Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 5. razdeo 3 amandman je podneo narodni poslanik Vlado Sekulić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Vlado Sekulić. Izvolite, gospodine Sekuliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 5. razdeo 3, glavu 3.5 i funkciju 110 podneo sam amandman da se taj član i razdeo brišu. To je nešto što se bukvalno proteže kroz sve ove zakone koje smo imali, koje ste vi usvajali. Mi smo se borili da to prikažemo s druge strane, da nije sve tako lepo u toj Evropskoj uniji, da nas očito neće Evropska unija i da je to neuzvraćena ljubav sa njihove strane prema vama.
Prema zvaničnim saopštenjima Evropske unije, zahtevi za prijem u članstvo Evropske unije mogući su od 2012. godine. Samim tim država u ovom trenutku bez preke potrebe povećava troškove državne administracije. Da bi građani znali koliko je to troškova, da bi se znalo da će se tek od 2012. godine moći razmišljati uopšte da li će nas priključiti, što ne znači da će biti 2012. godine, može da bude i 2020. godine... Jednostavno, ako ne ispunimo neke uslove oni nas neće prihvatiti. Iako ne vidim zašto mi stalno trčimo i težimo da idemo u Evropsku uniju, a ne dobijamo ništa. Jedino što dobijamo iz te Evropske unije, to je nezaposlenost u Srbiji, veliki krediti koji se stalno otplaćuju; sve više i više Srbija propada, na privatizacije koje se vrše isto imaju uticaj spoljni faktori, gde je sve na štetu srpskih preduzeća i firmi.
Ali, da bi građani znali, moj amandman se konkretno odnosi na Kancelariju za pridruživanje Evropskoj uniji. Podneo sam amandman sledeći hronološki sled stvari i amandman mog kolege Dejana Mirovića, koji je glasio da se Kancelarija za pridruživanje Evropskoj uniji briše, da se naslov menja i glasi - Kancelarija za pridruživanje istočnoevropskim, sveslovenskim i pravoslavnim zemljama. To je bukvalno sled stvari. Ako je gospodin Dejan Mirović ovo zahtevao, ima dobro obrazloženje za sve ovo. Znači, ja sam samo nastavio sled stvari da bi bukvalno trebalo ovo da se briše i da nema potrebe da se izdvaja 78.947.000 za Kancelariju za pridruživanje Evropskoj uniji.
Konkretno, kada bismo pogledali to naše pridruživanje, mi smo svesni i sami, ovaj budžet je dokaz da smo zbog tih težnji za pridruživanjem krenuli sa 14,8 milijardi deficita. Ovaj budžet je preveliki za naš bruto društveni proizvod.
Vi se ponašate, gospodine ministre, ako ste vi glavni za ovaj budžet, kao da smo mi zemlja koja ima izuzetno dobar bruto društveni proizvod, kao da kod nas proizvodnja cveta, kao da su stvarno kod nas uslovi za privređivanje maksimalno dobri. Znamo svi u kakvoj smo situaciji.
Vaše obrazloženje je da ćete vi ovaj deficit u budžetu nadomestiti prevashodno iz privatizacije. Znači, nastavlja se rasprodaja; sada je pitanje po kojim su se cenama ta naša preduzeća prodala i kako će proći ona koja će se tek prodati. Deficit će stvarno pasti na teret privatizacije, uostalom, vraćamo dugove koji su uzimani od stranih banaka pod nepovoljnim kreditima, i to prevashodno 2001. godine.
Kada pogledamo ono što je zabrinjavajuće, a kažem da se odnosi na ovo, to je da je pet milijardi zaduženje fizičkih lica. Fizička lica se zadužuju kod banaka zbog nemaštine, zbog toga što nemaju finansijska sredstva da plaćaju svoje račune, da školuju svoju decu. Ne uzimaju kredite iz hira, nego da bi preživeli i da bi stvorili sebi i svojoj porodici egzistenciju.
Evo kako se država i ova vlada odnosi prema građanima Srbije i odvaja 78.947.000 dinara za Kancelariju za pridruživanje Evropskoj uniji. Koji su rezultati rada te kancelarije, šta je ona doprinela da budemo bliže Evropskoj uniji?
