Da li se još neko javlja za reč povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 5. razdeo 14. amandman je podneo narodni poslanik Predrag Mikić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 26. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu.
Reč ima narodni poslanik Predrag Mikić.

Kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, na osnovu čl. 145. i 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnosim amandman na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu.
U članu 5. razdeo 14, funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451, iznos u kolonama 6 i 8: ''15 milijardi 220 miliona'' zamenjuje se iznosom ''20 milijardi 170 miliona'', a u ekonomskoj klasifikaciji 451 reči: „Raspored i korišćenje sredstava ove aproprijacije vršiće se po posebnom aktu Vlade“, zamenjuju se rečima: „Raspored korišćenja ovih sredstava vršiće se za otkup poljoprivrednih proizvoda i subvencionisanje matičnih stada po posebnom programu koji utvrđuje Odbor za poljoprivredu Narodne skupštine Republike Srbije, a na predlog Vlade Republike Srbije“.
U ovom predlogu budžeta za 2008. godinu izdvojena sredstva koja su predviđena nisu dovoljna da bi koliko-toliko pomogla da se prevaziđu nepovoljnosti koje tište poljoprivrednika i onoga ko se bavi stočarstvom. Obraćam se poslanicima vladajuće koalicije da u danu za glasanje za ovaj amandman glasaju, jer će time pokazati i razumevanje za rešenje problema.
Podsetiću vas da je ova godina za nama bila veoma loša što se tiče vremenskih okolnosti, da je bilo veoma teško dovesti ciklus poljoprivredne proizvodnje do kraja u ''fabrici pod otvorenim nebom''. Poljoprivrednici su bili suočeni sa problemom suše i grada.
Želimo da vam ovim amandmanom ukažemo da bi sredstva u budžetu trebalo da se uvećaju upravo zbog toga da bi cene poljoprivrednih proizvoda bile koliko-toliko realne, da bi poljoprivrednici, prodajom poljoprivrednih proizvoda, mogli da prežive i da u sledećoj setvi, pre svega, mislim na prolećnu setvu, obnove proces proizvodnje.
Što se tiče sredstava za subvencionisanje matičnih stada, navešću primer jednog stočara koji se bavi proizvodnjom mleka. Jedan litar mleka košta prilikom prodaje mlekarama od 18 do 20 dinara, a u trgovinama, krajnji potrošač plaća cenu od 55 do 60 dinara. Sve bi ovo bilo normalno, jer onaj ko proizvede treba da dobije novce, onaj ko preradi treba da dobije novce i, normalno – trgovac koji prodaje treba da ostvari određeni profit.
Podsetiću vas na jedan primer. Kada je Ministarstvo poljoprivrede u prošlom sazivu donelo sredstva za kreditiranje poljoprivrednih proizvođača, upravo, za nabavku rasnih grla, pre svega, mislim na rasne junice, one su tom istom seljaku prodavane po ceni od 1800 evra. Ovo vam govorim upravo iz razloga što sam se u svom životu, u Somboru, gde živim, susreo sa mnogo ljudi koji su na takav način prevareni od tadašnjeg Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva finansija.
Na koji način su prevareni? Prevareni su upravo iz tih razloga što je tadašnji ministar poljoprivrede podsticao te poljoprivredne proizvođače da prošire proizvodnju kako bi, to su njegove reči, živeli što bolje, malo više radili, a imali više. Međutim, šta danas imaju? Danas imaju kredite koje je Ministarstvo finansija predočavalo kao povoljne kredite. Imaju toliko da ne mogu da plate kamatu, a o glavnici da ne pričamo.
Iz navedenih primera možemo da zaključimo da je seljak onaj kome je najteže u celom lancu proizvodnje. Ukoliko građani Srbije žele da žive realno bolje, na sledećim izborima – svim srcem za Tomislava Nikolića.

Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 5. razdeo 14. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Stupar.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 26. stav 1. Zakona o budžetskom sistemu.
Reč ima narodni poslanik Dušan Stupar.

U ime Poslaničkog kluba SRS-a, podneo sam amandman na član 5. razdeo 14, funkcija 420, klasifikacija 621, i ovde je došlo do greške: umesto 450, trebalo je da piše 451.
