Dakle, Vlada je prihvatila ovaj amandman, s ispravkom, Odbor za finansije je prihvatio amandman, s ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, s ispravkom, pravno moguć, tako da konstatujem da je ovaj amandman, s ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 5. razdeo 14. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Mićić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 26. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 5. razdeo 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Petar Petrović i Jasmina Milošević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred Jedinstvene Srbije, podneo sam jedan amandman kojim smo tražili, ja i narodni poslanik Jasmina Milošević, da se u članu 5. razdeo 14, funkcija 420, dodaju reči: ''i poljoprivrednim proizvođačima za isplatu predate šećerne repe''.
Zašto smo ovo tražili? Iz prostog razloga što na teritoriji Pomoravskog okruga postoji veliki broj poljoprivrednih proizvođača koji već više od 10 godina pokušavaju da naplate predatu šećernu repu.
Nažalost, to do sada nisu uspeli, jer je šećerana ''Šelk 911'' u stečaju, nema sredstava da se isplati ova šećerna repa, pa se postavlja pitanje da li su proizvođači krivi što ne mogu da naplate svoju muku.
Ova država je našla način da isplati staru deviznu štednju, da isplati deviznu štednju i onim građanima koji su ulagali novac kod banaka koje su svojevremeno nudile velike kamate, koji su dobrovoljno stupali u odnose s tim bankama, a ovi proizvođači su verovali tadašnjim društvenim i državnim organizacijama, kao što je Šećerana u Ćupriji, koja je imala ugovore s određenim poljoprivrednim dobrima. Zasadili su repu, proizveli je, predali je i za to dobili samo jedno parče papira, s kojim su podneli razne tužbe kod nadležnih sudova, pa su još ušli, slušajući druge, u nove troškove, plaćajući advokate i sudske takse.
Sada imaju validne izvršne sudske presude, ali, što naš narod kaže – mogu s njima da se slikaju.
Postavlja se pitanje, odnosno mi iz Jedinstvene Srbije postavljamo pitanje da li je ova država toliko siromašna da ne može da odvoji pedesetak miliona dinara, jer, otprilike, tolika su potraživanja ovih poljoprivrednih proizvođača, od Velike Plane pa do Ražnja, da ih isplati ili u naturi, preko šećera, ili u novcu. Ne traže oni, odnosno odrekli bi se i kamate i svega, samo traže svoj krvavo zarađen novac, da naplate svoj znoj i ono što su ulagali u proizvodnju te šećerne repe.
Mislim da ovo nisu velike pare za budžet Republike Srbije, s obzirom na to da su u ovoj klasifikaciji već predviđena sredstva od 17 milijardi, odnosno 15 milijardi 220 miliona, koja se troše po posebnim odlukama Vlade Republike Srbije, i da se, kroz posebnu odluku Vlade Republike Srbije, iz ovih sredstava izdvoje sredstva u visini od 50 miliona dinara, da se isplati trud i rad poljoprivrednih proizvođača, tj. predata šećerna repa.
Svedoci smo toga da su u Vojvodini mnogi poljoprivredni proizvođači bili u sličnoj ili istoj situaciji, ali su svoj trud i rad naplaćivali tako što su blokirali raznorazne regionalne i lokalne puteve, znači, koristili su pomalo i silu da bi došli do svog zarađenog novca. Da li treba da damo savet poljoprivrednim proizvođačima iz Pomoravskog okruga, a najviše ih je iz opštine Jagodina, da krenu na taj način?
Mi smo ih do sada odvraćali od tog puta, ali nećemo više moći. Ne bi voleo da dođemo u situaciju da oni primene silu da bi ostvarili svoja prava, a sigurno jesu u pravu. Taj njihov trud, taj njihov rad, taj njihov znoj pretvoren u šećer ova država je nekome prodala, nekome dala i to je naplatila.
