet koji finansira samo javnu potrošnju, u smislu izdavanja za plate i dodatke zaposlenih, otplate kredita i otplate glavnice. Kako mislite da taj budžet nazovete "razvojnim"?
Mislim da je budžet koji je Srpska radikalna stranka dala kroz član 1. daleko realniji nego vaš, daleko pošteniji. Osim toga, čak i kad je ovaj budžet u pitanju, videćemo ko će ovim sredstvima raspolagati. Ako vi nastavite da raspolažete, budžeti će nam biti sve puniji novca, građani sve siromašniji, privreda sve ojađenija, a razlika će biti dopunjavana kreditima. Ako Srpska radikalna stranka bude došla na vlast, to će biti vrlo brzo, budžet će biti realan, usmeren ka razvoju privrede i smanjenju siromaštva građana. U tome je razlika između nas i vas, gospodine ministre, gospodo narodni poslanici koji podržavate ovu vladu.

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.
Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Jerkov.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 10. st. 3. i 4. Zakona o budžetskom sistemu.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 1. amandman je podnela Vlada.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Milena Stanković.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 26. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 13a. stav 2. Zakona o budžetskom sistemu.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.

Poštovane kolege, poštovani građani Srbije, podnela sam u ime SRS amandman na član 2. koji glasi - brisati član 2. u kome se kaže da potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita i izdatke po osnovu otplate duga i nabavke finansijske imovine iznose 89 milijardi dinara i da će se ona obezbediti iz privatizacionih primanja, kredita, donacija i finansijske imovine budžeta.
Predložila sam da se ovaj član briše i dala obrazloženje u jednoj rečenici – neophodno je započeti realno finansiranje budžeta. Prošlo je nekoliko dana od načelne rasprave o budžetu. Rekla sam da je gotovo uvredljivo da se u Zakonu o budžetu na jednom mestu kao izvori za finansiranje budžetske potrošnje nađu krediti, koji su obaveza budućih generacija, da se nađu donacije, koje su navodno bezuslovni pokloni, i da se kao izvor za pokriće troškova u budžetu nađu privatizaciona primanja, odnosno da se prihodi od prodate imovine troše na pokriće budžeta.
Zašto je to tako? Time ću početi, a time ću i da zaključim, nemoj da se neko usudi da o ovome polemiše. Početkom 2005. godine promenili ste metodologiju budžetskog knjigovodstva po kojoj se otplata javnog duga ne uklapa u budžetsku potrošnju. Znači, metodologijom, tehnikom, načinom prikazivanja Vlada Republike Srbije je odlučila da se otplata javnog duga ne uklapa u budžetsku potrošnju, što ne znači da ona to nije. Samo to omogućuje vama da prikazujete ovako mali deficit. To je omogućilo da se 2005. godine prikaže suficit od 3,25 miliona evra i to je omogućilo gospodinu Dinkiću, kao odlazećem ministru finansija, da prikaže suficit u budžetu. Znači, nije reč o suštini, reč je o tehnici kojom ste ono što je evidentno dug i potrošnja odlučili da takvim ne prikažete. O tome se nećemo sporiti. Zameram vam jer je to tačno.
Ako snaga jednog poslanika, snaga njegove reči za vas kao argument nije dovoljna, možda će biti dovoljan citat stranih investitora, koje više uvažavate kad pravite zakonske predloge, kad radite zakon o budžetu. Pa i onaj potpuno neopravdano i nikakvom zaslugom pominjani gospodin Harold Hiršhofer koji je samo paradigma uticaja MMF-a i stranih institucija prilikom izrade naših zakona i ovog budžeta... Znači, ovaj budžet, kao i oni raniji do 2005. godine, izgleda realno zato što ste promenili tehniku prikazivanja troškova.
Ali, ima još jedan razlog koji treba da zabrine građane više nego tehnika kojom vi ono što je potrošnja tako ne prikazujete. Novinska vest koja je nekima možda promakla, ali meni i mnogim građanima Srbije nije, jeste da je doneta nova privremena mera raspolaganja imovinom prodatih RK Beograd zato što je Agencija za privatizaciju prodala tuđe.
