Dame i gospodo narodni poslanici, amandman kolege Jadranka Vukovića predviđa da se Kancelarija Nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije do 1991. godine briše iz budžeta Republike Srbije, odnosno da Republika Srbija i građani Srbije više nemaju obavezu da finansiraju ovu kancelariju, takozvanu Kancelariju Nacionalnog saveta.
Smatramo da građani Srbije ne treba o svom trošku da ispunjavaju zahteve Karle del Ponte, jer je ova kancelarija apsolutno u službi Haškog tužilaštva, do sada Karle del Ponte, kao što su u službi Haškog tužilaštva i ovaj naš tzv. Specijalni sud i Specijalno tužilaštvo za ratne zločine. Vlada je predvidela da se za ovu kancelariju potroši ukupno 53.404.000 dinara. Tu imamo 9.288.000 za plate, 1.672.000 za socijalne doprinose na teret poslodavca, socijalna davanja zaposlenima - 300.000, naknada troškova za zaposlene - 200.000, stalni troškovi - 1.000.000, troškovi putovanja - 3.500.000 dinara.
E, sad, ovo je pitanje - šta se podrazumeva pod ovim troškovima putovanja, koga sve Vlada Republike Srbije, odnosno koga sve građani Republike Srbije finansiraju preko ove kancelarije Nacionalnog saveta? Da li ste vi iz Vlade, odnosno Kancelarije Nacionalnog saveta ovim sredstvima finansirali i haške istražitelje koji su vršljali po Srbiji, koji to još uvek rade? Da li ste finansirali dolaske i Karle del Ponte, i Kristine Dal i svih onih zlikovaca koji dolaze da zastrašuju građane Srbije, da pokušaju na sve moguće načine da pronađu lažne svedoke protiv dr Vojislava Šešelja?
Ovih dana je to aktuelno i već mesecima unazad; podsetiću, pre svega radi javnosti Srbije, da je tim koji pomaže u pripremi odbrane dr Vojislava Šešelja došao do podataka da su istražitelji Haškog tribunala pokušali da na raznorazne načine dođu do lažnih svedoka protiv Vojislava Šešelja. Bilo je tu i ucena i nuđenja novca, nuđenja preseljenja, zaštite i preseljenja u treće zemlje, zaštite porodica itd. Sve je to, naravno, iziskivalo značajne troškove. Sigurni smo da građani Srbije ne bi prihvatili da finansiraju takvu vrstu rada haških istražitelja i ovih u Srbiji koji im stoje na raspolaganju i koji im pomažu u pronalaženju tih lažnih svedoka.
Tim koji pomaže pripremu odbrane dr Vojislava Šešelja je došao do podataka i mi imamo 34 overene izjave ljudi i građana Srbije koje je Haški tribunal na raznorazne načine pokušao da "ubedi", odnosno da prisili da budu lažni svedoci protiv dr Vojislava Šešelja. Doktor Vojislav Šešelj je zbog toga protiv Haškog tužilaštva podneo krivičnu prijavu i, naravno, dobio je jedan nebulozan odgovor da će se po toj krivičnoj prijavi raspravljati tek nakon što bude završen haški proces protiv dr Vojislava Šešelja.
Mi smo, naravno, ubeđeni da ni taj proces neće još dugo trajati, iako je prošlo pet godina pre početka suđenja Vojislavu Šešelju i tih pet godina nikada niko ničim ne može da nadoknadi zato što sud nije, tzv. Haški sud, poštovao princip efikasnosti u slučaju protiv našeg predsednika.
Kada je Vojislav Šešelj objavio svoju knjigu o instrumentalizaciji lažnih haških svedoka u Srbiju je došla lično Kristina Dal i pokušala, zajedno sa ovim Vučkovićem i njegovim zamenicima, to je ovaj tzv. specijalni tužilac za ratne zločine, ponovo da dođe do tih ljudi i da ih ubedi da se pojave, da se slikaju; čak su vodili televiziju B92 u Mali Zvornik da tamo nađu ljude sa kojima su ranije razgovarali, da ih ubedi da moraju da dođu da svedoče protiv Vojislava Šešelja.
Zašto sve ovo govorim? Zato što je država Srbija zauzela vrlo loš stav kada je u pitanju tzv. saradnja sa Haškim tribunalom. Kažem tzv. zato što nadležni organi u državi Srbiji ne sarađuju sa Haškim tribunalom, već ispunjavaju želje i zahteve, pre svega, Karle del Ponte.
