Vaše poslaničko pitanje će biti prosleđeno ministru policije.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2008. GODINU, SA PRATEĆIM DOKUMENTIMA (nastavak u pojedinostima)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Daja.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Jovan Daja.

Dame i gospodo narodni poslanici,  u ime SRS-a, na osnovu člana 145. i člana 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, podneo sam amandman na član 20. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu, tako što sam predložio da se u članu 20. stav 2. iznos: ''2.700.000'' zamenjuje iznosom: ''1.500.000''.
Od kada je stupio na snagu Zakon o javnim nabavkama, svake godine se budžetom povećava iznos male nabavke, tako da se sadašnja vrednost male nabavke kreće od 250.000 do 2,7 miliona, što je sa PDV-om 3.170.000 dinara. Stav SRS je da se ovaj iznos smanji na 1,5 miliona, kao mera predostrožnosti, kako bi se izbegle moguće zloupotrebe prilikom javne nabavke male vrednosti.
Zbog mogućnosti nameštanja poslova u lokalnim samoupravama i javnim preduzećima, poznato je da se javne male nabavke vrše otvorenom ponudom, putem faksa, telefona ili pismom, tako da na ovaj način dobijene ponude i sve ponude poslovnih partnera imate na stolu.
Znači, imate mogućnost da svom poslovnom partneru, s kojim ste u ''dilu'', namestite posao, uz dogovorenu proviziju. Vi njemu signalizirate da da najnižu ponudu i na taj način sklapate namešten posao i uzimate dogovorenu proviziju, što je zloupotreba funkcije i položaja, naravno, i krivično delo.
Mi samo želimo da ovim amandmanom na član 20. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu smanjimo ili, na neki način, sprečimo moguće zloupotrebe.
Iz prakse znamo da se to dešavalo, posebno tamo gde ste vi iz DS-a na vlasti. Za vas su vezane razne afere i zloupotrebe, po kojima ste poznati našoj javnosti i našim građanima.
Građani Srbije jedva čekaju 20. januar, da izađu na izbore i srcem glasaju za Tomislava Nikolića, da Srbija dobije pravog čoveka za predsednika, da se rešimo korupcije, kriminala i lopovluka, da se Srbija reši Borisa. Kada se Rusija rešila Borisa, Rusiji je svanulo, a sada je među vodećim svetskim silama.
Zato pozivam građane Srbije, glasajte srcem za Tomislava Nikolića, da Srbiji svane, da nam svima svane, da se Srbija ispravi i da stane na noge, da joj se vrati ponos i dostojanstvo. Jedini čovek koji to može da uradi je gospodin Tomislav Nikolić i zato – srcem za Tomu.

Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković, o amandmanu.

Poštovane kolege, poštovani građani Srbije, zakon o budžetu, kao jednogodišnji zakon koji određuje vrednost male nabavke, u jednom malom delu reguliše postupak sprečavanja
zloupotrebe javnih fondova u privatne svrhe, time što definiše vrednost male nabavke.
Međutim, ovaj vrlo važan posao za državu i građane trenutno se nalazi u jednoj vrlo interesantnoj fazi, u kojoj Vlada u memorandumu iznosi jedan stav, a preko Ministarstva finansija, donoseći nam jedan prateći dokument prilikom podnošenja Predloga zakona o budžetu, gde se predviđa da se Komisija za zaštitu prava ponuđača, kao neko ko će kontrolisati regularnost postupka, prebaci, na svojevrstan način, u nadležnost Narodne skupštine. Znači, da to bude telo, verujem da su kolege imale priliku da to vide u svojim dokumentima koja su nam podneta u memorandumu, koje će, kao potpuno nezavisno, odvojeno od izvršne vlasti i bez one glume nezavisnosti, poput Narodne banke i slično, moći da kontroliše ove postupke.