Apsurd je u tome da je Agencija za privatizaciju, kao vladina agencija koje nema u budžetu kao trošadžije, ali koja radi privatizaciju i od toga naplaćuje, pored svih troškova, naknadu za uspeh, prodala imovinu Republike Srbije.
Jedan vladin organ prodaje vladinu imovinu kao imovinu društvenog preduzeća. Ovo je Republička skupština, a ovo je ozbiljna rasprava. Ovo je rasprava o zakonu o budžetu. Ovo nije "Politikin Zabavnik" i rubrika "Za Riplija", "Verovali ili ne", a deluje tako. Zvuči tako i govori o neozbiljnosti ove vlade koja u Direkciji za imovinu nema popis imovine kojom država Srbija raspolaže, a obećavate svetu da ćete lokalnim samoupravama prepustiti deo imovine koja treba da bude osnov za njihov rad i prihodovanje.
Znači, ako je Vlada Republike Srbije u članu 2. predvidela deo para od prihoda od privatizacije RK Beograd, a upravo je ovde prisutni ministar rekao da će 100 i nešto miliona od tog procesa ući u budžet, to nije prodaja društvenog preduzeća, to je nezakonita prodaja sopstvene imovine na koju je stavljena privremena mera zabrane odlukom suda.
Još nešto što je vrlo zanimljivo u formiranju ovog budžeta jeste način kako bazirate njegovu odbranu. Gospodin Cvetković, gospodin Vlahović i mnogi ovde su isticali da budžet obuhvata mnoga stečena prava koja se ne mogu ukidati nego se moraju finansirati. To znači da postoje budžetski korisnici kojima je zakonom dato pravo da troše pare iz budžeta. Ali, nemojte da građane dovodite u zabludu da je reč o nekim neobičnim, nedržavnim rashodima koji se finansiraju.
Znači, sve ono što su klasične funkcije države, odbrana, vojska, policija, zdravstvo, školstvo, sudstvo, oduvek je bilo u budžetu i tu nema novih stečenih prava. Novih stečenih prava imamo kod onog što godinama napadamo, a to je paradržavni aparat u vidu agencija koje su preuzele nadležnosti ministarstava za duvan, zaštitu životne sredine, privatizaciju, infrastrukturu i nebrojeno mnogo agencija kojih ima na svakom razdelu u ovom budžetu.
To ima najmanje dve negativne strane. Jedna od njih je da građani, kada glasaju za političke stranke, glasaju za ono što im se programom obećava i glasaju za Vladu koja će imenovati svoje ministre i time označiti odgovorne ljude za sprovođenje predizbornih obećanja i budžeta.
Ako vi ključne odluke, pa i trošenje budžeta, preusmerite na agencije koje nisu ovde u budžetu ili nisu direktno odgovorne jer od njih ne možemo da tražimo podnošenje ostavke zbog lošeg gazdovanja narodnim parama, to je samo jedna loša strana onoga što se zove zamagljivanje odgovornosti Vlade i ministara, a preko paradržavnog aparata.
Ono što je mnogo teže u ovom budžetskom smislu jeste to da svaka od tih novoformiranih agencija, a nebrojeno ih je od 2001. do danas, treba da ima svoj prostor, a taj prostor ima zakup ili vlasništvo, ima grejanje, ima instaliranje telefona, ima opremanje infrastrukturom koja se zove kompjuterska oprema, novi softveri. To možda po pojedinačnoj agenciji i nije mnogo, možda je to 20-30 vaših prijatelja, zaslužnih građana, po vašem sudu a ne kvalitetu i ni slučajno po onom "stručnost ispred politike", ali kada vi imate najmanje 60 takvih agencija, naš narod kaže "dinar po dinar pogača", a ovde "izvuci ciglu po ciglu, sruši se kuća".
Tako rušite sistem budžetskog finansiranja pričajući priču – ali, to su stečena prava pa ih ne možemo ukidati. Niko ovde ne dovodi u pitanje osnovne državne funkcije. Ovde se dovodi u pitanje stvaranje paralelnih organa koji nikome nisu odgovorni, a troše ogromna budžetska sredstva. Kao dva najizrazitija primera i u načelnoj raspravi o budžetu pominjala sam upravo Agenciju za privatizaciju i Agenciju za sanaciju, stečaj i osiguranje banaka koja se danas zove samo Agencija za osiguranje depozita.
