Poštovane kolege narodni poslanici, žao mi je što smo nakon 18 godina razvoja parlamentarizma i višestranačja u ovoj državi ponovo na početku. Ubeđena sam da je i gospodin Krkobabić obavešten na isti način o ovoj sednici, kao i svi mi ostali. To može i sam da nam potvrdi. Jer očigledno u ovoj državi demokratije nažalost nema.
Postoje neki oligarsi, postoje neka stranačka rukovodstva koja donose odluke o tome kako će državni organi da rade. Verovatno je juče, u kasnim popodnevnim satima, negde u nekoj kancelariji, neki predsednik stranke ili dvoje-troje njih koji se nalaze na čelu tih stranaka, dogovorili su se ko će biti predsednik Skupštine i da bi to moglo danas da se dogodi.
Mislim da je gospođa koja je predložena džabe danas išla kod frizera, jer danas nećemo moći da izaberemo predsednika Skupštine. (Galama.)

Molim vas za malo tišine da narodni poslanik može normalno da iznosi izlaganje.

Ne smeta to meni. Imam dovoljno iskustva sa tim.
Izvesno je da smo mi na pravno valjan način bili pozvani da konstitutivnu sednicu koja je održana 11. juna. Sednica je zakazana sa pet tačaka dnevnog reda.
Evo, predsedavajući, vi ste nakon prve tačke dnevnog reda prekinuli tu sednicu. Ako sami sebi postavite pitanje zbog čega, daćete lak odgovor - zbog toga što se nije znalo ko će biti predsednik Skupštine, niste imali nijedan predlog za mogućeg kandidata predsednika Narodne skupštine.
Sada vas pitam - kako ste vi juče popodne znali ko će biti kandidat za predsednika Narodne skupštine, ako ste na današnji dan dobili ovaj predlog, jer evo zaveden je ovde u Pisarnici skupštine sa 24. junom.
Dakle, vi ovu sednicu niste mogli da zakažete, niste imali materijal na osnovu koga biste tu sednicu zakazali.
Zaista je tužno što smo došli u ovakvu situaciju i što vas niko nije podučio, mada to najmanje vama stavljam na teret, jer dozvoljavam da vi to ne morate da znate, ali oni koji vas pripremaju za ovu sednicu, a ne mislim tu ni na stručne službe, oni su tu takođe nemoćni, moćni su oni koji pokušavaju da stvore ili su već stvorili skupštinsku većinu za formiranje nove vlade, a koje apsolutno ne interesuje ni Ustav ove države, ni zakoni ove države, a ni ovaj jedan niži pravni akt, koji je naš ustav, Poslovnik Narodne skupštine.
S pravom kolege poslanici izlaze za govornicu, a vi ne smatrate da je potrebno da im odgovorite na sve njihove primedbe, iako vas član 100. stav 3. i 4. Poslovnika Narodne skupštine na to obavezuju. Zbog toga ću vam taj član 100. stav 3. i pročitati: "Predsednik Narodne skupštine je (vi ste u ovom slučaju predsedavajući, ali na vas se odnosi ovaj poslovnik) dužan da nakon toga da objašnjenje". Zašto vi ne dajete nijedno objašnjenje narodnim poslanicima koji ovde iznose primedbe? Da li za to niste sposobni ili ne pokazujete bilo kakvo poštovanje prema svojim kolegama, smatrajući da oni nisu dostojni vašeg objašnjenja?
Verujem da je to upravo zbog sledećeg stava 4. koji kaže: "Ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine narodni poslanik ostane pri tvrdnji da je Poslovnik povređen, Narodna skupština će, bez pretresa, odlučiti o tom pitanju u danu za glasanje". Sada vas opet pitam: u kakvom danu za glasanje i kada vi možete da zakažete dan za glasanje?
Dakle, doveli ste ovu skupštinu u jednu zaista bezizlaznu situaciju. Okupili smo se danas da malo proćaskamo i da pokažemo javnosti Srbije kako ste vi zamislili da vodite ovu državu u nekom narednom periodu, nadate se četvorogodišnjem, a verujem, kako ste počeli, nećete izdržati ni do Nove godine.

Narodni poslanik Aleksandra Janković.

