Zahvaljujem dr Rajku Đuriću.
Po poslovniku, reč ima narodni poslanik Marko Milenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po članu 225. i 226. u vezi s alarmantnom situacijom u Topličkom okrugu.
Tražim obaveštenje od odlazećeg predsednika Republike Borisa Tadića i ministra odbrane Dragana Šutanovca o tome kada će rešiti problem vojnih rezervista iz Topličkog okruga koji štrajkuju već nekoliko meseci, jer im gospoda Tadić, Šutanovac i Dušan Petrović ne omogućavaju da po članovima Ustava Republike Srbije, 21, 22, 23, budu jednaki pred zakonom, da zaštite svoja prava zajamčena Ustavom, da zaštite svoje dostojanstvo, koje je ovakvim nedomaćinskim ponašanjem pomenute gospode i te kako narušeno.
Poslanici SRS-a, gospodin Božidar Delić, gospodin Momir Marković i ja smo u proteklom periodu više puta apelovali da nadležni državni organi reše ovaj problem, ali zbog takvog odnosa čelnika DS-a prema narodu nije se odmaklo dalje od početka.
Ovde se javlja još jedan problem. Pojavljuje se gospodin Batić koji, pun plemenitih osećanja, pruža rezervistima besplatnu pravnu pomoć, ali na taj način što ga jednim listom papira, koji predstavlja punomoćje, rezervisti ovlašćuju da ih zastupa, ali uz to punomoćje ide i pristupnica Demohrišćanskoj stranci Srbije, kao i Batićev savet rezervistima da bojkotuju predsedničke izbore.
Naravno, izlazak na izbore je individualna stvar svakog pojedinca, gde se građani opredeljuju prema svojim shvatanjima, afinitetima ili načinu života kojim žive, ali su rezervisti iz Kuršumlije, ponukani ''dobronamernim'' Batićevim savetima na medijima, najavili ne bojkot, već ometanje izbornog procesa.
Dakle, da pojednostavim stvari, na jednoj strani imate oštećene građane, na drugoj vrh Demokratske stranke koji im uskraćuje osnovna prava i pravo na jednakost, ali i gospodina Batića koji ih uvodi u još veće probleme, jer taj protest ne sme biti ispolitizovan i to je jedini pravi način za rešenje njihovog problema.
Građani Toplice, mislite svojom glavom, ne dozvolite da pojedinci manipulišu vama. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Marku Milenkoviću.
Da li se još neko javlja za reč povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 5. razdeo 12. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Prokić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 26. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 5. razdeo 12. amandman je podneo narodni poslanik Zvonko Mihajlović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 26. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Oto Kišmarton.

Poštovani poslanici, dragi prijatelji,
u ime SRS-a, amandman na Predlog zakona o budžetu podneo je narodni poslanik Zvonko Mihajlović.
Podneo je amandman na član 5. razdeo 12. funkcija 09, u ekonomskoj klasifikaciji 464, gde kaže da se iznos od 12.000.000.000 dinara zamenjuje iznosom od 12.639.409.000. To su iznosi koji su namenjeni za penzije poljoprivrednih proizvođača.
Građanima Srbije je poznato veliko zalaganje ove vlade od 2000. godine naovamo za poljoprivredu i za srpskog seljaka. O tome se, prilikom svake izborne kampanje, često govorilo, međutim, u praksi se dešava nešto suprotno. Što se više Vlada, odnosno stranke koje su sada u vlasti, zalažu za razvoj poljoprivrede, za pomoć srpskom seljaku, seljacima je sve teže.
Politika DOS-a i DOS-ovih vlada od 5. oktobra naovamo dovela je do potpunog osiromašenja poljoprivrednih domaćinstava.
