Zahvaljujem, gospodine Mrkonjiću, što ste mi dali reč pre roka.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u Srbiji banke jesu oligopoliji, a to građani mogu da pronađu na raznim sajtovima. Evo, za početak, poređenje cena 16 proizvoda u Srbiji i Nemačkoj. Molim za trenutak vaše pažnje. Zato što je ovde skup novac, skupa je kamata i na osnovu toga su formirane cene.
Dakle, jedan litar mleka u Nemačkoj košta 63, a u Srbiji 72,9 dinara; jedan litar ulja u Nemačkoj košta 60, a u Srbiji 93,90 dinara; dve litre koka-kole u Nemačkoj košta 62 dinara, a u Srbiji 89 dinara; 1,5 litra švepsa u Nemačkoj košta 81, a u Srbiji 83,90; 100 g čokolade ''Milka'' u Nemačkoj je 61,6, a u Srbiji 87,90; 100 g čokolade ''Kinder'' u Nemačkoj košta 66,3, a u Srbiji 97,90; sok od jabuke, jedan litar, u Nemačkoj košta 68,6, a u Srbiji 77,90; čaj od nane - 20 kesica, u Nemačkoj košta 30 dinara, a u Srbiji 32,50.
Videli ste kako je skupa srpska hrana. Sad, pasta za zube ''Kolgejt'' od 75 ml u Nemačkoj košta 116 dinara, a u Srbiji 122,9; sapun u Nemačkoj košta 23, a 43 u Srbiji; deterdžent ''Persil'', 2 kg, u Nemačkoj košta 376, a 452,9 u Srbiji; deterdžent ''Arijel'' od 2 kg košta 389 u Nemačkoj, a 465 u Srbiji; šampon ''Nivea'' od 250 ml u Nemačkoj košta 194, a 209,90 u Srbiji; mleko za telo ''Nivea'' od 250 ml u Nemačkoj košta 256, a 314,20 u Srbiji; dezodorans ''Fa'' košta 77 u Nemačkoj, a 178,9 u Srbiji, itd.
Uvažene dame i poštovana gospodo, ovo je cena novca u Srbiji. Dakle, u svaki od ovih proizvoda ugrađena je enormna bankarska kamata onih koji posluju. Ovo jeste istina. Dakle, najskuplji novac u jugoistočnoj Evropi danas je u Srbiji.
Nijedna od banaka u Srbiji koja posluje kao strana banka to, u stvari, nije. Ona je srpska banka, odnosno banka Srbije sa stranim imenom. Pokušajte, sto puta smo navodili taj primer, otvorite račun kod bilo koje banke u Srbiji – ''Rajfajzen'', bilo koje, pa otiđite u Austriju, ili ''Sosijete ženeral'', pa otiđite u Francusku i probajte da s tog računa nešto platite, reći će vam da ste nepostojeći klijent. To je istina.
Ja ovde samo polemišem s onima koji tvrde nešto što ne stoji. Zahvaljujem gospođi Tabaković koja mi je dala dobar šlagvort za ovu temu. Da se ne javljam po Poslovniku, dozvolite da se obratim javnosti, na osnovu pisma koje je ''Studio B'' uputio svim šefovima poslaničkih grupa: ''Ovim putem želimo da vas obavestimo da je gotovo 90% zaposlenih ''Studija B'' podržalo inicijativu da ''Studio B'' bude izuzet iz privatizacije, tj. da u budućnosti ostane gradski javni servis, čiji bi osnivač bila Skupština grada ...''.
Obaveštavam zaposlene i menadžment ''Studija B'', u ime SPS, da se u skupštinskoj proceduri nalazi i danas izmena i dopuna Zakona o radiodifuziji kojom SPS traži da se svi elektronski mediji izuzmu iz privatizacije. U skupštinskoj proceduri se nalazi još jedan sličan akt, koji su podnele manjinske stranke, da se izuzmu iz privatizacije elektronski mediji u opštinama i gradovima gde postoje nacionalni saveti, odnosno nacionalne manjine. Dakle, i pored toga što nas ''Studio B'' ne podržava, mi podržavamo ''Studio B'' i zalažemo se da se on i svi elektronski mediji u Srbiji izuzmu iz privatizacije, a da se privatizovani elektronski mediji, čiji su osnivači bili opštine, gradovi, pokrajine, Republika Srbija, vrate u prvobitno stanje.
Dakle, mi nismo zavredili čak ni da ''Studio B'' objavi vest kada smo u Skupštini Srbije ovim povodom organizovali konferenciju za novinare, a mi smo, promovišući četiri zakona koja smo pustili u proceduru, rekli, između ostalog, i to da se zalažemo za to da se elektronski mediji izuzmu iz privatizacije, jer to piše u našem političkom programu.
Dakle, pozivam gospodina Timofejeva i Sindikat zaposlenih u ''Studiju B'' da pogledaju ovo što smo pustili u proceduru. Danas ćemo ih o tome službeno obavestiti, poslaćemo im kopiju predloga izmena i dopuna Zakona o privatizaciji, odnosno radiodifuziji, gde mogu da se uvere da je ovo što govorim potpuno tačno.
Želim i ovo da im poručim, kasno su se setili. Zdušno su podržavali kompletan projekat privatizacije, a kada je red došao na njih, učinilo im se da to i nije baš najbolje rešenje. Nažalost, krivo, što bi rekla ona čuvena reklama od pre deset godina.