Hvala lepo, gospodine Albijaniću. Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu čl. 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine.
Gospodine Albijaniću, malopre ste, ovo se ne odnosi na ove članove, jednom od kolega rekli da ne mogu poslanici da se javljaju po osnovu ova dva člana dok se ne završi rasprava koja je u toku, što je protivposlovničko i neko vaše proizvoljno tumačenje i toplo vam preporučujem da se na taj način više ne igrate Poslovnikom.
Htela sam da pitam predsednika parlamenta, koji je trenutno odsutan, ali svejedno, svi narodni poslanici znaju, a ovo moje obraćanje je pre svega zbog javnosti, zbog građana Srbije, za danas u 12,00 časova je bilo zakazano glasanje o zakonu o budžetu.
Isto tako, kada smo raspravljali o amandmanima na zakon o budžetu, više puta ste vi i ostali predsedavajući upozoravali narodne poslanike da ne treba da se govori po Poslovniku, već da govorimo isključivo o amandmanima, jer ste negde jako žurili, trebalo je da se donese zakon o budžetu, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, do 15. decembra.
Niste nikad dali, ni vi ni resorni ministar gospodin Cvetković, koji je bio tu, niste dali obrazloženje zašto to nije urađeno do 15. decembra.
Nismo vas pitali, ali pitanje koje danas postavljamo je sledeće - zašto se danas u 12,00 časova nije glasalo o zakonu o budžetu, zašto je taj rok pomeren na 13,00 časova, zašto predsednik parlamenta nije utvrdio da li ima kvorum ili ne, jer je na ovoj tabli stajalo da je 118 narodnih poslanika u sali? Kakvi se dogovori prave, kakvi se dilovi prave? Zašto dozvoljavate, gospodine Albijaniću, da vam Boris Tadić upravlja i donošenjem budžeta i donošenjem svih propisa?
Ništa nije smešno, gospodine Stanimiroviću, žalosno je. Vi se možda smejete od sreće što vi faktički više nemate Vladu, jer u svakoj normalnoj zemlji, ako se ne izglasa budžet, nema više Vlade. Jedino u državi Srbiji, da bi se sačuvale fotelje, može sve i svašta, i mimo zakona, i mimo Poslovnika i mimo Ustava.
Pitanje za gospodina Dulića - zašto se danas nije glasalo o zakonu o budžetu? Rasprava je završena, zakazao je dan i čas za glasanje i nije rekao zbog čega je to odloženo, niti na koji rok je odloženo.
Da li će to glasati Skupština u ovom sazivu ili u nekom novom, očekujemo odgovor od predsednika parlamenta?

Hvala, gospođo Radeta. Pitanje je upućeno predsedniku Narodne skupštine. A što se tiče čl. 225. i 226. koji su upućeni meni, trudim se da radim po Poslovniku i član 103. Poslovnika nas obavezuje da govorimo o onome što je na dnevnom redu. Poslanici mogu kako žele, stvar je našeg nadahnuća da li ćemo da radimo kako valja. Zaista vas ne mogu sprečiti da se javite i ne ometam vas da izgovorite sve.