Što se tiče ovog amandmana, gospodine ministre, želeo bih da objasnite meni, kao poslaniku, kao i građanima Srbije šta znači nabavka domaće finansijske imovine. U amandmanu koji sam podneo, tražili smo da to znači subvencija.
Da li ta nabavka domaće finansijske imovine predstavlja kredite? Zašto smo tražili da se to naznači, da umesto ''nabavke domaće finansijske imovine'' piše ''subvencija''?
Subvencija, poštovani građani, poljoprivredni proizvođači, jeste pomoć poljoprivrednim proizvođačima i oni učestvuju u velikom delu stvaranja društvenog proizvoda. Zato ozbiljna država, tj. vi kao ministar morate da vodite računa o tome da pomognete građanima koji su poljoprivredni proizvođači, da mogu još bolje da rade.
Da bih objasnio kako to izgleda, evo šta znači čista subvencija. Imate građane koji su lošeg materijalnog stanja. Danas oni ne mogu da plaćaju infostan i onda ozbiljna država, u tom delu, kaže, znate, vi imate mala primanja, ne možete da platite troškove kirije, sve ono što ide kroz infostan u Beogradu, ali postoje određeni uslovi po kojima možete imati subvenciju. Građani to podnose i neko od njih ostvari tu subvenciju, plaća umanjenu kiriju, a država razliku mora da nadomesti svojim građanima.
Vi, gospodine ministre, niste sigurno učestvovali u ovih sedam godina od dolaska DOS-a na vlast da biste kreirali, uopšte, poljoprivrednu proizvodnju i sve ovo što se dešava.
Mislim da su geopolitički položaj Srbije i to u kakvoj se situaciji ona nalazi omogućavali da se, s jednim strateškim ciljem, jednom ozbiljnom pripremom, za sedam godina obezbedi da u celoj Srbiji poljoprivredni proizvođači ne moraju da razmišljaju da li će ove godine biti suša ili ne. Imamo sve uslove, imamo i vodu, a nismo uspeli da za sedam godina obezbedimo da imaju navodnjavanje.
Pogledajte, gospodine ministre, šta se dešava u Mačvi? Mislim da nema u Evropi područja kao što je naša Mačva, gde sve uslove imamo, Bog i priroda su nam to dali, imamo i izvore toplih voda.
Pre 15 godina su stranci dolazili u tu Mačvu, tražili su da se obezbede uslovi, hteli su da uđu u poljoprivrednu proizvodnju, da je finansiraju, i cela Mačva je mogla da ima staklenike. Imamo izvore tople vode od 80 ili 90 stepeni. Znači, svih 12 meseci smo mogli da imamo proizvodnju, da imamo dovoljno hrane za celu Srbiju i, pri tom, i da izvezemo.
Znači, za sedam godina, gospodine ministre, ozbiljna država, koja je razmišljala o svojim građanima, koji učestvuju u velikom delu stvaranja društvenog proizvoda, morala je da vodi računa o tome, umesto što ste pravili ono prethodne godine, kada je gospodin Dinkić bio ministar, pa je išao da deli te kredite.
Po ovome što ste vi rekli, ovde ima tri milijarde, a ostavili ste da će u posebnom aktu Vlada odrediti kome će se dodeliti ova sredstva.
Šta to znači? To znači da ćete vi uzeti ove tri milijarde, pa ćete vi birati, po posebnom aktu, ko će primiti sredstva, a ko će uzeti kredite. Subvencija podrazumeva da svi poljoprivredni proizvođači imaju pravo, jer učestvuju, da im se deo sredstava iz budžeta vrati.
Pogledajte kako ste sada napravili grešku, cela Vlada, proizvođači zejtina su vam tu, i to naše fabrike, a imate nedostatak zejtina na tržištu.
Da li ste isplatili suncokret? Da li su građani dobili pare? Malopre čujemo da proizvođači šećerne repe nisu dobili nadoknadu, a vredno i pošteno su odradili svoj posao i isporučili ono što je trebalo da urade, a država ne plaća.
Šta ste vi sada uradili? Doneli ste odluku da ide privremeni uvoz, ako imate nešto, izađite, gospodine ministre, pa odbranite, doneli ste odluku da ćete da uvezete zejtin, da bi ko to, opet, imao monopol, Mišković i ovi ostali koji se bave time. Umesto da ste stimulisali domaću proizvodnju, da ste tu razliku para uložili da imamo još veću proizvodnju, vi ste rešili najlakše, znači, nema dovoljno zejtina, uvešćete zejtin.