Zato, gospodine ministre, mislim da bi trebalo, preko Ministarstva poljoprivrede, a postoji zahtev u Ministarstvu, kod gospodina Milosavljevića, na ovaj iznos, da se nađe način da se ovim poljoprivrednim proizvođačima isplati njihov trud, njihov rad, i da se delimično nadomesti ono što su oni iz svojih rođenih para uložili u proizvodnju ove šećerne repe.
Prema tome, oni su duplo oštećeni – em su dali svoje pare, uložili su u proizvodnju, em nisu naplatili, em su prošle godine i godine, pa kamata ide na ta njihova potraživanja, a "Šelk 911" je u stečaju i Bog sveti će znati kada će oni izaći iz toga i da li će uopšte neko u privatizaciji hteti da je kupi. Nisu krivi ovi poljoprivredni proizvođači što je neko nekada, u nekom vremenskom periodu ranije, loše upravljao tom firmom i doveo je u situaciju da je ušla u stečaj iz koga u ovom trenutku nema, bar po mom mišljenju, izlaza.
Zato vas molim da prihvatite ovaj amandman poslanika Jedinstvene Srbije i da odredite sredstva za isplatu ove šećerne repe poljoprivrednim proizvođačima, a istovremeno vas, koleginice i kolege poslanici, molim da u danu za glasanje podržite ovaj amandman, da stvorimo pravni osnov i pravni uslov – da bi Vlada mogla, posebnom odlukom, da opredeli ova sredstva, koja se već nalaze na klasifikaciji 420 u razdelu 14, i isplati ovu šećernu repu poljoprivrednim proizvođačima Pomoravskog okruga.
Nadam se da sam bio dovoljno jasan i da ćete imati razumevanja, Vlada i poslanici, da ljudi koji su s mukom nešto zaradili, a nisu naplatili, konačno dočekaju dan da im to bude isplaćeno. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Petroviću.
Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne).
Pre nego što pređemo na sledeći amandman, želim samo da vas upoznam da danas radimo do 18 časova, a sutra do 15 časova, tako da možete da planirate svoje dalje obaveze.
Na član 5. razdeo 14. amandman je podnela narodni poslanik Elvira Kovač.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam juče rekao da će narodni poslanici Saveza vojvođanskih Mađara glasati protiv predloženog budžeta, i to iz pet razloga: zbog enormno velike javne potrošnje koja ugrožava investicije; zbog neustavnog, odnosno protivustavnog položaja Vojvodine u ovom predlogu budžeta; zbog toga što ni reči nema o denacionalizaciji u Predlogu zakona o budžetu za 2008. godinu; zbog toga što se nacionalne manjine spominju samo na jednom mestu u celom budžetu i zbog položaja poljoprivrednih proizvođača.
Ja bih sada želeo da govorim o našem amandmanu, amandmanu narodnih poslanika Saveza vojvođanskih Mađara, kojim smo predložili da se poboljša položaj onih građana Republike Srbije koji žive od poljoprivrede.
Znači, radi se o poljoprivrednim proizvođačima. Konkretno, predložili smo da se iz budžeta za 2008. godinu izdvoje sredstva u visini od milijardu dinara za smanjenje šteta od suše.
Moram da vam kažem da je cela Republika Srbija, a prvenstveno severni delovi AP Vojvodine, pogođena sušom ove godine, odnosno ovog leta, nezapamćenom u poslednjih 20 godina. Samo na teritoriji opština Bačka Topola, Kanjiža, Mali Iđoš, Novi Kneževac i Subotica ta šteta iznosi nešto više od 7,5 milijardi dinara.
Mi smo ovim amandmanom predložili da Vlada izdvoji milijardu dinara za smanjenje šteta od suše, pošto smo realni i smatramo da Republika Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije nije u mogućnosti, nažalost, da isplati svu štetu poljoprivrednim proizvođačima.
Nije mi jasno zašto Vlada Republike Srbije nije podržala ovaj naš amandman. Nije mi jasno zašto Vlada nije svesna činjenice da se mora pomoći ljudima koji žive od poljoprivrede.
