Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 135 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 105 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2008. GODINU, SA PRATEĆIM DOKUMENTIMA (nastavak u pojedinostima)
Danas ćemo raditi do 15.00 časova.
Svima koji danas slave Svetog Nikolu u ime poslanika Narodne skupštine čestitam slavu, a onoj drugoj polovini želim da se lepo provedu u gostima.
Pripadnicima muslimanske veroispovesti čestitam Bajram.
Nastavljamo rad.
Na član 6. razdeo 56 amandman je podneo narodni poslanik dr Ninoslav Dimitrijević.
Iskoristio je svojih 10 minuta. Gospodine Dimitrijeviću, imate još pet minuta. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, gospodine ministre, pošto je gospodin predsedavajući čestitao svima slavu Svetog Nikolu, ja se pridružujem njegovim čestitkama.
Tokom jučerašnjih 10 minuta ukazao sam na brojne anomalije koje su se desile u zdravstvu od 2000. godine, a sada ću pokušati da ukažem na refleksiju ovih anomalija na Zdravstveni centar Negotin, kao jednu malu zdravstvenu ustanovu u jednoj maloj opštini, i sa kojim se problemom sreću ovakve i slične zdravstvene ustanove.
Amandman se odnosi na Zdravstveni centar Negotin, gde otprilike 14.000 ljudi dobija zdravstvene usluge i koristi pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, a država ne želi da prizna da postoje i da koriste svoje pravo u Negotinu. Naime, radi se o 14.000 ljudi koji su na privremenom ili povremenom radu u inostranstvu i koji redovno dolaze da se leče kod nas.
Druga specifičnost naše ustanove je ta što naša ustanova pruža i usluge lečenja mnogim ljudima i pacijentima iz Kladova i Majdanpeka, naročito za one specijalnosti kojih nema u Kladovu i Majdanpeku.
Zatim, još jedna specifičnost jeste da je negotinska opština područje balkanske endemske nefropatije, endemične bolesti koju prati i povećana incidenca, odnosno povećan broj tumora mokraćne bešike, mokraćnih puteva i bubrega. Takođe, još jedna specifičnost je prisustvo hemijske industrije, Industrije hemijskih proizvoda "Prahovo", koja je kancerogeni faktor i koja utiče na pojavu i ovih uroloških tumora, a i svih drugih tumora.
Ovim amandmanom tražimo da se poveća broj radnika u Zdravstvenom centru, i to za 14 lekara specijalista, pet u sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti i devet u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, kao i broj sestara, za 10, koje rade u bolnicama.
Naime, šta se desilo posle 2000. godine? Uslovi za pružanje usluga u bolnicama i u domu zdravlja su se pogoršali. Kvalitet pruženih usluga, nažalost, preti da se pogorša. Jedna od prvih i najvažnijih anomalija jeste da nema dovoljan broj lekara i sestara koji će raditi na odeljenju. Naročito se to odnosi na broj sestara, tako da sada imamo pojavu da na odeljenju radi jedna smenska sestra, a to znači da ona treba da opsluži pacijente u intenzivnoj, poluintenzivnoj jedinici i na odeljenju, što je, na kraju krajeva, protivzakonito.
Naime, zna se da svaka soba poluintenzivne i intenzivne nege, bilo da se odnosi na operativne grane, bilo da se odnosi na šok, odnosno na koronarnu jedinicu, na internom i na bilo kom drugom odeljenju, mora da ima jednu sestru koja će tamo raditi i koja neće smeti da napusti svoje radno mesto, a odeljenje treba da ima drugu medicinsku sestru.
U ovom slučaju ovo je nemoguće uraditi u Zdravstvenom centru Negotin bez povećanja broja ovog kadra i to minimalno za 10 sestara.
Ono što se dalje desilo, upravo po Pravilniku o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti, to je da je veliki broj odeljenja u Zdravstvenom centru Negotin izgubio određen broj postelja, neko manje, neko više. To znači da jedno odeljenje koje je imalo 20 postelja, na primer, kao što je slučaj sa urologijom, sada ostaje sa 10 postelja, ortopedija od 20 postelja ostaje bez pet itd.
Šta će se desiti? Desiće se da ljudi koji treba da budu primljeni u bolnicu radi "hladne" operacije, na lečenje itd. neće moći da legnu u bolnicu odmah, već će se formirati liste čekanja, kojih inače već ima, a sada će biti mnogo veće.