Sada imate priliku da čujete i vi, građani, kako izgleda kada se u jednoj predizbornoj kampanji obilazi Srbija, tamo gde se dodeljuju krediti. Tako je ministar Dinkić obilazio za vreme prethodnih izbora Pomoravski okrug i obišao jednog uspešnog farmera koji je dobio kredit, napravio farmu za bikove, da vidi kako to funkcioniše, da li je građanin zadovoljan, da li ide sve kako treba. Prilikom posete tom građaninu, gospodin Dinkić ga je pitao – da li ste vi zadovoljni kreditom i onim što ste dobili? Kaže ovaj, kako da ne, zadovoljan sam, pogledajte, imam tov bikova, preko 50 bikova, razmišljam da to i proširim, i odlično ide.
Pita ga dalje Dinkić, da li biste bili zadovoljni kada biste dobili još jedan kredit, a on njemu – kako da ne, vrlo rado bih ga koristio. Onda mu Dinkić kaže – e, taj kredit morate da kupite, odnosno da utrošite i da kupite opremu za mužu krava.
Takav vi, gospodo, imate odnos prema poljoprivrednim proizvođačima. Čovek tovi bikove, a ministar mu predlaže da kupi opremu da muze krave. Ako se tako to radi, a on proizvodi bikove, nije ni čudo što je mleko ovako skupo.
I na kraju, gospodine ministre, u odgovoru koji sam dobio od vas kažete da se amandman ne prihvata iz razloga jer bi se njegovim prihvatanjem povećao deficit na navedeni iznos.
Odgovorno tvrdim da niste ni razmatrali, vi lično, sve amandmane SRS-a. Zašto? Zato što kažete da je u suprotnosti sa članom 26. stav 1. Zakona o budžetskom sistemu.
SRS je sve amandmane koje je podnela podnela u skladu sa članom 26. Zakona o budžetskom sistemu. Ako smo negde povećavali sredstva, s druge strane smo ih smanjivali. Znači, isključivo smo poštovali član 26. stav 1. Zakona o budžetskom sistemu.
Ono što moram, gospodine ministre, još jednom da vas pitam, jeste dokle ćete vi, kroz ove predloge, ostavljati da se sredstva naknadno raspoređuju, kako kažete – raspored i korišćenje sredstava za ovu aproprijaciju vršiće se po posebnom aktu Vlade?
Zašto, gospodine ministre, po posebnom aktu Vlade? Zašto poljoprivredni proizvođači danas u Srbiji ne znaju kakav je stav Vlade, da li će biti subvencija za mleko, za meso?
Poljoprivredni proizvođač, ako kreće da se bavi nekim poslom, mora da zna kakav je odgovor države, da li će ta država da brine o njemu ili neće. Da li će predati žitarice, da li će predati šećernu repu, da li će predati suncokret, a onda dobiti papir, kao što je malopre pričao kolega iz Jagodine, dobiće sudsku presudu i onda to neće moći da ostvari.
Pokazaću vam na jednom primeru da Vlada nema jednak odnos prema svojim građanima.
Kao poljoprivredni proizvođač, isporučim soju, suncokret ili bilo koji proizvod i država mi obezbedi papir da sam ja to isporučio, preuzela je obaveze, nema nadoknade, nema isplate.
S druge strane, kao građanin, imam svoje obaveze, da plaćam određene stvari, odnosno kiriju i sve ono što uz to ide. Pošto nisam dobio pare od države, ja to ne plaćam, a onda vi uzmete pa mi šaljete rešenje, pa mi šaljete kamatu, pa finansijsku policiju, pa nekoga ko mi preti da će da uzme imovinu, da zapleni sredstva. Tu se vidi da nemate ozbiljan pristup svojim građanima.
Ako država duguje nešto građaninu, kako možete merama prinude i prisile da tražite da plati nešto što vi niste ispunili?
Valjda, isti odnos mora da ima država prema svom građaninu. Čim vi niste izmirili obaveze, ne možete od mene da tražite da platim nešto, jer vi niste stvorili uslove da ja to platim.