Znate, priča se po Beogradu da ste vodili Karlu del Ponte u eminentne restorane na neke ekskluzivne večere i ručkove, pa vas pitam da li je i to plaćeno iz budžeta, da li su i to plaćali građani Srbije i da li ste pitali građane Srbije da li oni žele svojim novcem da čašćavaju prepelicama, i ne znam kakvom još divljači, Karlu del Ponte.
Mi smo sigurni da građani Srbije to ne žele, a mi ovde predstavljamo građane Srbije i zato smo predložili ovaj amandman.
Kolega Jadranko Vuković je u obrazloženju napisao da Vlada Republike Srbije, umesto da osniva kancelariju za pomoć u odbrani lica koja odgovaraju pred Haškim tribunalom, predviđa sredstva u budžetu koja će se trošiti na ispunjavanje zahteva Karle del Ponte.
Dobro znate, i mi vrlo često govorimo o tome, kako se državni organi Srbije odnose prema građanima Srbije koji su zatočeni u Haškom tribunalu.
Čuli ste ovde pre neki dan jednu iskrenu, rekla bih potresnu, diskusiju gospodina Božidara Delića, koji je skoro došao iz Haškog tribunala gde se pojavio kao svedok odbrane. Rekao je da kad god ode u Haški tribunal stekne utisak da svi građani koji su u Haškom tribunalu imaju državu, osim državljana Srbije, jer se za sve njih tamo, za sve druge brine njihova država, a za građane Srbije država Srbija se brine samo utoliko što pokušava da nađe one koje Haški tribunal još nije pronašao, preti se hapšenjem, preti se porodicama haških optuženika, preti se njihovim prijateljima.
Sećate se da se vodi i krivični postupak protiv tzv. jataka; to su oni ljudi za koje su ovdašnje vlasti procenile da su pomagali Ratku Mladiću u skrivanju. Čak se desio i jedan tragičan slučaj; skoro je, pre nekih mesec i po dana, od sveg tog maltretiranja umrla žena čijeg su sina maltretirali i privodili. Ti ljudi su bili bez ikakvog pravnog osnova ovde u pritvoru, i dalje se vodi krivični postupak protiv njih.
Imali smo ministra u Vladi Republike Srbije u onom prošlom sazivu, koga sam ja vrlo često zvala "ministar stjuardesa", koji je leteo na relaciji Beograd - Hag i tamo odvodio one koji su se navodno predali Vladi Republike Srbije da bi ih izručili Haškom tribunalu.
Podsećam vas, recimo, i na onog generala koji je odveden direktno iz bolnice, koji je toliko žurio da je zaboravio da ponese naočare, pa je, zamislite, otišao u pidžami u Hag. Ili, na ovu poslednju laž o hapšenju generala Tolimira za kojeg vlasti u Srbiji tvrde da je uhapšen na teritoriji Republike Srpske, a sasvim sigurno se zna da je uhapšen u stanu u kojem je živeo na Bežanijskoj kosi.
Uostalom, i general Tolimir uporno ponavlja pred Haškim tribunalom da je uhapšen u Srbiji, ali, naravno, niko iz Srbije ne želi tako nešto da kaže, mislim na zvanične vlasti, zato što vi ne želite da učinite ništa ni za jednog građanina Srbije, vi želite da se dodvoravate onima koji pokušavaju na svaki mogući način da unište Republiku Srbiju.
Ja ću takođe iz iskustva da vam kažem, kada je u pitanju Kancelarija Nacionalnog saveta i saradnja tima koji pomaže odbranu dr Vojislava Šešelja sa tom kancelarijom, da smo mi imali poprilično loša iskustva.
Dešavalo se da dr Vojislav Šešelj dobije određeni materijal u Haškom tribunalu i mi saznamo da je taj materijal Karli del Ponte dostavljen od strane ove kancelarije, recimo, pola godine pre nego što ga mi dobijemo, i to tek na naš zahtev, na naše traženje, iako predstavnici te kancelarije treba da znaju da su u obavezi da istog momenta kada određenu dokumentaciju dostave Haškom tribunalu istu tu dokumentaciju dostave i timovima za odbranu haških optuženika. Nije se na taj način radilo, ne radi se ni danas.
Pošto država Srbija nije pokazala ni u jednom momentu želju i nameru da štiti svoje građane, mišljenja smo da ovaj amandman treba da se usvoji, da Kancelarija Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom ne treba da postoji zato što ne postoji u onom pravom smislu reči kako bi trebalo da postoji i kako se od nje očekuje. Pošto ova kancelarija, isto kao Specijalno tužilaštvo i Specijalno odeljenje Okružnog suda za ratne zločine, ispunjava isključivo zahteve Haškog tribunala i Karle del Ponte, predlažemo vam da lepo ovih 53.404.000, koliko ste predvideli za ovu kancelariju, date nekom kome je to mnogo potrebnije, da date poljoprivrednicima, prosvetnim radnicima, za socijalna davanja.