Mi smo sve dalje i dalje od Evropske unije iako ste vi naterali svoje koalicione partnere da glasaju za nepovoljne sporazume kao što je CEFTA, ili za zakon o duvanskoj industriji, sve nešto što ide na štetu naše privrede. Ovde su odvojene pare i jedini koji imaju korist od ove Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji su oni koji su zaposleni u toj kancelariji. Oni koji rade u toj kancelariji imaju dobre plate, vidim da imaju ovde stalne troškove, troškove putovanja; deset miliona na troškove putovanja. Gde idu, idu do Evropske unije, ili gde idu da ugovaraju nešto? Nikada nismo dobili izveštaj. Kada će se jedanput upoznati javnost sa izveštajem o radu Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji, da vidimo ko to nas zastupa, šta je doneseno, šta je bolje urađeno, gde smo mi sada u ovom trenutku?
Imamo materijale, poreze, mašine i opremu, usluge po ugovoru. Usluge po ugovoru su 24 miliona. Ako je ova kancelarija toliko stručna, zašto onda da se plaćaju usluge po ugovoru? Da li je to dokaz da su ovi ljudi koji rade tu nestručni, da nemaju stručne kadrove, pa moraju da koriste usluge neke eksterne firme, konsalting agencije, da bi nekome plaćali? Ovako se nameće pitanje da li ovi što rade tu rade radi reda, a da nekome sa strane plaćaju, nekim vašim ključnim ljudima, nekim firmama koje vam daju stručnu pomoć.
Građani Srbije od Kancelarije za pridruživanje EU nemaju ništa. Imaju samo štetu, jer izdvajaju iz svojih plata u budžet 78 miliona.
Vratiću se i pokazaću zašto je bolja ova ideja da se ovo sve briše, a da se osnuje kancelarija za pridruživanje istočnoevropskim, sveslovenskim i pravoslavnim zemljama. Ne samo što je ovde definisan, i geografski i verski, pojam pridruživanja i sve ostalo, već svako ko malo bolje poznaje ovu oblast zna da sa Rusijom imamo najveći promet. To što je naša privreda pala na niske grane i mi imamo najveći deficit sa Rusijom nije zbog toga što nama prijateljska i bratska zemlja Rusija želi da eksploatiše Srbiju, nego zato što je naša privreda toliko loša da nema kontra-robu da bi smanjila taj deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. Svesni smo svih ulaganja koje Rusi ulažu i kolika je snaga iz privrednih resursa Rusije. Mnogo bi nam bilo bolje da se okrenemo prema ruskom tržištu, da budemo iskreni i da sagledamo pokazatelje.
Samo moskovsko tržište kada bismo pokrivali... Inače, Moskva sa Podmoskovljem, kako ga oni definišu, ima 10 miliona stanovnika. Kada bi naša privreda bukvalno radila za Moskvu, za moskovsko tržište, mi ne bismo mogli da postignemo. Naročito smo interesantni ruskom tržištu u delu prehrane i poljoprivrede. To je nešto što bismo mogli da izvozimo. Inače, u Rusiji se i dalje naša roba stavlja na prvo mesto po kvalitetu, jer ruski kupci najviše veruju proizvodima iz Srbije.
Sa ovim vašim sporazumom CEFTA, i svim ostalim, vi biste sada hteli da i hrvatska roba i slovenačka roba prođu kroz tranzit prema Rusiji, to je bila glavna ideja, pod plaštom da se ne zna da je to proizvod iz Srbije. Kada bi se gledalo koliko na ruskom tržištu poštuju i cene kvalitet slovenačke i hrvatske i naše robe, to je drastično velika razlika; naša roba je na prvom mestu, vrlo bitna, ne samo u oblasti koju mi imamo sa Rusima, u prehrani, velika mogućnost je naš izvoz lekova.
Drugi je problem što ste vi ove firme koje su do sada bile možda najjače u Evropi, na primer, „Galeniku“, koju spremate za privatizaciju... Ja sam i onda objašnjavao vašem, ja sam ga nazvao ministrom, a on je potpredsednik Vlade... Gospodinu Đeliću objasnio sam da, ako hoćemo da pričamo, ja mnogo bolje znam „Galeniku“ od njega, 23 godine radim tamo, znam sve ljude, poštene, vredne. Rekao sam da je ženska populacija tu najvrednija. Mi smo izvozili za Rusiju stalno. I, stojim iza svojih izjava, nisam rekao da će „Galenika“ da se prebaci u Tursku, nego da će pogoni da se prebace u Portugal i u Tursku. Kada mi odeljenje prebacimo u Portugal i Tursku, onda se postavlja pitanje čije ćemo lekove, po kojim kriterijumima, kakvog kvaliteta, da uvozimo iz inostranstva. Naši proizvodi su sada najbolji; naše tržište, a i rusko tržište prvo veruje našim proizvodima u oblasti zdravstva i medicine.
