Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 5. Predloga zakona o budžetu za 2008. godinu u razdelu 3. glava 3.9 - Služba Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu predložio sam povećanje sa 385.160.000 dinara na 785.160.000 dinara, sa ciljem da se omogući da se ekonomska klasifikacija 463 - transferi ostalim nivoima vlasti sa predloženih 310 poveća na 710 miliona dinara.
Povećanje sredstava namenjenih Koordinacionom telu u iznosu od 400.000.000 dinara omogućilo bi se smanjenjem sredstava u razdelu 15 - Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i u razdelu 17 - Ministarstvo infrastrukture, u ekonomskoj klasifikaciji 511 - zgrade i građevinski objekti.
Naravno, ukoliko bi se usvojio ovaj amandman omogućio bi se samo povratak na nivo sredstava koja su bila obezbeđivana 2006. godine. Ujedno bi se omogućio ozbiljniji pristup rešavanju životnih problema na ovom području. Međutim, sasvim je očigledno da se aktuelna Vlada Republike Srbije, u čiji je sastav uključen i predsednik Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu, na samom početku svog rada opredelila za to da prepolovi sredstva predviđena za investicione projekte u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa u 2007. godini, tako da se Predlogom budžeta za 2008. godinu i dalje nastavlja realno smanjivanje sredstava za ovu namenu.
Vlada Republike Srbije je veoma glatko odbila amandman koji sam podneo i time jasno stavila do znanja da je orijentisana ka potpunom eliminisanju Koordinacionog tela. Na taj način Vlada, u veoma osetljivom vremenu, nastoji, na prilično neodgovoran način, da se oslobodi obaveza koje su preuzete u februaru 2001. godine kada je usvojen program za ovo područje i u Republičkoj i u Saveznoj vladi, koji je supstancijalno podržan od strane međunarodne zajednice.
Napominjem da se Vlada opredeljuje na ovaj drastično restriktivan pristup u vreme kad je stopa nezaposlenosti u opštini Preševo oko 70%, a ista je, čak i viša, kod albanskog stanovništva u celoj Preševskoj dolini, i u Preševu, i u Bujanovcu i u Medveđi.
Takođe je neshvatljivo da se ovi restriktivni koraci Vlade preduzimaju i pored činjenice da se opština Preševo, sa preko 90% albanskog stanovništva, koja se nalazi na koridoru 10 i na čijoj se teritoriji nalazi jedan od najprometnijih graničnih prelaza, predstavlja najnerazvijeniju opštinu u državi, sa sedam puta manjim korigovanim narodnim dohotkom od odgovarajućeg državnog proseka.
Indikativno je da je zbog drastičnog smanjenja sredstava namenjenih Koordinacionom telu u opštini Preševo i ove godine prekinuta dogradnja i rekonstrukcija jedinog objekta namenjenog kulturi i informisanju, koji se gradi već četiri godine.
Očigledno da Vlada smatra, tako proizilazi, da Albancima u Preševu nisu potrebni normalni uslovi za rad biblioteke, za rad pozorišta i lokalnih medija, kao što je, uostalom, napuštena i realizacija projekta vanbolničkog porodilišta, za šta je bila obezbeđena dozvola Ministarstva zdravlja u 2003. godini i čime je trebalo da ponovo profunkcioniše ova zdravstvena ustanova čiji rad je bio prekinut pre dvadeset godina zbog nepostojanja minimalnih uslova za rad.
Ako tome dodamo da u ovoj opštini trenutno ne postoje ni minimalni uslovi za sportske aktivnosti omladine i da su sve javne delatnosti na nižem nivou u odnosu na period od pre 50 godina, pre više od pola veka, a da se u poslednjih 17 godina ova država uopšte ne bavi problematikom visokog obrazovanja Albanaca u Preševskoj dolini... Dobili smo, uostalom, i odgovor ministra prosvete koji kaže da studenti sa ovog područja ne mogu da ostvare čak ni stipendije i kredite, jer studiraju, 90% njih, na Prištinskom univerzitetu, kojeg ne finansira budžet Republike Srbije.
To je odgovor, i apsolutno se time odriče te omladine, koja valjda ima pravo na visoko obrazovanje. Ako im nije obezbeđeno ovde, u ovoj državi, onda će oni da traže rešenje ili na Prištinskom univerzitetu ili na Tetovskom, ili u Tirani, bilo gde, ali tamo gde su obaveze države prema svojim građanima koji plaćaju porez...
Koristim prisustvo ministra finansija da postavim pitanje zbog čega je polazna osnovica za utvrđivanje paušalnog oporezivanja u Preševu u visini kao u četiri - pet puta razvijenijim opštinama, recimo u Vranju ili u nekim drugim razvijenim opštinama? Čak se uopšte te polazne osnovice ne objavljuju ni u službenom glasilu, nego tamo neko interno odlučuje, a u pojedinim slučajevima te polazne osnovice dostižu više od 30.000 dinara, što je ravno opštinama u Beogradu i u daleko razvijenijim delovima države.
U ovom kontekstu i u ovoj situaciji može se komotno reći da nema šanse da se realizuju osnovni principi koji su bili postavljeni 2001. godine, a to su: ekonomski razvoj, nema ekonomskog razvoja, ne da ostanu na istoj poziciji nego je jaz dublji, zaostajanje je sve veće; dalje, integracija Albanaca u državne i društvene strukture - i toga je na početku nešto bilo, sad je stalo, nema tih konkretnih koraka; rešavanje osetljivih problema u javnim delatnostima - ni na tome se ne radi. U procesu privatizacije Koordinaciono telo se apsolutno nije bavilo ovim problemom. Mi imamo veoma loše primere privatizacije, sa veoma teškim posledicama koje sada radnici tamo osećaju.
S druge strane, grdna sredstva se odvajaju za administraciju tog Koordinacionog tela koje navodno treba da se bavi ovim problemima građana, a time se ne bavi.
Pošto ovde ima dušebrižnika koji misle da ko zna kakva sredstva idu Albancima tamo, pogledajte obrazloženje; u obrazloženju se kaže da su sredstva namenjena u dva pravca, u saradnji sa organizacijom UNDP, koja treba da podstiče i pokriva saradnju opština u južnoj Srbiji. I, stvarno je tako; od ovih 290 miliona koliko je ove godine pripalo ovim opštinama, 50 je otišlo Leskovcu, Vranju i drugim opštinama, u regionalnoj saradnji sa UNDP-om. CHF, koji se tu pominje (to drastično pokazuje koliko Koordinaciono telo uopšte nije u toku sa događajima sa terena), CHF je imao značajne projekte na našem području i neko vreme su bili sa 50% zajednički finansirani projekti u infrastrukturi. Ali, kad smo to imali – u 2004, 2003, 2005, u 2006. su već opali, a u ovoj, 2007. godini samo je Bujanovac imao manje projekte, a Preševo i Medveđa nisu imali nijedan projekat u saradnji sa CHF-om.
Zaboravlja se, i uopšte se nije pratilo, da je u međuvremenu američki USAID išao sa „SKOPS“ programom u ekonomskom razvoju, a nadležno ministarstvo uopšte ne prati, niti se to u ovom obrazloženju koje je dato u ovom delu budžeta spominje, jer nadležno ministarstvo uopšte nije u toku šta međunarodni donatori pokušavaju tamo da urade.
To je, po meni, ono krajnje i najozbiljnije pitanje. Ako nema spremnosti da se veoma osetljivi životni problemi tamo rešavaju, a ja rekoh jedan od objektiva je integrisanje Albanaca u državni i društveni sistem Republike Srbije, mogu vam komotno reći da su do sada daleko više uradili OEBS, američka ambasada, nemačka ambasada, britanska, nego državni organi na ovom području. E, sad, stvarno bi trebalo da se ova tema otvori i da se da odgovor zbog čega je tako.
Šta sad da rade nezadovoljni ljudi kojima je 2001. obećano da će se ozbiljnije rešavati ovi problemi, a nema konkretnih pokazatelja na terenu? Onda, šta im je drugo činiti nego da traže pomoć i od međunarodne zajednice? Ali, ne onako kako se iskrivljuje ovde, počev sa najviših nivoa, da se traži međunarodno vojno prisustvo, i u tome je cela poenta, oko toga se diže galama. Upravo, svi najvažniji relevantni politički subjekti i svi odbornici Albanci i u svojoj političkoj platformi traže intenzivnije prisustvo međunarodne zajednice, poput saradnje sa OEBS-om, međunarodnim donatorima, kao i da Vlada Republike Srbije ima ozbiljniji pristup u ostvarivanju zadataka, obaveza i objektiva koji su postavljeni u, opet ponavljam, programu Savezne i Republičke vlade koji je bio podržan od strane OEBS-a i NATO-a u to vreme. Hvala vam.