Rezultat je prekomerni uvoz poljoprivrednih proizvoda i uvođenje poreza na repromaterijal i poljoprivredne proizvode, pa je sasvim primereno da se deo sredstava iz budžeta Republike Srbije vrati seljacima, i to kroz penzije. Vlada pomaže poljoprivrednike kroz razne vrste kredita. Međutim, nije najvažnije i najbitnije u poljoprivredi dobiti kredit, jer i ako dobiju kredit poljoprivrednici ne znaju gde bi uložili te pare, odnosno ne zna se koja je to proizvodnja koja će se na kraju ciklusa isplatiti. Nažalost, kod je situacija takva, ukoliko rodi, problem je prodati, ukoliko ne rodi, problem je što nije rodilo.
Ne postoji nikakva strategija razvoja poljoprivrede, odnosno ne postoji nikakva planska proizvodnja kako bi se usmeravali poljoprivrednici, u kom smeru da idu i šta da proizvode. Jednostavno, postoji jedno svaštarenje u poljoprivredi, gde se ne mogu postići povoljni rezultati, ne mogu stvoriti radnici akumulaciju, niti mogu zaraditi toliko para da sebi obezbede starost.
Poljoprivredna domaćinstva polako odumiru. Svako od mladih ko ima prilike da pobegne iz poljoprivrede, odlazi, jer vidi od svojih roditelja da je od tog rada veoma teško živeti.
Dakle, mora postojati planska proizvodnja kako bi se zemljoradnici, ratari, stočari mogli opredeliti šta je to što će im obezbediti profit u proizvodnji.
Što se tiče zemljoradnika, oni svoju delatnost obavljaju pod otvorenim nebom, to im je fabrika. Svaka suša ili velike žege, sve to loše utiče na proizvodnju u poljoprivredi. Vlada bi morala da uzme to u obzir jer, kažem, ljudi koji su ostarili, staračka domaćinstva, više ne mogu da se bave poljoprivredom, mladi napuštaju sela, tako da su ti stari ljudi došli na prosjački štap.
Vlada, odnosno naša država mora uticati na to, ne samo povoljnim kreditima, nego se mora napraviti neka planska proizvodnja i otkup poljoprivrednih proizvoda. To mora organizovati država, seljaci sami ne mogu, njihovo je da proizvode a mora ima se pomoći kako da se realizuje. Ranije su postojale zadruge, ali propastom poljoprivrede više ne postoji ni onaj ko će otkupiti te proizvode.
Dakle, ovim amandmanom, SRS je predložila da se iznosi za penzije poljoprivrednika uvećaju. Hvala.

Zahvaljujem poslaniku Kišmartonu.
Da li još neko želi reč? Reč ima poslanik Slobodan Maraš.

Hteo sam malo o amandmanu da razgovaram, odnosno hteo sam da kažem da je ova priča o suši i priča o poljoprivredi veoma interesantna ljudima sa severa Bačke, a znam da ovde ima poslanika koji su sa severa Bačke i da znaju kakva je situacija i kakva su obećanja dobili poljoprivrednici koji su pretrpeli velike štete od suše od ministra Milosavljevića.
Ja sam vas, gospodine Cvetkoviću, juče zamolio, pretpostavljam da ste preneli, da bi bilo dobro da dođe još neki ministar, pogotovo sada kada pričamo o poljoprivredi, da dođe i ministar Milosavljević da dobijemo odgovore na neka pitanja.
Poljoprivrednici su u toku ove godine razgovarali sa Milosavljevićem i on im je više puta rekao da će tražiti veći budžet za poljoprivredu, da će im nadoknaditi štetu. Njihovi zahtevi su bili da bude negde oko 10.000 po hektaru. Dobili su ponudu od 100 dinara po hektaru. Razgovore su obavili sa državnim sekretarom, gospodinom Milanom Petrovićem, i pomoćnicima ministara Danilom Golubovićem i Dobrivojem Surdulom. Nakon toga su bili upućeni, odnosno rečeno im je da će se u Vladi rešiti to njihovo pitanje, i to Komisija za elementarne nepogode na čijem čelu je Velimir Ilić.
