Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 97 narodnih poslanika, odnosno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2008. GODINU, SA PRATEĆIM DOKUMENTIMA (nastavak u pojedinostima)
Na član 5. razdeo 5. amandman je podneo narodni poslanik Slavko Jerković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 5. razdele 8. i 12. amandman je podneo narodni poslanik Amdžad Migati.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 26. stav 1. Zakona o budžetskom sistemu.

Opšte je poznato da je budžet ogledalo ponašanja Vlade prema nacionalnim interesima. U svom amandmanu sam hteo da ukažem na jedan aspekt ponašanja Vlade prema nacionalnim interesima, a pre toga bih hteo da pokažem još jedan aspekt. Međutim, mene je neprijatno iznenadilo obrazloženje koje je dao Zakonodavni odbor – zašto amandman nije pravno moguć.
U obrazloženju kažu da to nije u skladu sa Predlogom zakona o budžetu, koji još nismo ni usvojili, a oni ga već primenjuju. To je veliki skandal. Čuo sam za ministra Kneževića koji je odluku dao po Predlogu zakona.
Ne razumem kako može Zakonodavni odbor tako da se ponaša? Odbor smatra da nije u skladu sa članom 26. stav 1. Zakona o budžetskom sistemu amandman koji je na član 5. Predloga zakona podneo narodni poslanik Amdžad Migati – piše crno na belo.
(Mirko Cvetković, s mesta: To je važeći Zakon o budžetskom sistemu.)
Važeći zakon? Dobro, izvinjavam se.
Idemo sad na to kako se Vlada Srbije ne zalaže za nacionalne interese. Prvo, rušenjem institucija kroz budžet, drugo, jačanjem moći tajkuna kroz bankarski sistem.
U budžetu koji smo usvojili prošle godine, u stavu 1, za razdeo 1 – za Narodnu skupštinu je bilo 3 milijarde 600. U novom predlogu budžeta stoji – za Skupštinu, 2 milijarde 160. Znači, oni odobrili milijardu i po.
Ako su smanjili za 40% budžet Skupštine, bilo bi to dobro, srpski radikali bi to prihvatili ukoliko bi se to odnosilo na sve ustanove, odnosno na čitav sistem administracije, da smanje budžet za toliko, da bi ulagali u investicije, da bi Srbija bila obogaćena, a ne osiromašena. Međutim, to nije slučaj, nego se budžet svuda povećava, negde čak i tri puta. Znači, 300% je povećan budžet.
Sad bi ministar rekao – znate šta, niste trošili vaš budžet, odnosno budžet Skupštine prošle godine. To jeste tačno, zato što nismo radili, zahvaljujući vama, sedam-osam meseci. Skupština nije radila skoro do jula.
Zašto ste uneli to smanjenje? Da biste srušili ugled institucije Narodne skupštine, da biste ojačali ugled Vlade, koja je pod kontrolom Narodne skupštine.
Vaši mediji stalno kritikuju Narodnu skupštinu, stalno govore ružno o Narodnoj skupštini i poslanicima, a to nije tačno, jer niko ne kaže da poslanici imaju najmanje plate u odnosu na funkcionere koji su izabrani na funkciju, da oni dobijaju čak manje od nekih radnika u Skupštini.
Ima oko 100 radnika u Skupštini koji primaju više od narodnih poslanika.
Pre tri meseca, postavio sam poslaničko pitanje Vladi Srbije – kad će da usvoji zakon o platama izabranih funkcionera i službenika?
Siguran sam da nikada nećete doneti taj zakon. Zašto? Da biste mogli da manipulišete kroz to, jer ovo je vama jedna vrsta uštede. Stvarate takav zakon, po svetskim standardima, po kojem predsednik Skupštine, predsednik Republike, predsednik Ustavnog suda, narodni poslanici, sudije Ustavnog suda imaju plate najvećeg ranga, pa idu sve niže.
Ovakvim zakonom ćete uštedeti nekoliko milijardi dinara i uložićete gde treba za razvoj investicija u budžetu. Međutim, vama ne pada na pamet da to radite, nego i dalje ugrožavate i ugled Skupštine, i poslanike, odnosno celokupan sistem.
U vašem budžetu, Kabinetu ministra, Kabinetu potpredsednika, povećana su sredstva za tri puta; prošli budžet je imao 36 miliona, sada ima 91 milion. Kabinet potpredsednika je tri puta povećao svoj budžet. Zašto nema odgovora?
