Gospodine predsedniče, niste u toku, zato što ova priča traje već više od pola sata. Naime, moram da vam kažem da sam izašla po čl. 225. i 226. Poslovnika, ujedno i da zatražim od vas obaveštenje. Ne vidim više Vesnu Pešić u sali.
Najpre, moram da zahvalim koleginici Vukićević, koja je prvi put u Skupštini Srbije, posle 17 godina, kao umetnik i kao žena koja se svim srcem, kao što se Toma bori za Srbiju, bori za svoju struku, pokrenula pitanje ljudi koji su dali nemerljiv doprinos u oblasti naše kulture i umetnosti.
Ne bih se uopšte javila da ona nije pomenula slučaj uvažene profesorke Dubravke Nešović i njenu više nego tragičnu situaciju. Ona ima penziju od 17, koliko ste rekli, koleginice, 18 hiljada dinara.
Ja sam, kao njen nekadašnji đak i pridruženi član hora kojim je ona rukovodila u vreme kada je organizovala manifestaciju "Veliki školski čas" u Kragujevcu, ponosna na taj period svog života, što smo imali nju, kao članovi hora, kojim je ona dirigovala i učila nas mnogo čemu, ne samo iz te oblasti, nego i o ponašanju i odanosti svojoj državi i svom narodu, jer je žena čitavog života radila za svoju naciju.
Vesna Pešić, u lagodnom, propalom političkom zanosu, takva je od početka i od osnivanja, jer nikada nije samostalno izašla njena stranka na izbore, ona sama uvek je bila na grbači nekoga, može da priča i da selektuje ljude iz oblasti kulture i umetnosti po političkim strankama, jer je ista kao i ovi iz DS-a, Gorica Mojović, koji to rade od 2000. godine. Ali, ovde je koleginica Vukićević pokrenula pitanje koje se tiče ne samo Beograda, jer nema samo Beograd, kao grad i kao naša prestonica, kulturno istorijsko nasleđe, nego i drugi gradovi u Srbiji.
Moram da vas podsetim na to, a to koleginica Lidija zna, da Komisija, takvim svojim radom, koja je bila više nego pristrasna, nikako objektivna, koja nije uzela u obzir ni socijalne aspekte, ni ovaj doprinos, nije dodelila nacionalnu penziju nijednom umetniku iz Kragujevca, a mi imamo prvo srpsko pozorište, koje je obeležilo jubilej prošle godine, Teatar "Joakim Vujić", da ne pričam o kruševačkom, vranjskom ili užičkom pozorištu, itd.
Dakle, koncentracija političke i finansijske moći, u ovom slučaju, direktno ide preko Gorice Mojović, koja je navikla na to od dana koji ste vi pomenuli. Za razliku od nje, vaš otac, koleginice Vukićević, bio je častan čovek i verovao je u te ideale, bio je poslanik nekada, delegat i u ovoj skupštini.
Znate, kad neko navikne, i ona, i Vesna Pešić, i taj ceo klan, tako da rukovodi sudbinama ljudi, onda ne treba uopšte da se pitamo zbog čega smo dovde došli i zbog čega, naročito ljudi u manjim sredinama, moraju da se bore za svoja prava, a i te kako su vrsni umetnici i ljudi koji daju veliki doprinos razvoju naše kulture, pre svega, neguju srpsko kulturno-istorijsko nasleđe. Hvala.