Znači, nemojte obmanjivati građane da su velike plate u policiji, zdravstvu, nauci, vojsci pogotovo, kada oni evidentno to znaju. Nemojte da državni aparat buja.
Vi ste, gospodine ministre, ekonomista. Ima ovde mnogo školovanih ljudi. Vi odlično znate da državna birokratija buja po principu Perkinsonovog zakona zvona i kada im jednom ustanovite neku obavezu lako će je zaboraviti, ali kada im ustanovite pravo, teško se njega odriču.
Kao što se vlast u liku DOS-a tek odrekla poreza na finansijske transakcije koji je bio uveden, gledaj apsurda, u vreme sankcija.
Znači, omogućili ste bujanje državnog aparata koji gubi odgovornost vlasti i, s druge strane, dovodi državu u tu vrstu deficitarnog finansiranja koje se ne može drugačije nazvati nego trošenje budućnosti naše dece kroz kredite koje vrlo nekritički uzimate. Tu vam nikakva tehnika i metodologija ne može biti izgovor.
Kada smo kod ovog nerealnog finansiranja budžeta, moram da priznam da, po prirodi posla, pomno pratim sve što ministar izjavi u vezi sa budžetom.
Na moju primedbu da mi nemamo upravu za javni dug i da ona nama ne dostavlja izveštaj o tome koliko su teška zaduživanja sa kojima se ovde susrećemo, u smislu da ne znamo cenu, ne znamo uslove, odgovorio je tamo gde se radije daju obrazloženja, na jednom od nekih savetovanja ekonomista, rečima – ne može Ministarstvo finansija i ministar da preuzme odgovornost za kredite koje je ugovarao neko drugi. Parafraziram, ali to je suština vaše izjave. Vi ste u pravu, ali kako da Skupština odobri zaduživanje i preuzme odgovornost ratifikujući nebrojeno mnogo sporazuma za koje se oni preduzetnici u provizijama, kada nas zadužuju, guraju tamo da uzmemo što više kredita kojima finansiramo tuđe privrede.
Imam još jednu napomenu u vezi sa ovim. Znači, zaduživanja, na koja vas lako nagovore, jesu deficitarno finansiranje koje tehnika ne može da ispegla.
Prilika je i da kažem da izrada ovog budžeta u najvećoj meri uvažava zahteve stranih investitora i da im dugujete da uvažite još jedan ogroman, a to je da učinite ugovor o radu za svakog radnika, a prema Zakonu o radu, što restriktivnijim, da mogu da otpuštaju bez pitanja i da nikome ne polažu račune za ono što se zove zapošljavanje građana. A, u memorandumu vi, gospodine ministre, po ko zna koji put upozoravam i nikada nije dovoljno, imate stopu od minus 2,1 zaposlenosti.
Neko je ovde rekao da pred tim investitorima treba da prostremo crveni tepih. Drage kolege, pred stranim investitorima ova vlada ne prostire crveni tepih nego hiljade evra, uredbama na kojima je gospodin Dinkić, tada u liku ministra finansija a danas u liku ministra za privredu i privatizaciju, insistirao, odobravao ih i danas sprovodi, kao banka: svaki investitor, čim naumi da otvori neku fabriku, pa samo ogradi tablama ili žicom plac koji mu pokloni neka lokalna samouprava, dobije od Vlade Republike Srbije od 2.000 do 10.000 evra za radno mesto koje će otvoriti - kada, u kojim oblastima?
Gde su to zaposleni radnici po tim uredbama po kojima iz budžeta finansirate stranim investitorima novootvorena radna mesta? Da li je to slučaj "Jumka", gde su ljudi kod novog ulagača radili preko 18 sati, pa na kraju dobili otkaze, ili je to onaj slučaj "Konfekcije" u Babušnici, gde je strani investitor bez ikakvog obrazloženja, iako je imao tržište, jednostavno zatvorio preduzeće koje je kupio i poslao ljude na zavod za tržište rada.