S druge strane, imamo u javnosti priču, a i stav Zakonodavnog odbora da se Uprava za javne nabavke, kao takva, ukine i da se njene nadležnosti prenesu u nadležnost Ministarstva finansija. U više navrata sam objašnjavala zašto Ministarstvo finansija želi to da uradi.
Znači, građani, preduzeća, prilikom privatizacije, prilikom rešavanja mnogobrojnih poslova koji su u nadležnosti agencija, mogu da se susreću s birokratskim procedurama, s raznovrsnim ''nadzemnim'' i ''podzemnim'' ucenama, i to nikome ne smeta. To mogu godinama da osporavaju srpski radikali, da prozivaju, da iznose argumente, praksa traje. Ali, u trenutku kada se Vlada našla pred zidom zakonskih zabrana i ovlašćenja u sprovođenju nekih njenih javnih nabavki, odmah je donela odluku da se sama pita i da sama sebi propisuje pravila. Zašto to Vladi treba?
Iskoristila sam priliku da povodom ovog amandmana iznesem jedan vrlo indikativan primer. Reč je o javnoj nabavci koja se dešava u oblasti odbrane.
Znači, u ministarstvu gospodina Šutanovca sprovodi se postupak nabavke određenih sredstava, koji se, iz razumljivih razloga, neće ovde navoditi, ali način na koji se zloupotrebljava specifičnost posla i sam zakon, kako se on direktno krši, prava je prilika da to ovde iznesem, a povodom ovog amandmana.
Znači, raspisanu javnu nabavku neko, mimo zakona, potpuno zloupotrebljava, time što ne omogućuje ljudima koji su konkurisali uvid u dokumentaciju.
Osnovna intencija ovog zakona je bila da se omogući što veća konkurentnost, da svi mogu da pristupe i da ponude pod najpovoljnijim uslovima, da bi država uštedela pare.
Kako se to radi? Onako kako je to kolega Daja malopre u svom amandmanu rekao i onako kako je Komisija, koju ovde potpisuje izvesni gospodin Slobodan Marković, odgovorila firmi koja je konkurisala i ponudila opremu za Vojsku. Kaže – dostavite svi ponude, ali se otvaranje ponuda obavlja u zatvorenom krugu, bez prisustva ponuđača.
Recimo da je i to moguće, mada niko ne traži da vidi koji su to tajni elementi koje narod ne sme da sazna. Ako je uslov za javnu nabavku, za izbor, najniža cena, ko pametan i pošten, u ime države, može da zatraži da ponuđači ne prisustvuju otvaranju ponuda?
To je, upravo, zahtev u ovoj nabavci, u kojoj firma koja se zove "Patrimos" traži zaštitu od SRS-a, u smislu uvida u dokumentaciju, odnosno u uslove, zašto je baš izabrana firma koja se ne bavi tim poslom, do koje je teško bilo doći i na internetu, i u raspitivanju kod ljudi u grani koji se bave tim poslom. Posao je dobila izvesna firma ''GIM'' iz Beograda, koja se uopšte ne bavi proizvodnjom te opreme, koja se ne bavi servisiranjem te opreme kao prvim poslom. Razlog za izbor je najniža cena, a ko može da zna da ta cena nije montirana, kad niko nije prisustvovao otvaranju.
Neću da govorim o vrednostima, neću da govorim ni o nabavci koja je predmet, hoću da govorim samo o onome što je očigledno. Ko zna koju je cenu ponudila ta firma koja se time ne bavi, koja nema nikakve reference da to radi, a ne ona koja pošteno, javno traži zaštitu od onog koji je jedini spreman da tu zaštitu omogući?
Da li vi stvarno očekujete da vam zakonom o budžetu i Zakonom o javnim nabavkama damo pravo da trošite narodne pare, brukajući narod? U ime čega Ministarstvo za odbranu ne omogućuje ono što Zakon traži, uvid u dokumentaciju?