Postavlja se pitanje kako će moći da se zbrinu hitni slučajevi koji dođu kada, prvo, više nema mesta, nema tih kreveta u bolnicama, odnosno kreveta ima, ali oni moraju ostati prazni, po podzakonskom aktu. Kako će to pacijenti razumeti? Ko će im pružiti tu hitnu pomoć? Kako će jedna sestra koja radi i u poluintenzivnoj i u intenzivnoj jedinici i na odeljenju sada otići sa mnom u operacionu salu ili pružiti njemu hitnu pomoć? Uslovi za rad u Zdravstvenom centru Negotin zaista postaju nemogući.
Postavljam pitanje - koja je to zdravstvena ustanova na području matične filijale kojoj je povećan broj postelja, povećan kapacitet da primi ovakve slučajeve? Nema takve, što znači da će ovakvi pacijenti zbog najbanalnijih stvari, zbog najbanalnijih operacija morati da idu u Niš ili u Beograd. Kako će se ti pacijenti snaći?
Da li znate kako je izgledalo operisati se u svom gradu, kod lekara i sestara koje poznajete ili u drugom gradu, nepoznatom, gde nikog ne znate? Kako je za familiju, članove porodice tog čoveka koji treba da se operiše?
Ono sa čime smo dalje suočeni, to je sve manji broj specijalizacija koje dobijaju ovakve zdravstvene ustanove, tako da ćemo imati ozbiljnih problema sa obnavljanjem stručnog kadra. Želim ovom prilikom da podsetim da se stručnjak ne dobija završetkom specijalizacije, da je to samo jedan od uslova da se postane dobar, zreo stručnjak i da svaki stručnjak u medicinskoj delatnosti mora da ima određeni broj godina radnog staža da bi sazreo i dostigao maksimum pružanja svojih usluga.
Godinama smo se trudili, od 1990. do 2000. godine, da povećamo i kapacitete i broj zdravstvenih radnika, pa je zbog toga izgrađen i četvrti sprat bolnice u Negotinu. Gradio se 10 godina i više. Mnogo sredstava je bilo uloženo u taj četvrti sprat da bi se povećali kapaciteti na internom odeljenju, na neurofiziologiji, na urologiji, na ortopediji i svim drugim odeljenjima.
Jedva smo, teškom mukom, uspeli da od urologije i ortopedije, što su bili odseci, stvorimo odeljenja, da od oftalmologije i otorinolaringologije, a to su bile ambulante, stvorimo odseke, da povećamo broj postelja upravo za ove pacijente koji ih nisu imali. Sve smo to uradili do 2000. godine, a onda dolazi restriktivno zdravstvo koje sve to anulira i vraća na početno stanje.
Za kraj hoću da kažem još jedno – zdravstveni radnici ne mogu pružiti kontinuitet dežurstva 24 sata, celog meseca i cele godine. Ne postoji dovoljan broj lekara za dežurstva. Naime, Zakon o radu i podzakonska akta onemogućavaju da im se plati ono dežurstvo koje oni dobrovoljno urade preko 40 sati mesečno. Zatim, te kolege koje dežuraju noću moraju da ostanu i sutradan da rade 32 sata u kontinuitetu zbog zakazanih aktivnosti i u prvoj smeni, i nema ko da ih odmeni i da hoće, pa se ponovo dešava da će urolog dežurati za hirurga, očni za urologa itd., što je velika anomalija koja se ovakvim stanjem produbljuje.
Ima još mnogo anomalija, meni je vreme isteklo, zahvaljujem se predsedavajućem koji me nije prekinuo. Hvala lepo. Biće još prilika da se priča o negotinskom zdravstvu.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, po amandmanu, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, od petooktobarskog puča do današnjeg dana zdravstvo Srbije je u izuzetno teškoj situaciji. Sasvim razumem nameru uvaženog kolege doktora Ninoslava Dimitrijevića da pomogne jednoj sredini, u konkretnom slučaju gradu Negotinu.
Mi srpski radikali nikada ne zastupamo uske lokalpatriotske stavove, pa tako i ja, koja poznajem probleme zdravstva grada Kragujevca, imam potpuno razumevanje za problem u Negotinu, iako tamo ne odlazim tako često, ali odlazim kada su izborne kampanje i aktivnosti koje me upućuju da saslušam probleme i tog dela Srbije.
Ono što je važno jeste da kažemo da je ministar za zdravlje, koji je nesmenjiv i kome je ovo treći mandat za proteklih sedam godina, po klanovima podelio poslovanje svojih tajkuna iz oblasti zdravstva i farmaceutske mafije u Srbiji.
To vam otvoreno govorim i to će vam reći svaki lekar i svaki čovek koji drži do svoje struke i koji ne može da se izbori sa klanovima koji postoje u zdravstvu.
Gospodine Dimitrijeviću, pošto vi niste, kao niti jedan srpski radikal, učesnik ove vlade Borisa Tadića i grupacije Demokratske stranke i ministra koga oni podržavaju svih ovih godina, teško da će ovaj amandman da vam prođe.
Isti problem ima i Klinički centar u Kragujevcu, medicina rada u Kragujevcu...
Moram da vas vratim na onu priču od pre 15 dana, koju sam pokrenula kroz poslaničko pitanje ministru odbrane Draganu Šutanovcu, vezano za VMA.