Znači, prostiru se pred stranim investitorima čisti evri koje ovaj narod s mukom stiče, a ne crveni tepisi, ali mi zauzvrat ne dobijamo ni radna mesta, ni bolje uslove rada, čak ni informaciju o tome zašto se to ne dešava.

Reč ima narodni poslanik Dejan Perjaničić.

Poštovane kolege i koleginice, poštovani predsedniče, poštovani ministre, izvinjavam se što sam se javio po Poslovniku, ali trudiću se da ne oduzmem mnogo vremena. Ipak sam dužan građanima oopštine Trstenik.
Javljam se po članovima 225. i 226. Postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova gospodinu Draganu Jočiću – na osnovu kojih parametara i kriterijuma je doneta odluka da opština Trstenik izgubi registarske tablice? Namerno se pozivam na dva člana, pošto se trudim da dam obaveštenje vama, ministru i svim gledaocima koji nas u ovom trenutku gledaju.
S obzirom na to da sam u dane vikenda imao preko 100 poziva građana opštine Trstenik, želim da vam dam objašnjenje, pa i gospodinu ministru, da je opština Trstenik u onoj staroj velikoj Jugoslaviji bila druga opština, iza Maribora, po broju motornih vozila po glavi stanovnika. U ovom trenutku opština Trstenik ima preko 23.000 registrovanih motornih vozila, ima preko 55.000 stanovnika i posle Kruševca ima više stanovnika nego sve ostale opštine u Rasinskom okrugu. Napomenuo bih da je opština Trstenik sastavljena iz dve opštine koje su joj pridodate: 1953. godine opština Stopanja i 1956. opština Velika Drenova.

Hvala. Vaše pitanje će biti prosleđeno ministru unutrašnjih poslova.
Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Da.) Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš, po amandmanu.

Gospodine predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u vezi sa ovim amandmanom koji je podnela koleginica Tabaković. Taj amandman glasi da se član 2. briše. Ne bih dodao ništa tome što je gospođa Tabaković pričala zbog čega treba ovaj član izbrisati, odnosno, znam da je gospodin Cvetković upoznat sa svim tim stvarima.
Mislim da je važno da u ovom trenutku znamo neke stvari. Da li guverner Narodne banke sedi na sednicama Vlade zajedno sa vama, gospodine ministre? Da li ste ikada sa guvernerom Narodne banke porazgovarali o nekim temama o kojima slušamo poslednjih dana u medijima, kao što smo danas imali prilike da u jednoj radijskoj emisiji čujemo guvernera Jelašića koji se nije baš povoljno izrazio o ovom budžetu? Naprotiv, rekao je da je budžet potrošački, i sve ono što opozicija ovde danima govori. Guverner Narodne banke je naglasio da je budžet za 2008. godinu potrošački. Kada je dobio priliku da ga definiše on je rekao ovako, citiram: "Plate rastu, penzije rastu, cveta cveće, potok žubori, ali ćemo račune plaćati tek naredne godine". Po njegovom rečima, moramo sačekati da prođe decembar pa da vidimo kolika je inflacija u ovoj godini. Po njegovim rečima, sigurno će biti dvocifrena.
Vi ste za sledeću godinu zacrtali inflaciju od oko 6%, što je potpuno nerealno ako startujemo sa dvocifrenom inflacijom; sada je već preko 9%.
Građani bi morali da znaju istinu o ovom budžetu, da je ovaj budžet antireformski, antirazvojni i da je, pre svega, potrošački. Mene zaista najviše od svega interesuje da mi odgovorite na pitanje da li ikada razgovarate sa guvernerom. Da li vam je guverner skrenuo pažnju da će ovakav budžet, ovakvo rasipanje, ovakvo predizborno podizanje plata dovesti do toga da ćemo ući u dvocifrenu inflaciju u 2008. godini i da će građani, to vam je malopre i rečeno, da ćemo i mi i naša deca morati dobro da otplaćujemo. Naravno, nije samo ovaj budžet razlog tome, ali ako krenemo...