Neću vas opterećivati članovima Zakona, svi koji iole znaju Zakon o javnim nabavkama dobro znaju da je neophodno omogućiti uvid u dokumentaciju.
Šta se sad radi?
Planira se da Komisija za zaštitu prava, koja bi u jednom ovakvom postupku trebalo da odlučuje i kojom niste zadovoljni, bude formirana od Narodne skupštine, na isti način kao Državna revizorska institucija, sa dve godine čekanja, s izgovorom da Ustav traži da se ona formira, i da joj onda finansijski plan skrešete na pola, da ne bi mogla da uradi ni reviziju prvog završnog računa za 2007. godinu.
Zakon o javnim nabavkama, koji zakon o budžetu tretira u smislu visine male nabavke, ovde je samo još jedan element i povod da ukažemo kako nedomaćinski gazdujete sredstvima, kako ne omogućavate kontrolu i kako zakoni postoje za vas samo da biste ih kršili i da ih se ne pridržavate. Ovo nije prejaka reč.
Ne tražim da mi verujete na reč, ovo su dokumenta i dokazi. Zakoni služe samo da građane možete da prinudite, klasičnim mehanizmom prinude državnog aparata, da plaćaju poreze, a kako se troše, ovo je samo jedan od načina na koji sam htela građane da upozorim. Hvala.

Zahvaljujem gospođi Jorgovanki Tabaković.
Reč ima narodni poslanik general Božidar Delić, potpredsednik Skupštine. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pre nekoliko dana za ovom govornicom govorio sam o odnosu naše države prema Hagu, pa sam pomenuo jednog generala. Ako ste čitali jučerašnji "Blic", mogli ste da pročitate i demanti tog generala, koji je izjavio da je imao dovoljno vremena da se pripremi.
Upoznat sam na vreme kakvi su pritisci vršeni na njega i na njega se apsolutno ne ljutim, ali bih hteo da upozorim na jedno drugo dešavanje u Ministarstvu odbrane. Naime, prekjuče je u Generalštab Vojske Srbije stigao zahtev br. 6329-2 od 18. decembra 2007. godine, kojim se od operativne uprave Generalštaba traži saglasnost za ulazak stranih vojnih predstavnika u objekte posebne namene.
Gospodo, jedan ministar odbrane koga svi znate, Davinić, koga se danas svi odriču, prvi je čovek u ovoj državi koji je za pola veka dozvolio da jedan broj naših novinara uđe u jedan od tih objekata. Ti objekti, kada su građeni, koštali su oko 2,5 milijarde dolara. Evo ga ministar ovde, mi danas raspravljamo o budžetu Vojske i taj budžet je znatno manji od te cifre.
Gospodo, vi ste narodni predstavnici, pokušajte da uđete u objekte posebne namene. Trajaće procedura, da bi vam se to dozvolilo, najmanje mesec dana. Sve zemlje imaju te objekte posebne namene. Danas o tome odlučuje i to traži Bojan Dimitrijević, koga se sećam kada je bio savetnik kada je Tadić bio ministar odbrane, a o tome odlučuje general Kolundžija i načelnik Generalštaba general Ponoš.
Izašao sam za ovu govornicu samo da pokušam da utičem na vas, a ovo će, svakako, čuti oni u Generalštabu i u Ministarstvu, da se dozovu pameti i da ne učine to što su nameravali.
Neka me sutra slobodno demantuju u novinama i neka kažu da im nije na pamet palo da to urade s objektima posebne namene. Važno je samo da se ne dozvoli da u te objekte uđu ti koji su to nameravali. Ako vi, gospodo, ne možete u njih da uđete, ne mogu ni ja, nekada čak, u vreme SFRJ, nije mogao da uđe ni načelnik Generalštaba bez posebne odluke Josipa Broza, da ne dozvolimo da ulaze strani predstavnici.
