Da li se još neko javlja po amandmanu narodnog poslanika Vladana Batića? (Ne.)
Na član 5. razdeo 3 amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo poslanici, član 5. razdeo 3, glava 3.4. i funkcija 110 odnosi se na Kancelariju za saradnju sa medijima. Poslanička grupa SRS, u čije ime sam podnela ovaj amandman, smatra da bi Vlada trebalo da bude malo štedljivija a jedan od načina da Vlada malo uštedi jeste i da se Kancelarija za saradnju sa medijima skine sa budžetskih troškova, odnosno da se ovaj član u ovom delu briše.
Smatramo da bi ovaj posao koji obavlja Kancelarija za saradnju sa medijima trebalo da radi Generalni sekretarijat Vlade Republike Srbije i da za to nije potreban nikakav poseban organ pri Vladi, jer se na ovaj način samo uvećavaju troškovi administracije. Šta onda radi Generalni sekretarijat ako postoji i Kancelarija za saradnju sa medijima?
Naravno, da je Srbija u nekim boljim vremenima, odnosno uslovima, da građani Srbije žive bolje i da se Vlada Republike Srbije pobrinula da se otvore nova radna mesta, da se povećaju zarade, da se povećaju penzije, onda verovatno ovakav amandman mi u SRS ne bismo ni predložili. Ali, ako znamo u kakvom stanju se nalazi većina građana Srbije, ako znamo kako se stvarno živi, ne obraćajući pažnju na ono što čujemo od predstavnika vladajuće većine, od predstavnika Vlade koji pričaju o nekim prosečnim zaradama koje zvuče vrlo lepo, samo ne znam koliko građana se uklapa u te prosečne zarade, koji nam stalno pričaju kako je sve divno i krasno, kao da mi ne znamo i kao da ovaj narod ne zna kako živi, koliko teško živi, zaista bi trebalo da se povede računa šta sve plaćaju građani Srbije.
Jer, podsećam građane Srbije da se budžet puni upravo iz sredstava građana Srbije. Onda bi stvarno bilo, u najmanju ruku, umesno od strane Vlade Republike Srbije da vodi računa na koji način će se trošiti sredstva koja se uzimaju od građana Republike Srbije. Ne treba građanima... Pitajte građane Srbije šta im znači vladina Kancelarija za saradnju sa medijima, da li im to treba. Verujte da će ogromna većina reći da im to ne treba, da nisu spremni da za potrebe te kancelarije izdvajaju sredstva.
I sad, da se ne misli da je ovo samo nekakav hir, ja ću detaljno da vam kažem šta je predviđeno i koliko je ukupno sredstava predviđeno za tu Kancelariju za saradnju sa medijima. Predviđeno je 76.152.000 dinara. Verujte, to nije malo. Kada biste usvojili ovaj amandman i ostale amandmane SRS, onda biste, verujte, ministre, i vi i Vlada imali mnogo manje problema i sa zaposlenima u prosveti, sa poljoprivrednicima, sa zaposlenima u sudskoj upravi, jer sva ova sredstva za ove budžetske korisnike za koje predviđamo da se skinu sa budžeta i dalje bi ostala u budžetu i bila bi podeljena tamo gde mi mislimo da je to mnogo potrebnije i neophodnije. Onda ne biste morali da potcenjujete, recimo, prosvetne radnike, da im kažete da im povećavate platu za 2%, ili radnike u opštinskim, odnosno sudskim upravama.
Da ste vodili računa i da ste se domaćinski ponašali, da niste pravili predizborni budžet, onda biste svakako uz ove naše amandmane imali jedan budžet kojim bi većina građana u Srbiji bila koliko-toliko zadovoljna. Ovaj budžet koji ćete vi usvojiti je toliko loš i samo predstavlja guranje ruku građanima u džep, a ništa građani od toga dobro videti neće, naravno, osim onih koji su na visokim državnim funkcijama, jer se i oni odavde finansiraju.