Ono što je najvažnije, od originalnog memoranduma, iz jula meseca ove godine, drastično ste odstupili, a trebalo je da bude zaista stezanje kaiša. Nažalost, mi smo došli u situaciju da rasipamo više nego u 2007. godini. Ako su razlog tome izbori, kažite - jeste, razlog su izbori, pa ćemo u 2009. godini da stegnemo kaiš, pa i u 2010. i 2011. godini.
Mislim da je ovaj amandman u redu i da bi trebalo da se prihvati da se ovaj član 2. briše. Situacija u kojoj se zemlja nalazi nalaže da ovde pored vas sede još i premijer i ministri koji bi mogli da nam daju odgovor na neka pitanja i da vidimo zbog čega postoji takvo nesaglasje između guvernera Narodne banke koji, naravno, nije deo Vlade, ali sedi svaki put na Vladi, ukazivao je, i sam vam je to rekao iks puta, na situaciju koja će nam se desiti – da će ovo rasipanje koje vi činite zbog predstojećih izbora građani morati debelo da plaćaju. Možda će 2008. godine građani imati utisak da imaju malo veće plate i penzije, međutim, ubrzo nakon toga će se to vratiti kao bumerang efekat i građani će morati debelo da plate sve ovo vaše rasipanje kroz ovaj budžet. Hvala.

Hvala. Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Jerkov.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 10. stav 2. tačka 5) Zakona o budžetskom sistemu.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 10. stav 2. tačka 4) Zakona o budžetskom sistemu.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 2. stav 1. tačka 1) Zakona o budžetskom sistemu.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.

Član 3. govori, u stvari, o zaduživanjima Republike Srbije, na šta se odnosi jedna od osnovnih primedaba na budžet koju SRS danima iznosi. Znači, zaduživanje po kreditima, imali smo priliku da vidimo, jer smo u ovoj godini donosili i budžet za 2007. godinu, dostavlja vam se samo kao direktoru koji je navratio da potpiše papire bez čitanja, samo jedan spisak dokumenata koje on neće ni pogledati, nego daj, potpiši, gde ćeš sutra biti, kada dođe osnovanost papira koje si potpisao, odnosno kada dođe na preispitivanje osnovanost uzetog kredita, pa neće biti ove skupštine, neće biti ministra, ko zna ko će kome da polaže račune. Možda je čak primer kako se gospodin ministar Cvetković branio da je najveća obaveza u ovom budžetu, u stvari, stara devizna štednja i da je ovaj budžet tako glomazan, ono što su već floskule, nije razvojni, a pomalo je socijalni, a nije ni jedno ni drugo, u stvari razlog za to je velika obaveza od stare devizne štednje.
Želim odgovorno da vam kažem ovde u ime svoje stranke da u redovima SRS nema nijednog velikog nazoviprivrednika ili važnog kriminalca privrednika ili tajkuna koji je zloupotrebljavajući državne fondove, niti na bilo koji drugi način, zloupotrebljavajući staru deviznu štednju, došao do imovine ili bilo čega sličnog. Gospodine ministre, imate u rukama sve mehanizme, ili ste imali kao Vlada DOS-a, da vidite ko je zloupotrebio sredstva stare devizne štednje, gde se ona nalaze, da li su eventualno izneta negde, da li je od njih formirao neko neka preduzeća, pa se danas ne znam čime bavi ili radi. Vi to niste uradili.
Evidentno je da je DOS-ova vlada na bazi onoga što je stara devizna štednja napravila jedan projekat gotovo savršene krađe koja se zove Nacionalna štedionica. Ne kažete da je taj veliki posao dobila da radi, kao ekskluzivni, lukrativni, najisplativiji, jedna paradržavna banka koju ste svesno tako nazvali da bi prihodovala; stvorili ste takvu Nacionalnu štedionicu koja nacionalna nikada nije bila, kao državnu, iza koje bi trebalo da stoji država svojim ugledom.
Zato ste pojedincima koji su bili u sprezi sa vlašću omogućili da zarade ogroman novac na servisiranju stare devizne štednje.