Mnogo je gladnih i žednih u Srbiji i sigurna sam da im se koža ježi kad čuju ove činjenice koliko sredstava moraju da daju da bi gospoda iz Vlade Republike Srbije izvela na večeru Karlu del Ponte. Dakle, pošto oni ionako rade za Karlu del Ponte, neka ih ona i plaća, neka ih plaća Soroš, kao što plaća Natašu Kandić. Sama je priznala pre nekoliko dana, kada nije mogla da izbegne odgovor na pitanje gospodina Aleksandra Vučića, da od Soroša dobija 230.000 dolara godišnje. Sigurno je to mnogo manje od stvarnog iznosa. Ali, znamo i za onaj slučaj kada je Nataša Kandić '99. godine branila Šiptare, organizovala njihovu odbranu; to su oni koje su kasnije Vlada Republike Srbije i nadležni organi pustili na slobodu, a bili su pravosnažno osuđeni kao teroristi. Tada je Nataša Kandić organizovala njihovu odbranu i u Americi sakupila milion dolara. Od tih milion dolara advokatima u Beogradu dala je oko 50.000, verovatno toliko i advokatima Šiptarima, a ostatak je zadržala za sebe.
Dakle, govorila sam vrlo brzo zato što je vreme ograničeno na ovih 15 minuta, a na ovu temu bi zaista moglo mnogo da se govori. Zato vam preporučujem da usvojite ovaj amandman, da ne vređate građane Srbije. Ponavljam, dragi građani Srbije, vidite na šta sve Vlada Republike Srbije troši vaša sredstva u vreme kada većina vas, nažalost, nema šta da jede.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 5. razdeo 3 amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.

Poštovane kolege, poštovani građani Srbije, kolega Petar Jojić podneo je amandman na član 5. razdeo 3, glava 3.12, funkcija 410 da se, u stvari, briše razdeo koji definiše funkciju i troškove Kancelarije za Nacionalni investicioni plan.
Mi ovim ne samo da izražavamo svoj politički stav da je potpuno nesuvislo i nepotrebno da se prilikom formiranja svake vlade menja organizacija rada ministarstava u smislu broja ministarstava, nego želimo i da ovim amandmanom ukažemo da se, u stvari, javni fondovi ovakvim zakonskim rešenjima koriste u privatne svrhe. Znači, dva su nas razloga rukovodila da podnesemo ovakav amandman i ja ću ih obrazložiti.
Međutim, ono što je Vlada u svom odgovoru kojim obrazlaže odbijanje ovog amandmana napisala samo delimično odgovara istini. U svom odgovoru Vlada je napisala da se amandman ne prihvata iz razloga što je Kancelarija za NIP osnovana Uredbom o Kancelariji za Nacionalni investicioni plan i u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu pa je zato korisnik budžetskih sredstava za čije se finansiranje obezbeđuju sredstva u budžetu Republike Srbije, a posle će nam se ovde braniti da imamo nove budžetske korisnike koji imaju stečena prava koja ne možemo da ukidamo.
Ovo se upravo nadovezuje na ono o čemu sam govorila – da je to odbrana Vlade koja to u stvari nije, nego je njena optužnica. Dok god ustanovljavate nove korisnike budžeta kojima treba da obezbedite kancelarije sa svim pratećim troškovima, osoblje, svu infrastrukturu koja to prati, ne možete da se branite mišljenjem o dobru naroda i o vašoj štedljivosti. Ništa u tom smislu ne znači procentualno manje učešće javne potrošnje u ukupnom društvenom proizvodu. Svoju nevericu u vrednost društvenog proizvoda sam izrazila i ranije.
To što kažete da budžet nije optužnica nije tačno, gospodine ministre. Meni kao političaru pristoji da kažem da budžet, kao što sam i rekla, ne može da se brani obavezama koje ste svesno kao vlast preuzeli, a to je da isplatite staru deviznu štednju.
Ministar finansija jeste stručno lice, ali je i političar i pripada jednoj stranci koja je preuzela obavezu da ispita gde su pare, da li su potrošene, kod koga su i da ih vrati, a jedan od budžeta je bio optužnica. Jedan od budžeta posle 2001. godine bio je direktna optužnica stavkom koju vi i ja kao ekonomisti zovemo klasifikacija prihodne strane budžeta, a zove se npr. ekstraprofit.