Mogao bih još mnogo da vam pričam i da obrazlažem zašto je ovo dobro. Najkraće što bih mogao da objasnim je to. Ako ukinemo Kancelariju za pridruživanje EU smanjićemo 78.947.000 dinara priliva.
Vi ste odbili moj amandman, kao i amandman mog kolege Dejana Mirovića. U obrazloženju Vlade kaže se – amandman se ne prihvata iz razloga što je Kancelarija za pridruživanje EU, kao stručna služba Vlade, osnovana Uredbom o osnivanju Kancelarije za pridruživanje EU („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 75/05, 63/06 i 65/06) i samim tim ova služba je budžetski korisnik za čiji rad se sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.
Ako nešto nije dalo rezultate i nema nikakvih rezultata, niti mi imamo koristi kao Srbija, vi ćete uvek da naznačavate da mora da im se daju sredstva iz budžeta i da je to po zakonu. Vi morate uvek da dajete njima određena sredstva iz budžeta. Ovo je očito nešto što je loše, što nema nikakvih rezultata; to treba jednostavno odbaciti i uštedećete pare poreskim obveznicima Srbije.
Drugo, sami ste rekli da su to stručne službe. Kada su tako stručne službe, zašto plaćate ovolike usluge po ugovoru? Ako plaćate nekoga za usluge po ugovoru, neka druga fizička ili pravna lica, ovde ste u koliziji sami sa sobom. Ako je tako stručno, što nisu onda sami to odradili sve?
Samo bih da nastavim što se tiče ovog dela i Evropske unije i konkretno pitam gospodina ministra – šta građani Srbije imaju od ove Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji? Šta građani Srbije konkretno imaju od Evropske unije? Jednu lepu priču koju vi pakujete, propagandnu priču za izbore. Nema Srbija ništa od Evropske unije, niti Evropska unija želi Srbiju. Evropska unija hoće da mi budemo jedna obična kolonija, gde je najjeftinija radna snaga; bićemo bukvalno sirovinska baza; zbog ovih silnih zaduženja upašćemo u dužničku krizu i onda ćemo biti sirovinska baza; eksploatisaće se nešto malo zbog niske cene rada i biće najpovoljnije za sve ostalo što radimo. Od ove kancelarije koristi imaju jedino zaposlena lica, vi iz DSS-a i vaši koalicioni partneri.

Da li još neko želi reč? Ne.
Na član 5. razdeo 3 amandman je podneo narodni poslanik Nenad Milić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 26. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. razdeo 3 amandman je podneo narodni poslanik Jovan Damjanović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 26. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. razdeo 3 amandman je podneo narodni poslanik Milan Nikolić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milan Nikolić.

Poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, podneo sam amandman na član 5. razdeo 3 koji se odnosi na funkciju 110 - Služba Koordinacionog tela Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa.
Amandmanom se predlaže povećanje sredstava u ekonomskoj kvalifikaciji 463 sa 310 miliona na 650, odnosno predlaže se povećanje za 340 miliona. Amandman nije prihvaćen sa obrazloženjem da bi izdvajanje za ove namene bilo veće čak za 124% u odnosu na sredstva predviđena budžetom za 2007. godinu za ove namene. Takođe, navodi se da izvršenje rashoda u 2007. godini nije izvršeno onako kako je planirano.
Želim da podsetim da je budžetom za 2006. godinu za Službu za Koordinaciono telo za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa bilo predviđeno 650 miliona, a da je budžetom za 2007. godinu taj iznos prepolovljen i nije baš najkorektniji ovaj procenat povećanja za 124% više.
Želim da podsetim samo da se radi o jednom od najnerazvijenijih područja u Srbiji. Navešću samo nekoliko tih ekonomskih indikatora. Ako uzmemo broj zaposlenih na 1000 stanovnika (podaci su iz 2005. godine, ništa se bitno nije promenilo), u Srbiji je prosečno zaposleno 1278, u Bujanovcu 165 radnika. Nacionalni dohodak po glavi stanovnika je u Srbiji 2005. godine bio 123.473 hiljade, u Bujanovcu 34.313 ili nivo nacionalnog dohotka u odnosu na prosek u Srbiji iznosi 27,8%.