Narodni poslanik Slobodan Maraš po Poslovniku, narodni poslanik Vladan Batić po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta po Poslovniku. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, ovo što vi govorite je potpuno netačno. Javio sam se u skladu sa članom 27. Šta je posao predsednika Skupštine, odnosno onog koji ga menja? To je da se stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine. Tražim da se zabeleži da se u danu za glasanje glasa o tome da ste povredili Poslovnik zato što ste, prvo, branili poslanicima da se javljaju poslanicima po čl. 225. i 226. i zato što...
(Predsedavajući: Upozoravao sam, nisam vam branio, vi ste se sami javljali.)
... i zato što konstantno upadate u reč poslanicima i komentarišete nakon njihovog odlaska, pokušavajući da budete duhoviti.
Molim da se ovo stavi na glasanje u danu za glasanje.
Gospodine Albijaniću, gde mi žurimo? Ne dozvoljavate da se poslanici jave po članu 225, odnosno komentarišete kako to nije u skladu sa Poslovnikom, mada to nije tačno, i onda dođemo u dan za glasanje o budžetu, danas u 12,00 časova je trebalo da bude glasanje, pomereno je za 13,00 časova, i šta, nema vladajuće većine.
Znači, zakasnili smo šest dana, kao Skupština, da usvojimo zakon. Zbog čega? Pod jedan, zato što nam ga je Vlada sa mesec dana zakašnjenja dostavila u Skupštinu. Pod dva, zato što vladajuća većina nije bila u sali kada je trebalo da se glasa o zakonu o budžetu, najvažnijem zakonu koji Skupština donosi.
Verujem da je i građanima jasno, šta je interes vladajuće većine. Pravite priču, sada ću objasniti kolega, pravite priču oko toga da postoji kao neki sukob između DS i DSS i obmanjujete javnost. Pre neki dan smo čitali da ste podelili još jedan upravni odbor i da na čelo jednog javnog preduzeća dolazi osoba koja je iz druge partije nego što je do sada bio, a da su članovi upravnog odbora, između ostalog, i iz te dve partije, znači DS i DSS. Vi i dalje delite plen, a zamajavate javnost da ste kao u nekom sukobu. To nije tačno.
Moram još jednom da ponovim. Boris Tadić je kandidat Vojislava Koštunice na ovim izborima i to građani treba da znaju. Da ako glasaju za Tadića da će glasati opet za Koštunicu, kao što je bilo i na prošlim republičkim izborima. Išli ste sa pričom da će Božidar Đelić biti premijer. Šta se desilo? Onaj ko je dobio duplo manje glasova je opet premijer.
Nemojte zamajavati građane. Budite ovde u Skupštini vladajuća većina i izglasajte bar najvažniji zakon koji imamo, a to je zakon o budžetu. Nemojte da građani trpe zbog toga.
Gospodine predsedavajući, molim vas da se pridržavate Poslovnika i da ga ne kršite vi. Vi treba da budete primer.

Hvala, gospodine Maraš. Molim da se u danu za glasanje glasa o povredi Poslovnika. Hvala, gospodine Batiću. Hvala, gospođo Radeta. Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, po amandmanu.

Zahvaljujem, gospodine Albijaniću, zahvaljujem kolegama koji su odustali od ovih namera u vezi sa Poslovnikom.
Kolega Milisav Petronijević je u ime SPS podneo amandman, i to sledeće sadržine - u članu 12. Predloga zakona kojim se menja postojeći član 25, u stavu 2, na kraju tačka se zamenjuje zapetom i dodaje se sledeći tekst: "imajući u vidu obezbeđivanje dela kapitala koji bi se preneo zaposlenima bez naknade u akcijama po osnovu radnog staža, kao i deo kapitala za privatizacioni registar".
Dozvolite, pre nego što obrazložim amandman, a veoma je vezano sa ovim amandmanom, da dam jedan komentar koji se vodio po prethodnom amandmanu, a veoma se tiče ovog amandmana. Prvo, ne definiše se monopolski položaj javnih preduzeća u Srbiji samo strukturom kapitala tih preduzeća. Čudim se da je uvaženi kolega iz DS, koji je ovde u četvorostrukoj ulozi, u ulozi narodnog poslanika vladajuće većine, kolumniste lista "Danas", ekonomskog analitičara i manekena firme "Ist point" gospodina Drakulića...

Nemojte, gospodina Vujadinovića, molim vas gospodine Baraliću, to je naš kolega.