Naravno, ovaj amandman bi se odnosio ne samo na poljoprivredne proizvođače koji žive u Vojvodini, nego bi se odnosio na sve poljoprivredne proizvođače na teritoriji cele Republike Srbije. Ali, Vlada Republike Srbije smatra da ovim ljudima ne treba pomoći.
I u načelnoj raspravi sam rekao kako je glasio izborni slogan Demokratske stranke, odnosno rekao sam i u načelnoj raspravi da mi nije jasno zašto ministri koji pripadaju DS-u, i gospodin Cvetković, ministar za finansije, i gospodin Milosavljević, ministar poljoprivrede, neće da podrže poljoprivredne proizvođače, bez obzira na to što izborni slogan glasi – Život ne može da čeka.
Izgleda da život može da čeka, izgleda da vladajuće stranke, prvenstveno, Demokratska stranka ne smatra bitnim da pomogne poljoprivrednim proizvođačima. Demokratska stranka ne smatra da je bitno da pomogne malim i srednjim preduzećima i to meni nije jasno.
Mi smo predložili da se milijarda dinara dodeli poljoprivrednim proizvođačima, i to na način da se nijedan jedini dinar ne mora uzeti sa drugih pozicija. Postoji i iznos od 15,2 milijarde dinara, koji će se rasporediti po posebnom aktu Vlade Republike Srbije i mi smo predložili da se od tih 15 milijardi dinara, milijarda dinara dodeli poljoprivrednim proizvođačima koji su pretrpeli sušu.
Nije tačno da ovaj iznos ne bi mogao da se dodeli poljoprivrednim proizvođačima. Jednostavno, fali dobra namera Vlade Republike Srbije.
Moram malo i da repliciram gospodinu Petroviću, narodnom poslaniku Jedinstvene Srbije, jer je on malopre, govoreći o položaju poljoprivrede, rekao da su poljoprivredni proizvođači iz Vojvodine primenili silu, da su blokirali puteve i da su dobili određena sredstva.
Kao prvo, poljoprivredni proizvođači iz Vojvodine nisu primenili silu, oni jesu blokirali neke puteve na nekoliko dana, ali, moram da kažem svim narodnim poslanicima, bez obzira na to, nijedan jedini dinar nisu dobili. Znači, nije tačno da su poljoprivredni proizvođači iz Vojvodine dobili ijedan dinar.
Isto tako, moram da kažem gospodinu Petroviću da ćemo mi, svakako, podržati i njihov amandman, jer smatramo da njime možemo, isto tako, postići cilj koji želimo postići našim amandmanom.
Zarad javnosti i zbog informisanosti narodnih poslanika, moram da kažem da su krajem oktobra poljoprivredni proizvođači stvarno blokirali neke puteve u Vojvodini i da su zahtevali razgovor s ministrom poljoprivrede, gospodinom Slobodanom Milosavljevićem, ali je Vlada Republike Srbije, umesto gospodina Milosavljevića, poslala žandarmeriju, kao da se radi o nekim fudbalskim huliganima, kao da se radi o nekim kriminalcima. Jednostavno, na nekoliko stotina poljoprivrednih proizvođača Vlada Republike Srbije je poslala žandarmeriju.
To vrlo dobro pokazuje kakav je odnos Vlade Republike Srbije prema poljoprivredi, prema životnim problemima građana Vojvodine, i ne samo Vojvodine, nego i cele Srbije.
Rekao sam u načelnoj raspravi i to da poljoprivredni proizvođači do dana današnjeg jedan jedini dinar nisu dobili, a kada se desila poplava pre nekoliko nedelja u centralnoj Srbiji, Vlada Republike Srbije je telefonskom sednicom dodelila 58 miliona dinara za te građane.
Moram da ponovim da je Vlada Republike Srbije vrlo dobro uradila što je odmah reagovala, što je tim ljudima dodelila tu pomoć, mi to ne sporimo, to je u redu, to je rešavanje životnih problema građana Republike Srbije, ali mi nije jasno zašto od avgusta do dana današnjeg nijedan jedini dinar nije dodeljen poljoprivrednim proizvođačima.