Znači, apsolutno je netačno ovo što ste ovde napisali. Apsolutno je netačno da imate isti odnos prema građanima. Ozbiljna država mora o tome da vodi računa.
Prema tome, gospodine ministre, za sledeći put ćete morati, kada budete prisustvovali Skupštini, da detaljnije pročitate amandmane SRS-a i nadam se da ćete poneki amandman prihvatiti. Nemoguće je da od ovoliko amandmana nijedan nije dobar.
Imali ste prilike da od Jorgovanke Tabaković čujete stručnu analizu, ekspertizu. Nemoguće je da nijedan amandman nije dobar. Hvala puno.

Povodom ovog amandmana javio se narodni poslanik Vladan Batić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ona Srbija koju je čitav svet poštovao, uvažavao i cenio, počivala je na demokratskom etnosu svojih seljaka. Danas su oni pretvoreni u građane drugog reda. Prođite Srbijom, videćete da ona zarasta u trnje i korov, da ona liči na neke zemlje od kojih je Bog digao ruke i rekao – laku noć. Uzalud priča o Evropskoj uniji i uzalud priče o nekoj svetloj budućnosti.
Prethodnih dana boravio sam, u više navrata, u delu Srbije koji se graniči s Kosovom i Metohijom, u Prokuplju, Kuršumliji, Lebanu, u onim delovima Srbije koji polako umiru. Pomenuo sam s ove govornice granicu Srbije prema Kosovu, na teritoriji opštine Kuršumlija, 108 km granice, da taj deo Srbije nestaje, ta Srbija umire. Imate sela u kojima više niko ne živi, tri sela u kuršumlijskoj opštini su potpuno prazna, u šest-sedam sela po četiri, pet ili šest staraca i starica.
Od toga je ova vlast odavno digla ruke. Ne treba nam veće zlo. Ali, neko je ovde, nažalost, našao za shodno da kaže kako ja manipulišem vojnim rezervistima koji opravdano protestuju više od sto dana, tražeći svoja elementarna prava. Pa, ja sada zloupotrebljavam ulogu čoveka koji je predsednik Demohrišćanske stranke Srbije i narodni poslanik i pozivam ih da se učlane u Demohrišćansku stranku Srbije, pozivam ih da bojkotuju izbore.
Gospodo, oni protestuju sto dana. Nisam pozivao nikoga da se učlanjuje nigde, ali taj protest je opravdan. Isto sam to govorio za silne zloupotrebe, jer sam poslanik jedne čestite opozicione stranke. Dizao sam svoj glas protiv ubistva na Topčideru, dizao sam svoj glas protiv zloupotreba u svim mogućim privatizacijama – ''Knjaz Miloš'', sada smo imali ''Robne kuće'', imamo monopole koji haraju Srbijom, imamo PIK Zemun, imamo ''Želvoz'', imamo sijaset zloupotreba. Ovi ljudi opravdano traže ono što im pripada. Tu nema nikakve političke manipulacije.
Tužno je da jedna država ima vlast koja se o to oglušuje, koja žmuri, koja dozvoljava da se vojni rezervisti, ne samo bivši, nego i budući, i to na tom trusnom i osetljivom delu Srbije, pretvaraju u građane drugog reda. Pa, nisu oni Palestinci, nisu oni Kurdi, imaju oni svoju otadžbinu. Srbija je njihova otadžbina. Na poziv Srbije su otišli u rovove 1999. godine, ne želeći da beže, da budu dezerteri, da emigriraju, nego rizikujući svoje živote za odbranu otadžbine.
Neke sudije u Opštinskom sudu u Kuršumliji, neki predsednici opštine i stranaka vladajuće koalicije, članovi njihovih porodica, stotine ljudi je naplatilo, čak, mnogo visoke honorare, odnosno naknade za neisplaćene dnevnice, ili deo neisplaćenih dnevnica.
Iz budžeta Srbije, pričam o budžetu Srbije, potrošene su stotine miliona dinara, možda i preko milijardu dinara, da se te naknade isplate. Sada ne možete da kažete - jednima je u redu, a drugima nije u redu.
Znači, duh je izleteo iz boce, Pandorina kutija je otvorena. Ne smemo da u ovom teškom trenutku, upravo na granici sa Kosovom i Metohijom, imamo buntovne, gnevne, kivne, razočarane, rezignirane, demoralisane ljude.