Gospodine Albijaniću, to je sve tačno, on je čovek na platnom spisku kod Drakulića i to nije nikakva sramota.
Samo iznosim faktičko stanje. Dakle, on jeste odskoro poslanik, ali mora da zna koji su zakoni doneti u Narodnoj skupštini. Podsećam ga, i javnost Srbije, da su 2004. i 2005. godine doneti zakoni o železnici, o poštanskim uslugama, o telekomunikacijama i o energetici. Ti zakoni, između ostalog, definišu liberalizaciju usluga.
U oblasti poštanskih usluga kaže se da će pošiljke težine, da ne licitiram sada koje, i druge poštanske usluge, ići u potpunu liberalizaciju krajem 2008. godine; da će u oblasti telekomunikacija na potpuno legitiman način, svako ko želi da se bavi tom vrstom posla, to moći da radi od 2009. godine; da će u oblasti železnice biti moguće prodati samo gornji stroj, neće biti, da prevedem, moguće prodati železničku prugu, ali će biti moguće prodati vagone, lokomotive i sve drugo itd; i da će u oblasti energetike biti moguće prodati sve osim prenosnog sistema.
Zaista polemišem sa svakim ko hoće da polemiše sa mnom na ovu temu. Ovde je samo stvar političke volje da li će država da donese odluku da postojeća javna preduzeća u ovoj oblasti privatizuju sa više od 49% i da na taj način kontrolni paket preda u ruke nekom od privatnih lica ili preduzeća, ili grupi preduzeća ili privatnika, sasvim je svejedno, i da na taj način uđe u konkurenciju sa firmama koje već na osnovu ova četiri zakona mogu da se bave ovom delatnošću.
Molim vas da to pratimo. SPS ne podržava ni jedan od ova četiri zakona, da budem precizan. Mislimo da to nije normalno, ali se to dogodilo. Ti zakoni su usvojeni i oni će stvoriti realne ekonomske posledice, socijalne i druge već od naredne godine.
Dakle, ako pri tom dodatom da provajderi u oblasti kablovskog distributivnog sistema, kao što je SBB, Sorošova mreža i druge, već sada nelegalno konkurišu telekomunikacionim sistemima i već sada vrše usluge kao internet provajderi i kao provajderi obične telefonije, da kažem, onda je ova stvar otišla mnogo dalje nego što se ovde misli.
Mi sada imamo nelojalnu konkurenciju, pričali smo o tome ovde, složio se sa mnom o ovome gospodin Đelić, potpredsednik Vlade, kada smo govorili o zakonu o budžetu itd. Ovde se ne radi o tome da će sada prodajom Pošte ili Železnice, ili EPS-a ili drugih firmi o kojima sam govorio neko da stekne ovo što je ovde bilo predmet polemike. Ne, naprotiv, ovde će samo biti naterana država, ako ostane većinski vlasnik da se bori nižom cenom i kvalitetnijom uslugom protiv onih koji to rade privatno, što inače nije rđavo samo po sebi, ili će takve firme odumreti, pa će to prepustiti onima koji se ovim poslom bave na osnovu ova četiri zakona koja sam ovde naveo.
Pri tome, želim ovde da kažem, nije jednostavno, jer jedan broj ljudi ne sagledava celinu problema, nije jednostavno dati u ruke nekom, a podsećam vas, na osnovu Zakona o energetici moguće je prodati Đerdap, a nije samo moguće prodati trafostanicu i dalekovode. Moguće je prodati svaku hidro i termo centralu, ako država ima hrabrosti da donese takvu političku odluku i da to proda.
Prema tome, mi ovde razgovaramo o jednom kompleksnom problemu i mi ovde potpuno znamo da u narednih nekoliko godina Srbija ulazi u jedan delikatan ekonomski, politički i socijalni problem, zato što će se ovde dogoditi štošta. Molim da ljudi na to budu spremni, da se ne desi da za godinu dana, kada neko bude rekao, izvinjavam se, Pošta Srbije ostala je bez usluga, a već inače DHL i ovo drugo već funkcioniše kao ozbiljna konkurencija, ili svaka autobuska stanica Srbije je ozbiljna konkurencija Pošti, zato što se dnevno u Beograd šalje 5.000 paketa studentima tamo i ovamo za elementarnu uslugu, a za tu uslugu se naplaćuje 100 ili 200 dinara.
Dakle, da se ne desi da kaže neko za dve godine, Pošta je ostala bez usluga, zato što to neko drugi radi i zato što to nismo znali. Nije nego, nego su poslanici pre tri godine doneli takve zakone. Prema tome, ovo su važna pitanja koja treba da doprinesu da mi prosto građane Srbije obavestimo šta je moguće da se dogodi.
Još jedno pitanje, veoma važno, postoji supermonopolska firma u Srbiji, to je NIS. Uredbom Vlade iz 2001. godine potpuno je onemogućen uvoz derivata, izuzev onih koje naše rafinerije nisu u stanju da proizvedu, a to je eurodizel i još neke druge frakcije, ne znam tačno o kojima se radi.