Dakle, predviđeno je da Kancelarija za saradnju sa medijima za plate, dodatke i naknade zaposlenih potroši 35.621.000. Socijalni doprinosi na teret poslodavca – 6.411.000; to je zakonska obaveza. Za socijalna davanja zaposlenima – 700.000 dinara. To zaista nismo razumeli, koja su to socijalna davanja zaposlenima u Kancelariji za saradnju sa medijima. Baš bih volela, ministre, da nam objasnite koja vrsta, i kome ćete davati ta socijalna davanja u ovoj Kancelariji za saradnju s medijima Vlade Republike Srbije. Naknade troškova za zaposlene, tu je predviđen jedan milion. Stalni troškovi – 4,5 miliona dinara. Sad, interesantno je, troškovi putovanja – 3.510.000. Gde će da vam putuju zaposleni iz Kancelarije za saradnju s medijima? Ko putuje? Da li prate predsednika Vlade na svim putovanjima, da li prate i vas, ministre? Zašto ste predvideli ovoliko sredstava za ta putovanja? Zaista bih vas molila, ministre, da nam na sva ova pitanja odgovorite.
Pored toga što za Kancelariju za saradnju s medijima imate predviđena određena sredstva za rad zaposlenih, vi ste u budžetu predvideli usluge po ugovoru za 20.650.000 dinara. Ovo je takođe nama u SRS potpuno nejasno i tražimo, ministre, da nam odgovorite i na ovo pitanje, odnosno da nam tačno kažete koje su to usluge po ugovoru Kancelarije za saradnju sa medijima i za šta to treba da se plati 20.650.000 dinara? Tekuće popravke i održavanje su 250.000, materijal 2,5 miliona dinara, mašine i oprema milion dinara. Izvori finansiranja su isključivo iz budžeta i to je, kao što sam rekla, ukupno 76.152.000 dinara.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a u obrazloženju Vlada kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što se predlaže brisanje svih sredstava opredeljenih za Kancelariju za saradnju sa medijima, koja je osnovana Uredbom o osnivanju Kancelarije za saradnju sa medijima. Pa, gospodine ministre i gospodo iz Vlade, Uredba Vlade Republike Srbije iz 2005. godine kojom je osnovana Kancelarija za saradnju sa medijima nije sveto pismo. Vi prihvatite ovaj amandman i to znači automatski da ni ta uredba više ne može da ima pravnu snagu, jer ne bi postojala ni ta kancelarija za saradnju.
Kažete da ne prihvatate amandman jer smo mi tražili brisanje svih sredstava. Da, tražili smo brisanje svih sredstava, odnosno tražili smo ukidanje Kancelarije za saradnju sa medijima kao potpuno nepotrebne uz, ponavljam, obrazloženje da taj posao može i treba da radi Generalni sekretarijat Vlade.
Dalje kažete – a na osnovu člana 31. stav 1. Zakona o Vladi, kao služba Vlade i, samim tim, ova služba je budžetski korisnik za čiji rad se sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije. Pa vi ste nama objasnili nešto što mi znamo, ali mi hoćemo da to ne bude tako. A to što ste ovde nabrojali i ovu uredbu koja je doneta na osnovu člana 31. Zakona o Vladi, u tom članu 31. ne stoji da mora da se donese uredba koja predviđa Kancelariju za saradnju sa medijima, već je to jedna opšta odredba koja određuje nadležnosti Vlade Republike Srbije.
Dakle, obrazloženje vam je neuverljivo. Napisali ste ga eto tek toliko da biste nešto napisali, da biste nam objasnili, ako neko to pročita, kako je, bože, Kancelarija za saradnju sa medijima osnovana uredbom Vlade Republike Srbije. Znate, vi ste, gospodine ministre, vi iz DOS-a ste u kampanji 2000. godine rušili vlast između ostalog zbog toga što se mnogo, kako ste vi tvrdili, upravljalo uredbama, a ova Vlada Republike Srbije, kao i ona prethodna, većinu poslova, nažalost, obavlja uredbama i onda je to način da građani Srbije uglavnom ne budu upoznati sa tim činjenicama. Uredbe se, to je tačno, objavljuju u "Službenom glasniku", a "Službeni glasnik" čitaju pravnici kojima je to potrebno za obavljanje svakodnevnog posla i tu se završava javnost rada Vlade Republike Srbije.
Dakle, još jedanput, ministre, predlažem vam da usvojite i ovaj amandman, da usvojite sve amandmane Srpske radikalne stranke. Videli ste da su amandmani, ako ste ih gledali, naravno, pisani vrlo ozbiljno, da smo apsolutno poštovali način na koji se pišu amandmani na budžet, da smo za svaku stavku koju smo tražili da se briše predvideli da se ta sredstva usmere na neke druge stavke koje su, po nama, potrebnije. To je, pre svega, poljoprivreda, koju ste potpuno zanemarili u ovom predlogu budžeta, gospodine ministre. Zato smo govorili u načelnoj raspravi, a i danas, da je nedovoljno samo vaše prisustvo ovde.