U mnogim prilikama i u određenoj politici se veoma često govori o potrebi ujednačenog regionalnog razvoja Republike Srbije. Međutim, u konkretnim akcijama ne vidim rezultate i da se u ovoj godini, bilo preko sredstava Nacionalnog investicionog plana, preko drugih sredstava... Jer, priliv sredstava CHF-a, UNHCR-a se polako završava i onda ne vidimo način kako da razrešimo mnoge probleme koji na tom području postoje.
Nema novih radnih mesta, nema infrastrukture, ljudi se iseljavaju. Imamo mesne zajednice ili sela gde ljudi ne mogu dostojno da sahrane svoje pokojne jer nemaju uslova da obezbede puteve do mesta gde treba da ih sahrane.
Mislim da je ovo ozbiljan problem. Razumem ministra što daje ovakva obrazloženja, ali ona su nedovoljna i ne vidi se rešenje problema.
Moraju se preduzeti posebne mere, da se posebno ti regioni, opterećeni mnogim drugim problemima, nađu na dnevnom redu i što pre da se razreše problemi. Iseljavanje je prisutno; Srbi se masovno iseljavaju, iseljava se i šiptarsko stanovništvo, ali delovi porodica, Srbi prodaju kuće i oni se više ne vraćaju na to područje. Mislim da je stanje dosta alarmantno i da bi morale da se preduzimaju konkretne mere što se tiče razvoja, pre svega, infrastrukture, ali i otvaranja novih radnih mesta, da bismo mogli stanovništvo na tim prostorima da zadržimo, inače ćemo imati situaciju da nam taj prostor ostane prazan, a radi se o veoma trusnom području.
Molim da se u danu za glasanje razmisli o mom predlogu i da glasamo za moj amandman. Hvala lepo.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodine Albijaniću, moram da vam se zahvalim na mogućnosti koju ste nam dali da za ovaj amandman koji smo propustili iskoristimo ovu priliku da se javimo po ovom amandmanu i da odgovorimo.
Amandman koji je podneo narodni poslanik Nenad Milić na član 5. Predloga zakona glasio je – u članu 5. razdeo 3, glava 3.6 menja se broj 14.993.000. Taj amandman je odbijen uz jednu opštu konstataciju, koja je u skladu sa zakonom, da ovo povećanje izdataka nije obuhvatilo i stavku gde bi se umanjio taj iznos.
Suština je u tome da je ovde u pitanju Savet za borbu protiv korupcije. Šta god da je ovde bilo napisano i ko god da je ispoštovan, naravno da ovaj amandman ne bi prošao. Kao i svi vi, i ja sam video koji je jedini amandman prošao od narodnih poslanika, što je čista demagogija, ali nećemo o tome ovom prilikom.
Hteo sam da kažem da je suština u tome da smo i danas čuli da je Savet za borbu protiv korupcije organ koji je osnovala Vlada i koji je zadužen da se bori protiv korupcije, pre svega u okviru ovog sistema. Pre neki dan sam napomenuo da smo dobili pismo od Evropske komisije s kojim je upoznat, pretpostavljam, i ministar Cvetković, znam da je potpredsednik Vlade gospodin Đelić upoznat sa tim pismom Evropske komisije, da ne možemo očekivati strana ulaganja zbog veoma visokog stepena korupcije u samom sistemu postojanja monopola.
Dođemo u situaciju da pravimo budžet i, maltene, jedini razdeo koji se smanjuje, odnosno jedini koji je dobio manje para u odnosu na prošlu godinu, to je Savet za borbu protiv korupcije. Verujem da građanima to dosta govori, pošto znamo da u ovoj skupštini nije postojala volja da se osnuje anketni odbor za ispitivanje monopola od strane jedne kompanije.
Isto tako, neki koji su davali podršku toj kompaniji u istom momentu su pretili Savetu za borbu protiv korupcije da će biti ugašen i da će biti zamenjen nekim drugim organom.
Čuli smo u toku današnje rasprave o amandmanima, kolega Batić je napomenuo da je tačno da je Savet za borbu protiv korupcije tražio ova sredstva iz prostog razloga što je prethodno dobio dopis, odnosno pismo od Ministarstva da ne mogu da traže više i da su ovo jedina sredstva koja će im biti dodeljena. Oni su sami i ranije navodili zbog čega im trebaju ta veća sredstva i potpuno je neopravdano da jedini koji je dobio manje para... Mislim da je Uprava za izdržavanje zavodskih sankcija dobila manje para nego prošle godine; isto tako, i Savet za borbu protiv korupcije.