Dakle, kada vidite jedan tako veliki zdravstveni sistem, jednu instituciju par ekselans u naučnom smislu, u radu, ne postoji, dakle, u Evropi, za neke segmente rada VMA, neko ko je pandan tim ljudima i njihovoj struci, onda vidite koliko je u stvari sve to jadno u državi Srbiji kada se vlast koncentriše u rukama klanova koji odlučuju šta će i ko da radi.
Vi možete, i naravno da se sav novac koji je proistekao prodajom nacionalnog bogatstva slio, u iznosu od milijardu i više od 300 miliona evra, iz Nacionalnog investicionog plana, sada da kažete – pa, bio bi red da taj deo Srbije i Negotin dobije ta sredstva jer su neophodna, to nije samo preventivna zdravstvena zaštita, nego je očigledno da tamo, nažalost, ima građana Srbije kod kojih su registrovana najteža oboljenja. Ali, ko će vas da sluša?
Dakle, iako se članovi Odbora za zdravstvo iz redova SRS, pre svega dr Paja Momčilov koji je noćna mora za ministra zdravlja Tomicu Milosavljevića, bave detaljnom analizom ne samo svih promašaja, nego lopovluka od strane ministra i njegovih klanova, ništa to ne vredi, gospodine Dimitrijeviću.
Mene sada zanima, gospodine Cvetkoviću, da li je (iskoristila sam ovaj amandman da podržim ovo zalaganje dr Dimitrijevića) na sednici Vlade Republike Srbije bilo reči, pošto je to vest koja je emitovana na programu državne televizije, a propo onog mog pitanja ministru odbrane Draganu Šutanovcu, o tome da li je Vlada Srbije donela prošle nedelje ili će ove nedelje doneti takvu odluku da se Vojno-medicinska akademija inkorporiše u zdravstveni sistem Srbije?
Dakle, ta vest je munjevito obišla celu Srbiju i građani su se obradovali zbog činjenice da će svaki građanin Srbije moći, kako je to državna televizija javila pre neko veče, da se leči na VMA ukoliko dobije uput u svom matičnom zdravstvenom ili kliničkom centru od lekara specijaliste, bez ograničenja da vam lekar specijalista kaže – to isto možete da uradite, primera radi, u kliničkom centru u Kragujevcu, Beogradu ili Nišu, vaše je pravo da vi ...
Tako sam ja razumela tu vest koju je državna televizija emitovala, a to sam upravo i tražila u ime građana Srbije, u ime zaposlenih na VMA, u ime poslaničke grupe SRS, pa me zanima, gospodine ministre, da li je to objavljeno samo da bi se zabašurilo stvarno stanje stvari ili će to da se operacionalizuje u smislu da Vlada Republike Srbije potpiše ugovor sa Fondom i da to stupi na snagu.
Ne samo zbog činjenice da VMA ima preko 30% kapaciteta kojima može da prihvati građane koji su civilni osiguranici, već i zbog činjenice da neke usluge, odnosno operacije koje se vrše tamo ne mogu da obave drugi klinički i zdravstveni centri u Srbiji, pa je valjda prirodna stvar da svaki građanin, bez obzira da li je on iz Kragujevca, Negotina, Niša, Pirota, Subotice, Novog Sada, ostvari svoje pravo koje mu garantuje Ustav i da dođe na VMA.
Ukoliko se takva odluka što pre, do kraja godine, ne donese na Vladi Republike Srbije, VMA, koju ste inače potpuno zanemarili kada je u pitanju naučno-istraživačka oblast, to moram da vam kažem ... Da nije ljudi kao što su prof. Slobodan Arsenijević, koji je predsednik Akreditacione komisije, i dekan Medicinskog fakulteta, takođe, mlađi profesor Arsenijević, koji imaju posebne ugovore za naučno-istraživačku oblast sa VMA, ona bi u tom smislu, sa takvim kadrom, sa takvom opremom, bila u potpunom zapećku zbog nebrige Vlade.
To je pitanje za vas i veoma je ozbiljno, gospodine ministre. Ono ne zanima samo zaposlene na VMA, njih je preko 3000, građane koji se tamo leče, ima ih isto toliko, već i građane cele Srbije koji očekuju da Vlada Republike Srbije odgovorno pristupi ovom problemu i da se konačno to reši, odnosno da se potpiše validan ugovor, ne da se samo navedu stavke po kojima je moguće da se vrši lečenje ili participacija ili refundacija za ta i ta oboljenja, već za sve ono što je na listi, za svaki zdravstveni, odnosno klinički centar u Srbiji.
Svakako, kolega Dimitrijeviću, mada znam da je unapred bitka izgubljena jer oni nemaju sluha, to su za njih sitni problemi po nekim gradovima Srbije, verujem da nećete uspeti u svojoj zaista humanoj i dobroj nameri da ovaj amandman dobije skupštinsku većinu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušan Stupar, po Poslovniku.