Zahvaljujem. Da li neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 5. razdele 3, 17 i 23 amandman je podneo narodni poslanik dr Ninoslav Dimitrijević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Ninoslav Dimitrijević. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, gospodine ministre, suština ovog amandmana odnosi se, u stvari, i na muzički festival „Mokranjčevi dani“, kao i na kompleks Vratne, a evo u čemu se sastoji.
Naime, i prošle godine smo mi obrazlagali ovaj amandman ispred SPS-a, vezano za festival „Mokranjčevi dani“, koji se inače finansira po konkursu iz sredstava Ministarstva kulture, ali samo za deo sredstava koja su potrebna za ovaj festival. Amandmanom tražimo da se ovaj festival finansira kao posebna budžetska stavka u razdelu Ministarstva kulture kao program Srbije, slično kao i BEMUS, BELEF, i to sa određenim sredstvima, otprilike koja su za dve trećine veća nego što su ovog puta opredeljena.
Naime, mi se slažemo da moraju da postoje i BEMUS i BELEF, ali mora da postoji i nešto što karakteriše istočnu Srbiju a što predstavlja takođe brend Srbije.
Radi se, da podsetim, o međunarodnom festivalu horskog pevanja gde učešće obavezno svake godine uzimaju sve države koje imaju tradiciju horskog pevanja, a to su, pre svega, države bivše Jugoslavije, zatim Bugarska, Rumunija, Rusija, a često imamo i goste iz drugih država.
Šta reći o ovom festivalu? Iza ovog festivala su 42 godine tradicije. Znamo ko je Stevan Stojanović Mokranjac, da je on kompozitor, dirigent, horovođa. Sa Prvim beogradskim pevačkim društvom obišao je Evropu i promovisao horsku muziku sa duhovnim i etničkim elementima. Cela Evropa je čula za hajduk Veljka i on je poznat kao srpski junak, kao srpski brend. Danas to čini, takođe, Darinka Matić-Marović sa svojim horom "Obilić" ili horom "Kolegijum muzikum", a gotovo da nema čoveka, akademika, koji nije obišao ovaj festival, pa ja sad koristim priliku da pomenem i Mladena Jagušta, Vidu Ognjenović, Darinku Matić-Marović, Zorana Hristića... Izvinjavam se, dugačak je spisak, ne mogu ih sve nabrojati.
Takođe, muzičke škole širom Srbije nose njegovo ime, ime Stevana Stojanovića Mokranjca. Ono što je Tesla za nauku, to je Mokranjac za horsko pevanje. Godinama tražimo svoje mesto u Srbiji i pitamo se da li nam ga neko drugi mora naći, da li ćemo mi forsirati tuđe brendove a zaboraviti svoje.
Što se tiče drugog dela amandmana, on se odnosi na kompleks Vratna. Naime, mi tražimo da put koji se kategoriše kao lokalni put od sela Vratna do kompleksa Vratna bude preveden kao regionalni put i da se doradi. Sredstva nisu velika.
Inače, kompleks Vratna čine manastir Vratna iz 14. veka, zatim lovište i rezervat, kao zaštićena zona Nacionalnog parka Đerdap, gde dolazi mnogo lovaca i turista ne samo iz Srbije, ne samo iz bivše Jugoslavije, već iz cele jugoistočne Evrope, zatim, kanjon reke Vratne sa kamenim prerastima, koji je jedinstven prirodni fenomen ne samo u Evropi već i u svetu i u žiži je javnosti. Naime, nema planinara, nema planinarskog društva iz jugoistočne Evrope koje tu dođe a da ne obiđe treću vratnjansku kapiju.
Ono što je posebno karakteristično za ovaj prirodni entitet jeste da su sve tri kapije različitog porekla. Mnoge svetske naučne ekspedicije dolaze da prouče ovaj fenomen, a takođe i da prouče endemske vrste koje su u sastavu ovog kompleksa, nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta.
Ono što je suština ovog amandmana jeste još nešto: da li Srbija želi da zaboravi istočnu Srbiju? Da li je Srbija zaboravila da u svom sastavu ima istočnu Srbiju? Da li razmišlja uopšte o putevima u istočnoj Srbiji, o železničkom saobraćaju, o luci Prahovo, rečnom saobraćaju, o graničnom prelazu Đerdap 2? Odnos države prema istočnoj Srbiji od 2000. godine do sada vidi se, pre svega, kroz situaciju kada je izvršen stečaj nad Auto-transportnim preduzećem Lasta, kada su uvedeni krizni štabovi, a nakon toga izvršen stečaj, kada je praktično istočna Srbija odsečena od Srbije.
Takođe, ''Krajina vino'', preduzeće koje je bilo značajan izvoznik vina. Negotinsko vino nije lokalni brend, već je srpski brend. Njega takođe danas nema. Industrija hemijskih proizvoda Prahovo kao deo basena Bor, koji ima strateški značaj, koji koristi prirodna bogatstva i koji država želi da proda. Pitamo se, koja država još prodaje svoja prirodna bogatstva?
Danas, nažalost, Srbiju imamo po tim pitanjima samo do Zaječara. Magistralni put od Zaječara do Kladova, u dužini od 120 km, za poslednjih sedam godina dobio je samo jedan most, nema ni kilometar novog asfalta, dok je magistralni put od Paraćina do Zaječara, u dužini od 80 km, dobio nekoliko desetina kilometara novog asfalta. Takođe, železnički saobraćaj postoji za Srbiju samo do Zaječara, a od Zaječara do Prahova je zaboravljen.
Takođe, da li će se Srbija odreći graničnog prelaza Đerdap 2? Otvoren je 2006. godine. Svega 4 km pruge je potrebno da se spoji sadašnja pruga Prahovo-Zaječar-Niš sa graničnim prelazom. Zaboravljena je luka Prahovo kao deo međunarodnog sistema rečnog saobraćaja Dunava. Zaboravljena je Hidrocentrala Đerdap, Đerdapsko jezero, novi turistički izazov, četiri lovišta, Vratna, Miroč, nacionalni rezervat gde dolaze lovci iz cele jugoistočne Evrope. Potrebno je samo malo volje, malo ulaganja da se postigne veliki efekat.
Podsećam da se istočna Srbija nalazi na tromeđi između Rumunije i Bugarske. Ljudi su nezadovoljni statusom istočne Srbije u Srbiji, a pogotovo što su Rumunija i Bugarska postale članice EU. Oni traže da Srbija uloži malo više u ovaj deo Srbije, jer neko može to i da zloupotrebi.