Gospodine Cvetkoviću, znam da to nije vaša ideja, ali mislim da je potpuno neprimereno da u situaciji kada se zalažemo... Jedno od osnovnih šest načela koje je ovde izneo premijer Koštunica bila je borba protiv korupcije.
Danas kada treba da se glasa, ili ovih dana, za budžet, svedoci smo da je Savet za borbu protiv korupcije dobio manje para nego prošle godine. Da li su to oni loše radili posao ili u ovoj zemlji nema korupcije?
Molio bih vas, ako postoji ikakva mogućnost, da se još jednom razmisli i da se ovom savetu omoguće sredstva kojima će moći da radi svoj posao još bolje. Isto tako ste i Državnoj revizorskoj instituciji dali manje para nego što su tražili.
Znači svi oni koji treba da se bave kontrolom u ovoj zemlji, kako kontrolom korupcije, tako kontrolom kako se troše budžetska sredstva, to je Državna revizorska institucija, dobijaju manja sredstva nego što su tražili. Verujem da su i poslanici ovde svesni da to nešto govori o karakteru ove vlasti, a duboko sam ubeđen da i građani to prepoznaju.
Žalosno je što smo u takvoj situaciji da u zemlji gde je tako visok stepen korupcije umanjujemo sredstva onima koji su pokazali veliku hrabrost u proteklom periodu, protiv kojih se podnose krivične prijave, i da ih onemogućavamo da rade na najbolji mogući način. Hvala vam, gospodine Albijaniću, još jednom na razumevanju.

Hvala, gospodine Maraš.
Da li se još neko javlja za reč povodom amandmana narodnog poslanika Milana Nikolića?
Narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite, gospodine Halimi.

Hvala, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, kao i prošli put ja ću da podržim amandman koji je podneo gospodin Nikolić.
Doduše, ja imam amandman na isti član, ali koristim ovu priliku da iznesem sledeće: Koordinaciono telo prilikom sastavljanja predloga Vlade na ovu poziciju u ovogodišnjem budžetu i ovom budžetu za narednu godinu apsolutno nije konsultovalo potpredsednike skupština, koji su ujedno predsednici opština Preševo, Bujanovac i Medveđa. Ako se radi budžet i taj deo koji se tiče striktno ovog područja, ove tri opštine koje su obuhvaćene vladinim programom, red je bio da se ipak konsultuju legitimni predstavnici ovih opština i da se na osnovu toga uradi predlog koji ide Vladi i predstavlja se Skupštini. To ni u junu ove godine, ni sada, nažalost, nije učinjeno.
To govori u prilog žalbama koje se čuju iz ovog područja o nametnutoj reorganizaciji Koordinacionog tela, u toku avgusta, o nedostatku volje da se sa legitimnim predstavnicima ovog područja radi zajedno na rešavanju životnih problema. A 2000. i 2001. godine nije bila takva situacija. Sećate se, imali smo poziv koji je bio upućen političkim predstavnicima na terenu i međunarodnoj zajednici da zajedno sa obe vlade reše taj problem i krizu koja je u to vreme vladala. Sad se ponašamo komotno, čak ni predsednici nisu važni, ni opštinska veća nisu važna, nego neko iz Beograda to izdiktira i ima neku svoju strategiju, koja ne odgovara zahtevima i potrebama građana na tom području.
Ako ovaj amandman ima taj pravni osnov, približan je predlogu koji sam podneo, red bi bio da ovaj put Skupština ima daleko više sluha nego što je bilo u junu ove godine. Ova problematika je veoma osetljiva. Treba da se valjano i ozbiljno rešava, a ne da gradimo Potemkinova sela i da samo dižemo galamu o ko zna kakvim fantastičnim sredstvima koja su usmerena ka ovom ili onom području.
Nismo u stanju da damo analizu za javnost i da vidimo šta je ulagano, gde je ulagano, koliko, koji su rezultati, na kraju krajeva. Ove opštine su najnerazvijenije. Šta ako je opet stopa nerazvijenosti iznad 70%? Dajte da konačno ozbiljno razgovaramo o ovoj temi.

Da li se još neko od narodnih poslanika javlja za reč? (Ne.)
Reč ima ministar finansija gospodin Mirko Cvetković.