Naravno, ništa od toga nije bilo. Ponovo su pokušali da uspostave kontakt s gospodinom Milosavljevićem, međutim, gospodin Milosavljević je bio veoma zauzet, malo je putovao po Evropi i po svetu, išao je na raznorazne odmore, na raznorazne prijeme, sa nekim tajkunima, ali vremena za poljoprivrednike nije imao. Uz sva njegova obećanja koja su slušali tokom ove godine, od kad je postao ministar, da će se povećati agrarni budžet, odnosno da će sva ona područja koja su bila ugrožena sušom moći da računaju na sredstva koja će ublažiti tu situaciju, nažalost, ništa od toga se nije desilo.
Gospodin Slobodan Milosavljević je razgovarao sa poljoprivrednicima koji su mu skrenuli pažnju da je oko 60 miliona dinara izdvajano za nove automobile, pa su ga zamolili da se malo povede o tome računa, da bi ta sredstva, ukoliko budu preusmerena poljoprivrednicima, na neki način mogla da ublaže to što su preživeli.
On je obećao da će na sve načine pokušati da se ta sredstva preusmere ka poljoprivrednicima, međutim, to obećanje nije ispunio. Zbog toga postoji opasnost da poljoprivrednici sa severa Bačke ponovo krenu u blokiranje puteva. Oni se osećaju veoma poniženo, iz prostog razloga što je Vlada proglasila da je stepen ugroženosti, tj. šteta od suše, za razliku od njihovih proračuna i proračuna stručnjaka koji kažu da je to oko 80, 90%, svega 10%. To em što nije tačno, em dovodi do situacije da je ugrožena njihova dalja egzistencija.
Imamo saznanje da je svega 60% predviđene površine zasejano pšenicom i sigurno možemo očekivati u sledećoj godini i nestašicu pšenice i mnogo više cene nego što bi se očekivalo. Zbog toga smatram da Vlada nije ispunila ni svoja obećanja, a ni svoju obavezu da sve one koji su stradali, sve poljoprivrednike koji su pretrpeli veliku štetu zbog suša, na neki način obešteti. To je bila njihova obaveza. Em zato što su obećavali, em zato što je bilo prostora da se proširi agrarni budžet.
Znači, povećanje budžeta za Ministarstvo za poljoprivredu od 5%, u situaciji u kojoj je Srbija bila ove godine, u situaciji u kojoj će biti sledeće godine, veoma je minimalno i mislim da je mnogo više moglo da se učini po ovom pitanju. Poljoprivrednici sigurno neće biti zadovoljni ovakvim rešenjima i možemo očekivati nove blokade na severu Bačke, i to veoma uskoro. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Slobodanu Marašu.
Da li se još neko javlja za reč od narodnih poslanika? (Ne)
Na član 5. Razdeo 12 amandman je podneo narodni poslanik Slaviša Topalović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 26. stav 1. Zakona o budžetskom sistemu.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.

Poštovane kolege, poštovani građani Srbije, ovo je, možda, jedna od najinteresantnijih, ili najindikativnijih stranica u ovom predlogu prihoda i rashoda Vlade, koji na nedovoljno transparentan način odslikava namere i ponašanje Vlade kad prikuplja i kad troši pare.
Pošto nije dovoljno transparentan, kako kažu u njihovom prikazu, potrudiću se da vam objasnim zašto je ovo najinteresantniji deo budžeta.
Ova vlada prikuplja najveći deo prihoda od onih koji ne mogu i ne umeju da sakriju svoje prihode i da izbegnu porez, kako se to u teoriji naziva - nisu u prilici da učine evaziju poreza. To su građani koji najvećim delom pune budžetsku kasu plaćanjem poreza na dodatnu vrednost, onda kada se od njihovih plata isplaćuju porezi na primanja, pa onda, kao građani, u nemogućnosti da izbegnu porez na dohodak građana, pune državnu kasu.