Zašto se ne dele pozivi za mobilizaciju i u rezervu u tom delu Srbije? Niko neće da ih primi. To je mnogo opasna priča.
Šta sam ja uradio, pomenuo sam taj problem u nekoliko navrata s ove govornice, pa su mi se onda ti ljudi obratili. Rekao sam, okej, kao što nikada nikoga nisam odbio u tim slučajevima ugnjetenih, potlačenih ljudi, osiromašenih. Pa, njih 90% ne radi, nemaju ni najelementarniju crkavicu. Rekao sam, ako treba, moja kancelarija će vas zastupati, to kažem i to ću uvek reći.
Zbog slučaja ''Topčider'', zbog streljanja dvojice gardista, trpim samo štetu. Zbog pokušaja da se dokaže da su Ramuš Haradinaj, Agim Čeku, Hašim Tači ratni zločinci, trpeo sam velike probleme, moja porodica i moja deca su bili ugroženi. Tu nema nikakvih para, nema nikakvih zloupotreba i nema nikakve cene. Uvek ću dići svoj glas, jer je to borba za istinu i za pravdu, sviđalo se to nekome ili ne.
Obratio sam se predsedniku Republike pre tri nedelje, juče ponovo. On mora da bude predsednik svih građana, mora da primi delegaciju tih ljudi. Obratio sam se načelniku Generalštaba, gospodinu Ponošu, oni su i njegovi vojnici. Obratio sam se i Vidi Petrović-Škero, predsednici Vrhovnog suda Srbije. Zašto? Zato što su nekima od njih isplaćene enormne dnevnice. Drugi sporovi i tužbe stoje u fiokama, treći se odbacuju, tobože, zbog nenadležnosti, četvrta se odbacuje, tobože, zbog zastarelosti.
Mora da postoji harmonizovana i jedinstvena praksa, a ne – Srbija nekome majka, nekome maćeha. Obijaju pragove, protestuju danima. Sinoć ih je bilo nekoliko hiljada u Kuršumliji, bilo ih je i pre nego što sam otišao u Kuršumliju, i pošto sam bio u Kuršumliji. I biće ih. Nema tu nikakve manipulacije, tu ima samo zalaganja za ispravljanje jedne nepravde, za nešto što je pošteno, časno, objektivno.
Nemojte se igrati vatrom, to je moja poruka ljudima na vlasti, a i moja poruka kolegama iz SRS-a. Okej, rešite vi taj problem, učlanite sve te ljude u SRS, ali rešite njihov problem i onda imate puno pravo da kažete - evo, rešili smo problem.
Dakle, ne pozivam ni na kakve protivzakonite aktivnosti, ne pozivam na bilo šta što nije dozvoljeno.
Ne mogu da sprečim ljude ako žele da se učlane u Demohrišćansku stranku Srbije, koja se bori za pravdu i istinu, sviđalo se to nekome ili ne. Neće oni da bojkotuju izbore, ali će bojkotovati pojedine predsedničke kandidate. One koji neće da zaštite realizaciju njihovih zahteva, da ispune njihova opravdana traženja, njih će bojkotovati. Slobodno, gospodo, idite, pravite mitinge u Prokuplju, u Kuršumliji, bez obzira na to o kojoj stranci je reč.
Prema tome, ne može niko više manipulisati ljudima. Oni cene, vrednuju, poštuju, ili ne poštuju ono i one koji se zalažu za njihova prava, bez obzira na to da li je reč o rezervistima, o akcionarima ''Robnih kuća'', bez obzira na to da li je reč o članovima sindikata u PIK-u Zemun, ''Želvozu'' i na drugim mestima gde se čine nepravde.
Izbori će najbolje pokazati šta ti ljudi, koji očajnički, više od sto dana, protestuju i traže svoja prava, misle, a to više nisu samo Prokuplje i Kuršumlija, to su i Lebane, Doljevac, Blace, Leskovac, to će biti i Niš, jer, ponavljam, zbog različitih aršina i zbog manipulacija je došlo do ove situacije.
Moraju se svi građani poštovati i uvažavati na isti način, i to nije samo priča o novcu, o dnevnicama, o parama, to je priča o ljudskom dostojanstvu o časti, o moralu, o poštenju, o istini i pravdi.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Član 104. Poslovnika.