Po Poslovniku reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, ministre, ne mogu a da se ne javim. Znam da ovo moje javljanje mnogima smeta, posebno demokratskoj koaliciji. Najvažnije je da su raspisani izbori, da se vodi visoka politika, a kakva je sudbina i kakav je život naroda na prostoru Kosova i Metohije, to za mnoge državne funkcionere u Republici Srbiji uopšte nije bitno.
Naime, u ovom trenutku, i svake večeri, svake noći, svakog dana u centralnom delu Kosova i Metohije, moravskom kraju, Metohiji narod živi u mraku. Iako je snabdevanje električnom energijom u severnom delu možda i poboljšano, nema struje po pet sati u toku 24 sata. Šta Vlada Republike Srbije, Ministarstvo za energetiku, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju rade po ovom pitanju? Da li se preduzimaju mere? Ja sam pre neki dan postavio pitanje i tražim odgovor.
Da vas podsetim, javnost zna, narod na Kosovu i Metohiji odlično zna da smo posle bombardovanja i pored svega onoga što je oštećeno veoma brzo, u relativno kratkom roku obezbedili da narod na prostoru Kosova i Metohije ima redovno snabdevanje električnom energijom. Gospodin Riza Halimi je ovde govorio o nekakvom ulaganju u južnom delu Srbije, o nekakvoj infrastrukturi, ali taj narod tamo ima struju, vodu, slobodu i vodi normalan život.
Prošle godine je ekonomski tim preko međunarodne zajednice sa Koordinacionim centrom vodio pregovore i donekle je snabdevanje električnom energijom poboljšano. Ove godine, ovog trenutka niko ne vodi brigu o prostoru centralnog dela, o moravskom kraju, o Brezovici. Ponavljam, nisu li ta ulaganja u severnom delu uvod u nekakvu podelu Kosova i Metohije? Zato najviši državni organi treba da daju odgovore na ta pitanja i da kažu kada će sednica o Kosovu i Metohiji, o izveštaju pregovaračkog tima biti na dnevnom redu, da nam predsednik države i predsednik Vlade kažu jasno i glasno kakva je sudbina srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije i šta ga čeka.
Još jednom ponavljam, od Elektroprivrede Srbije, od Ministarstva za energetiku i od Koordinacionog centra tražim odgovor na pitanje šta se čini da se problem snabdevanja električnom energijom ublaži ili da se poboljša snabdevanje centralnog dela, moravskog, Metohije i Brezovice.