Gospodine potpredsedniče, zahvaljujem se. Ja sam se odmah javio da želim da govorim po Poslovniku. Pošto ste vi u naše ime, u ime svih poslanika čestitali vernicima današnju slavu, ja ću pokazati na ovom primeru kako jedna gradska opština Zvezdara čestita vernicima slavu.
Na osnovu članova 225. i 226. tražim objašnjenje i obaveštenje da bih mogao kao poslanik da se bavim ozbiljno svojim poslom. Danas je najveća slava srpskog naroda, a gradska opština Zvezdara, Odeljenje za komunalne i građevinske poslove, donela je rešenje da sutra, na drugi dan slave, iseli 11 porodica sa teritorije Zvezdare, usred zime. Molim vas, gospodo poslanici, da li znate ijednu normalnu zemlju gde će neko doneti odluku, prvo, kad je slava, drugo, kad je loše vreme, kad je zima, da se neko izbacuje na ulicu? Poslanici Srpske radikalne stranke neće dozvoliti da se iseli ijedan građanin koji se tu nalazi.
Među građanima koji tu žive ima i ljudi koji su muslimanske veroispovesti. Vi ne poštujete nikakav praznik.
Pogledajte šta oni kažu, radi se o društvenom preduzeću „Polet“ koje se nalazi u stečaju; kaže – prisutni poverenik je izjavio da Agencija za privatizaciju, ona je imenovana za stečajnog upravnika... Pošto se radi o izuzetnoj lokaciji, na kojoj treba sigurno nešto da se gradi, to je u potezu Partizanskog puta, nedaleko od benzinske pumpe OMV (a već ste prepolovili Zvezdarsku šumu, tamo su nikle vile, Zvezdarska šuma se uništava), sad je nekom stalo navrat-nanos da iseli te građane ne bi li započeo određene građevinske radove i zidao neku zgradu.
Molim vas, gospodine potpredsedniče, tražim objašnjenje i obaveštenje da li će sutra policija izaći na lice mesta, na drugi dan najveće srpske slave, i dati asistenciju da se ovi ljudi izbace na ulicu? Ti ljudi, izbeglice, raseljena lica, uredno imaju priključenu struju, plaćaju svoje troškove. Da ste im ponudili neki drugi smeštaj, ljudi bi sigurno pristali. Nećemo dozvoliti sutra da ih izbacite na ulicu. Molim, gospodine potpredsedniče, da danas pokušate, sa predsednikom Skupštine, da dobijete informaciju da li će policija sutra učestvovati u ovome.