Ima jedno interesantno zapažanje. Gospodin Đelić nam stalno govori kako on radi, kako je sve stekao radom, a evo kako stiče - budžetom, tri puta je veći nego prethodni. On deli budžet u korist svojih službenika. Tu nećemo naći odgovor. Ministar neće moći da nam odgovori zašto je to urađeno.
Kad smo predložili taj amandman, naš cilj je bio da povećavamo imovinu Republike Srbije, da ulažemo u kupovinu dobara, npr. rezidencija, ambasada u inostranstvu, koje su samo u korist države, a kroz tu kupovinu dugoročno će se uštedeti veoma velike pare u budžetu, jer je Ministarstvu inostranih poslova veliki izdatak kirija koju plaća za ambasade, rezidencije, itd.
Međutim, šta oni tu rade? Oni tu smanjuju, prema prethodnom budžetu, stavku 511 koja je namenjena za zgrade i građevinske objekte u Ministarstvu inostranih poslova, a povećavaju nekoliko puta sredstva namenjena za dokapitalizaciju Komercijalne banke itd.
Šta to znači, faktički? Faktički, mi uzimamo pare koje smo ostavili za kupovinu, dajemo ih tzv. našim bankama, koje nisu naše, tobož, dokapitalizujemo, pa posle privatizujemo te banke, uzimamo od iste banke kredite, njima damo kamatu i tako povećavamo njihov kapital.
Nije slučajno, npr. u ovom budžetu, vraćanje dugova Komercijalnoj banci, kupovina zgrade za ambasadu u Briselu.
Zašto ste stavili pare za dokapitalizaciju ove banke, a niste za te pare kupili zgradu Ambasade u Briselu?
Imate gotovinu, nemojte tamo da uložite. Umesto da uzmete kredit i platite kamatu na taj kredit, tobože naša, a tuđa banka, pa odmah da uštedimo na tome, da uštedimo na kamati, koja nije mala, i tako svake godine uzmemo u obzir da kupimo jednu zgradu, jednu ambasadu, rezidenciju, čime povećavamo imovinu Republike Srbije u inostranstvu. Vi znate da nekretnine svuda u svetu rastu, ne gube na vrednosti. Čak i kamata koja se dobije, recimo, kod naše banke, mnogo je manja nego dobit od povećanja cene nekretnina.
To je čista ekonomska logika, ali vam ne pada na pamet da u taj budžet idete čisto ekonomskom logikom, nego hajde, opet, da prođemo taj nacionalni interes, da pojačamo funkcije države, odnosno Vlade, protiv Narodne skupštine, da ne govorim o Vojsci, da ne govorim dalje, jer ta dva primera su jasna i glasna, da biste ojačali njihov uticaj, da budu samostalni.
Kakva Skupština, kako da vrši kontrolu Vlade - jok. Ona zavisi samo od Vlade, Skupština mora takva biti, jer Vlada i njeni mentori tako žele. Da li je to u skladu sa sadašnjom politikom koja se sprovodi? Ako je Skupština slaba, onda će svi sumnjivi političari da prođu. Recimo, nezavisnost Kosova - svi sem LDP-a su protiv. Da se vratimo godinu dana ranije i da analiziramo izjave sadašnjih političara, koji su rekli, sećate se, da je to neminovnost, da je to realnost, šta je tu strašno, bar ćemo zajedno da budemo u EU, koja otima Kosovo.
Da bi Skupština ćutala, treba da ima što manje sredstava za rad, da poslanici ne mogu da deluju samostalno, da imaju svoju misao, da budu slobodni i nezavisni od diktata Vlade.
Kroz budžet vi diktirate rad Narodne skupštine, ali povećavate kredite koje uzimamo, dajete više kamate tamo gde ne treba i smanjujete mogućnost da kupimo nekretnine za objekte spoljnih poslova u inostranstvu. Kakav vam je taj budžet? Šta hoćete sa tim?. Predložio sam vam kako da skratite troškove.
Još jednom tražim odgovor od ministra i predsednika Vlade - kada će već jednom da usvoje zakon o platama izabranih funkcionera i sve da ide redom, prema svetskim standardima, da ne bude da neki direktor jednog Vladinog preduzeća, recimo, kolega je juče to rekao, da direktor "Službenog glasnika", koji je bio naš kolega do skoro, prima tri puta veću platu. Kako je to moguće?
