Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, uvaženi gospodine ministre, evo jednog amandmana za koji mislim da je posledica nesrećnog slučaja, odnosno nerazumevanja šta znači donacija nevladinim organizacijama.
Uzdam se u to da je gospođica Jovanović pomislila da se radi o nevladinim organizacijama na osnovu onoga što se obično podrazumeva pod tim imenom. Moram da kažem da se razdeo 19, funkcija 10, ekonomska klasifikacija 481 odnosi na nevladine organizacije koje se samo tako nesrećno zovu. Inače, radi se o udruženjima boraca, udruženjima ratnih vojnih invalida, udruženju boraca iz ratova od 1990. godine i nekim udruženjima koja se bave negovanjem oslobodilačke tradicije.
Potpuno sam siguran da gospođica Jovanović nije imala nameru da se ovim organizacijama oduzmu sredstva za finansiranje predviđenih projekata, već, verovatno, nekim drugim nevladinim organizacijama, o kojima ni ona, ni ja baš nemamo neko pozitivno mišljenje.
Ako to nije bila zabuna, onda imamo ozbiljan problem, ali ne verujem da bilo ko od poslanika SRS-a ima nešto protiv finansiranja ovakvih udruženja, koja okupljaju, pre svega, patriotske snage, znači, ratne vojne invalide i borce iz prethodnih ratova. Međutim, tu imamo jedan drugi problem.
Gospodine ministre, sredstva za ovu namenu su predviđena u iznosu od 65 miliona. Moram da vam kažem da su prošle godine ta sredstva bila predviđena u iznosu od 72 miliona. Ne znam zašto je došlo do ovog smanjenja, iako sam vam i ja lično pisao pismo, a Ministarstvo za rad i socijalna pitanja je upravo na ovoj poziciji tražilo iznos od 120 miliona dinara.
Moram da vam kažem šta se finansira iz ovih 120 miliona dinara, pa će vam onda biti jasna opravdanost našeg zahteva. Naime, iz ovih sredstava se finansira banjsko-klimatski oporavak ratnih vojnih invalida, naročito onih iz ratova od 1990. godine, jer je, iako je to Zakonom o boračko-invalidskoj zaštiti predviđeno kao obaveza, nedostatak sredstava za ovu poziciju u budžetu prethodnih godina doveo do toga da smo kroz ova sredstva finansirali taj banjsko-klimatski oporavak najtežih ratnih vojnih invalida.
Takođe, iz ovih sredstava se finansiraju stipendije, pre svega, dece palih boraca i dece ratnih vojnih invalida, koja su na višim školama i fakultetima, a ne finansiraju se kroz redovna sredstva iz Ministarstva.
Mi ovim sredstvima finansiramo i nabavku lekova i nekih preparata koji nisu na pozitivnoj listi, a koji koštaju mnogo, pa ratni vojni invalidi ne mogu da ih plate od svojih primanja, jer, nažalost, Srbija je jedna od retkih zemalja gde boračko-invalidska zaštita, odnosno zdravstvena zaštita ratnih vojnih invalida nije besplatna, već je na nivou zdravstvene zaštite zaposlenih. Jasno je i vama i svima ostalima da nivo zdravstvene zaštite za zaposlene osobe ne odgovara potrebama zdravstvene zaštite, pre svega, ratnih vojnih invalida, koji su ceo svoj život bolesni i znatna sredstva troše na nabavku lekova i na neke preparate, pre svega, na bazi vitamina B.
Ne bih to detaljnije obrazlagao. Moram priznati da tu postoji i moja greška, koja je nastala zbog toga što na ovom formatu koji nam je dat nisam bio siguran da li je iznos na toj poziciji 85 miliona ili 65 miliona. Dobio sam informaciju da je to 85 miliona, čime bismo mi bili apsolutno zadovoljni i ne bismo uložili amandman.
S obzirom na to da sam to naknadno saznao, a vreme za podnošenje amandmana je isteklo, vidim da sam propustio priliku da ispravimo tu poziciju, inače bih sigurno tražio amandmanom da se sredstva na ovoj poziciji povećaju, upravo iz ovih razloga koje sam vam rekao, jer nije sigurno da će u 2008. godini, odnosno nije sigurno kada će u 2008. godini biti donet zakon o boračko-invalidskoj zaštiti, koji bi ispravio ovu nelogičnost i omogućio da se, pre svega, banjsko-klimatski oporavak i nabavka lekova finansiraju iz redovnih sredstava budžeta, a ne preko ovih udruženja.