Istovremeno, do ove godine, najmanji porez je bio na prihode od dobiti preduzeća, upravo zato što je najraznovrsnijim inovacijama revizije međunarodnih računovodstvenih standarda, raznovrsnim načinima i propuštanjem zakona, gledanjem kroz prste velikima, bilo moguće da sakriju svoje prihode. Znači, država koja prikuplja prihode od onih koji ne mogu i ne umeju da ih sakriju, znate gde je predložila da ih uloži? Iznos od 14.285.000.000, što je predmet ovog zakona, predviđeno je da se uloži za dokapitalizaciju Komercijalne banke.
Ja ću odmah da dam objašnjenja ovim korisnicima. Komercijalna banka je ona u kojoj Evropska banka za obnovu i razvoj već ima deo kapitala.
Komercijalna banka je ona na koju prstom ukazuju da je jedan od inicijatora i učesnika monetarnog udara krajem novembra, iz dva razloga. Jedan je, tvrde novine, kojima mnogo ne verujem, ali kada su finansijski podaci u pitanju imam mogućnosti da to pomalo i proverim, što je htela da ispegla svoj negativni bilans pred kraj godine, pa je dogovorenim naduvavanjem kursa, u sprezi sa Narodnom bankom, peglala svoj završni račun.
Komercijalna banka je ona banka koju je jedino hteo da zadrži gospodin Mlađan Dinkić pod svojom šapom, i to nije ružna reč, jer njegova kontrola neke institucije zaista to i znači. To je čovek koji je likvidirao četiri najveće banke, koje će, verujem, jednog dana, kao i Ugovor o sukcesiji, biti predmet proučavanja i utvrđivanja odgovornosti onih koji su to učinili.
Znači, toj i takvoj Komercijalnoj banci, od koje, govorio je to moj kolega Amdžad Migati, ova vlada planira da uzme kredit da kupi ambasadu u Briselu, Vlada traži da odobrimo njenu dokapitalizaciju. Ne piše sa koliko novca.
Suma je data zbirno i iznosi 14 milijardi i 285 miliona, a znamo samo da je deo od 2 milijarde i 334 miliona namenjen otpisu u radiodifuznoj ustanovi, televiziji Srbije i Vojvodine. Od ovih 14 milijardi, čuli smo u nekim od emisija u kojima je učestvovao potpredsednik Božidar Đelić, planira se još dokapitalizacija Agencije za osiguranje izvoza i Poštanske štedionice.
Ja, dragi građani, zaista nemam reči. Ne postoji u srpskom jeziku reč koja može da opiše drskost Vlade prilikom predlaganja ovog dela budžeta. Znači, ne postoji u srpskom jeziku reč koja objedinjava siromaštvo građana i drskost Vlade da traži pare za dokapitalizaciju Poštanske štedionice, čije je kompletno rukovodstvo provelo više od godinu dana u pritvoru zbog istražnih radnji i sprezi sa ''stečajnom mafijom''.
To nije prvi put. Niste vi, ministre, novi. Prošla vlada u stanju tehničke, mnogi od sadašnjih ministara bili su i tada članovi. Prosto, nisam mogla da verujem da se neko usuđuje to da radi, za vrednost iznosa za koji su optuženi čelni ljudi Poštanske štedionice izvršila je 2006. godine dokapitalizaciju Poštanske štedionice.
Ljudi, kojom logikom pokrivate lopovluk, krađu i prelivanje para iz nečega gde država ima učešće, a to je Poštanska štedionica, nekim fizičkim, privatnim ili pravnim licima u džepove, i onda tražite da se iz budžeta Republike Srbije to pokrije, od prihoda za koje sam rekla ko ih puni, ko ih plaća najvećim delom - oni koji to ne mogu da izbegnu.
Ja jesam za poštovanje zakona, ali ova država mora da zasluži da joj građani rado plate ono na šta su zakonom obavezni.