Gospodine Todorović je pričao o jednoj cifri, ali mi ćemo da tražimo i dalje od Administrativnog odbora da nam Vlada dostavi podatke o plati i predsednika Republike, i ministara, i pomoćnika ministara, državnih sekretara, svih koji su zaposleni, savetnika predsednika Republike, da vidimo koliko para tamo ide, da to skratimo u korist investicija, u korist kupovine dobara koja bi uvećavala imovinu Republike Srbije.
Prema tome, mene ne čudi taj budžet.
Kao što su sve naše kolege rekle, to je budžet koji nije u skladu sa nacionalnim interesom Srbije, nego samo želi što više da smanji bogatstvo dobara koje ima država Srbija, a što više da povećava kredite, dugovanje Srbije, kako bi, polako ali sigurno, otišla u dužničko ropstvo tih mentora u inostranstvu, koje predstavljaju, između ostalog, ovde te strane banke, koje ste vi stvorili na račun uništenja domaćih banaka.

Da li se još neko javlja za reč povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 5. razdeo 9. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 26. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Saša Valjarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, kolega Božidar Delić, u ime Poslaničke grupe SRS-a, podneo je amandman na član 5. razdeo 9, funkcija 210, ekonomska klasifikacija 511 - zgrade i građevinski objekti.
Od 2000. godine, kada je došlo do promene vlasti i imenovanja novog ministra odbrane, a to je bio sadašnji predsednik, gospodin Tadić, došlo je do urušavanja Vojske, pa je veoma malo sredstava iz budžeta Republike Srbije izdvajano za izgradnju stanova i za rešavanje stambenih problema, tako da ima velikih problema s oficirima koji danas žive u kasarnama, gde su odvojeni od porodica, gde su svi objekti, koji su i ranije bili u funkciji, u takvom stanju da je to velika bruka i sramota za današnju Vojsku Srbije.
Međutim, tome nisu krivi oficiri, već je kriva vlast koja upravlja ovom državom i koja treba da izdvoji sredstva za opremanje i za obučavanje Vojske.
Što se tiče EK 511, gospodin Delić, narodni poslanik SRS-a i potpredsednik Skupštine Srbije, dao je predlog da se u koloni 6 iznos: "1.658.350.000" zameni iznosom: "2.820.875.773" dinara, a u koloni 8 iznos:
"2.202.350.000" zameni iznosom: "3.374.875.773" dinara, tako da bi se u narednom periodu mogao rešiti veliki problem izgradnje stanova za pripadnike Vojske Srbije.
U ekonomskoj klasifikaciji 512, narodni poslanik Božidar Delić dao je predlog da se u koloni 6 iznos, predviđen u projekciji budžeta za 2008. godinu, od 7.651.000.000 zameni iznosom od 12.651.000.000 dinara, a u koloni 8 - iznos „7. 941.000.000“ zameni iznosom “12. 941.000.000.
Svako ko je proteklih nekoliko godina obilazio pripadnike Vojske Srbije, s obzirom na to da je došlo i do reorganizacije, da su mnoge jedinice u međuvremenu izvršile reorganizaciju, video je da su sva oprema i mašine kojima raspolaže današnja Vojska Srbije u veoma lošem stanju. Poslanici SRS-a su o tome govorili i kada je bio Zakon o odbrani na dnevnom redu, pa smo ukazivali na mnoge propuste i u vreme kada je ministar bio Tadić, i kada je bio Davinić iz G17 plus, i sada, kada je aktuelni ministar iz Demokratske stranke, Šutanovac.
Često imamo prilike da budemo pozvani, kao predstavnici političkih stranaka, na polaganje zakletve vojnika Republike Srbije. Kada posle toga kada obilazimo kasarnu i opremu koja je na samoj pisti prikazana, vidimo da je to veoma zastarela oprema, da se vodi i dalje briga o njoj, ali s takvom opremom i s takvim oruđem teško da Vojska Srbije može da funkcioniše i da odgovori adekvatno, kada za to bude bilo potrebe.
Zbog svih tih stvari i uočenih velikih propusta u funkcionisanju Vojske Srbije, kolega Delić je predložio da se iz budžeta izdvoje mnogo veća sredstva i da se reši veliki problem izgradnje stanova za Vojsku Srbije, kao i opremanje Vojske Srbije, da bi Vojska Srbije mogla da zadrži onaj ugled koji je imala godinama, a ne da bude, kao sada, u jednom od najlošijih stanja od kada postoji.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Saši Valjareviću.
Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? Izvolite, kolega Stupar.
Ima reč narodni poslanik Dušan Stupar.

Gospodine ministre, da budžet niste predvideli kako treba, to je sigurno, kao i da niste upoznati sa situacijom u vezi sa Vojskom.
Prilikom razmatranja Zakona o Vojsci, gospodinu Šutanovcu sam izneo podatak o dugu koji ima država prema vojnim licima i nekoliko udruženja, koji su podneli sudsku tužbu.
Vi ste, gospodine ministre, u ovoj stavci za isplate ličnih dohodaka predvideli sumu od 18 milijardi 381 milion i 680 hiljada dinara. Međutim, prema podacima koje smo dobili, ovde se radi o peticiji koja je upućena predsednici Vrhovnog suda Srbije i tu se nalaze ukupno četiri udruženja koja su pokrenula, čak, sudski spor. Oni će to svoje pravo ostvariti preko Strazbura.
S druge strane, imamo peticiju preko pet hiljada porodica koje su dislocirane i nalaze se na teritoriji Srbije, tako da vi u ovom budžetu niste imali podatak kolika je obaveza države koja je nastala u periodu između 2001. i 2006. godine.
Prilikom obrazlaganja amandmana, kada smo razmatrali Zakon o Vojsci, gospodine ministre, prema podacima koje su utvrdili sudski veštaci u trajanju ovog postupka, u ovih nekoliko godina, iz budžeta, u kom su bila predviđena sredstva za isplatu ljudi koji su radili, bilo da su civilna lica, bilo da su oficiri koji su radili pri Vojsci, utvrđeno je da su sredstva iz budžeta nestala, da ta sredstva nisu namenski trošena.
Godine 2000. iz tog fonda je nestalo 2,7 milijardi, gospodine ministre, 2,7 milijardi je nestalo iz sredstava budžeta. Sledeće godine je nestalo četiri milijarde, 2002. godine - dve milijarde, 2003. godine, gospodine ministre, četiri milijarde, a 2005. godine - 1,4 milijarde, odnosno ukupno preko 14 milijardi, poštovani građani, nestalo je iz budžeta, od sredstava koja su namenski bila odvojena za ljude koji su ili pripadnici Vojske ili civilna lica koja su radila u Vojsci. Praktično, to su bila obezbeđena sredstva za plate. Oni nisu uspeli to da dobiju, jer je neko potrošio ta sredstva.
Gospodine ministre, da ste imali saznanje o ovom trošku za koji država ima obavezu, vaša stavka bi bila ne 18 milijardi, nego bi ona trebalo da bude - za isplate preko 30 milijardi. Jer, praktično, ovih 14 milijardi ćete morati obezbediti u narednom periodu, pošto će oni sudskim putem dokazati da su bili u pravu. Udruženje vojnih beskućnika, gde ima 1.630 porodica, takođe je podnelo tužbu i peticiju.
Molim, gospodine ministre, da mi odgovorite da li imate saznanje da je ovih 14,1 milijarda obaveza države? Da li je vama neko dostavio da vidite da je u 2000. godini bilo 5,5 milijardi, a 50% sredstava je utrošeno samo za isplatu? Ostali smo dužni 2,7 milijardi ljudima koji su radili pri Vojsci.
Šta se dešava? Vi se ponašate, ne vi lično, cela Vlada se ponaša neodgovorno prema građanima. Ti građani su 1991. i 1992. godine, znači, u toku oružanih sukoba u Sloveniji, Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini, odlukama predsedništva Vrhovne komande oružanih snaga, zajedno sa jedinicama i ustanovama u kojima su do tada službovali, dislocirani, prekomandovani. Nisu oni odlučili gde će otići. Neko im je dao naredbu da moraju da odu. Danas se oni nalaze u Srbiji. Oni su tu, a niko o njima ne vodi računa.
Nemoguće je da kao ministar finansija nemate ovaj podatak. Kakva je to ozbiljna država kad prema svojim građanima donosite budžet, određujete sredstva, a praktično ih nigde nemate? Kada ste dolazili ovde, ne vi lično, i kada ste nam predlagali da se usvoji, odnosno da se potpiše ovaj sporazum CEFTA o trgovinskoj saradnji, vi ste onda rekli da je to sve sređeno, da to treba da se potpiše, a niste razmišljali o tome kakve su naše obaveze prema ljudima koji su živeli u Hrvatskoj, kakve su obaveze, što se tiče imovine, prema ljudima koji su živeli u Bosni i Hercegovini, ljudima koji su živeli na Kosovu i Metohiji.