Prosledićemo vaše pitanje, kolega Steviću.

Na član 5. razdele 3 i 23 amandman su zajedno podneli narodni poslanici Balint Pastor, Esad Džudžević, Bajram Omeragić i Rajko Đurić.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.

 

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre neki dan u načelnoj raspravi sam rekao da će SVM glasati protiv predloženog budžeta iz formalnih i suštinskih razloga. Što se tiče suštinskih razloga, rekao sam da je to zbog enormno velike javne potrošnje koja se planira ovim budžetom, zbog položaja Vojvodine, zbog položaja poljoprivrednih proizvođača u ovom predlogu budžeta, zbog toga što ni reči nema o denacionalizaciji u ovom predlogu budžeta i zbog položaja manjina.

Sada bih želeo da govorim o položaju manjina u predloženom budžetu i želeo bih da vam predstavim nekoliko amandmana koje smo u interesu poboljšanja položaja nacionalnih manjina podneli.

Podneli smo četiri amandmana, odnosno podamandmana kojima želimo da poboljšamo položaj nacionalnih manjina kada je u pitanju budžet. Meni je veoma žao što Vlada nije smatrala celishodnim da prihvati ove naše amandmane, ali se još uvek nadam da će gospodin ministar finansija prihvatiti ove amandmane u raspravi, u ime Vlade Republike Srbije, i da će ovi amandmani postati deo predloženog budžeta za 2008. godinu.

Što se tiče prvog amandmana, predložili smo da se u budžetu za 2008. godinu izdvoji 10 miliona dinara za Fond za nacionalne manjine. Rekao sam u načelnoj raspravi da je dobro što se naša upornost isplatila i dobro je što u ovom predloženom budžetu stoji da će nacionalni saveti nacionalnih manjina imati 150 miliona dinara u 2008. godini. Upornost se isplatila, jer smo se mi dogovorili sa ministrom finansija u junu da će to tako biti, bez obzira na to što tada naš amandman za povećanje sredstava za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina nije bio usvojen, ali je sada pozicija nacionalnih saveta nacionalnih manjina sasvim u redu.