Jer, ako biste želeli da uđete, vršila bi proveravanje VSB i BIA. Morale bi da se daju dve saglasnosti pre odluke da vam se dozvoli da uđete u taj objekat, a vodili bi vas posebni vodiči, koji bi pokazali samo ono što oni smatraju da možete da vidite.
Ko će proveravati i ko može proveriti te strance? Svi koji se nalaze ovde u različitim vojnim delegacijama, prvenstveno su obaveštajci i ovde su, prvenstveno, radi prikupljanja podataka.
Molim vas, ipak, da utičete na svoje ministre, svoje predstavnike, da se ovo ne desi, jer, ako se desi, postoji jedna odluka koja ima oznaku državna tajna, koja će možda jednog dana stupiti na snagu i po pitanju Davinića, i po pitanju Šutanovca, i po pitanju Kolundžije, i svih onih koji su odlučili da prekrše zakon. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, neka bude o amandmanu, a vrlo kratak komentar.
Mi smo pre nekoliko dana usvojili Zakon o predsedniku Republike. Podsećam vas da je predsednik Republike, praktično, vrhovni komandant Vojske Srbije i prvi čovek odbrane u Srbiji. Ovo što je sada uradio uvaženi gospodin, general Delić ovde, narodni poslanik, na čemu mu čestitam, to je da on izdvaja dokument koji je pre dva dana došao u Ministarstvo odbrane, a nije ga dobio po postupku koji je predviđen procedurom, nego po postupku koji je njemu poznat, i ja mu i na tome čestitam.
Hoću da vam kažem da nivo kontraobaveštajne službe u tom ministarstvu ne postoji, da je to šuplje potpuno. To što je narodni poslanik dobio ovakav podatak nije ništa rđavo, ali ga tako može dobiti i svako drugi ko je zainteresovan za bilo šta, a nema dobru nameru kao general Delić. To je prvo.
Drugo, objekti posebne namene, između ostalog, služe da zaštite vrhovnog komandanta u uslovima, koji su mogući u državama, kao što je rat, bombardovanje i tako dalje.
Govorio sam ovde, kada je bio na dnevnom redu Zakon o predsedniku Republike, da kada je ugrožen život vrhovnog komandanta, ugrožena je borbena gotovost jedne zemlje do 50%. Objekti posebne namene služe, između ostalog, i za to da se vrhovna komanda, vrhovni komandant, bezbedno usredsredi na problem koji je zadesio njegovu zemlju i da organizuje odbranu.
S tim u vezi, u potpunosti podržavam sve što je rekao general Delić.
Dakle, nije normalno i nije moguće da se, kao na tacni, svakom ko to želi pokazuju objekti koji imaju, kao što se i kaže, sasvim posebnu namenu i koji su koštali jednu četvrtinu sadašnjeg budžeta Republike Srbije, ako neko razume o čemu mi ovde pričamo.
Ja bih molio da se ova tema nađe na sednici Odbora za odbranu i bezbednost, kao i da se donese zakon o klasifikaciji tajnih podataka u Srbiji, pošto više ne znamo o čemu se ovde radi, šta je tajna, a šta nije i čemu tajne služe.
Ne služe tajne da neko trenira strogoću, već da kontraobaveštajno i na drugi način štiti podatke ličnosti, bezbednost ove zemlje od obaveštajnih službi drugih država, koje, kao što vidimo, svaki dan nesmetano rade šta im je volja u našoj zemlji.

Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada ste imali raspravu, u načelu i u pojedinostima, o Zakonu o osnovama Službe bezbednosti, rekao sam da strane obaveštajne službe ovde nemaju više potrebe da imaju svoje agente i špijune, a vi ste se na to smejali. Razlog zašto sam to rekao je – zato što nemaju potrebe, jer što god zatraže od vas, vi im date i pokažete.