Kako bi to drugačije obrazložili nego optužnica definisana budžetom kada predvidite novac koji će biti prikupljen od ekstraprofita? Normalno, ta stavka nije realizovana ne zato što je zakon bio neustavan, nego zato što je umesto naplate ekstraprofita usledilo nagađanje sa onima koji je trebalo da ga plate, pa se upravo dolazi do definicije ovog člana o kojem govorim, a to je zloupotreba javnih fondova u privatne svrhe.
Znači, ne može Vlada, ova ili ona prošla, da izlazi sa strategijom za borbu protiv korupcije i sa strategijom o štednji u budžetu, a da ima ovakva rešenja. Znači, Nacionalni investicioni plan je bio realizovan i u prošloj Vladi, bez kancelarije. Svako od ministarstava je u okviru svoje nadležnosti određene projekte pratilo, prikupljalo projekte itd.
Znači, upravo formiranje ovakve kancelarije uredbom govori u prilog tome da širite neopravdano državnu birokratiju i da omogućujete ovim rešenjima po kojima se jedan čovek pita da se njemu klanjaju, da bi on u svom dobrom raspoloženju ili kada mu podanici budu dovoljno dobri i poslušni, a zna se kako se valja moliti onima koji odlučuju o vama, odlučio kako će on da deli državne pare. Znači, to što ste 2004. godine krenuli sa izvesnom strategijom za borbu protiv korupcije, definišući mesta na kojima je ona moguća i definišući nosioce koji bi mogli da je izvrše, ništa građanima ne znači ako su konkretna rešenja u zakonu o budžetu ovakva. Zašto kažem da ne znači ništa? Imam dokaze.
Znači, sve vreme pričamo o zaštiti svojinskih prava, o borbi protiv korupcije, a onda imamo situaciju da nam npr. kod "Putnika" jedan revizorski skandal kod procene i revizije imovine potpuno obezvredi svu priču o reviziji. Imamo prevarne radnje umanjenja vrednosti deonica novim emisijama, slučaj "Jugoremedije", znate kako se završio. Imamo transakcije povezanih strana i zloupotrebe zvaničnih položaja, slučaj Nacionalne štedionice. Znači, kako su ljudi iz vlasti sa onima iz vlasti i oko njih doveli do zloupotrebe javnih fondova u privatne svrhe.
Imamo takođe procedure gde nam je nesolventnost, odnosno stečaj poslužio za manipulaciju i prevaru veka u našoj zemlji, ime joj je "Sartid". Trenutno je u nekim predistražnim radnjama već sedam godina. Sagu o vladinom kroćenju nezavisnih institucija, govorim o Komisiji za hartije od vrednosti, o "Knjazu Milošu" i slično, ne treba ni pominjati. Znači, tako se Vlada koja je u to vreme donosila strategiju za borbu protiv korupcije svojim delima borila za nešto potpuno drugo.
Pitam se, gospodine ministre, da li vam je poznat rečnik onoga za šta bi narod prosto rekao zloupotreba i krađa – prevarne radnje umanjenja vrednosti, transakcije povezanih strana kod Nacionalne štedionice, procedure nesolventnosti podesne za manipulaciju.
Očekujem da moje reči dobiju težinu kada vam kažem ko je autor ovakvih naziva za srpske reči krađa i pljačka – Džeferson institut i Ministarstvo finansija. Verujem da su vam kao ministru prvo poklonili tu publikaciju, a ako nisu, to ću ja učiniti da vidite kako se vlast iznutra bori protiv zloupotrebe javnih fondova u privatne svrhe.
Onda, da bi se zadovoljili koalicioni kapaciteti, odnosno da bi se koaliciono sastavljena Vlada mogla namiriti dovoljnim brojem rukovodećih funkcija, gospodin Đilas se, kao neko ko se osvedočio na mestu direktora Narodne kancelarije, kvalifikovao da bude pored kase. Gospodina Đelića nisu hteli da stave pored kase jer se pokazao sebičnim. On je javnu funkciju zloupotrebio u lične svrhe, a gospodin Đilas je pokazao da ume da uzme, ali da ume i da podeli, da ume pomalo i narodu da da.
Naša je dužnost i moja je dužnost da kažem da onaj ko malo narodu da da mu zamaže oči ne može na osnovu Zakona o budžetu da zloupotrebljava narodne pare tako što će u razdeo Narodne kancelarije da stavi zbirnu sumu sredstava i za Vojvodinu i za sve ostale, a onda će u zavisnosti od toga koliko je neko dobar ili blagonaklon prema njemu, prema političkoj stranci kojoj on pripada, tako biti i odobravani projekti i deljena sredstva.