Ljudi su dislocirani, žive danas ovde, a njihova imovina je ostala van teritorije Republike Srbije.
Država se ponaša kao maćeha prema tim ljudima. Oni su bili na prvoj liniji odbrane, oni su branili ovu zemlju, a danas su ovde građani drugog reda. Niko o njima ne vodi računa. Znači, molim da mi odgovorite, gospodine ministre - da li ste upoznati s ovom tužbom, da li ste upoznati s tim da država duguje 14,1 milijardu, jer ste odredili 18 milijardi i 14 milijardi stari dug? Hvala puno.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Dušanu Stuparu.
Da li neko želi reč? Ima reč narodni poslanik Predrag Mikić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ovim predlogom budžeta se odmah primećuje da niste upućeni u stvarna zbivanja i stanje u Vojsci. Ovo vam kažem, jer, prema podacima kojima raspolaže SRS, sredstva predviđena budžetom nisu dovoljna za rešavanje problema hiljade vojnih lica, građana na radu u Vojsci, tj. civilnih lica.
To su problemi koji se tiču stanova onih koji su svoj dug prema državi ispoštovali, a danas su beskućnici. Žive u napuštenim kasarnama, ugašenim dolaskom DOS-a na vlast. Mi iz SRS-a, ovim amandmanom generala Božidara Delića, želimo da vam ukažemo da izdvojite veća sredstva u budžetu i bar, koliko-toliko, ublažite probleme svih onih koji su služili ovoj našoj državi.
Pokušajte da bar u danu za glasanje ispravite onu nepravdu koju ste naneli u prethodnih par godina. Hvala.

Zahvaljujem kolegi Mikiću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik dr Rajko Đurić.

Gospodine predsedavajući, uvažene dame i gospodo poslanici, poštovani gospodine ministre, moja stranka, to jest ja ću glasati za predloženi zakon i pridružujem se mišljenju i rečima moga kolege, gospodina Balinta Pastora, kojima izražavam zahvalnost, najpre zbog toga jer ste prema nacionalnim manjinama održali obećanje.
Naravno, nisam ekonomista po struci, moja struka je filozofija i sociologija, ali za mene je budžet interesantan jer te gomilice ili, kako bi naše kolege matematičari, imamo gospodina Albijanića i gospodina Petronijevića, rekli, ti skupovi, izražavaju, pre svega, politički aspekt u ovom našem društvu, proizvodno-tehnički, naučno-kulturni aspekt, bezbednosni, pa čak i moralno-svesni aspekt. Neću o tome da obrazlažem, jer vas ne smatram krivcem, ja vam se, s obzirom na postojeće političke i, naročito, kulturno-duhovne okolnosti, divim kad možete da napravite i stvorite i ovakav plan za budžet.
Međutim, mene je naročito podstaklo jučerašnje izlaganje moga kolege Rize Halimija.
Ja mu ne zameram što traži da se dvostruko uveća finansijski plan za tri opštine. Pogledao sam juče i istražio koliko je stanovnika u opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac.
Naravno, to svako od vas može s lakoćom i na sasvim jednostavan način da utvrdi. Reč je, dakle, o otprilike 80 hiljada stanovnika, od toga je 60 hiljada Albanaca. Nemam ništa protiv ljudi koji tamo žive, ali, s druge strane, mi imamo Rome, 800 hiljada u Srbiji, 1222 naselja. Moj kolega Dragan iz DS-a zna, kaže da jedino njegova opština, Kosjerić, nema romska naselja.
Dakle, ako uporedimo 800 hiljada Roma u Srbiji sa 60 hiljada Albanaca u pomenute tri opštine, onda dolazimo do jedne neverovatne diskrepancije i pitanja da li možemo i dalje u Srbiji, u 21. veku, da imamo nacionalne manjine prvog reda, drugog reda, trećeg reda.
U nadi da će razum i, pre svega, ono što stoji u članu 1. našeg ustava ipak dovesti do svesti, ja vam još jednom izražavam zahvalnost i ostajem u nadi da će to biti iskorigovano.