Moram da ponovim i činjenicu da je Savez vojvođanskih Mađara još 10. avgusta uputio pismo i premijeru Srbije, i potpredsedniku Vlade Republike Srbije, i ministru poljoprivrede u Vladi Republike Srbije, i da smo tada ukazali da je došlo do nezapamćene suše u Vojvodini. Tada smo podsetili Vladu da je to elementarna nepogoda koja je pogodila ljude koji se bave ratarstvom, stočarstvom i voćarstvom, da su prosečni prinosi soje, kukuruza i suncokreta, prema procenama stručnjaka, smanjeni za 50 do 70% u nekim mestima u severnoj Vojvodini i da bi bilo dobro da Vlada reaguje.
Mi smo to pismo uputili na vreme, još jednom da ponovim, 10. avgusta. Naravno, nikakav odgovor na to pismo nismo dobili, a što je još veći problem, nisu odgovor dobili, u formi pomoći, ni poljoprivredni proizvođači.
S ovog mesta bih još jednom želeo da zamolim gospodina Cvetkovića, ministra finansija u Vladi Republike Srbije, da na način kako je prihvatio, u ime Vlade Republike Srbije, amandman narodnog poslanika Srđana Šajna, prihvati i ovaj naš amandman i da doprinese aktivno smanjenju posledica suše u Vojvodini i u celoj Srbiji.
Još jednom bih da ponovim da je ta milijarda dinara, koju smo predložili, po nama, ostvarljiva. Ta sredstva se mogu obezbediti u budžetu i veoma bi bilo bitno da se rešavaju problemi građana koji žive od poljoprivrede, koja im je isključivi prihod. Vlada Republike Srbije ne bi smela da na tako pasivan način reaguje, odnosno da nikako ne reaguje na probleme ljudi koji žive od poljoprivrede.
Molim gospodina Cvetkovića da prihvati, u ime Vlade Republike Srbije, ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Pastor.
Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana?
Reč ima narodni poslanik Laslo Varga.
Izvolite.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da nastavim tamo gde je gospodin Pastor stao.
Na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, 19. septembra, gospodinu Slobodanu Milosavljeviću sam postavio pitanje – koje će mere Vlada Republike Srbije preduzeti u cilju otklanjanja posledica ove elementarne nepogode koja se desila, s jedne strane, u severnoj Vojvodini, a i u ostalim delovima Republike Srbije.
Ministar je tada priznao da je ova suša zaista poprimila sve razmere elementarne nepogode i da će Vlada u roku od dve do tri nedelje preduzeti neke mere, odnosno doneti neke mere, kako bi se olakšao položaj poljoprivrednika.
Ovo obećanje je dato 19. septembra 2007. godine. Prošlo je, umesto tri nedelje, tri meseca, a Vlada nikakvu pomoć ovim ljudima nije pružila. Neke stvari je, međutim, uradila.
Kada su poljoprivredni proizvođači, 30. oktobra, izrevoltirani odnosom Vlade Republike Srbije i Ministarstva prema njihovom problemu, organizovali protest, onda je Vlada, o tome je već bilo dosta puta reči za ovom govornicom, poslala žandarmeriju da pregovara s njima.
Ceo dan su ti ljudi proveli pored autoputa, dok se neko iz Ministarstva nije udostojio da se tamo pojavi, naravno, u kasnim večernjim časovima. Ceo dan je padala kiša, bilo je strašno vreme, on je tada došao kod tih ljudi, ispričao svoju priču, dao neka obećanja i, naravno, vratio se u Beograd.
Posle toga, 8. novembra, Vlada je donela zaključak kojim je prihvatila informaciju Ministarstva poljoprivrede o nastalim štetama i utvrdila da je šteta u Bačkoj, Banatu i Sremu iznosila 10%.
To ne odgovara istini, jer je šteta prouzrokovana sušom samo na teritoriji pet opština severne Vojvodine, dakle, na teritoriji opština Bačke Topole, Kanjiže, Malog Iđoša, Novog Kneževca i Subotice, iznosila 7,5 milijardi dinara. To sigurno nije 10%. Naravno, skupštine opštine ovih opština su proglasile i elementarnu nepogodu na svojim područjima. One su radile ono što su mogle.