Znači, nije problem samo u utrošku budžetskih sredstava za formiranje nečega što nije bilo potrebno, taj se posao mogao raditi u okviru svih ministarstava, nego je reč o tome da se od jednog čoveka pravi bog koji odlučuje, a na narodnim parama. Sve se to nađe u jednoj istoj uredbi, broj 50 od 1. juna 2007. godine, u kojoj se ustanovljava Kancelarija, gde... Nema kolege Vujadinovića da ga upoznam sa novčanim iznosima koji se zovu crveni tepih, da mu dam Uredbu da pročita, pošto on to ne zna, a morao bi znati, jer neznanje zakona ne opravdava.
U toj uredbi je formirana Kancelarija koja je Zakonom o budžetskom sistemu samo pomenuta jednom jedinom definicijom, tačka 37, gde kaže da se sredstva ostvarena u postupku privatizacije iz kredita i drugih izvora raspoređuju za investicije koje podstiču zapošljavanje, modernizaciju infrastrukture, dodatno ubrzanje privrednog razvoja, ravnomerniji regionalni razvoj i doprinose poboljšanju standarda stanovništva i za druge namene utvrđene planom.
Jedino slovo zakona, insistiram - zakona, kojim se pominje Nacionalni investicioni plan je definicija u Zakonu o budžetskom sistemu. Sve ostalo je uredba. Uredba o formiranju Kancelarije za NIP, uredba kojom ustanovljavate Savet da ne bi Đilas sam delio, uredba kojom donosite princip dvostrukog ključa da ne može sam da deli, nego da ga kontroliše još po jedan ministar i, ono što je najgore, uredba o načinu dodele novca, odnosno o kriterijumima za raspodelu.
Ponoviću hiljadu puta, ne može niko u ime države uredbom, znači, Vlada u najužem krugu, da određuje kriterijume za raspodelu narodnog novca, onog iz privatizacije, donacija, kredita ili redovnih sredstava. Znači, Zakon o subvencijama i ovoj vrsti davanja mora da postoji, da svi koji bi mogli da konkurišu znaju sa čime će se suočiti.
Princip koji je gospodin Dinkić, u uredbi koja je u istom „Službenom glasniku“ menjana, a misli se na Uredbu o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, promenio, pa je opet sebi zadržao pravo da se pita, ranije kao ministar finansija, a sada kao ministar privrede i privatizacije, upravo omogućava da se kao korisnik pojavi, na primer, šest preduzeća, šest firmi od kojih je, kažu, nešto domaćih, nešto stranih, a koje su dobile 2000 - 10.000 evra po radnom mestu za navodno novo zapošljavanje. Kada će novog zapošljavanja biti? Dakle, to ćemo videti.
Znači, jedno pričate, drugo radite. Pričate o borbi protiv korupcije, a iza vas ostaju prljavi tragovi i dosijei za sudska postupanja. Makar na budžetu imate priliku da osvetlate obraz i ono za šta se javno zalažete i direktno primenite, odnosno onemogućite gospodinu Đilasu da zloupotrebljava javne fondove u privatne svrhe. Hvala.

Na član 5. razdeo 3 amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Maraš.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja ću iskoristiti priliku da prvo pročitam taj razdeo koji se odnosi na Kancelariju za NIP, u stvari da objasnim suštinu svog amandmana.
Znači, to je razdeo koji se odnosi na kancelariju za NIP, ekonomska klasifikacija 551, i glasi: "Nefinansijska imovina koja se finansira iz sredstava za realizaciju Nacionalnog investicionog plana u vrednosti od 18.800.000.000 dinara. Deo sredstava ove aproprijacije u iznosu od 9 milijardi dinara namenjen je za prenos budžetu AP Vojvodina za NIP na teritoriji AP Vojvodina, a iznos od 9.800.000.000 dinara za ostale projekte NIP-a. Raspored i korišćenje sredstava ove aproprijacije vršiće se po posebnom aktu Vlade."
Moj amandman nešto drugačije predviđa ovu ekonomsku klasifikaciju u okviru ovog razdela.
Dakle, član 5. odnosno ovaj razdeo menja se i glasi: "Nefinansijska imovina koja se finansira iz sredstava za realizaciju NIP-a namenjena je za prenos budžetu AP Vojvodina za NIP na teritoriji AP Vojvodina u iznosu od 18 milijardi i 800 miliona dinara."