Pretpostavljam da objašnjenje tražimo od Ministarstva unutrašnjih poslova.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 6. razdele 57 i 59 amandman su zajedno podneli narodni poslanici Balint Pastor, Esad Džudžević, Bajram Omeragić i Rajko Đurić.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.

 

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, Savez vojvođanskih Mađara, Lista za Sandžak i Unija Roma Srbije su podneli zajednički amandman na član 6. Predloga zakona o budžetu za 2008. godinu. Taj amandman sadrži dva podamandmana i odnosi se na položaj nacionalnih manjina u budžetu Republike Srbije za 2008. godinu.

Već sam više puta rekao, i u načelnoj raspravi i u raspravi o amandmanima, da smatramo neprihvatljivim da se nacionalne manjine u budžetu spominju samo na jednom mestu, samo na jednoj poziciji, bez obzira na činjenicu što nacionalne manjine, zajedno sa Kosovom i Metohijom, čine jednu trećinu stanovništva Republike Srbije, a bez AP Kosovo i Metohija čine 18% stanovništva Republike Srbije.

Prvi amandman se odnosi na finansiranje onih učeničkih domova čiji osnivač nije Republika Srbija ili AP Vojvodina. Ima nekoliko takvih učeničkih domova.

Kao primere takvih učeničkih domova želeo bih da navedem učenički dom Gimnazije za talentovane učenike u Senti, učenički dom Emaus u Mužlji, učenički dom Apacaj u Novom Sadu i zrenjaninski devojački učenički dom. U tim učeničkim domovima prvenstveno stanuju i žive učenici mađarske nacionalnosti, ali sam siguran da takve učeničke domove imaju i druge nacionalne zajednice koje žive na teritoriji Republike Srbije.

Predviđeno je u budžetu, u ekonomskoj klasifikaciji 472, 1.250.000.000 dinara u Ministarstvu prosvete, a o raspodeli ovih sredstava će odluku doneti u toku godine Ministarstvo prosvete. Znači, to su neraspoređena sredstva. Mi smo amandmanom predložili da se od ovih sredstava, znači od 1.250.000.000 dinara, deset miliona dinara izdvoji za finansiranje ovih učeničkih domova čiji osnivač nije Republika ili Autonomna pokrajina. Ubeđen sam da zbog tih deset miliona dinara budžet ne bi bankrotirao. Znači, mislim da ukoliko postoji dobra volja u Vladi Republike Srbije, u Ministarstvu finansija i u Ministarstvu prosvete, onda se od tih sredstava može obezbediti deset miliona za te učeničke domove čiji su osnivači nevladine organizacije nacionalnih manjina i tradicionalne verske zajednice, odnosno crkve nacionalnih manjina.

Molio bih gospodina Cvetkovića ovom prilikom da prihvati ovaj naš amandman i da se dodele ta sredstva ovim učeničkim domovima, prvenstveno nacionalnih manjina. Inače bih želeo da naglasim da Republika Srbija ima jednu međunarodno-pravnu obavezu da finansira rad ovih učeničkih domova. Naime, postoji bilateralni sporazum između Republike Srbije i Republike Mađarske o zaštiti srpske manjine u Mađarskoj i mađarske manjine u Srbiji. Dve sednice međuvladine mešovite komisije su održane poslednjih godina. Na tim sednicama međuvladinih mešovitih komisija usvojeni su zapisnici i u oba zapisnika postoji ova obaveza, odnosno Republika Srbije je preuzela na sebe obavezu da će finansirati rad ovih učeničkih domova.