Znači, kada god upotrebite neki argument kojim branite ovaj budžet vodite računa o tome da ima onih koji u kolaču koji se zove zloupotreba državnih para nikada nisu učestvovali i nikada neće učestvovati i nikada vam neće to oćutati. Znači, ne samo da imate problem sa servisiranjem starih obaveza za koje niste imali snage, niste imali znanja ili niste imali želje da ih izvedete do kraja imenujući krivce i adresirajući štetu da građani makar znaju ko je kriv za sve to što se desilo, nego idete sa uzimanjem kredita za koje nam samo, po principu onog nepažljivog direktora, podmećete pod nos na ratifikaciju i potpisivanje tih ugovora.
Amandmanom sam tražila da uz svaki takav ugovor stoji, uz projekciju rizika, znači, da li će se menjati kurs, da li će ova država imati prihoda iz kojih će moći da vraća te kredite pod pretpostavkom da su isplativi, da nam dostavite uz svaki ugovor o kreditu projekciju upravljanja rizikom koja uključuje ili smanjuje rizik od promene kursa, kamatnih stopa i drugih rizika. Vi ste mi dali za pravo samom izjavom u javnosti da ne možete da preuzmete odgovornost za kredit koji je neko drugi ugovorio. Sada ću ja vama da kažem koliko vi imate loš pristup dalje. Na moju primedbu da Uprava za javni dug još uvek nije oformljena, da stoji samo kao jedna kockica u sistematizaciji radnih mesta Ministarstva finansija, Vlada radi sledeće: ćuti i pravi se, ako ne govorimo o pitanju, kao da pitanje ne postoji, ako ne govorimo o problemu, problema nema. Zato, jednu drugu paradržavnu agenciju i upravu koja se zove Uprava za javne nabavke želi da pripoji Ministarstvu finansija.
Ovo je zgodna prilika da objasnim principijelni pristup Vlade. Znači, Upravu za javni dug, koja je zakonom oformljena da prati kreditni rizik, da se država ne zadužuje pod lošim uslovima, ne formiramo, ali jednu Upravu za javne nabavke, pred kojom su svi jednaki (kada kažem „svi“ mislim svi oni na koje se Zakon o javnim nabavkama odnosi, pa i sama Vlada, odnosno određena ministarstva kada rade nabavke), nju treba usisati u Ministarstvo finansija, da se ne pita neko van nego da se pita ministar finansija, odnosno direktor Uprave koji će biti u sastavu Ministarstva.
Da neko pogrešno ne razume, ja nijednog trenutka ne mislim da Uprava za javne nabavke radi savršeno – apsolutno ne. Ima mnogo nerazumevanja kada treba ići u neposredne pogodbe zbog hitnosti posla. Zbog zloupotrebe tog instituta Uprava za javne nabavke često ne pokaže dovoljnu fleksibilnost, a to ne smeta Vladi i ministrima ako su žrtve neobavljenog posla neka preduzeća koja imaju u sebi državnog kapitala ili u kojima država ima deo upravljačkih prava, pa ih Zakon o javnim nabavkama ograničava.
Ali, kada se država našla pred zatvorenim vratima, da na snagu države kaže - ovo pusti, donosi odluku koja će se, kako se u javnosti čuje, naći i kao zakonski predlog, da se ukine Uprava za javne nabavke i Komisija za zaštitu prava ponuđača i da bude sastavni deo Ministarstva finansija.
Država ne može da podnese da radi po pravilima. Ova država, odnosno ova vlada, jer državu i institucije čine ljudi, ne može da podnese da postupa po zakonskim pravilima. Ona je Zakon o budžetu izmenila u smislu metodologije, pa se vraćanje kredita ne smatra potrošnjom. Njoj ne odgovara da pita Upravu za javne nabavke i da dostavlja izveštaje, pa planira da je ukine. Ova država od 2001. dostavila nam je jedan jedini završni račun budžeta za 2006. godinu, o kojem još nismo razgovarali i o kojem nemamo izveštaj o reviziji.