Dalje, gospodin Velimir Ilić je pre nekoliko dana, ministar za infrastrukturu, koji je ujedno i predsednik Vladine Komisije za elementarne nepogode, 10. decembra, primio delegaciju poljoprivrednih proizvođača iz severne Vojvodine i dao im čvrsto obećanje da će najkasnije do kraja februara biti isplaćeno 8.000 dinara po hektaru obradivog zemljišta na ime štete nastale od letošnje suše. Dao je i obećanje da će se ovaj problem naći na dnevnom redu Vlade Republike Srbije, na sednici Vlade, koja je održana u četvrtak 13. decembra. Možete pretpostaviti da ni reči o ovom problemu na toj sednici Vlade Republike Srbije nije bilo.
Dakle, poljoprivredni proizvođači su još jednom od strane Vlade prevareni. Ovaj uvod je bio potreban kako bi svi mogli steći jasnu sliku o odnosu Vlade Republike Srbije prema poljoprivredi.
Što se amandmana poslanice Elvire Kovač tiče, ona je predložila da iznos od jedne milijarde dinara u Ministarstvu poljoprivrede bude namenjen za otklanjanje posledica od elementarne nepogode. Kako se to moglo i očekivati Vlada, nije prihvatila ni ovaj amandman opozicije. U obrazloženju stoji da se amandman ne prihvata iz razloga što se sredstva za otklanjanje posledica elementarnih nepogoda planiraju u drugoj ekonomskoj klasifikaciji, dakle ne u ovoj u kojoj smo mi predložili, nego u jednoj drugoj ekonomskoj klasifikaciji.
Ovo je, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici, odnosno predstavniče Vlade, pravo licemerje. Naime, Vladi ni na kraj pameti nije padalo da proglasi elementarnu nepogodu, nego je falsifikovala podatke i utvrdila da šteta u Bačkoj, Banatu i Sremu iznosi 10%. Iz tog razloga, nije nam preostalo ništa drugo nego da predložimo da se iz ekonomske klasifikacije 451 – subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, opredeli deo sredstava za otklanjanje posledica suše.
Da smo predložili da se deo sredstava iz ekonomske klasifikacije 484, dakle, naknade za štete nastale usled elementarnih nepogoda, opredeli za pomoć poljoprivrednim proizvođačima na ime suše, vi biste onda odbili amandman s obrazloženjem da od strane Vlade Republike Srbije nije proglašena elementarna nepogoda i bili biste u pravu.
Naravno, sve ovo što sam ispričao samo je forma, a suština je jednostavna. Vlada poljoprivrednim proizvođačima koji su u 2007. godini pretrpeli ogromne štete ne želi pomoći.
Šta se istovremeno dešava? Recimo, 14.12, ministar zadužen za Nacionalni investicioni plan, gospodin Dragan Đilas, u Babušnici daje izjavu da je Vlada iz sredstava Nacionalnog investicionog plana obezbedila skoro pola milijarde dinara za hitnu sanaciju oštećenih objekata, puteva i mostova u toj opštini.
Molim vas, nemojte me pogrešno razumeti, nemam ništa protiv toga da se pomogne građanima Babušnice, ali smo protiv ove politike dvostrukih aršina i protiv ovog načina sprovođenja programa ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije. Mislim da je ovo poslednje što građani, poljoprivredni proizvođači severne Vojvodine zaslužuju. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Varga.
Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Da)
Reč ima narodni poslanik Radovan Radovanović.

Koleginice i kolege narodni poslanici, gospodine ministre, predstavnici Ministarstva, spadam među one koji hoće da kažu da kada Vlada nešto ne uradi dobro, treba to svi da kažemo i da je pritisnemo da uradi, pre svega, po zakonima, a onda na dobro građana Republike Srbije.