Prva sednica međuvladine mešovite komisije održana je 13. decembra 2004. godine i šesta tačka tog zapisnika govori o ovoj obavezi Vlade Republike Srbije, a druga sednica međuvladine mešovite komisije između Srbije i Mađarske održana je 10. novembra 2005. godine, a u tom zapisniku tačka 14) govori o obavezi Vlade Republike Srbije da finansira ove učeničke domove.

Nije dobro što već više godina Vlada Republike Srbije krši svoju međunarodnu obavezu u pogledu finansiranja, odnosno nefinansiranja ovih učeničkih domova čiji su osnivači nevladine organizacije i tradicionalne crkve, odnosno verske zajednice nacionalnih manjina, pa smo predložili amandmanom da se to protivzakonito stanje promeni.

Zbog toga apelujem na gospodina Cvetkovića da prihvati ovaj amandman Saveza vojvođanskih Mađara, Liste za Sandžak i Unije Roma Srbije.

Drugi deo amandmana odnosi se na gradnju, održavanje, hitne sanacije i rekonstrukciju verskih objekata tradicionalnih crkava i verskih zajednica nacionalnih manjina. Na osnovu Ustava, sve verske zajednice i crkve u Republici Srbiji su ravnopravne. Mađari imaju tri tradicionalne crkve, a to su: katolička crkva, reformatska crkva i evangelistička crkva.

Nažalost, iz Vlade Republike Srbije se izdvaja jako malo sredstava za rekonstrukciju verskih objekata katoličke, reformatske i evangelističke crkve, pa smo ovim amandmanom predložili da se 180 miliona dinara izdvoji u 2008. godini za hitne sanacije, rekonstrukciju verskih objekata crkava nacionalnih manjina.

U budžetu je predviđeno 180 miliona za ovu namenu na poziciji Ministarstva vera, pa smatramo da bi bilo dobro da od tih planiranih 180 miliona 28 miliona bude izdvojeno za rekonstrukciju verskih objekata nacionalnih manjina.

Nažalost, nijedan od ovih amandmana nije prihvaćen na sednici Vlade Republike Srbije. Želeo bih da citiram obrazloženje Vlade Republike Srbije zbog čega se ne prihvataju ovi amandmani Saveza vojvođanskih Mađara, Liste za Sandžak i Unije Rome Srbije. Vlada Republike Srbije kaže da nije moguće usvojiti ove amandmane iz razloga što je finansijskim planovima Ministarstva prosvete i Ministarstva vera precizno definisano za koje namene je moguće trošiti planirane iznose.

Želeo bih da kažem da, prema mojim saznanjima, finansijski plan ministarstva nije iznad zakona, nije iznad Ustava. U hijerarhiji pravnih akata budžet Republike Srbije treba da bude iznad finansijskog plana ministarstva, pa jednostavno ne mogu da prihvatim da se naši amandmani koji su podneti na Predlog zakona o budžetu za 2008. godinu odbijaju iz razloga što nisu u saglasnosti sa finansijskim planovima ministarstava.

Iz tog razloga molim gospodina Cvetkovića da prihvati ove amandmane. Prihvatanjem ovih amandmana bi položaj nacionalnih manjina bio drugačiji, bolji u predloženom budžetu za 2008. godinu, pa bih molio gospodina Cvetkovića da u ime Vlade prihvati ove amandmane. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Laslo Varga.

 

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Srbija godinama ne ispunjava deo svojih međunarodnih obaveza, a za rezultat imamo, s vremena na vreme, zastoj u evropskim integracijama.

Ali, Srbija ne krši samo svoje međunarodne obaveze prema Haškom tribunalu, nego, nažalost, krši mnogo jednostavnije obaveze koje proizilaze iz bilateralnih sporazuma koji su zaključeni sa zemljama u okruženju.