Glavni problem je što se nacionalne zajednice pominju samo na jednom mestu, na toj poziciji, ali nema ni reči o Fondu za nacionalne manjine, bez obzira na to što je Fond za nacionalne manjine formiran još Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina 2002. godine, sa ciljem podsticanja društvenog, ekonomskog, kulturnog i opšteg razvoja nacionalnih manjina.

Ovu odredbu citirao sam iz Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine, koji je važeći zakon u Republici Srbiji, a bez obzira na to, u budžetu za 2008. godinu nije planiran nijedan dinar za rad ovog Fonda za nacionalne manjine.

Želeo bih da skrenem pažnju ministru da nije dovoljno da se izdvoje sredstva za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina, nego je od prvorazrednog značaja i formiranje Fonda za nacionalne manjine, odnosno otpočinjanje rada tog fonda koji je osnovan Zakonom još 2002. godine.

Mi smo našim amandmanom planirali jednu simboličnu sumu od 10 miliona dinara, prosto da bi taj fond počeo sa radom. Predložili smo da se ta sredstva obezbede, praktično, iz budžeta kabineta potpredsednika Vlade Božidara Đelića, jer smatramo nedopustivim da je budžet potpredsednika Vlade gospodina Đelića povišen za više od dva i po puta u odnosu na 2007. godinu. Bilo bi dobro da se iz tih sredstava izdvoji 10 miliona dinara za otpočinjanje rada ovog Fonda za nacionalne manjine koji je, da još jednom citiram odredbu važećeg zakona, formiran sa ciljem podsticanja društvenog, ekonomskog, kulturnog i opšteg razvoja nacionalnih manjina.

Ovaj naš amandman je odbijen sa obrazloženjem Vlade da Fond za nacionalne manjine nije osnovan nijednim propisom, pa samim tim nema ni osnova za opredeljivanje sredstava iz budžeta Republike Srbije. Ja bih želeo da kažem ministru da to jednostavno nije tačno. Već dva puta sam citirao odredbu važećeg zakona Republike Srbije o zaštiti prava i slobode nacionalnih manjina, pa bi bilo dobro da šest godina posle usvajanja tog zakona otpočne sa radom i ovaj fond.

Što se tiče drugih amandmana koje smo podneli u cilju poboljšanja položaja nacionalnih manjina, ja bih želeo da kažem sledeće. Mi smo planirali amandmanom da se u razdelu 23, koji je razdeo Ministarstva kulture, planiraju iznosi, tačno 46 miliona dinara, za realizaciju konkursa iz oblasti kulture nacionalnih manjina, a isto tako da se obezbedi iznos od 110 miliona dinara za realizaciju konkursa iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina putem elektronskih medija.

Mi smo tu dodali dve nove namene, ali nismo oduzeli nijedan dinar sa neke druge pozicije, jednostavno se radi o tome da je planiran iznos od milijardu i 46 miliona, kojim će raspolagati Vlada, odnosno Ministarstvo kulture, i mi smo želeli da našim amandmanom obezbedimo ta sredstva za finansiranje kulture nacionalnih manjina i za finansiranje elektronskih medija nacionalnih zajednica.

Na ovom mestu bih želeo da kažem da je ovo amandman ne samo poslanika SVM, nego i narodnih poslanika koalicije Lista za Sandžak i Unije Roma Srbije.

Radi se o tome da su u budžetu AP Vojvodine obezbeđena neka sredstva za finansiranje kulture nacionalnih manjina koje žive na teritoriji AP Vojvodina i neka sredstva su isto tako planirana iz budžeta Vojvodine za projekte elektronskih medija koji emituju programe na jezicima nacionalnih manjina, ali to nije slučaj na teritoriji ostatka Srbije. Na primer, Bošnjaci, Romi, Bugari, Vlasi i druge nacionalne zajednice koje ne žive na teritoriji Vojvodine oštećene su, jer ove nacionalne zajednice praktično ne dobijaju sredstva iz budžeta za svoju kulturu i za svoje informisanje.

Upravo iz ovog razloga smo mi zajednički predložili da se ova sredstva izdvoje iz budžeta. Još jednom bih želeo da napomenem da nismo predložili da se i jedan dinar uzme sa bilo koje druge pozicije. Mi smo jednostavno predložili da ova neraspoređena sredstva, odnosno deo ovih sredstava kojima će raspolagati Ministarstvo kulture dobiju namenu, a ta namena bi bila finansiranje kulture i finansiranje elektronskih medija nacionalnih zajednica.

Isto tako, predložili smo da se 67 miliona dinara nameni za realizaciju konkursa iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina putem štampanih medija. U ovom slučaju je situacija ista, znači, nismo predložili kao u prošlom, da tako nazovem, amandmanu, da se ijedan dinar uzme sa bilo koje druge pozicije, jednostavno smo predložili da ova neraspoređena sredstva kojima će Vlada raspolagati budu namenjena finansiranju štampanih medija nacionalnih manjina.