Dame i gospodo, ukratko ću se osvrnuti na neka pitanja i konstatacije koje su izrečene i dati neke odgovore i svoje stavove. Govorim o onome što je bilo celog jutra, tako da ću možda pomenuti nešto što je već zaboravljeno.
Bila je izneta konstatacija da hartije od vrednosti predstavljaju novu emisiju i da onaj ko izdaje hartije od vrednosti, a misli se na državu, u stvari, štampa dodatna sredstva, što direktno izaziva opasnost od inflacije. Ta konstatacije je netačna. Zapravo je obrnuto. Kada Narodna banka prodaje svoje papire, ona to čini, zapravo, da bi povukla likvidnost sa tržišta.
Faktički, to je mehanizam koji je suprotan novoj emisiji, jer oni to zovu sterilizacija, a u suštini se povlače pare sa tržišta, a ne ubacuju se nove. To je jedan od glavnih mehanizama upravo za zaustavljanje inflacije i održanje kursa.
Kada se radi o papirima od vrednosti koje štampa Republika, koje izdaje i prodaje, to su zaista minorne količine, a one u osnovi znače povlačenje sredstava koja se možda i troše za neke namene, ali zato se ne troše od strane onih koji su kupili papire i time se ne deluje inflatorno.
Drugo, bilo je pitanje vezano za otplatu, da li je ona potrošnja, nije potrošnja itd. To je pitanje koje je dosta stručno. Želeo bih da kažem, ne upuštajući se u neka detaljna objašnjenja, da se sama otplata glavnice kredita ne smatra delom redovnog troška, što oni koji znaju mogu da vide i u bilansima, kada se radi na nivou pojedinačnih preduzeća, a ne samo u bilansima državnih budžeta. Dakle, kamata na dugove - da, ona jeste trošak, a sama otplata, odnosno vraćanje glavnice nije trošak.
Bilo je pitanje uprave za javni dug, obaveze osnivanja, zašto nije osnovana i da li tu sada imamo neku manjkavost vizavi potrebnih informacija vezanih za javni dug. Želeo bih da kažem da je tačno da postoji zakon kojim se ustanovljava obaveza osnivanja uprave za javni dug, ali isto tako je tačno da taj zakon ne precizira trenutak kada je nužno da to stupi na snagu, tako da je moguće premostiti određeni period, što je u životu i urađeno.
Zapravo, radi se o tome da u okviru Trezora postoji Sektor za javni dug i on de fakto vrši funkcije uprave za javni dug. Zašto uprava nije osnovana? Upravo iz razloga koji su ovde bili navedeni. Dakle, uprava za javni dug biće, kada bude osnovana, jedna veoma ozbiljna institucija, koja će se baviti ozbiljnim poslom koji će obuhvatiti delatnosti kojima se sada bavi Sektor, ali napraviti i korak dalje, pošto ćemo se mi polako pojavljivati i sa mogućnošću izdavanja državnih papira, niskokamatnih, koji će možda izaći i preko granica ove države. Zbog toga je funkcija uprave za javni dug vrlo ozbiljna i nije moguće formirati je od nule, nego u momentu kad bude formirana u roku od 24 sata ona mora da bude potpuno operativna.
Zbog toga se krenulo sa idejom da se u okviru Trezora formira jedan sektor koji će imati funkcije uprave za javni dug i on će se kadrovski i na drugi način ojačavati. Kad bude dovoljno snažan on će se transferisati u upravu. Time će se omogućiti kontinuitet rada bez problema koji uvek prate institucije koje osnivate, pa nemaju kadrove, nemaju ekspertizu, nemaju opremu itd. Inače, radi informacije, naš plan je, otprilike, da bi ona mogla da se oformi u 2009. godini, ali za sada postoji vrlo ozbiljan sektor u Trezoru koji te poslove obavlja.
Drugo, bilo je postavljeno pitanje vezano za sam budžet, a i za izjavu koju sam dao, a to je da naša najveća pojedinačna obaveza jeste obaveza vraćanja građanstvu utrošene stare devizne štednje. Kritika je bila zašto nije obrazloženo ko je kriv, ko nije kriv itd. Prosto želim da kažem da budžet nije optužnica. Znači, u budžetu se, kao dokumentu, ne istražuje ko je potrošio, niti se pokreću bilo kakva kvalitativna pitanja, već budžet otkriva jednu golu činjenicu i ja sam tu golu činjenicu izrekao - da je u budžetu najveća stavka našeg pojedinačnog duga isplata stare devizne štednje građanima. Da li je ona potrošena na pravilan način, nepravilan, da li je kriv ovaj ili onaj, u budžetu o tome nema reči. To su stvari drugih analiza, o kojima možemo razgovarati, ali svakako ne u okviru ove tačke dnevnog reda.
