Poštovane kolege, poštovani građani Srbije, ovo je, možda, jedna od najinteresantnijih, ili najindikativnijih stranica u ovom predlogu prihoda i rashoda Vlade, koji na nedovoljno transparentan način odslikava namere i ponašanje Vlade kad prikuplja i kad troši pare.
Pošto nije dovoljno transparentan, kako kažu u njihovom prikazu, potrudiću se da vam objasnim zašto je ovo najinteresantniji deo budžeta.
Ova vlada prikuplja najveći deo prihoda od onih koji ne mogu i ne umeju da sakriju svoje prihode i da izbegnu porez, kako se to u teoriji naziva - nisu u prilici da učine evaziju poreza. To su građani koji najvećim delom pune budžetsku kasu plaćanjem poreza na dodatnu vrednost, onda kada se od njihovih plata isplaćuju porezi na primanja, pa onda, kao građani, u nemogućnosti da izbegnu porez na dohodak građana, pune državnu kasu.
Istovremeno, do ove godine, najmanji porez je bio na prihode od dobiti preduzeća, upravo zato što je najraznovrsnijim inovacijama revizije međunarodnih računovodstvenih standarda, raznovrsnim načinima i propuštanjem zakona, gledanjem kroz prste velikima, bilo moguće da sakriju svoje prihode. Znači, država koja prikuplja prihode od onih koji ne mogu i ne umeju da ih sakriju, znate gde je predložila da ih uloži? Iznos od 14.285.000.000, što je predmet ovog zakona, predviđeno je da se uloži za dokapitalizaciju Komercijalne banke.
Ja ću odmah da dam objašnjenja ovim korisnicima. Komercijalna banka je ona u kojoj Evropska banka za obnovu i razvoj već ima deo kapitala.
Komercijalna banka je ona na koju prstom ukazuju da je jedan od inicijatora i učesnika monetarnog udara krajem novembra, iz dva razloga. Jedan je, tvrde novine, kojima mnogo ne verujem, ali kada su finansijski podaci u pitanju imam mogućnosti da to pomalo i proverim, što je htela da ispegla svoj negativni bilans pred kraj godine, pa je dogovorenim naduvavanjem kursa, u sprezi sa Narodnom bankom, peglala svoj završni račun.
Komercijalna banka je ona banka koju je jedino hteo da zadrži gospodin Mlađan Dinkić pod svojom šapom, i to nije ružna reč, jer njegova kontrola neke institucije zaista to i znači. To je čovek koji je likvidirao četiri najveće banke, koje će, verujem, jednog dana, kao i Ugovor o sukcesiji, biti predmet proučavanja i utvrđivanja odgovornosti onih koji su to učinili.
Znači, toj i takvoj Komercijalnoj banci, od koje, govorio je to moj kolega Amdžad Migati, ova vlada planira da uzme kredit da kupi ambasadu u Briselu, Vlada traži da odobrimo njenu dokapitalizaciju. Ne piše sa koliko novca.
Suma je data zbirno i iznosi 14 milijardi i 285 miliona, a znamo samo da je deo od 2 milijarde i 334 miliona namenjen otpisu u radiodifuznoj ustanovi, televiziji Srbije i Vojvodine. Od ovih 14 milijardi, čuli smo u nekim od emisija u kojima je učestvovao potpredsednik Božidar Đelić, planira se još dokapitalizacija Agencije za osiguranje izvoza i Poštanske štedionice.
Ja, dragi građani, zaista nemam reči. Ne postoji u srpskom jeziku reč koja može da opiše drskost Vlade prilikom predlaganja ovog dela budžeta. Znači, ne postoji u srpskom jeziku reč koja objedinjava siromaštvo građana i drskost Vlade da traži pare za dokapitalizaciju Poštanske štedionice, čije je kompletno rukovodstvo provelo više od godinu dana u pritvoru zbog istražnih radnji i sprezi sa ''stečajnom mafijom''.
To nije prvi put. Niste vi, ministre, novi. Prošla vlada u stanju tehničke, mnogi od sadašnjih ministara bili su i tada članovi. Prosto, nisam mogla da verujem da se neko usuđuje to da radi, za vrednost iznosa za koji su optuženi čelni ljudi Poštanske štedionice izvršila je 2006. godine dokapitalizaciju Poštanske štedionice.
Ljudi, kojom logikom pokrivate lopovluk, krađu i prelivanje para iz nečega gde država ima učešće, a to je Poštanska štedionica, nekim fizičkim, privatnim ili pravnim licima u džepove, i onda tražite da se iz budžeta Republike Srbije to pokrije, od prihoda za koje sam rekla ko ih puni, ko ih plaća najvećim delom - oni koji to ne mogu da izbegnu.
Ja jesam za poštovanje zakona, ali ova država mora da zasluži da joj građani rado plate ono na šta su zakonom obavezni.
Zaista nemam nameru da pozovem na bilo koju vrstu neplaćanja poreza, ali imam nameru da vas pozovem na zdravu logiku, na ozbiljnost, na uvažavanje poslanika, građana, kada tražite da vam odobrimo trošenje iz budžeta.
Znači, Komercijalna banka, za koju se tvrdi, a ja nemam dokaza. Zašto ih nemam? Ja sam predsednik Odbora za finansije ispred SRS-a. Ni na jedno moje poslaničko pitanje nisam do sada dobila odgovor i nijedan građanin, nijedna institucija još uvek, iako je traženo, nije mogla da dobije odgovor na pitanje kojih je devet banaka učestvovalo u operacijama sa Narodnom bankom u direktnoj trgovini.