Zaista nemam nameru da pozovem na bilo koju vrstu neplaćanja poreza, ali imam nameru da vas pozovem na zdravu logiku, na ozbiljnost, na uvažavanje poslanika, građana, kada tražite da vam odobrimo trošenje iz budžeta.
Znači, Komercijalna banka, za koju se tvrdi, a ja nemam dokaza. Zašto ih nemam? Ja sam predsednik Odbora za finansije ispred SRS-a. Ni na jedno moje poslaničko pitanje nisam do sada dobila odgovor i nijedan građanin, nijedna institucija još uvek, iako je traženo, nije mogla da dobije odgovor na pitanje kojih je devet banaka učestvovalo u operacijama sa Narodnom bankom u direktnoj trgovini.
Nemojte da mi se pravdate da niste nadležni za Narodnu banku. Čija je to Narodna banka? Nemačke države? Sa Marsa Narodna banka ili je to Narodna banka Republike Srbije?
Zašto se krije, dragi građani, ko je prihodovao 376 miliona gubitka Narodne banke u prošloj godini? Tvrdim, ponavljam ono što se zna. Novac ne može da ispari. Ministar kaže da novac menja agregatni oblik, pa iz kredita prelazi u materijalnu stvar. Da, u jednom delu, ali novac ne može da se izgubi. Novac koji je Narodna banka izgubila, otišao je u nečije džepove, a u čije, ne možemo da saznamo. Ako to ne mogu da saznam
ja sa mesta na kojem sam, kako će da saznaju građani, kako ću njima da objasnim koliko vi uredno gazdujete državnim parama.
Zašto se danas krije koje su banke učestvovale u monetarnom udaru u danu kada je Narodna banka, u želji da stabilizuje kurs, izašla sa četiri miliona evra po ceni od 85 dinara za evro? Kakva je to stabilizacija ako ponudim tako malo evra po tako visokoj ceni?
Vi se usuđujete da u vreme kada to ne puni novinske stupce, nego prazni džepove građana, kada plaćaju rate za kredite, predlažete dokapitalizaciju Komercijalne banke, predlažete dokapitalizaciju Poštanske štedionice i dokapitalizaciju Agencije za osiguranje izvoza! To je još jedan doprinos izmišljanju onog paradržavnog aparata u raznim agencijama, uprkos upornom insistiranju na prenošenju naše tradicije i svetskog iskustva u privredu Republike Srbije, da imamo domaću banku za razvoj, banku koja će se baviti kreditiranjem poljoprivrede i izvoza, jer to radi svaka ozbiljna država koja računa dugoročno na opstanak.
Vi nama ovde preporučujete dokapitalizaciju, i to, po izjavi gospodina Đelića u nekoj od emisija, sa 50 miliona evra, ali od ovog iznosa, kao Agencija koja će se sada baviti osiguranjem tih nekih naših izvoznih poslova.
Da li vi stvarno mislite da je ovaj narod zaboravio da se izvozom bave banke? Zašto tuđe, pa i da mi osiguravamo kredite, kada može naša banka? U ime čega se naše banke ne bave kreditiranjem stanovništva, male privrede i realnog sektora, nego to rade razne agencije i ministarstva, preko nekih posrednih institucija?
U ime čega se gospodin Dinkić bavi start ap kreditima, kreditima za razvoj turizma i ne znam čega sve?
Ljudi, vi ste okrenuli naglavačke ekonomsku logiku. Da li vi mislite da nismo završili neke škole, da ne pamtimo, da ne postoji literatura ili da svet počinje od vas?
Mislim da je ovo zaista, koliko god da ste dali uvijeno, zbirno, s jednom malom napomenom u okviru toga kako će budžetska sredstva sa pozicije 621 biti potrošena, dovoljno drsko i dovoljan razlog da vam ceo budžet ne prođe.