Osim toga, ovih dana Vlada je uredbom sve vlasnike benzinskih stanica ili druge, udruženja, kao što je AD Nafta i druge koji se bave uvozom, obavezala da imaju licencirano carinsko skladište, a da pri tom nije jasno šta ko tu tačno treba da uradi, i da je praktično obezbedila NIS-u jednu poziciju, a inače nemam ništa protiv, da neko ne polemiše samnom na ovu temu, ali je obezbedila NIS-u, Jugopetrolu, jednu poziciju o kakvoj niko ne može da sanja onda.
Prema tome, hajde da vidimo za koji se vi koncept zalažete, liberalne ekonomije ili tržišne ekonomije. Ako je liberalna ekonomija, onda skinite ovu uredbu Vlade Republike Srbije ih 2001. godine, pa neka svako uvozi benzin odakle hoće i neka ga prodaje pošto hoće.
Da me neko ne razume pogrešno, za to se ne zalažem zato što znam šta država mora u ovoj fazi posle skrcanih rafinerija od NATO bombardovanja da uradi i da ovo jeste siguran prihod, jer su ovo akcizni proizvod.
Samo da znamo o čemu govorimo i šta je ovde suština. Neke od tih firmi, kao što je NIS, imaju već privatizacione savetnike koji rade taj posao kako rade.
Osim toga, neke od moćnih država već sada imaju politički interes da postanu vlasnici delova ili ovih sistema, a da to neće imati veze sa nekom ekonomskom logikom, nego će imati veze sa političkom logikom, što kao političar razumem. Treba samo da izvagamo šta je manja šteta, a šta je veća korist.
Sada konkretno po amandmanu, i ovo je sve isto bilo po amandmanu. Dakle, gospodin Milisav Petronijević, poslanik SPS je ovim amandmanom tražio da se obezbedi pravna i socijalna sigurnost u subjektima privatizacije sa većinskim državnim kapitalom i da se po osnovu radnog staža to reguliše na način kao što je on predložio. Mi nismo preosetljivi, moram to da kažem, na zaposlene u javnim preduzećima, zato što su oni izvesno imali u prošlosti bolji položaj, ekonomski i socijalni, nego mnogi drugi, ali to ne znači da oni treba da budu kažnjeni zato što su u tim firmama radili. Ovaj amandman ima smisla i on ide u tom pravcu.
Osim toga, sada ovde nema gospodina Dinkića, na Zakonodavnom odboru, biće po drugom zakonu rasprava o tome, izrazio sam sumnju u dve stvari kod zakona koji se kolokvijalno zove o podeli besplatnih akcija. Tamo se kaže da će zaposleni, govorim o ovih šest javnih preduzeća, koji su zaposleni u javnim preduzećima, dobiti 200 evra po godini radnog staža u tom javnom preduzeću ili u drugom javnom preduzeću, ukoliko su u njemu radili prethodno.
Šta to praktično znači? To znači da ako je neko danas počeo da radi u NIS-u on ne može da ostvari nijedan evro, zato što nije u onih četiri miliona građana koji će dobiti do 1.000 evra na osnovu evidentiranja besplatnih akcija, a u svojoj firmi nije proveo godine staža da mu se može obračunati 200 evra po godini staža, ili ako taj isti građanin ima 35 godina staža u zemljoradničkoj zadruzi, pa se zaposli u NIS-u, onda on ne može dobiti 1,000 evra tamo, kao oni koji su nezaposleni, domaćice, penzioneri, vojnici itd, ali ne može dobiti ni 200 evra po godini staža, zato što u toj firmi nije proveo nijednu godinu.
Probao sam juče na Zakonodavnom odboru da objasnim da će da se dogodi 20.000 tužbi da se ovo reši i prosto ću moliti da dobijem odgovor. Žao mi je što nije tu gospodin Dinkić, zato što još uvek ima vremena da odbor nadležni podnese amandman da se ovo ispravi. Dovoljno je samo da kaže da ovakvi građani imaju pravo da biraju povoljniju varijantu, a to znači da mogu ostvariti pravo kao nezaposleni ili da mu se prizna ukupan radni staž u toj firmi puta 200 evra, sasvim je svejedno, nije za radnika, ali za nas kao zakonodavnu vlast je važno da ovo izvagamo i da damo precizno rešenje.
Inače, u protivnom imaćemo zaista veliki problem ovde, bavićemo se jednom posledicom koju nismo očekivali. Dakle, još jednom, amandman gospodina Petronijevića pokušava da reši neke od potencijalnih problema zaposlenih u preduzećima sa većinskim državnim kapitalom. On je pravedniji. Takođe želim da kažem da su pozicije Samostalnog sindikata Srbije u vezi sa ovim amandmanom istovetne kao i politička pozicija SPS.