Gospodin Pastor je detaljno govorio o sporazumu o zaštiti srpske manjine, i mađarske manjine u Republici Srbiji. Ja želim samo da ponovim da je na osnovu tog sporazuma formirano jedno međuvladino telo, jedna međuvladina mešovita komisija koja je dva puta zasedala i na tim sednicama je Srbija nedvosmisleno preuzela obavezu da će rešiti pitanje finansiranja onih učeničkih domova koji ne dobijaju pomoć iz državnih izvora.

Sa zapisnikom sa prve sednice, koja je održana 13. decembra 2004. godine, Srbija je preuzela obavezu da reši pitanje dotacija iz budžeta ovim đačkim domovima. Na drugoj sednici iste komisije, godinu dana kasnije, Srbija se obavezala da će sistemski da reši pitanje dotacije ovim učeničkim domovima.

Dakle, sa jedne strane, Vlada Republike Srbije je priznala značaj i postojanje ovih domova učeničkog i studentskog standarda, domova čiji osnivači nisu Republika ili AP i obavezala se da će finansirati rad ovih domova. Mi smo amandmanom predložili jednu jednostavnu stvar, da se 10 miliona dinara, u skladu sa ovim obavezama Republike Srbije, izdvoji za finansiranje rada ovih učeničkih domova.

Drugi deo amandmana se odnosi na finansiranje, odnosno pomoć crkvama i verskim zajednicama nacionalnih manjina. To je u skladu sa onim o čemu već dosta vremena govorimo, a to je činjenica da više od 15% stanovnika Republike Srbije, bez Kosova i Metohije, čine nacionalne manjine.

Smatramo da bi se te proporcije morale uzeti u obzir i kada se raspodeljuju sredstva tradicionalnim verskim zajednicama, a među njima i verskim zajednicama nacionalnih manjina. Amandmani su odbijeni sa obrazloženjem da bi ispunjenje ovog našeg zahteva direktno ugrozilo ispunjenje ciljeva programa za koje smo predložili amandmane.

Sa druge strane, u obrazloženju stoji da se ovi amandmani ne mogu prihvatiti zato što je u finansijskim planovima Ministarstva prosvete i Ministarstva vera već precizno definisano za koje namene je moguće trošiti bilansirani iznos sredstava.

Dame i gospodo, ovo praktično znači da Narodna skupština ne odlučuje o trošenju sredstava građana Srbije, nego ministarstva. Dakle, ja ne znam na šta ovo liči. Prvo, izgleda da ministarstvo donosi finansijske planove, bar po ovom obrazloženju, a onda mi to u Narodnoj skupštini samo aminujemo i nemamo nikakvu mogućnost da izvršimo bilo kakve izmene u planovima ministarstva.

Iz drugog dela obrazloženja proizilazi da smo mi predložili da se sredstva troše za sasvim druge namene u odnosu na namene koje je Vlada utvrdila, što jednostavno nije tačno. Naime, u delu amandmana koji se odnosi na učenički standard predložili smo da se deo sredstava namenjenih za funkcionisanje sistema učeničkog standarda, znači, od tih sredstava koja iznose 2,5 milijarde dinara, usmeri upravo ka finansiranju učeničkih domova. Dakle, u potpuno iste namene, samo smo proširili na ovaj način listu domova učeničkog standarda. Mislim da iznos od 10 miliona dinara sigurno ne bi ugrozio funkcionisanje sistema učeničkog standarda, za šta su planirana sredstva u iznosu od 2,5 milijarde dinara.

Ista je situacija i sa delom amandmana koji se odnosi na pomoć crkvama i verskim zajednicama. Dakle, mi nismo predložili da se ta sredstva usmere za neke druge namene, nego za izgradnju, adaptaciju i rekonstrukciju crkava i objekata verskih zajednica. Samo smo tražili, i to ćemo i dalje tražiti, da se deo sredstava usmeri ka nacionalnim manjinama, jer ovu činjenicu da u Republici Srbiji živi nešto više od milion pripadnika nacionalnih manjina Zakon o budžetu ne bi smeo da ispusti iz vida. Hvala vam.