Razumemo da niste u stanju da odgovorite na svako od ovih pitanja. Bez obzira što obavljate funkciju ministra finansija, ipak je ovde trebalo da budu svi ministri da bi mogli da odgovore, jer su oni vama davali predloge iz svojih ministarstava, pa ste vi na osnovu toga, odnosno vaše službe su formirale tekst ovog budžeta.
Ako niste u stanju da odgovorite na pitanja koja sam vam postavila, ja vas najlepše molim da se informišete u toku trajanja ove rasprave, jer zaista nam je vrlo interesantno za šta su ova sredstva namenjena. Nisu to mala sredstva, gospodine ministre. Zašto će Kancelarija za saradnju s medijima zaključivati ove ugovore za vršenje nekih usluga? Zašto će i ko će putovati iz te kancelarije? Dakle, to bi bilo ono što očekujem od vas, s obzirom na vaše obrazloženje zašto ne prihvatate amandman. Hteli ste otprilike da kažete da možda može nešto iz ovog razdela da se briše, ali da ipak ostane Kancelarija za saradnju s medijima, jer to je suština vašeg odgovora. Onda nam objasnite bar ove najkritičnije delove ovog člana, odnosno ovog razdela o kojem sam sada govorila.
Ukoliko ministar ne prihvati, a ubeđena sam da neće, pošto je poprilično nezainteresovan, i to je očigledno, za rad ovog parlamenta... Iako sedite tu uredno, ministre, ne učestvujete u radu. Nije dovoljno samo da sedite, treba da pokažete da znate šta piše u ovom budžetu, da znate da odgovorite na svako pitanje narodnog poslanika. S obzirom na to da vi to nećete, onda ja narodnim poslanicima ovog parlamenta predlažem da u danu za glasanje svim srcem glasaju za ovaj amandman.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)

Na član 5. razdeo 3 amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.

Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Laslo Varga.

 

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom je praktično predloženo ukidanje Kancelarije za pridruživanje EU. Nije mi jasno zašto Vlada Republike Srbije ovaj amandman nije prihvatila kada se ovaj amandman u značajnoj meri slaže sa politikom Vlade Republike Srbije. Tvrdim i tvrdio sam i u načelnoj raspravi da su evropske integracije za ovu vladu postale deveta rupa na svirali. Kada za BIA ima 3,4 milijarde dinara i za platu 1953 zaposlena, onda je jednostavno poražavajuće da za Kancelariju za pridruživanje EU ima jedan milion evra, to je 79 miliona dinara, i da ta kancelarija ima, odnosno imaće u narednoj godini 53 zaposlena, što je jedan zaposleni više u odnosu na 2007. godinu.

Znate šta je rezultat ove politike? Rezultat je da će Srbija iz predpristupnih fondova dobiti samo jednu milijardu dinara u narednih šest godina, a nove članice EU, koje imaju sličan broj stanovnika kao Srbija, u istom tom periodu dobijaće više od 20 milijardi bespovratne pomoći za svoje razvojne projekte.

Znači, svaka zemlja slične veličine 20 milijardi evra u narednih šest godina. Mi gubimo 20 milijardi evra zbog toga što prioriteti ove vlade nisu evropske integracije.

Da vas podsetim, 1. oktobra 2006. godine stranka G17 plus je izašla iz Vlade i Skupštine kada je utvrdila da se pregovori sa EU zaustavljaju, da se zaustavljaju evropske integracije, a pošto prioriteti ovog budžeta sigurno nisu evropske integracije, želim da postavim pitanje, pre svega poslanicima iz G17 plus, kako možete da glasate za predloženi budžet za 2008. godinu?

Jedino da vas podsetim da je parafiran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Uskoro će biti potpisan. Hvala na primedbi, gospodine Marton.
Reč ima narodni poslanik Saša Valjarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 5. razdeo 3, glava 3.5 podneo je, u ime SRS, narodni poslanik Dejan Mirović. Gospodin Mirović je podneo ovaj amandman gde je tražio da se, umesto izdvajanja sredstava za Kancelariju za pridruživanje Evropskoj uniji, naslov menja i glasi: "Kancelarija za pridruživanje istočnoevropskim, sveslovenskim i pravoslavnim zemljama".