Da ne bih bio pogrešno protumačen, ni ja, niti poslanička grupa LDP, naravno da nije suština u tome da se sve pare preliju Vojvodini, već je suština u tome da je predlagač ovog zakona, a to moram da ponovim po ko zna koji put, vešto pokušao da, za razliku od prethodnog budžeta, sakrije određena sredstva koja bi trebalo da budu preusmerena kako ka AP Vojvodini tako i ka onima prema kojima treba da se sliju sredstva iz NIP-a.
U ostalim razdelima koji se odnose na određena ministarstva stoji ekonomska klasifikacija 551, međutim, za razliku od prošle godine, ponavljam, nema dela koji se odnosi na NIP za teritoriju Vojvodine. Zbog toga sam bio inspirisan da napišem ovakav amandman, da se jednostavno znaju sredstva koja idu u budžet AP Vojvodine.
Mi smo ovde videli da neka ministarstva, poput Ministarstva za infrastrukturu, onda za ekonomski razvoj, Dinkićevo ministarstvo, ima oko 6 milijardi, kod Velje Ilića takođe oko 6 milijardi za NIP, međutim, tamo nije decidirano navedeno na koji način će se ta sredstva usmeravati, odnosno ne piše da ide jedan deo za Vojvodinu. U neformalnom razgovoru, odnosno u razgovoru na Odboru za finansije ministar Cvetković je rekao da će od tih sredstava ići i za Vojvodinu, ali to nigde ne piše. Poučeni ovogodišnjim iskustvom iz budžeta, ono što ne piše, neće se nikako ni desiti. Zbog toga sam napravio takav amandman da se svih 18 milijardi i 800 miliona koji se nalaze na ovom razdelu jasno definišu da idu za AP Vojvodinu.
Još jednom, ne znam da li su to primetili poslanici koji su čitali sve ovo, to je jedna stvar koja je različita, ali mislim da je suštinska, a to je – raspored i korišćenje sredstava ove aproprijacije vršiće se po posebnom aktu Vlade. Ja sam to izbacio podnoseći svoj amandman, iz prostog razloga što nas, opet podvlačim, ovogodišnje iskustvo uči da Vlada premijera Vojislava Koštunice i ministri koji su zaduženi da raspoređuju, odnosno transferišu sredstva ka budžetu AP Vojvodina to nisu uradili na vreme i neće ni u toku ove godine biti ispunjena njihova ustavna obaveza da se 7% od ukupnog budžeta Republike Srbije slije u budžet AP Vojvodina.
Mi smo više puta dok smo razgovarali ovde o budžetu, odnosno dok smo iznosili svoje primedbe pokušali da ukažemo na to da je Predlog ovog zakona od strane Vlade veoma vešto formulisan. Mene zaista interesuje, ministre, to nisam uspeo da čujem svih ovih dana, šta je to što vas je inspirisalo da u ovogodišnjem Predlogu budžeta u okviru stavke 551 po različitim ministarstvima ne stoji da ide NIP za Vojvodinu. Šta je to što se promenilo u odnosu na budžet koji smo usvajali u junu mesecu za 2007. godinu da vas drastično opredeli da promenite način na koji ćete transferisati sredstva ka Vojvodini?
Mislim da smo i mi poslanici zavredeli da to čujemo, a mislim da i građani Vojvodine treba to da znaju, pošto je ponovo krenula kampanja "Vojvodina ne može da čeka", ali bojim se da će se načekati ovih para, znači, šta vas je to opredelilo da nemamo po određenim resorima u okviru ekonomske klasifikacije 551 posebno NIP za Vojvodinu? Dakle, potrebno je da tačno znamo koja su to sredstva koja će se transferisati Vojvodini, odnosno koja će se uliti u budžet AP Vojvodina.
Ja sam pošao od toga, i vi ste malopre to pominjali, odnosno pre pauze, šta je ispod, a šta iznad crte i šta je budžet, a to ćemo tek sada imati u zakonu o budžetskom sistemu, dakle, definiciju budžeta. Ja sam pošao od toga da je ispod crte i iznad crte budžet, znači, 730 milijardi. Od toga 50 milijardi treba da ide Vojvodini. Nemamo definisana ta sredstva, imamo definisanih 9 milijardi u NIP-u, imamo deo koji se odnosi na plate za zaposlene u prosveti i plate u kulturi. Znači, ostatak, a to je preko 20 milijardi, ne vidimo gde se nalaze. Ne vidimo kako će to biti transferisano i sa kog računa u budžet AP Vojvodina.