Po amandmanu narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da je ova vlast odlučila da raskine veći deo prethodnih privatizacija, imajući u vidu član 3. ovog zakona koji kaže ko ne može da učestvuje u privatizaciji - fizičko lice koje je osuđivano ili protiv koga se vodi postupak za sledeća krivična dela - protiv privrede protiv službene dužnosti, ubistvo, krađa, razbojnička krađa, razbojništvo itd.
Kada pogledate strukturu onih koji su bili privesci vlasti i na ovaj ili na onaj način privatizovali deo nekih preduzeća, onda vam je jasno da ili ovaj član 3. ovog zakona neće da se primenjuje ili će ovi ostati bez imovine koja je već privatizovana.
Da vas već podsetim, maločas je gospodin Batić rekao - jedan potpredsednik Vlade. Da podsetim gospodina Batića, jedan predsednik Vlade posle ubistva Zorana Đinđića je bio predsednik Vlade, kupio je hotel "Jezero" u Blacu, hotel "Sunce" u Sokobanji, vinski podrum u selu Malča, sa ogromnim vinogradom, i odmaralište na Jastrepcu, i sve je to stekao prodajući verovatno očevinu iz Gagrovca.
Ima još jedno pitanje, pre nego što pređem na ovaj amandman - zašto budžetska inspekcija ne uđe u Muzej na Ušću, gde se ne radi ništa, a već je tender završen? Da li se to Vlada boji klana Dimitrijević, mislim na Vojina Dimitrijevića, sina njegovog, koji je bio direktor Soroša za Srbiju ili snajke, koja je direktor Muzeja.
Drugo, zašto finansijska policija, budžetska inspekcija ne uđu u Agenciju za osiguranje depozita, sanaciju i stečaj banaka. Tamo su debele pare postojale, više ne postoje, neka inspekcija utvrdi gde su.
Da se vratimo sada na ovaj amandman i na jednu ogromnu prevaru koju, pretpostavljam, građani Srbije prepoznaju. Vezana je za privatizaciju ovih nekoliko javnih preduzeća.
Prvo, rečeno je da će dobiti akcije. Đelić je sedeo ovde kada je rekao - ali neće moći da ih proda dok mi ne kažemo. Šta to znači? Dobiće papire bezvredne, koje neće moći da unovči. Tih 200 evra po godini staža je takođe prevara i neće moći da se unovči.
Drugo, ako bilo ko ko kupi NIS, recimo, i kupi 70 posto kapitala, što bi on otkupljivao akcije od zaposlenih, od građana Srbije gde će onih drugih 15 posto da ide i kako kažu po 1000 evra na papiru? Debela prevara, u sklopu predizborne kampanje, osetili su da im tlo pod nogama izmiče, osetili su da su ovi predsednički izbori samo prvi u nizu svih izbora koji moraju da se završe i to je, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, ona karta, prazna i prljava, na koju se ovog trenutka igra. Gospodin Petronijević je podneo amandman gde je hteo da na neki način zaštiti i one građane koji su, upravo je gospodin Baralić maločas rekao, koji su se juče, prekjuče, pre pet meseci, pre 11 meseci zaposlili u javno preduzeće, pa ne mogu ni tamo ni ovamo da učestvuju.
Dame i gospodo narodni poslanici, usvajanjem amandmana gospodina Petronijevića razrešiće se bar jedna u nizu nelogičnosti, u nizu dilema koje ovaj zakon ostavlja iza sebe. Inače, zakon se sigurno primeniti neće. Proći će izbori, proći će i interes za primenu ovog zakona, a usput se pitam hoće li sve kriminalne privatizacije biti poništene. Na to je dužna Vlada Srbije da odgovori, na to je dužan Dinkić da odgovori. Razumem njegov umor od jučerašnjeg rođendana, ali mora da sedi ovde i da odgovara narodnim poslanicima.

Hvala, gospodine Markoviću. Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 13. amandman je podnela Jorgovanka Tabaković.

Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se amandman odbije. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.