Sada još jedan primer kako se to radi. Ne znam da li vam je i sada to smešno kao što je bilo onda, jer, izgleda, niste dovoljno verovali u tako nešto. Baš me interesuje da li će ministar i načelnik Generalštaba da ispune ono što građani traže od njih, kada su glasali za vas, da takvi kakvi jeste napravite kakvu-takvu koaliciju i budete na vlasti.
Što se tiče člana 22. na koji sam podneo amandman, radi se o jednom pomalo čudnom članu u zakonu o budžetu Republike Srbije. Ja ću pročitati taj član 22. na koji se odnosi moj amandman.
''Političke stranke koje su u 2007. godini i ranijim godinama utrošile sredstva opredeljena zakonom o budžetu u većem iznosu od predviđenog Zakonom o finansiranju političkih stranaka, a nisu izvršile povraćaj u budžet, dužne su da ta sredstva vrate u budžet Republike za 2008. godinu, odnosno ova sredstva im se uračunavaju u izvršenje budžeta za 2008. godinu. ''
Dame i gospodo narodni poslanici, nije ovde samo reč o poslaničkim grupama, već je reč o političkim strankama koje imaju narodne poslanike, tj. vas u Narodnoj skupštini. Mislim da bi trebalo pažljivije da pročitate ovaj član 22. pre nego što rešite da pritisnite dugme i odbijete ovaj amandman.
Članom 22. Vlada Republike Srbije i gospodin ministar, na grub i bezobrazan način, zbog nemara u samoj Vladi i Upravi za trezor, optužuju političke stranke da su trošile više sredstava nego što im po zakonu pripada.
Politička stranka ne bi trebalo da ima, a pogotovo one u opoziciji, uticaj na izvršenje budžeta i ne mogu da troše više sredstava nego što im ministar finansija i Uprava za trezor proslede. Troše isključivo ono što dobiju iz budžeta. Znači, ne može politička stranka više da utroši iz budžeta nego što dobije iz budžeta. Ko o tome odlučuje? Ministarstvo finansija i Uprava za trezor. Čija je sada ovde greška? Predlagača, navodno, koji prilikom podnošenja amandmana nije uzeo u obzir neke stavke koje mogu da utiču na visinu sredstava koje treba jedna politička stranka da dobije.
Sada postavljam drugo pitanje, jer metodologija prikazivanja budžeta krije od građana Republike Srbije koliki je stvarno budžet i to je razlog podnošenja ovog amandmana.
Pozivam ministra da kaže šta je budžet Republike Srbije, da li 639.600.000.000, da li 654.429.000.000? Da li ulaze u budžet primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine – 89.000.000.000 dinara, otplata glavnice i izdaci za nabavku finansijske imovine – 74.470.000.000 i da li, gospodine ministre, ulaze u budžet javni prihodi, koje, po zakonu, svrstavate u sopstvene prihode i trošite kao javne?
Metodologija prikazivanja budžeta je lažna i građani Srbije treba da znaju da će Vlada Republike Srbije, prema projekciji budžeta za 2008. godinu, da potroši ne šest, sedam, osam, nego deset milijardi evra, zato što su, kombinacijama koje sami propisuju Zakonom o budžetskom sistemu, dozvolili sebi taj luksuz da građanima ne kažu koliko će njihovih para da potroše. U tome jeste problem.
Budžet, kako vi god to hteli da zovete, da prikazujete, jeste ono koliko država oprihoduje po svim osnovama i koliko potroši po svim osnovama.
Klasifikujte vi to kako god hoćete, ali izađite i kažite za govornicom – budžet Republike Srbije veći je od 10 milijardi evra, a ne šest ili sedam, kao što to ovde prikazujete.
Kada su u pitanju političke stranke, postavljam pitanje ministru finansija, pošto će on da se stara o primeni člana 22.
Gospodine ministre, na osnovu kojih kriterijuma će Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo finansija da utvrdi da li je više sredstava uplaćeno političkim strankama, jer ne možete da uzmete u obzir samo jedan deo rashoda kao budžet i jedan deo prihoda kao budžet? To je prvo.