Zaista, ne znam da li ćete mi objasniti. Vi ne znate ko vam je to rekao, to je neko tražio, to je bilo bitno za opstanak Vlade. Ne postoji razlog zbog kojeg ćemo plaćati kriminalce koji leže u zatvoru, da njihova imovina ostane bezbedna i još da nam sipate prašinu u oči time što ćete nam predlagati neke zakone o oduzimanju imovine stečene nezakonitim radnjama.
Ljudi moji, građani znaju da vi donosite zakone kojima se evidentiraju samo prava, s nadom da će to nekada biti primenjeno, kao što radite povodom restitucije i evidentiranja imovine.
Ućutaste juče kad vam rekoh da je sud doneo privremenu meru da je vaša državna agencija, Vladina, prodala vašu, našu, imovinu svih građana Republike Srbije, kao i imovinu Robnih kuća. Imam presudu suda, pošalju građani da se vidi. Nema veze što vi ćutite, ali zna se. Šta ćete onda, izvršićete pritisak, ucenu da se ta privremena mera ukine? Ne možete da ukinete istinu. Ne možete tako da razgovarate sa građanima Srbije.
Nisu oni u prilici da iznose argumente kao deo onoga što smo u prilici mi da iznesemo. Nije dovoljno da nam ovde preporučujete anesteziju za amputaciju Kosova, koja se zove ''pristup Evropskoj uniji''. Ponavljam, priča o pristupnim fondovima, priča o svetloj budućnosti i Evropskoj uniji, jeste anestezija za ono što se zove amputacija, planirana i nameravana, a ja se iskreno nadam da se to neće desiti, amputiranje dela teritorije.
Ja na to ne mogu da utičem. Šta će oni koji van nas odlučuju o delu teritorije sa koje dolazim? Nažalost, ne može mnogo da učini ni onaj ko u ovoj situaciji predstavlja državu, ali može dovoljno. U ovom delu možemo mnogo da učinimo, i to svi mi zajedno, a to je da se ne pokazujemo građanima kao njihovi nedostojni predstavnici, ne nedostojni u smislu grubosti rečnika koji koristimo, nego nedostojni u onom najvažnijem delu - kako raspolažemo parama koje nam oni prilikom poreza nude da o njima odgovorno odlučujemo.
Hvala.

Povodom amandmana, za reč se javio Dragan Vujadinović.

Vrlo kratka interpolacija.
Ja sam se već javljao više puta i govorio sam o nužnosti povećanja osnovnog kapitala, da kažem, naše uvozno-izvozne banke koja se zove „AOFI“, a to vam je Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza, a ona je osnovana sa 30-ak miliona evra osnovnog kapitala, što je za naš izvoz, odnosno za našu izvoznu konkurentnost malo.
Ja sam više puta, u formi poslaničkog pitanja, u ime izvozne privrede, tražio da se poveća osnovni kapital „AOFI“-ja, odnosno te naše izvozne banke, jer ona radi na principu banke. Da li treba da bude izvozna banka ili agencija, to je stručno pitanje.
Agencija radi isključivo kao banka. Njeni uslovi su sledeći, 3% kamatna stopa, devizna klauzula i jednokratna naknada 1,4% na godišnjem nivou, ukupna godišnja kamata 4,4%, plus devizna klauzula, a to je kamata jednaka tromesečnom ili niža od tromesečnog euribora, najbolja je, bolje nema i to je za nas, za izvoznike spas.
Prema tome, treba da povećamo taj osnovni kapital, zato što je malo para za izvoznike. Izvoznicima mnogo više treba i slažem se u potpunosti sa svima koji kažu da zbog spoljnotrgovinskog deficita i deficita tekućeg računa, koji, pre svega, potiče od spoljnotrgovinskog deficita, mi moramo ili putem kursa ili putem preferencijalnih kredita povećavati izvoznu konkurentnost. Da li će to biti izvozna banka, da li će biti agencija „AOFI“, to je manje bitno, bitno je da se oni racionalno ponašaju i efikasnije rade na principu banke. Toliko. Hvala.