Dragi građani, kada raspravljate o zakonu o budžetu nemojte biti u uverenju da mi raspravljamo o nečem drugom sem o planu kako država misli da prikuplja prihode i da troši taj novac. Prava rasprava o zakonu o budžetu je, u stvari, rasprava o završnom računu prošlogodišnjeg budžeta, jer tek tu mi vidimo do kraja na šta je trošena budžetska rezerva, koliko je kredita zaista povučeno, a koliko smo platili kazni za nepovučena sredstva.
Dragi građani, ne znam da li se to vama dešava kada uzimate kredite, ali ovoj državi se dešava da dobije dozvolu da se zaduži pod uslovima za koje nikome ne polaže račune, ni ministru finansija, ni Skupštini, pa opet ne povuče kredit, za to plati kaznu. U tom istom izveštaju o budžetu, o završnom računu budžeta, mi kroz takav dokument vidimo šta je zaista potrošeno, pa nam se desi da se u okviru zakona o završnom računu ne postavi pitanje da je dato više para za finansiranje političkih stranaka nego što je zakon o budžetu predviđao, iako je Uprava za trezor mali bog koji odlučuje o isplati para.
Znači, političke stranke ne traže pare od Vlade da im isplati po zakonu o finansiranju, ne potpisuju nikakav zahtev, nikakvo trebovanje, nikakav dokument, a za ovu vladu nije obavezujući ni Zakon o budžetu, kao plan prihoda i rashoda, ni Zakon o finansiranju stranaka, iako Zakon o budžetu kaže da se novac isplaćuje samo na osnovu knjigovodstvene isprave za koju postoji osnov. Zašto je to tako? Vlada ne može da podnese pravila, jer žmuri i na ono što se dešavalo krajem prošlog meseca, kada je svesno Narodna banka, koja nema nikakva prava, profesionalna, stručna i moralna, da stavlja primedbe ovoj vladi, koju i ja napadam, ali Narodna banka nema prava da stavlja primedbe, omogućila monetarni udar krajem prošlog meseca, u vreme kada je trebalo da građani otplaćuju rate kredita koji su indeksirani u evrima.
Na toj transakciji, na razlici u kursu poslovne banke su zaradile 20 miliona evra.
Ponavljam tvrdnju, novac nije materija koja može da iščili a da se ne vidi. Ako se od nekog uzme, samo može onaj drugi da prihoduje. Znači, to su što su banke zaradile 20 miliona evra na kursnoj razlici je uzeto iz džepova onih koji otplaćuju kredite, svih onih koji imaju indeksirane obaveze u devizama, ali i iz budžeta Republike Srbije koji punimo svi, a troše ga odabrani.
Odabrane bira Vlada, a porez plaćamo svi, bez ikakvog uvažavanja čak i ekonomske snage, što su osnovna načela postulirana u Ustavu.
Ta vlada i ta Narodna banka nema prava da se brani kreditnim rizikom u smislu neplaniranih uslova kursnih razlika koje su dovele do toga da Narodna banka iskaže gubitak od 370 miliona evra u svom prošlogodišnjem završnom računu.
Znači, neophodno je uz svaki sporazum o zaduživanju, uz svaki ugovor o kreditu, jer ovo nije politička priča, gospodine ministre, vi ste čovek od struke, neophodno je, i zbog vas, i zbog Narodne skupštine i zbog ozbiljnosti države, pokazati da ne želimo da raspravljamo o kreditima koje neko uzima zato što mu se prohtelo, nego da ti krediti imaju ekonomsku opravdanost i da je procenjeno da li iz prihoda koje država ostvaruje u narednom periodu može da servisira obaveze koje proističu iz kredita.
Ovaj amandman ne kvari nijednu poziciju u budžetu. On stvara obavezu Vladi, odnosno onima koji uzimaju kredite da ozbiljno o kreditima razmisle.
Zaista je moguće usvojiti ga, a svako ko ne bude glasao iz partijske poslušnosti ili bilo kog drugog razloga u stvari glasa za jednu rasipničku državu u kojoj će s pravom pomisliti da i sam ima lične koristi u ovom trenutku i da nije spreman da sagleda dugoročnu štetu koja proizilazi iz neusvajanja ovog amandmana. Hvala.