Zašto je gospodin Dejan Mirović to podneo u ime poslaničke grupe SRS? Ovih dana imamo izjave svih predstavnika zapadnoevropskih zemalja, a i stav EU, da se Kosovo i Metohija proglasi kao nezavisna država.
Stav Srpske radikalne stranke je da onaj ko radi protiv države Srbije i protiv srpskog naroda ne može da bude naš poslovni partner, niti treba da podržavamo pridruživanje takvim državama.
Malopre je kolega poslanik govorio o tome da ćemo izgubiti 20 milijardi. Da li on zna kolika je ratna šteta iz 1999. godine? Preko 100 milijardi. To je trebalo da isplate državi Srbiji i to su bila obećanja tadašnjeg DOS-a, kada je trebalo 5. oktobra da dođe na vlast, da će uz pomoć svojih prijatelja iz EU i SAD dobiti tu ratnu štetu i da će Srbija procvetati. Vidimo da posle sedam godina Srbija sve više tone; ta bajka o EU, o blagostanju, o boljem životu dovela je do toga da je sve što smo u Srbiji imali, što je vredelo, što se tiče privrednih subjekata, rasprodato u ovoj pljačkaškoj privatizaciji; sada imamo preko milion nezaposlenih i ta cifra se svakim danom sve više povećava.
Svakog dana dobijamo pozive od građana, posebno radnika javnih preduzeća, jer znaju da posle privatizacije toga što je ostalo od tih velikih sistema sledi sigurno otpuštanje, tako da još više tone i privreda Srbije, a još više će se povećati broj nezaposlenih u Srbiji.
Što se tiče pridruživanja istočnoevropskim, sveslovenskim i pravoslavnim zemljama, pridruživanje pomenutim državama bi moglo da poboljša privrednu saradnju između Srbije i tih zemalja, posebno Rusije.
Ja ću vam dati jedan primer, svoj lični primer kada sam bio na čelu jedne opštinske delegacije. S obzirom na to da su se opština Požarevac i grad Volokolamsk pobratimili pre nekih 30 dana, u toj saradnji postigli smo da je jedna ruska kompanija već napravila ugovore o poslovnoj saradnji između jednog požarevačkog privrednog subjekta, tako da ta saradnja posle novogodišnjih praznika treba da krene već u realizaciju.
Oni su jedini bili zainteresovani, od svih mogućih vaših prijatelja iz Evrope koji su dolazili, da otvore neke proizvodne kapacitete. Ponudili su da otvore istu fabriku kao što je u Moskvi, da ulože nekoliko miliona evra, da zaposle preko 200 radnika, za razliku od svih onih koji su došli iz ovih država, koji otvaraju ovde jedino hipermarkete i supermarkete, čime su uništili kompletnu trgovinu Srbije i sve trgovinske lance koje smo imali, a koji su funkcionisali, tako da smo mi sada najveći uvoznici, a ne proizvođači one domaće robe koju smo imali do pre nekih desetak godina.
Zbog toga i zbog same podrške svih ovih naroda koji su ovde, a posebno sveslovenskih i pravoslavnih zemalja, stav Srpske radikalne stranke je da treba otvoriti kancelariju i preusmeriti novac na to da se poboljša saradnja sa tim državama, a ne sa Evropskom unijom koja nam je najavila da će omogućiti albanskim separatistima da proglase nezavisnost Kosova i Metohije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, uvaženi predsedavajući, naravno da LSV ne može da podrži ovaj amandman, jer kada je u pitanju sam naziv - kancelarija za pridruživanje istočnoevropskim, sveslovenskim i pravoslavnim zemljama, ne razumem pojam, šta bi to označavalo.
Mi nismo bili upućeni da je cilj Srbije da se pridruži nekoj drugoj zemlji. Evropska unija kao takva je subjekat međunarodnog prava i skup zemalja članica koje svojom slobodnom voljom odlučuju da uđu u nju ili ne. Nije moguće da se jedna zemlja pridruži drugoj zemlji iz prostog razloga što to odslikava podanički stav te zemlje. Mi smatramo da Srbija treba da bude suverena država, da ne treba da bude prilepak nijednoj drugoj zemlji.
Nadam se da to nije na fonu onoga što je rekao zamenik predsednika vaše stranke dok je bio predsednik ove skupštine – da ima želju da Srbija postane ruska gubernija. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovim vremenima političke stranke se polako legitimišu. Legitimišu se koja je koja i koja je za šta, a legitimišu se i raznorazne regionalne organizacije ko je za koga i ko je protiv koga. Priča o Evropskoj uniji mogla je da prolazi kod ove, da tako kažemo, vladajuće većine, i to do pre neki dan.