Ako uzmemo u obzir činjenicu da jednu trećinu stanovništva Republike Srbije, sa AP Kosovom i Metohijom, čine nacionalne manjine, a bez Kosova i Metohije nacionalne manjine čine oko 18% stanovništva, onda mi iz SVM, Liste za Sandžak i Unije Roma Srbije smatramo da nije puno 46 miliona za kulturu nacionalnih manjina, nije puno 110 miliona za informisanje nacionalnih manjina putem elektronskih medija i 67 miliona dinara za informisanje nacionalnih manjina putem štampanih medija.

Nažalost, Vlada Republike Srbije je smatrala da ovaj amandman ne treba da prihvati, a obrazloženje je da će se raspored ovih sredstava vršiti nakon usvajanja budžeta, posle usvajanja kriterijuma, a da ti kriterijumi nisu trenutno definisani. Naravno da nisu definisani, ali ja bih želeo da pozovem Vladu da te kriterijume definiše u saradnji sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Trenutno postoji 15 nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Pre dva dana je nacionalna zajednica Nemaca formirala svoj nacionalni savet. Smatram da nije dovoljno dati 150 miliona dinara za te savete, nego Vlada Republike Srbije treba da te savete konsultuje prilikom raspodele sredstava za kulturu i za informisanje nacionalnih zajednica.

Isto tako, predložili smo amandmanom da se putem posebnih priznanja u budućnosti vrednuju i ostvarenja umetničkog stvaralaštva nacionalnih manjina koja iz objektivnih razloga ne mogu značiti doprinos nacionalnoj kulturi i Republici Srbiji, ali znači izuzetan doprinos kulturi nacionalnih manjina koje žive u ovoj državi.

Mi smo predložili da se ova posebna priznanja dodeljuju i pripadnicima nacionalnih manjina i tu smo predložili da se samo tekst u članu 5. u razdelu 23 u ekonomskoj klasifikaciji 472 promeni i da nedvosmisleno stoji da se ova posebna priznanja mogu dodeljivati i pripadnicima nacionalnih manjina. Tu isto tako ne treba ni dinar da se da pripadnicima nacionalnih manjina, samo smo predložili tekstualnu izmenu u Predlogu zakona o budžetu, ali, nažalost, taj naš amandman isto tako nije prihvaćen od strane Vlade Republike Srbije.

Još jednom bih želeo da apelujem na ministra Cvetkovića (koji trenutno nije, nažalost, u sali) da prihvati ove naše amandmane u ime Vlade Republike Srbije, a ukoliko to ne želi da uradi, savetujem mu da u Predlogu budžeta za 2009. godinu ova rešenja predvidi. To je isto tako uradio i ove godine.

Znači, ono što smo mi prošle godine u formi amandmana predložili, to je sada napisano u budžetu za 2008. godinu. Ne znam zašto se amandmani opozicije ne prihvataju, ali postoje realne šanse da ovi amandman budu uključeni u Predlog budžeta za 2009. godinu. Nadam se da će to tako biti, jer će se onda predlog budžeta popraviti, bar u onom delu koji se odnosi na nacionalne zajednice.

Što se tiče položaja Vojvodine, položaja poljoprivrednih proizvođača, Savez vojvođanskih Mađara je predložio amandmane u vezi sa ovim temama. O tim amandmanima ćemo govoriti u toku sutrašnjeg dana, možda i prekosutra. Smatram da će ti amandmani biti usvojeni, jer jednostavno nije dobro da se usvoji budžet Republike Srbije u ovoj formi, znači, budžet koji gotovo da i ne govori o nacionalnim manjinama, kojim se krši Ustav što se tiče položaja Vojvodine i budžet u kojem nisu predviđene odgovarajuće sume za poljoprivredne proizvođače. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Po amandmanu reč ima narodni poslanik Laslo Varga. Izvolite, kolega Varga.

 

Poštovani gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na sam tekst amandmana želim da dam jedan kratak uvod. Želim da kažem nekoliko reči o načinu funkcionisanja Vlade Republike Srbije, vladajuće koalicije, kao i o odnosima Vlade i Narodne skupštine.

Dame i gospodo iz vladajuće koalicije, ovim načinom rada, kako se ovaj budžet usvaja, jednostavno samo postojanje Narodne skupštine gubi smisao. Vi poslanici vladajuće koalicije, naravno, na ovo pristajete. Ovo nemo posmatrate, ćutite.

Kakav je to poslanički rad kada su na najvažniji zakonski predlog u ovoj godini iz poslaničkih grupa vladajuće koalicije, od ukupno 130 narodnih poslanika, pristigla tri amandmana? Koja je u ovom sistemu funkcionisanja vladajuće koalicije vaša uloga? Zašto vi sedite ovde u sali i provodite vreme u ovom domu? Neka mi neko ospori tvrdnju da Narodna skupština služi samo kao glasačka mašinerija Vlade, što mislim da je jako loše.