Gospodine Batiću, vi niste baš na dobar način uputili neke poruke SRS-u, jer pretpostavljam da znate da ako problem postoji, treba da ga rešava vlast, ne može ga rešavati opoziciona stranka. Što se toga tiče, imali ste prilike, bili ste na vlasti, taj odnos vam je potpuno jasan.
Što se tiče SRS-a, mi ćemo, kada budemo na vlasti, rešavati probleme svih građana. Nećemo rešavati ni probleme svojih članova, ni svojih klijenata. Kada se zalažemo za rešavanje bilo kog problema, zalažemo se, principijelno, da se on reši da i oni imaju ili nemaju prava. U ovom slučaju smo ubeđeni da oni imaju osnova da se žale i da je država to morala mnogo ozbiljnije da razmotri.
Mi nismo polazili sa stranačke osnove, ni u kom slučaju ne pozivamo sa govornice da se učlane u SRS, time se bave naši aktivisti na terenu. Ne moram da vam objašnjavam koliko SRS ima članova, imali ste prilike da vidite u novinama pre neki dan, 457 hiljada, ne znam tačnu cifru, jer se to menja iz dana u dan.
Što se tiče glasača, odnosno građana Srbije, oni će imati priliku da vrlo brzo iskažu svoje opredeljenje i ja sam ubeđen da će oni svim srcem, 20. januara, glasati za Tomislava Nikolića, da će Tomislav Nikolić pobediti, a onda ćemo ne samo ovaj problem rezervista, nego sve probleme koji su ovu državu zadesili od 5. oktobra, da rešavamo, da napokon krenemo da oborimo režim DOS-a, na čelu sa Borisom Tadićem.
Tada ćemo krenuti da državu Srbiju i građane Srbije izvodimo polako iz ove ekonomske i socijalne bede u koju ih je DOS-ov režim doveo.

 Izvolite, gospodine Batiću, pa da se vratimo na amandmane na budžet.

Želim da kažem da nisam želeo da polemika ode na neku drugu stranu, jednostavno, neko je pomenuo mene i moje manipulacije, i to kolega poslanik iz SRS-a.
Nikada nikoga sa ove govornice nisam pozivao da se učlani u DHSS. Ako to ljudi rade na terenu i zašto se oni prepoznaju, da li će se učlaniti u neku stranku, mislim da to nema nikakve veze. Verovatno, ljudi osluškuju i tu nailaze na neke simpatije, na neke svoje motive i razloge, uz napomenu da je DHSS u vremenu DOS-a i imala veći deo vlasti i u Kuršumliji i u Prokuplju, imala je svoju organizaciju, koja je sada reaktivirana, ali to nije tema.
Dakle, slažem se da opozicione stranke, i to je azbuka demokratije i parlamentarizma, ukazuju na greške i probleme vlasti. One su po definiciji korektivi vlasti, one govore šta ne valja od onoga što vlast radi, a ja sam rekao da ovo ne valja. Ne valja da Srbija izumire na tom delu, ne valja da u centru grada imamo samoposluge i dragstore u kojima nema ništa, ima samo slika sa umrlicama i fotografijama, i uopšte nije važno ko će biti na vlasti.
Važno je samo da se ispune obećanja, da se ljudi koji protestuju ne bi našli, ne daj Bože, na ovim umrlicama, da ne bude po onoj narodnoj – ne lipši magarče do zelene trave. Čekali su oni dosta dugo i njihovi zahtevi su opravdani.
Onaj ko se bori za ispunjenje tih zahteva, naići će na njihove simpatije, oni drugi će naići na njihovu osudu, izbori su u toku. Videćemo kako će na tom delu Srbije da se provedu pojedini poslanički kandidati, naravno, pre svega, oni sa vlasti, jer oni odlučuju o sudbini svih građana, ne samo rezervista. Biće izbora, biće tribina, biće mitinga, pa ćemo videti kakve će biti reakcije u tom delu Srbije.
DHSS je podržala Čedomira Jovanovića. On se, takođe, bori za ispunjenje zahteva svih ljudi koji su ugnjeteni, a rezervisti su apsolutno potlačeni i ugnjeteni.