Dakle, do pre neki dan, od kada EU završava onaj deo posla koji je započela Amerika, znači, četiri najveće zemlje Evropske unije insistiraju da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Te priče da ulazak Srbije u EU nije uslovljen nezavisnošću Kosova, to su vam priče za malu decu. Lepo su vam rekli - mi vas ne uslovljavamo da priznate nezavisno Kosovo, ali ne možete da uđete u Evropsku uniju dok pitanje Kosova ne bude rešeno, pa su uzeli oni da ga rešavaju. Kako? Tako što će Srbiji da otmu 15% teritorije.
Zaboravili ste još nešto, nezavisnost Kosova i naše priznavanje nezavisnosti tog Kosova povlači jednu drugu posledicu, a to je da smo mi ti koji smo odgovorni za NATO intervenciju 1999. godine. Povlači i to da ćemo možda morati da platimo i njihovu ratnu štetu, da platimo troškove koje su imali kada su nas bombardovali, kada su ubijali našu decu, rušili naše bolnice, naše mostove i naše fabrike.
Nas ka tome vodi Evropska unija. Zašto ne kažete jednom da Evropska unija, takva kakva jeste, nije samo ono što vidimo, ima i onaj deo koji se ne vidi, koja su sve ograničenja koje može da nam donese EU, koje sve posledice povlači ulazak u EU? Zašto ne kažete da ćemo jednog dela tradicije, naše kulture i običaja morati da se odreknemo? Zašto to ne kažete, kao i mnoge druge stvari?
U krajnjem slučaju, neka narod odluči o tome. Mi iz SRS smatramo da nam je sada, u najgorim i najtežim trenucima najviše pomogla Ruska Federacija, a najviše je pomagala i ranije, koliko je mogla. Nekima je to smešno, ali Srbija je jedina imala beneficirane cene za uvoz nafte i naftnih derivata, za uvoz gasa i time se pravio socijalni mir i socijalna sigurnost ovde u Srbiji.
U čemu je problem kod vas? Problem je što tih beneficija više nema. Zašto nema? Pričate o donacijama, o evropskim integracijama, o NATO članstvu i nemojte da vas onda čudi što kažu ono - ponašamo se od sada prema vama tržišno. Niste više toliko povlašćeni. Zašto naša Vlada ne insistira na većim... Tu je i ministar, zašto se trgovinski sporazum između Ruske Federacije i Srbije ne primenjuje?
Zašto ne koristimo njihove carinske i poreske olakšice? Zašto ne dozvoljavamo ruskom kapitalu da učestvuje u privatizaciji? Hajde da tretiramo sve ravnopravno, i Evropsku uniju i Rusku Federaciju. Ne, vi ste se okrenuli prema EU i šta god vam oni kažu, to je za vas božja zapovest. Dokle nas je to dovelo? Do jedne haotične privatizacije gde se ne zna ko pije a ko plaća, gde su privredni subjekti poklanjani, a ne prodavani. I ovo zdravo što smo imali upropastili ste u privatizaciji, i to kriznim štabovima 2000. godine.
Dokle je dovela reforma poreskog sistema? Dovela je do toga da građani ne moraju da razmišljaju ni o čemu više, već samo o tome kako će da plate porez. Zašto ne kažete kako se tamo, osim uzimanja poreza, porez vraća građanima i zašto to ne primenjujete? Ne, primenjujete tako što ste uvećali državni aparat, povećali javnu potrošnju. Gde su socijalni programi Vlade koji treba da se finansiraju iz ovog programa? Zašto nam raste broj siromašnih? Vi broj siromašnih merite po primanjima, a broj siromašnih se meri po onome koliko ko može da kupi, pa nalazite neke uporedne sličnosti između 1999, 2000. i 2007. godine. Ne može to da se poredi. Struja je bila jeftina, hrana je bila jeftina. Koliko vam košta hleb sada, a koliko je onda koštao?
Hoćete u Evropsku uniju? Nemam ništa protiv, ali hajde da mi dostignemo vrednosti EU u materijalnom, finansijskom, socijalnom i ostalom programu, pa kada dostignemo, onda da se pitamo, a nemojte ovako obogaljene, unazađene da vučete tamo. Zašto ne kažete da ćemo ulaskom Srbije morati da otvorimo granice i da naša privreda, ovo malo što je ostalo, neće više imati ni ovo malo carinske zaštite koju sada ima? Što ne kažete da našu robu nećete moći da prodajete na tržištu u svojoj zemlji, da zato neće moći ni naši radnici da rade po fabrikama? Što to ne kažete?