S druge strane, Vlada Republike Srbije prihvatila je ukupno pola amandmana poslanika opozicije. Da li Vlada Srbije zaista smatra da bezmalo 120 opozicionih poslanika ne može da ima niti jedan dobar predlog, niti jednu dobru ideju, da niti jedan od podneta 104 amandmana opozicije nema smisla? To jednostavno ne može da bude tačno. Ne može da bude tačno, ako ne iz drugog razloga, onda, naravno, po osnovu zakona velikih brojeva. Da ne govorim o tome zašto se amandmani ne prihvataju. Bilo bi mnogo poštenije da je Vlada jednostavno rekla da se amandmani opozicije ne prihvataju zato što su te amandmane podneli poslanici opozicije. Tako biste uštedeli i papir i vreme. Neka obrazloženja su, naime, toliko besmislena da čovek prosto ne može da veruje kada ih pročita.

Sada nešto malo i o našim amandmanima. Postoji jedna latinska izreka koja glasi - Repeticio est mater studiorum, što znači - ponavljanje je majka znanja. U duhu ove izreke želeo bih da govorim o ovom amandmanu koji su podneli moje kolege poslanici.

Dakle, i u načelnoj raspravi smo rekli, želim da ponovim, da su budžetom prvi put od donošenja Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina predviđena odgovarajuća sredstva za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Ovo je zajednički uspeh zajedničkog nastupa svih nacionalnih saveta nacionalnih manjina, a naravno uspeh i nas poslanika Saveza vojvođanskih Mađara koji smo diskusijama tokom usvajanja budžeta za ovu godinu uspeli da ubedimo vladajuću koaliciju da prilikom izrade budžeta za 2008. godinu uzme u obzir opravdane zahteve nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Međutim, u budžetu i dalje nisu planirana sredstva za početak rada Fonda za nacionalne manjine. Dakle, za troškove funkcionisanja nacionalnih saveta jesu, ali za početak rada Fonda za nacionalne manjine nisu. Želim da vas podsetim, dakle, članom 20. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina je osnovan Fond za nacionalne manjine. Od donošenja tog zakona je proteklo pet godina, a usled nedostatka obezbeđenih budžetskih sredstava Fond, nažalost, nije počeo sa radom.

Amandmanom smo, dakle, predložili da se obezbede sredstva u iznosu od 10 miliona, praktično simboličnih 10 miliona dinara za početak rada ovog fonda.

Naravno, predložili smo izvor za ovu namenu, a to bi bilo smanjivanje enormnih troškova izdataka kabineta potpredsednika Vlade Republike Srbije.

Nažalost, amandman je odbijen i to, po meni, sa smešnim obrazloženjem. Naime, u obrazloženju stoji da se amandman ne prihvata iz razloga što su sredstva za finansiranje aktivnosti nacionalnih manjina predviđena u budžetu Službe za ljudska i manjinska prava. Predviđena su, to je istina, za rad nacionalnih saveta.

Naravno, rad nacionalnih saveta nije jednak finansiranju aktivnosti nacionalnih manjina. Sada se postavlja pitanje da li Vlada zaista smatra da je za finansiranje aktivnosti više od milion stanovnika ove zemlje iznos od dva miliona evra dovoljan? Dakle, dva evra po svakom pripadniku nacionalnih manjina u budžetu od osam milijardi evra. Ovo je za nas ponižavajuće.

Sa druge strane, u obrazloženju stoji i to da se amandmanom predlaže opredeljivanje sredstava u Fond za nacionalne manjine, koji nije osnovan niti jednim propisom. O tome je gospodin Pastor govorio; ja želim da ponovim, to je obična izmišljotina. Naime, Fond je osnovan članom 20, stav 1. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. U skladu sa stavom 3. tog istog člana istog zakona, Vlada je bila u obavezi samo da donese bliže propise kojima će se utvrditi sastav i delatnost fonda, i naravno, da obezbedi sredstva za početak rada fonda. To nije učinila. Dakle, to je puna istina.

Želim da napravim malu digresiju, da se osvrnem na rad Službe za ljudska i manjinska prava. Nažalost, ova služba godinama praktično ništa ne radi. Direktor službe, koji je ujedno sekretar Republičkog saveta za nacionalne manjine, dve godine nije organizovao sastanak Republičkog saveta za nacionalne manjine. Poslednja sednica tog tela je održana 23. decembra 2005. godine. S druge strane, njegov zamenik, dakle, zamenik direktora, koji je član grupe koja radi na izradi zakona o nadležnostima i izboru nacionalnih manjina, na sednicama te radne grupe ne radi ništa drugo osim što vrši opstrukciju rada te radne grupe tako da rad na izradi najvažnijeg zakona za nacionalne manjine u ovoj zemlji ide što sporije.

U drugom i trećem delu naš amandman se odnosi na finansiranje kulture i informisanja na jezicima nacionalnih manjina od strane Ministarstva kulture.