Nemojte da mi se pravdate da niste nadležni za Narodnu banku. Čija je to Narodna banka? Nemačke države? Sa Marsa Narodna banka ili je to Narodna banka Republike Srbije?
Zašto se krije, dragi građani, ko je prihodovao 376 miliona gubitka Narodne banke u prošloj godini? Tvrdim, ponavljam ono što se zna. Novac ne može da ispari. Ministar kaže da novac menja agregatni oblik, pa iz kredita prelazi u materijalnu stvar. Da, u jednom delu, ali novac ne može da se izgubi. Novac koji je Narodna banka izgubila, otišao je u nečije džepove, a u čije, ne možemo da saznamo. Ako to ne mogu da saznam
ja sa mesta na kojem sam, kako će da saznaju građani, kako ću njima da objasnim koliko vi uredno gazdujete državnim parama.
Zašto se danas krije koje su banke učestvovale u monetarnom udaru u danu kada je Narodna banka, u želji da stabilizuje kurs, izašla sa četiri miliona evra po ceni od 85 dinara za evro? Kakva je to stabilizacija ako ponudim tako malo evra po tako visokoj ceni?
Vi se usuđujete da u vreme kada to ne puni novinske stupce, nego prazni džepove građana, kada plaćaju rate za kredite, predlažete dokapitalizaciju Komercijalne banke, predlažete dokapitalizaciju Poštanske štedionice i dokapitalizaciju Agencije za osiguranje izvoza! To je još jedan doprinos izmišljanju onog paradržavnog aparata u raznim agencijama, uprkos upornom insistiranju na prenošenju naše tradicije i svetskog iskustva u privredu Republike Srbije, da imamo domaću banku za razvoj, banku koja će se baviti kreditiranjem poljoprivrede i izvoza, jer to radi svaka ozbiljna država koja računa dugoročno na opstanak.
Vi nama ovde preporučujete dokapitalizaciju, i to, po izjavi gospodina Đelića u nekoj od emisija, sa 50 miliona evra, ali od ovog iznosa, kao Agencija koja će se sada baviti osiguranjem tih nekih naših izvoznih poslova.
Da li vi stvarno mislite da je ovaj narod zaboravio da se izvozom bave banke? Zašto tuđe, pa i da mi osiguravamo kredite, kada može naša banka? U ime čega se naše banke ne bave kreditiranjem stanovništva, male privrede i realnog sektora, nego to rade razne agencije i ministarstva, preko nekih posrednih institucija?
U ime čega se gospodin Dinkić bavi start ap kreditima, kreditima za razvoj turizma i ne znam čega sve?
Ljudi, vi ste okrenuli naglavačke ekonomsku logiku. Da li vi mislite da nismo završili neke škole, da ne pamtimo, da ne postoji literatura ili da svet počinje od vas?
Mislim da je ovo zaista, koliko god da ste dali uvijeno, zbirno, s jednom malom napomenom u okviru toga kako će budžetska sredstva sa pozicije 621 biti potrošena, dovoljno drsko i dovoljan razlog da vam ceo budžet ne prođe.
Zaista, ne znam da li ćete mi objasniti. Vi ne znate ko vam je to rekao, to je neko tražio, to je bilo bitno za opstanak Vlade. Ne postoji razlog zbog kojeg ćemo plaćati kriminalce koji leže u zatvoru, da njihova imovina ostane bezbedna i još da nam sipate prašinu u oči time što ćete nam predlagati neke zakone o oduzimanju imovine stečene nezakonitim radnjama.
Ljudi moji, građani znaju da vi donosite zakone kojima se evidentiraju samo prava, s nadom da će to nekada biti primenjeno, kao što radite povodom restitucije i evidentiranja imovine.
Ućutaste juče kad vam rekoh da je sud doneo privremenu meru da je vaša državna agencija, Vladina, prodala vašu, našu, imovinu svih građana Republike Srbije, kao i imovinu Robnih kuća. Imam presudu suda, pošalju građani da se vidi. Nema veze što vi ćutite, ali zna se. Šta ćete onda, izvršićete pritisak, ucenu da se ta privremena mera ukine? Ne možete da ukinete istinu. Ne možete tako da razgovarate sa građanima Srbije.
Nisu oni u prilici da iznose argumente kao deo onoga što smo u prilici mi da iznesemo. Nije dovoljno da nam ovde preporučujete anesteziju za amputaciju Kosova, koja se zove ''pristup Evropskoj uniji''. Ponavljam, priča o pristupnim fondovima, priča o svetloj budućnosti i Evropskoj uniji, jeste anestezija za ono što se zove amputacija, planirana i nameravana, a ja se iskreno nadam da se to neće desiti, amputiranje dela teritorije.
Ja na to ne mogu da utičem. Šta će oni koji van nas odlučuju o delu teritorije sa koje dolazim? Nažalost, ne može mnogo da učini ni onaj ko u ovoj situaciji predstavlja državu, ali može dovoljno. U ovom delu možemo mnogo da učinimo, i to svi mi zajedno, a to je da se ne pokazujemo građanima kao njihovi nedostojni predstavnici, ne nedostojni u smislu grubosti rečnika koji koristimo, nego nedostojni u onom najvažnijem delu - kako raspolažemo parama koje nam oni prilikom poreza nude da o njima odgovorno odlučujemo.
Hvala.