Drugo, interesuje me, gospodine ministre, ako utvrdite da su političke stranke dobile više sredstava, nemam ništa protiv da one to vrate, kako ćete to da uradite sa političkim strankama koje više nisu parlamentarne?
U svom amandmanu sam tražio da skupštinsko radno telo koje kontroliše izveštaje za redovan rad političkih stranaka utvrdi da li je više uplaćeno sredstava, i koliko, a ono što je još važnije, to je da je, u slučaju da se politička stranka više ne finansira iz budžeta Republike Srbije, a ne postupi u skladu s odredbama stava 1. ovog člana, Ministarstvo finansija, dakle vi, gospodine ministre, dužno da pokrene sudski postupak za naplatu sredstava, i to najkasnije u roku od 15 dana od dana koji je predviđen ovim članom za povraćaj više uplaćenih sredstava.
Znači, gospodine ministre, da imate obavezu i da radite nešto, a ne da pravite samo greške, nego da ih i otklanjate. Pogotovo postavljam pitanje zbog Srpskog pokreta obnove, ne zbog toga što imam nešto protiv njih, nego su toliku štetu napravili građanima Srbije, pa bi bilo i previše da ne vrate sredstava u budžet koje im ne pripadaju.
Prvo je taj nesretni narkoman, kao ministar inostranih poslova, potpisao ovaj sporazum, da nam ovde NATO prolazi kad god hoće, što je, svakako, šteta, mogu čak da koriste i naše vojne objekte bez saglasnosti države i državnih organa. Sad ga nema nigde, sad piše neke knjige.
Da ne pričam šta se desilo u našoj diplomatiji, koliko smo diplomatskih, konzularnih, rezidencionih objekata, koji se nalaze po svetu, izgubili zato što je, jednostavno, čovek davao Hrvatima i Slovencima gde god je stigao, valjda zato da mu ne bi pisali prijave za sud u Hagu. Pa, onda ne treba ni da se bavi tim poslom ako nije spreman da prihvati odgovornost za sve što čini kao političar. To je, izgleda, njegov problem.
Tako je ovaj amandman, gospodine ministre, trebalo da prihvatite, da se konačno jednom raščisti šta je to budžet, šta je prihod budžeta, šta je rashod budžeta.
Manite vi Zakon o budžetskom sistemu, njega možete da se pridržavate kada je to samo unutrašnji odnos izvršilaca budžeta i korisnika budžeta, ali pred građane Srbije izađite i jasno kažite koliko će po raznim osnovama Republika Srbija, odnosno Vlada, da potroši njihovih para.
To se zove transparentnost ili, kako mi to iz SRS-a više volimo da kažemo, jasno i čisto, pošto ne volimo strane reči. Vidim da u novom zakonu o budžetskom zakonu imate ''aproprijacije'', odbili ste čak i amandman koji, lepo, srpskim rečima kaže da je to budžetsko davanje.
Evo, dok je bio ministar, pa i sad, poslanik Aleksandar Vlahović, nije tu, ali trebalo bi da bude, pa nemam zato volje da pričam o njemu, stalno neke strane izraze, strane reči koristi. Valjda misli da ćemo se uplašiti od njegovog napada inteligencije i znanja, pa ne znamo da mu odgovorimo i ne znamo da koristimo te izraze.
Znamo, ali gajimo ono što je domaće, gajimo našu kulturu, gajimo našu tradiciju. Srbija ima svoju tradiciju i kao država, i kao ozbiljna država ima svoju tradiciju i kad je u pitanju budžet Republike Srbije, odnosno države Srbije. Jer, samo da vas podsetim, budžet Srbije, tadašnje kraljevine, usvajao se i kad je Vlada te iste kraljevine, 1916, 1917, 1918. godine, bila u izgnanstvu, a ne može sad da se usvoji kako treba. Stvarno ste smešni.