Dalje, bilo je pitanje vezano za Upravu za javne nabavke i uopšte njene pozicije i navodne namere da joj se oduzme njen nezavisan status i da se usisa u Ministarstvo finansija. Moram da kažem da mi je jako žao što su se u javnosti pojavili izvesni različiti stavovi vezani za Upravu za javne nabavke. Međutim, normalno je da postoje različiti stavovi u trenutku kada vi imate internu raspravu. Meni je čudno i žao zašto su na tom nivou ti stavovi sada izašli u javnost, umesto da se zauzmu vladini stavovi, pa tek onda izađe u javnost. Prema tome, u ovom trenutku nije zauzet vladin stav ni da će ona biti usisana u Ministarstvo, ni da neće, već su razgovori na stolu i prerano je zaključivati ili se stavljati na jednu ili na drugu stranu u vezi sa tim pitanjem.
Sledeće pitanje vezano za budžet odnosilo se na definiciju 7%, Vojvodina itd. Želim da kažem, kada se kaže budžet, da ta definicija nije dobra i kada vi kažete 7% od budžeta, vrlo je problematično šta to znači.
Naime, sam naziv budžet, to sam već jednom komentarisao, jeste ime za jedan sistem državnih računa, kao što kažete, recimo, finansijski izveštaj, kada se radi na nivou preduzeća. Sad zamislite da vam neko kaže da treba 7% da primenite na finansijski izveštaj. Naravno, to ništa ne znači, jer taj finansijski izveštaj ima u sebi i prihode i rashode i anekse itd. Na sličan način i budžet ima svoju prihodnu stranu, ima rashodnu, ima iznad crte, ima ispod crte, ima kredite, ima garancije, ima ovo, ima ono. Ima i obrazloženje.
Jednom sam se našalio i rekao - kako ćete na tekst da primenite 7%? Zbog toga je potrebno jasnije opredeljenje šta je to budžet i koja je ta osnovica praktično, jer se ovde ne radi samo o Vojvodini. Postoje još neke druge stavke gde se to što se zove budžet smatra kao osnovica. Mi u ovom trenutku imamo pravnu prazninu, ne postoji oficijalni dokument, zakon gde se daje jasna definicija šta je ta osnovica.
Uvažavajući tu činjenicu mi smo dali predlog u okviru Zakona o budžetskom sistemu, koji je na dnevnom redu ove sednice, pa će se tu već pojaviti ta definicija i iz te definicije će se izvesti odgovarajuće cifre, koje smo mi ovde budžetirali. Smatramo da će na osnovu toga biti, prvo, nedvosmisleno, a drugo, da će budžet Republike u potpunosti ispuniti obaveze iz Ustava koji ima prema Vojvodini.
Konačno, hteo bih da se osvrnem na protivgradne rakete, ali i na još jedan niz stvari koje su sistemski slične, mada nemaju veze sa raketama. Osvrnuo bih se na sledeći način: ne znam šta su protivgradne rakete, nisam ih nikada u životu video. Da li su dva komada po jednom mestu dovoljna, ne znam. To znaju oni koji planiraju sredstva u budžetu. Prema tome, nemam ništa protiv toga da se izvrši izmena, naravno, uz saglasnost tih koji planiraju, a to su resorni ministri. To je moj odgovor na sve predloge koji kažu - smanjite ovde ovoliko, a ovde povećajte.
Sa stanovišta Ministarstva finansija, mi imamo poverenja da su resorni ministri, odnosno oni koji su zaduženi kao korisnici, dali i usaglasili predlog sa stanovišta njihovih prioriteta i da bi drugačija preraspodela te prioritete pomerila. Zbog toga su i amandmani tog tipa koji su odbijeni odbijeni prosto zato što nije dobijena saglasnost korisnika koji stoje iza svojih predloga. Ako se tokom rasprave ispostavi da je moguće postići takvu saglasnost, nema problema da ti amandmani budu prihvaćeni. Naravno, govorim samo o onima koji se nalaze u okviru ukupne budžetske cifre, koja ne sme biti promenjena. Hvala puno.