Potpuno se slažem sa prethodnom govornicom, gospođom Tabaković, koja je rekla da se na ovaj način i sa ovim sredstvima koja se daju u ruke jednom čoveku, ministru koji je zadužen za ovu kancelariju, odnosno za sprovođenje NIP-a, od njega pravi neka vrsta... I, zaista verujem da će svi oni koji se budu obraćali za sredstva iz NIP-a, a pogotovo oni koji se nalaze u izvršnoj vlasti u okviru Vojvodine, imati veoma težak posao ukoliko se promeni vlast u Vojvodini.
Znači, ukoliko budemo imali u toku ove godine pokrajinske izbore, šta će se onda desiti ako u izvršnoj vlasti ne bude participirala Demokratska stranka? Ne kažem da je to izvesno, ali šta ako se tako nešto desi? Šta će se desiti ako onaj ko bude bio zadužen za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana, odnosno Kancelarija za NIP, a član je Demokratske stranke, treba sve te iste stvari koje su ovde predviđene, odnosno sva ta sredstva da šalje u budžet AP Vojvodine?
Bojim se da će tu doći do problema, kao što je dolazilo i u toku prošle godine do problema, pre nego što ste vi seli u tu fotelju, kada je trebalo da određena sredstva dolaze iz Ministarstva finansija, da budu transferisana u Vojvodinu.
Dok je ministar bio gospodin Mlađan Dinkić imali smo velike probleme, velika sredstva nikada nisu stigla u Vojvodinu baš zbog toga što su ministar finansija ili ministar za infrastrukturu dolazili iz različitih političkih partija u odnosu na predsednika Izvršnog veća Vojvodine ili pojedine sekretare.
Zbog toga mislim da je neophodno, a na više mesta sam podneo amandmane, kako u članu 4. tako i posle u članu 16. i u okviru ovog člana 5. ovog razdela, naglasiti koja su to sredstva koja idu Vojvodini.
Smatram da je ovih devet milijardi ovde nedovoljno, jer je to jedini iznos sredstava za koji se decidirano vidi da ide ka Vojvodini, a sve ostalo je vešto sakriveno, vešto zabašureno i tu moram da odam priznanje onima koji su pravili Predlog ovog zakona. Mnogo toga se ne vidi jasno i transparentno, kako bi trebalo da se vidi.
Zbog toga vas pozivam da prihvatite ovaj amandman ili da u okviru nekih drugih amandmana decidirano navedete koja su to sredstva koja idu ka AP Vojvodini. Hvala.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.) Zahvaljujem.
Na član 5. razdele 3, 9, 23 i 43 amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Marton.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marton.

Poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine su podneli niz amandmana na Predlog zakona o budžetu za 2008. godinu. Kada smo pre podne obrazlagali naše amandmane istakli smo da nemamo nameru da ukazujemo na sve ono što je loše i što treba ispraviti u Predlogu zakona.
Mi smo u načelnoj raspravi istakli da ćemo glasati protiv Predloga zakona o budžetu za 2008. godinu, a podneli smo niz amandmana baš da bismo ukazali na smernice na kojima bi trebalo da insistira Vlada Republike Srbije i resorni ministar gospodin Cvetković, pa ako naše sugestije već nije prihvatio, ili bar za sada nije prihvatio, za ovaj budžet za 2008. godinu, onda bi budžet za narednu godinu trebalo da sadrži sve ove naše primedbe.
Ponoviću naše sugestije da smatramo da se jako puno sredstava u ovom budžetu izdvaja za ministarstva sile - Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, i da obaveštajne agencije, tajna policija ili Vojno-obaveštajna služba dobijaju znatno veća sredstva nego što bi realno trebalo da dobijaju. Smatramo da bi se iznos od 10 miliona dinara iz sredstava za Vojno-obaveštajnu službu mogao preusmeriti za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom. Smatramo, to smo i u prethodnih nekoliko nedelja mogli da pratimo u medijima, a i svi imamo dosta saznanja o tome, da je položaj tih ljudi, tih ugroženih socijalnih kategorija u našem društvu zaista izuzetno loš.
Ja ću ponoviti kritike koje smo izneli u junu mesecu, kada smo takođe podneli sličan amandman. Mislimo da bi trebalo iz sredstava Ministarstva kulture, klasifikacija 451, da 160 miliona dinara usmerimo za svrhe otvaranja ustanove specijalizovane za lečenje osoba sa kancerom.