Još jednu stvar bih želeo, gospodine ministre, u ovoj poziciji da vam napomenem, da imamo problem oko stambene izgradnje. Ja sam vam to pisao, mislim da ste to pismo pročitali. U prošloj godini je budžetom predviđeno 380 miliona 457 hiljada dinara za stambenu izgradnju, a dobijeno je 322 miliona 185 hiljada i 75 dinara.
Kada ovako pogledate, to je negde oko 57-58 miliona dinara. Možda za ljude koji raspolažu milijardama i koji prave budžet to i nije mnogo para, i ja to prihvatam kao činjenicu, međutim, morate da znate da zbog toga što je ovoliko sredstava izostalo, u dva grada, oko 40 porodica ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca, znači, govorim o Raški i o Vranju, neće imati završene stanove, neće imati završene objekte, iako su planirali da se u ovoj godini usele. S obzirom na to da je u ovoj godini predviđeno oko 50-ak miliona dinara za stambenu izgradnju, nadam se da će to biti dovoljno da se bar u ova dva grada završe objekti.
Međutim, gospodine ministre, moramo da se vratimo na jedno obećanje iz 2006. godine, premijera, gospodina Koštunice, i gospodina Velimira Ilića, koji su obećali da će se svake godine, u naredne tri do četiri godine, iz budžeta izdvajati 4,5 miliona evra za stambenu izgradnju ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca. Nažalost, od toga, izgleda, u ovoj godini nema ništa, jer, prema informacijama koje smo dobili iz Ministarstva, ta sredstva u ovoj godini u NIP-u nisu predviđena.
Zbog toga sam predložio potpredsedniku Vlade, gospodinu Đeliću, projekat, ali, nažalost, na tome se ne radi mnogo, da zajedničkim sredstvima, lokalna samouprava, korisnici tih stanova, odnosno ratni vojni invalidi i porodice palih boraca i država, iznađemo mogućnosti, napravimo jedan projekat koji će omogućiti da se izgradi 1.500 stanova, koliko je, otprilike, potrebno za zbrinjavanje ove populacije.
Da vam ponovim sad taj plan, jer čak ni od gospodina Đelića, koji mi je čvrsto obećao da će se angažovati na tome, da taj problem rešimo, nema ništa.
Dobro, možda ima još nekoga koga nije slagao, a mislim da me još nije slagao, jer neću baš lako odustati od ove ideje, jer nemam drugu alternativu, gospodine ministre, nego da nateram državu i lokalnu samoupravu u tim gradovima da ovaj problem zajednički rešimo.
Ponoviću vam ukratko, možda se još jedanput zainteresujete, o čemu se radi. Znači, lokalne samouprave treba da obezbede besplatnu lokaciju i infrastrukturu, ratni vojni invalidi, odnosno korisnici stanova, da snose troškove stambene izgradnje, odnosno klasične izgradnje, a da država, koja, faktički, ima obavezu da im reši stambeni problem, obezbedi izvor kreditiranja i, ako je moguće, preuzme obavezu kamate. To bi u narednih 20-ak godina rasteretilo državu i budžet, odnosno država bi s malim iznosom sredstava učestvovala u rešavanju ovog problema.
Na ovaj način ćemo, nadam se, u naredne tri godine uspeti da rešimo svih 1500 slučajeva, i to je jedini način da ti ljudi, u dogledno vreme, mogu da očekuju rešavanje svog stambenog pitanja, odnosno dobijanje krova nad glavom. Država će svoju obavezu u tom smislu moći da prolongira u narednih 20-ak godina.
Ne bih više da oduzimam vreme, ali se nadam da sam vas još jedanput zainteresovao za ovaj projekat, da zajednički, s gospodinom Đelićem i gospodinom Rasimom Ljajićem, uložite napor da ovaj projekat napokon zaživi, jer je to za nas, učesnike ratova, pre svega, one od 1990. godine, ključno pitanje i jedan od najvećih problema s kojim se suočavamo, a koji nećemo moći da rešimo bez zajedničkog angažovanja.
Hvala vam.