U načelnoj raspravi sam rekao i sada ponavljam, planirana su značajna sredstva za kulturu i informisanje, ali predlogom budžeta nije definisano koliko će od tih sredstava biti utrošeno za podršku kulturnih aktivnosti nacionalnih manjina, kao i za potrebe informisanja na jezicima nacionalnih manjina.

Mi smo samo predložili da se deo sredstava u budžetu Ministarstva kulture nedvosmisleno opredeli za finansiranje programa i projekata nacionalnih manjina iz ove dve oblasti, i to uzimajući u obzir činjenicu da 15% stanovništva Srbije, bez teritorije AP Kosova i Metohije, čine nacionalne manjine.

Kada je rađen ovaj amandman uzeta je u obzir i činjenica da Autonomna pokrajina za listove na jezicima nacionalnih manjina izdvaja značajna sredstva, i to više od 200 miliona dinara, a i za kulturne aktivnosti nacionalnih manjina nekoliko desetina miliona dinara. Stoga je amandman imao za cilj da se u što većoj meri izjednači položaj nacionalnih manjina koje žive na teritoriji AP sa položajem nacionalnih manjina na drugim područjima Republike Srbije.

S druge strane, u poslednjem periodu smo od predstavnika Ministarstva kulture dobijali uveravanja da će se u 2008. godini predvideti značajna sredstva za finansiranje programa na jezicima nacionalnih manjina u okviru elektronskih medija, i privatnih a i onih čiji su osnivači u ovom trenutku (i nadamo se još dugo) lokalne samouprave.

Odbili ste i ova dva naša predloga sa obrazloženjem da se amandman u delu kojim se vrši unapred opredeljivanje sredstava za realizaciju konkursa iz ove dve oblasti ne može prihvatiti, jer se raspodela može vršiti samo nakon utvrđivanja kriterijuma. Ili ste vi u potpunoj zabludi što se našeg amandmana tiče ili je onaj ko je pisao ovo obrazloženje namerno vršio zamenu teza. Nismo predložili da se unapred raspodele sredstva za realizaciju ovih konkursa, nego smo predložili da se utvrde ukupna sredstva za realizaciju konkursa iz oblasti kulture i informisanja na jezicima nacionalnih manjina, a da se raspodela sredstva naravno vrši, kao što se i do sada radilo, na osnovu konkursa i nakon utvrđivanja kriterijuma.

S druge strane, da licemerje bude veće, u budžetu za 2007. godinu, u važećem budžetu, vi ste na isti način kako je ovim amandmanom predloženo unapred opredelili deo sredstava za pojedine namene. Naravno, isto ovako okvirno. Želim da citiram i Zakon o budžetu za 2007. godinu, jednu rečenicu koja glasi: "Iznos od 13.508.000 dinara namenjen je za programe u oblasti međunarodne saradnje, narodnog stvaralaštva i stvaralaštva nacionalnih manjina." Dakle, u 2007. godini kada ste vi isto rešenje predložili, doduše, predložili ste i opredelili bedna sredstva, ali ste isto rešenje predložili, onda je moglo, a kada smo mi ove godine isto to rešenje predložili, onda se ne može.

Naravno, postavlja se i pitanje na osnovu kojih kriterijuma je odlučeno da se sa iste pozicije za Radio-televiziju Srbije predvide sredstva u iznosu od pola milijarde dinara za nabavku opreme. Naravno, vidi se i veza između ovog iznosa i odbijanja našeg amandmana.

Naime, obećanja koja su se odnosila na davanje podrške elektronskim medijima nacionalnih manjina koji emituju programe na jezicima nacionalnih manjina su bila lažna obećanja, i to iz razloga što ste verovatno ta sredstva opredelili, odnosno predvideli za kupovinu opreme za RTS.

Na kraju, što se poslednjeg dela ovog amandmana tiče, predloženo je da se putem posebnih priznanja u budućnosti vrednuju i ostvarenja umetničkog stvaralaštva nacionalnih manjina. Ta ostvarenja iz objektivnih razloga ne mogu značiti doprinos nacionalnoj kulturi u Republici Srbiji, ali znače izuzetan doprinos kulturi nacionalnih manjina koje žive u ovoj državi. Veoma je interesantno da za odbijanje ovog dela amandmana u materijalu ne postoji baš nikakvo objašnjenje.

Mislim da je odbijanjem svih ovih amandmana Vlada Republike Srbije još jednom pokazala kakav odnos ima prema pripadnicima nacionalnih manjina.

Na član 5. razdeo 5 amandman je podnela Vlada.
Narodni poslanik Srđan Šajn. Bolje da ostavimo za ujutru.
Mislio sam samo da konstatujem da je ovaj amandman prihvaćen od strane Odbora za finansije. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć i konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Završavamo današnji rad. Nastavak sutra u 10.00 sati. Prvi govornik će biti narodni poslanik Slavko Jerković.