Mi u Ligi socijaldemokrata Vojvodine smo isticali u junu mesecu, a te kritike ističemo i sada, da se sredstva u visini od 160 miliona dinara ne mogu trošiti samo za pojedine, selektivno izabrane, informativne kuće, a tu pre svega mislim na Javno preduzeće "Tanjug". Kao što sami znate i vidite čitajući novine ili gledajući elektronske medije, znatno su zastupljeniji servisi "Bete" i "Foneta". Smatramo da se selektivnim finansiranjem Javnog preduzeća "Tanjug", a dosta visoka sredstva se izdvajaju, dobre informativne agencije kao što su "Beta" i "Fonet", koje po našem mišljenju mnogo realnije izveštavaju javnost, stavljaju u drugi plan.
Zatim, u amandmanu sam predložio da se Komisija za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava mora, da tako kažem, nagraditi u ovom budžetu tako što će jedan deo sredstava biti "uzet" od BIA, o kojoj sam maločas govorio. Ponavljam, ta ministarstva, te agencije koje nazivamo ministarstvima ili agencijama sile stavljaju se u prvi plan, a nešto što bi trebalo da bude veoma važno za ovo društvo u drugi plan, pa čak i u treći plan. Veoma je važno, time ću završiti obrazlaganje ovog amandmana, unaprediti položaj Nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine. Istina i kažnjavanje zločina je nešto što je veoma važno za naše društvo. Okrenimo se budućnosti.
Još jednom ću ponoviti, poslanici Lige, bez obzira na to da li će poslanici vladajuće koalicije podržati ove amandmane ili ne, a pozivam ih da glasaju za njih, glasaće protiv zakona o budžetu za 2008. godinu, jer smatramo da se njime ne stvara kvalitetan finansijski okvir u ovoj državi. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Marton.
Povodom amandmana reč ima narodni poslanik Rajko Baralić. Izvolite, kolega Baraliću.

Gospodine Džudževiću, dame i gospodo narodni poslanici, SPS ne može da prihvati ovaj amandman iz više razloga. Mi, naravno, kao i drugi poslanici, želimo da se sredstva za pomoć invalidima, za skrining i za rano otkrivanje teških bolesti udesetostruče, ako je to moguće. Ali, nije moguće ta sredstva uvećati, a uzeti ih odavde odakle se to predlaže amandmanom.
Osim toga, nemoguće je da neko zna koliko je tačno sredstava potrebno za Vojno-obaveštajnu agenciju, pošto se u obrazloženju amandmana, odnosno usmenom obrazloženju kaže da je to mnogo više nego što treba.
Socijalistička partija Srbije podržava da opstanu i "Jugoslovenski pregled", i "Tanjug", i "Filmske novosti" i "Radio Jugoslavija".
Taj stav sam izrekao na Odboru za kulturu i zalagaću se za njega i ovde, zajedno sa kolegama narodnim poslanicima, iz više razloga: "Beta" i "Fonet" su komercijalni servisi, "Tanjug" ima drugo značenje u ovoj zemlji i dok budemo tako procenjivali tako ćemo se i ponašati, zato što nije moguće izbrisati sve što je u nekom vremenu imalo određeni značaj.
Uvažene kolege, "Jugoslovenski pregled" je edicija koju još uvek dobijate. U njemu možete naći podatke koje ne možete dobiti ni na jednom sajtu, ni na jednom drugom mestu u ovoj zemlji. Da ne govorim o drugim, o "Filmskim novostima", "Tanjugu". Nećemo lako preći preko toga što se neko nameračio da otkupi zgradu "Tanjuga" koja se nalazi na najboljoj mogućoj lokaciji, na Kosančićevom vencu u Beogradu. To nema veze sa ovim amandmanom, nego ja polemišem povodom namere da se to desi.
Dakle, u tom smislu ne možemo podržati ovaj amandman.
Osim toga, VBA ima iste zadatke kakve ima takva ili slična agencija u bilo kojoj drugoj državi na svetu i u odnosu na bruto nacionalni proizvod ona je 10 puta manja nego u bilo kojoj drugoj zemlji u okruženju. Onda treba otvoreno reći - ne treba nam vojska, ne trebaju nam te agencije, ne trebaju nam službe bezbednosti, mi smo se potpuno otvorili za svakog ko ovde hoće da dođe da radi šta god mu je volja. U tom smislu, ne osporavajući ni na koji način politički interes predlagača amandmana SPS ne može da podrži ovaj amandman.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 5. razdele 3, 13 i 43 amandman je podnela narodni poslanik Milena Stanković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 26. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. razdele 3, 14 i 15 amandman je podnela narodni poslanik Borka Vučić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Borka Vučić.