Što ne kažete koja je najveća zemlja po spoljnotrgovinskoj razmeni? Vama je, vidim, sve smešno. Ali, cela ta Evropa, koliko god vama izgledala šarena, lepa, velika, zavisi od jedne jedine slavine, koja se nalazi u Moskvi. Setite se, kada je bilo pitanje Čečenije, kada je Evropska unija uvela sankcije Rusiji, koliko su trajale sankcije. Dva sata, dok nisu počeli da se smrzavaju po Evropskoj uniji. Onda su rekli - izvinite, mi smo se šalili, to nije bilo stvarno.
Zašto se ne okrećete ka prijateljima koji hoće da nas tretiraju potpuno ravnopravno, koji hoće da saradnja između dve zemlje bude na obostranu korist? Zašto se okrećete onima koji traže da ih služimo? Zašto je tolika panika u velikim sistemima Evropske unije kada su čuli da će možda Ruska Federacija, odnosno firme iz Rusije da učestvuju u privatizaciji Naftne industrije Srbije? Što ste se toliko poplašili?
Osim toga, kakvi god da su i ti Rusi i koliko god da ih neko kritikuje, jednu stvar nikada nisu uradili - nisu nas nikada bombardovali. Nikada. Nikada nisu hteli da nam oduzmu deo teritorije. Nikada od njih niko naš nije stradao. To za ovu prozapadnu gospodu ne možete da kažete.
Iskoristiću priliku kada o ovome pričamo, pošto je prethodni govornik bio sa mnom, bio sam u jednoj delegaciji sa ciljem da saznamo sistem funkcionisanja evropskog parlamenta. To je parlament Evropske unije. Svi poslanici koji su pričali sa nama nisu nam pričali ni o funkcionisanju i radu evropskog parlamenta, niti šta će bolje ili lošije doneti ulazak u Evropsku uniju; čitava njihova diskusija se svodila na to da su našu delegaciju ubeđivali kako treba da prihvatimo nezavisnost Kosova, da je to završena stvar, da se ne okrećemo nazad i da gledamo samo u njih. Na to se svodi sve što smo tamo radili dva dana.
Šta dobijamo od njih? Da li smo dobili neki kredit koji možemo da iskoristimo? Ovde piše da će posebne stavke u budžetu Republike Srbije da budu projekti koje ćemo mi da finansiramo, a Evropska unija da nam obezbedi banku, da nam obezbedi šta ćemo da radimo, da nam obezbedi izvođače radova, uslove pod kojima ćemo da podignemo kredit, a mi samo da se smejemo i da plaćamo. Vodite Srbiju ka jednom najobičnijem vazalskom položaju. Ne možete vi da gradite bilo kakvu politiku perspektive Srbije, integracije Srbije dok ne uredite stanje u privredi i ekonomiji, dok ne rešite probleme sa organizovanim kriminalom.
Još nešto, od jedne zemlje, ne mogu da kažem da je volim, daleko od toga, ona je započela sve ovo što se dešavalo na teritoriji bivše SFRJ, treba da učimo kako se ulazi u Evropsku uniju, kako se vrši sistem reorganizacije, privredni prelazak na tržišnu ekonomiju, da se učimo od nje koliko su poštovali Evropsku uniju. Kada su dostigli i standard i bruto proizvod i sve ostalo, ne mareći za direktive Evropske unije rekli su - gospodo, mi smo na svoj način došli do standarda koje ste vi propisali, hoćete li sa nama ili nećete? Dovedite vi Srbiju u taj položaj, dovedite u tu situaciju, a onda da se pitamo hoćemo li ili nećemo.
Ovako, sa ovakvom privredom, ulazak će samo da poveća broj nezaposlenih, doprineće uništavanju i ovo malo privrede koju imamo, zatvaranju postojećih fabrika; poslužićemo kao sirovinska, polusirovinska baza da se naši prirodni resursi i materijalna bogatstva budzašto iskorišćavaju i kao tržište. Zaduživaćemo se novim kreditima da bismo mogli da trošimo njihovu robu. Tome nas vodi Demokratska stranka, tome nas vodi Liberalno-demokratska partija, tome nas vodi Boris Tadić, tome nas vode Čedomir Jovanović i Koštunica.