Moram da prenesem i nešto što se dešavalo u pogledu ovog amandmana, u radu Narodne skupštine Republike Srbije. Ja sam nekoliko puta rekao javno da sam bio zaprepašćen situacijom na sednici Odbora za poljoprivredu, kojoj je prisustvovao, to je bilo 22. septembra o.g., gospodin ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, sa svojim saradnicima, na kojoj je bilo 15, čini mi se, 12 narodnih poslanika koji su članovi tog odbora.
Na moj predlog da se na dnevni red stavi analiza katastrofalne štete koju je prouzrokovala suša, pogotovo u severnom delu Vojvodine, samo jedan poslanik je to podržao. Znači, ni vladajuća koalicija, ni opozicija, a na čelu ovog odbora je predsednik sa ove desne strane, znači, opozicija, nisu bili spremni da pričamo niti o suši, niti o onoj čuvenoj uredbi o zabrani izvoza žitarica i uljarica. Kako onda očekivati od Vlade da ovo uopšte uzme ozbiljno u razmatranje, ako predstavnici građana u ovom domu nisu bili voljni da govore o ovome?
Ne mogu da optužim ni ove, ni one, nego niko nije hteo da govori.
Samo da znate, posledice ove štete sasvim realno su sagledane na severu Bačke i mogu da vam prenesem detalj iz izveštaja koji je sačinila komisija u Bačkoj Topoli. Samo šteta od ove suše iznosi dve milijarde i dvesta miliona dinara.
To su četiri ovogodišnja budžeta opštine Bačka Topola. Znači, Bačka Topola od ovoga, bez neke ozbiljne pomoći, ne može da se oporavi, poljoprivredni proizvođači na teritoriji opštine Bačka Topola. Govorim primer Bačke Topole, ali tako je sigurno i sa svim ovim opštinama što smo ih čuli ovde, a tako je i u većini drugih opština na teritoriji Republike Srbije. Znači, bez te pomoći ne ide.
Stoga sam i predložio da ta sredstva budu znatnija, juče sam govorio o tome, da se ne ponavljam. Ne vidim način da nagovorimo, odnosno da utičemo na to da se ovo u budžetu promeni, ako narodni poslanici nisu bili spremni uopšte o tome da pričaju pred ministrom itd.
Znači, apsolutno podržavam i ovaj amandman i sve napore LSV-a da se poljoprivrednim proizvođačima na teritoriji Vojvodine, na teritoriji cele Republike Srbije život i proizvodnja učine podnošljivijim. Imam i rešenje za sve ovo, da se ubuduće ne bi dešavalo, a to je da, pre svega, lokalne samouprave dobiju svoje izvorne prihode kojima će moći da koriguju ovo, a samim tim i AP Vojvodina.
Juče smo čuli od ministra da se i u ovom predlogu zakona o budžetu za 2008. godinu, ipak, rukovodilo nekim kriterijumima koji ne mogu da se nazovu sistemskim. Treba da se pronađu što je moguće pre sistemska rešenja i za poziciju lokalne samouprave i za poziciju AP Vojvodine i AP Kosovo i Metohija i da se omogući stalan priliv novca, kako bi oni koji su mnogo bliži problemu, mnogo bliži građanima, mogli da utiču i da pomognu, da ne dolazimo u situaciju, kao sada, kada je kukuruz 20 dinara, kada je zbog visoke cene hrane kilogram praseta na teritoriji opštine Bačka Topola 60 dinara, da Vojvođani neće da seju pšenicu jer nemaju šta da žanju, da ne dolazimo u priliku da ova zemlja, ne daj bože, neće imati brašna za hleb, da ne dolazimo u priliku, a doći ćemo ovakvim odnosom prema poljoprivrednom proizvođaču, da će dogodine, umesto sadašnjih pola evra, kilogram svinjetine biti 2,5 i tri evra. Upamtite me dobro.
Hvala lepo.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 5. razdeo 14. amandman je podneo narodni poslanik dr Zoran Mašić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 26. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu.
Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, dr Zoran Mašić je podneo amandman, a kao predsednik Odbora za poljoprivredu ja ću pokušati, u opravdanoj odsutnosti  dr Zorana Mašića, da obrazložim ovaj njegov amandman.
Gospodine ministre, veoma je čudno da mi ovde pričamo već par dana o budžetu, u stvari, Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu, a da se ovde ne nalazi ni predsednik Vlade, ni resorni ministri, da mi ovde pričamo već i u načelu i u pojedinostima, tj. o amandmanima, a da se, recimo, kada je reč o poljoprivredi, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nijednog dana, nijednog trenutka, nijedne sekunde nije udostojio da dođe ovde da bismo mogli s njime da razjasnimo neke stvari, posebno kada je reč o amandmanima.
Naime, dr Zoran Mašić je predložio u članu 5. razdeo 14, funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451, a reč je o kolonama 6 i 8, da se iznos od 15 milijardi i 220 miliona zameni iznosom od 17 milijardi 520 miliona dinara. Znači, reč je o dve milijarde i 300 miliona dinara.
Obrazloženje koje je dao Zoran Mašić prilikom podnošenja ovog amandmana glasi ovako: „SRS smatra da su poljoprivredni proizvođači i poljoprivredna proizvodnja u izuzetno teškom stanju, a da je ukupno stanje pogoršano katastrofalnom sušom u 2007. godini i štetama nastalim kao njenom posledicom.
Zato smatramo da u 2008. godini treba da se u većem obimu subvencionira i regresira ratarska i stočarska proizvodnja. Smatramo da je za državu važniji oporavak poljoprivredne proizvodnje nego dokapitalizacija nekih banaka ili prevelika ulaganja u srpska skijališta“.
Ja ću malo da se okrenem izjavi ministra Milosavljevića povodom ove suše, koji je rekao par puta preko televizije – pomoći ćemo poljoprivrednim proizvođačima tako što ćemo im otpisati porez na zemljište, poljoprivredno zemljište, a kratkoročne kredite koje su dobili ćemo prolongirati.
Znači, ako uzmu 2007. godine, treba da vrate u proleće 2008, ali neće vratiti u proleće 2008. nego će prolongirati za godinu dana. To je jedan divan primer.
Ako znamo, gospodine ministre, da je zakon o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu već umanjen s vaše strane, pa je lično negodovao ministar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu na Odboru za poljoprivredu, ne mogu da razumem kako ćete umanjenjem budžeta za poljoprivredu prolongirati kratkoročne kredite, a morate u 2008. nastaviti davanje istih kratkoročnih kredita.
Kažite mi samo iz kojih vaših rezervi, odakle prolongirate kredite za godinu dana, tj. ministar poljoprivrede, a onda, u toj istoj 2008. godini, morate davati nove. Vi ste to obećali, uostalom ide predizborna kampanja i ne samo što obećavate to što se tiče kratkoročnih kredita i odlaganja, nego ste počeli da idete po kućama pa nosite saksije, unutra seme bosiljka, i tako vršite propagandu i pitate – da li ćete glasati za Demokratsku stranku.
Govorim istinu, ono što se dešava na terenu. Donose saksije, zazvone, saksiju pokazuju, pitaju, anketiraju – molim vas, za koga ćete glasati? Začuđen, onaj koji je dočekao, gleda u saksiju, saksija bez zemlje, a Vojvodina, hvala Bogu, govorim o Severno-banatskom okrugu i Južno-bačkom, nema zemlje, ali zato ima seme bosiljka.
Ne znam zašto baš bosiljak. Znam za šta služi grana bosiljka, ali ne znam stvarno zašto seme bosiljka bez zemlje. To je kampanja koju je počela DSS, da pospešuje izbor Borisa Tadića za predsednika Srbije noseći vazu sa semenom bosiljka bez zemlje. Baš me interesuje kakva je to kampanja kada seme ne može da nikne, jer se ne nalazi u zemlji nego u praznoj saksiji. To su ta prazna obećanja DSS-a i zbog toga će Tomislav Nikolić pobediti 20. januara.