Pročitajte vi to još jednom, pa ćete drugačiji zaključak da izvučete.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada sam rekao ''padež'', nisam mislio na opšti padež Vlade, odnosno padavinu. Gramatički je ispravno i jedno i drugo, ali to je političko i fizičko pitanje. Nisam mislio na padež određenog ministra, nego sam mislio na gramatički izraz padež.
Međutim, moj amandman se ne odnosi na to, nego se odnosi na nešto drugo. Kaže: U članu 9. reč "ministar" u odgovarajućem padežu zamenjuje se rečju "ministarstvo" u odgovarajućem padežu, i u svi ostalim članovima Predloga zakona reč "ministar" u odgovarajućem padežu zamenjuje se rečju "ministarstvo" u odgovarajućem padežu.
Razlog je vrlo jednostavan. Državna institucija je ministarstvo. Ministar je činovnik na čelu te institucije. Ministar može biti jedan dan ili četiri godine, koliko traje mandat, ili dva puta po četiri godine ukoliko bude dobar ili ukoliko se tako dogovori vladajuća koalicija. Ministarstvo mora da bude, kao institucija, nosilac upravo ovakvih poslova.
Razlog više - ministar može da bude korumpiran, potkupljiv, može da bude čak i kriminalizovan, sa prošlošću ovakvom ili onakvom, a kroz istoriju, pogotovo ovu najnoviju, od 2000. godine naovamo, imali smo slučajeve i takvih ministara i državnih činovnika.
Ministarstvo nosi i određenu težinu. Ministar može vrlo lako jednog trenutka da bude i smenjen. Ministar može da ide u zatvor, ministarstvo ne može da ide u zatvor. Na svu sreću, kažem, ministar može da ide u zatvor i znam da će mnogi upravo tamo i završiti, pogotovo ovi "eksperti" za sve i svašta, koji su nam se sjatili posle "buldožer revolucije" u Srbiju, da "usreće Srbiju". Kako su je usrećili, vidimo.
Vlada kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je za rešavanje upravnih stvari u drugom stepenu, čak i kada je za takvo postupanje nadležno ministarstvo, odgovoran i ovlašćen upravo ministar, a u skladu sa članom 23. stav 2. Zakona o državnoj upravi ("Službeni glasnik RS", br. 79/05 i 101/07).
Podsećam vas, dame i gospodo narodni poslanici, da smo najžešći kritičari ovih zakona o upravnom postupku, koji su doneti i 2005. i 2007. godine, bili upravo po ovoj stvari. I tamo smo insistirali i silne amandmane pisali ne bi li vam oči otvorili, da ne možete čoveka poistovećivati sa institucijom.
Podsećam da je i tada, zahvaljujući vladajućoj većini, bilo izglasano nešto što je neshvatljivo, ali nije ni prvi ni poslednji put da se takve stvari izglasavaju zato što imate većinu, možete izglasati da je Zemlja četvrtasta i da je kocka okrugla. Možete kako hoćete, ali ne možete dokle hoćete.
Zašto ne ministar, nego ministarstvo? U članu 9. stav 2. kaže se: "Ministar odlučuje o podnetoj žalbi u roku od 60 dana". Osim ovog "ministar", što nije "ministarstvo", ovo drugo bi moglo da bude u redu.
Međutim, ''prilikom odlučivanja o žalbi iz stava 1. ovog člana, ministar može:1) zaključkom odbaciti neblagovremenu žalbu ili žalbu koja je podneta od neovlašćenog lica;'' – dakle, on će odlučiti da li je žalba neblagovremena i da li je podneta od neovlašćenog lica, pritom ne konsultujući nijedan akt jer se njemu na volju, kao pojedincu, kao ministru, kao ekspertu, stavlja na raspolaganje.
Dalje kaže: "2) rešenjem odbiti žalbu kao neosnovanu;" – opet ne konsultujući nikakav akt, ministar može jednostavno da kaže - vaša žalba je neosnovana i zbog toga je odbačena, a ako se dogovorimo, a obzirom na to da smo skloni dogovorima, žalba može da bude i osnovana i samim tim prihvaćena.
Naravno, ta odluka ima određenu težinu. Građani Srbije vrlo dobro znaju na koju težinu mislim.
Dalje kaže: "3) rešenjem naložiti upis podnosioca prijave u evidenciju". Tek ovde se otvaraju sva vrata, sve rajske dveri za ministra, jer ne mora nikoga više da pita, ne mora nikoga da konsultuje, ne mora nijedan papir da konsultuje. Svojim rešenjem on može naložiti da se izvrši upis podnosioca prijave u evidenciju.
To ima mnogo veću težinu, dame i gospodo narodni poslanici, od one tačke 2).
Jer, to znači da je direktno omogućio sticanje raznih prava, ministar, "hokus-pokus", kako reče gospodin Stupar, pošto može sve. Ovde mu se otvaraju mogućnosti bukvalno da vlada kao da mu je Srbija očevina.
Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko ovaj amandman ne prihvatite i ne obuzdate šarolike mogućnosti našeg poznatog ministra za sve i svašta, jer kada su predlagali njegovo ministarstvo, kada sam čitao, samo još ne može da reguliše tok reka, sve ostalo može, sve što je vezano za dinar, sve što je vezano za finansije, za ekonomiju – u njegovom je ministarstvu.
Znajući ministra kao takvog, a inače, insistirajući na tome da samo i jedino ministarstvo, kao državna institucija, može o ovakvim stvarima da odlučuje, podneo sam ovaj amandman.
Amandman se, kao što vidite, ne odnosi samo na član 9, nego na sve članove, od člana 9. pa nadalje. I uvek ćemo se zalagati, mi iz SRS, da se detronizuje ''ekspert ministar'' i da se ministarstvo, kao državna institucija, kao državni organ, kao nešto bez čega država ne može, dobije sve te atribute i sve te nadležnosti.
Prema tome, predlažem da u Danu za glasanje povedete i vi iz demokratorskog bloka računa i pritisnete ono zeleno dugme, jer će ovaj prepisan i nikakav zakon, bar u tom delu biti prihvatljiv za građane Srbije, tačnije, onemogućiće malverzacije, korupciju, pljačku i sve ostalo što nosi skriveno ovaj član 9.
Skriveno, ali nedovoljno, jer srpski radikali znaju da otkriju i vaše skrivene stvari. Što reče Branko Ćopić: "Znamo mi vas".