Poštovani skupe, biću veoma kratka. U međuvremenu sam, da bih poštedela predsedavajućeg, napisala par teza.
Ako već licitiramo kako je ko obavešten o današnjem nastavku prvog zasedanja, jedva sam obaveštena, jer nisam imala signal tamo gde sam bila, a bila sam u podrumu, obratite pažnju, ne Bodrumu, podrumu.
Dolazeći na ovaj časni skup imala sam prilike da susretnem naše prilično ukuvane sugrađane i da im postavim jedno pitanje i jedno potpitanje. Pitanje je bilo: "Da li ste glasali na ovim parlamentarnim izborima?" Zaista, u 90% slučajeva odgovor je bio "da". Nisam pitala da se izjašnjavaju. Potpitanje je bilo: "Da li znate šta se danas događa u Skupštini Srbije?". U gotovo istom procentu odgovor je bio negativan, iako je to samo blic anketa u mimohodu.
Obrazloženje ovoga – "ne, nemam pojma šta se događa" – vredna su spomena baš u ovom domu. "Ne znam, jer nas niko ništa ne pita, džabe smo glasali kada se sad vode neki podzemni razgovori", kažu ljudi. Ili, "kada crveni i žuti prave vladu, narod nema zeleno svetlo za život".
Najekstremniji je bio čovek od svojih pedesetak godina, koji je rekao: "Pošto su se ovi kvazievropejci dogovorili, nemamo više ni predsednika, ni premijera, ni Skupštinu, ni Vladu, ostaje nam samo da slušamo strane ambasadore, koji su i naši poslanici i ministri u senci, a zakone ćemo i tako prepisivati od EU, pa nam ne treba ni predsednik Skupštine".
Ne mislim da nam je nepotreban predsednik Skupštine. Poštujući činjenicu da se radi o vrhovnoj zakonodavnoj instituciji, mislim da je zaista važno kome će biti povereno njeno rukovođenje. Predsednik Skupštine je, praktično, druga persona Srbije po važnosti. Utoliko mi nije jasno zašto se sa izborom predsednika toliko žurilo i zašto je kandidatura aktuelne kandidatkinje držana u tajnosti baš od naroda i nas narodnjačkih poslanika.
Da li se to poslanici dele na narodne, odnosno narodnjačke i ove proevropske, odnosno nenarodne? Da li je strategija "udri brzo i u tajnosti" rezultat paranoje "samo da se neprijatelj ne doseti", i da li je to narod neprijatelj? Krajnje je neprimereno da narod i narodne poslanike o kandidatu za predsednika Narodne skupštine informišu novine i razni "sienenovi" u Srbiji, poput B92. Još je interesantnije da aktuelni predsedavajući nema ovlašćenja da sazove sednicu o tako važnom pitanju kao što je Ustav tzv. nezavisne države Kosovo i Misiji EULEKS-a, zbog čega ga po ramenu tapše i sam predsednik Srbije, koji je, inače, amaterski dr prava.
Ako je, oprostite na izrazu, penzionisan za pitanje Kosova i Metohije u Srbiji, kako to da naprasno oživljava po pitanju izbora predsednika Skupštine Srbije? Možda je tek uspostavljena koalicija, koja liči na semafor, jer ima i crvenog, i žutog, i zelenog, naprasno dala veštačko disanje aktuelnom predsedavajućem i povratila mu elan vital; ili je možda činjenica da je kandidatkinja lekar psihijatar bila presudna. Prvi čovek Srbije, koji voli da bude i One man band, pa uzima ovlašćenje i predsednika, i premijera, i predsednika Skupštine, i pekara, i lekara, i slobodnog zidara, i apotekara, jeste psiholog. Prva čovečica Skupštine trebalo bi da ima i malo pojačano dejstvo kao psihijatar.
Da li nam to neko ispod žita ubacuje tezu da smo mi ludi i da Srbijom treba da upravlja Veliki brat, a mi samo opušteno da pritiskamo ova dugmeta na semaforu, vodimo decu u Akvalend, kupujemo im, kao nekim svojim sestričinama, u "Zari" i "Springfildu", a onda "kuliramo" narod, jer naš život ne može da čeka?
Niti je Srbija luda, niti politički nepismena. Građani su izrazili svoju volju na izborima i nisu nas ovlastili da se penzionišemo i izigravamo "tri palme na otoku sreće". Obavestite građane Srbije, predsedavajući, kako je moguće da se na ovaj način saziva sednica na kojoj se bira predsednik Skupštine, kao druga najvažnija persona u Srbiji?

Narodni poslanik Aleksandar Martinović nek uzme reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, stari Grci i Rimljani su smatrali da starost podrazumeva mudrost, razboritost i promišljenost, pa i naša reč "senat" potiče od latinske reči senex, što znači starac. Međutim, kada vidim kako se vi danas ponašate, postavljam samom sebi pitanje da li su stari Grci i Rimljani bili u pravu.
Gospodine Krkobabiću, vi ste trenutno prisutni na jednom neformalnom skupu. Ovo nije sednica Narodne skupštine Republike Srbije, zato što nastavak konstitutivne sednice nije zakazan na način kako je to propisano Poslovnikom Narodne skupštine. Ovaj neformalni skup, faktički, ne može da donese nijednu pravno valjanu odluku, a pre svega ne može da izabere predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Pri tome, uopšte ne ulazim u to da li vi imate većinu u ovoj Narodnoj skupštini ili ne. Uopšte ne otvaram pitanje da li ima političkog morala ta većina. Narod će da kaže, kada dođe vreme, da li je moralno da idu ruku pod ruku narodni sledbenici Draže Mihailovića i sledbenici Nenada Čanka. Narod će da kaže, kada dođe vreme, da li je moralno da idu ruku pod ruku oni koji su isporučili i faktički ubili Slobodana Miloševića i oni koji su navodno njegovi sledbenici. Narod će o tome da kaže svoju reč.
Samo vam skrećem pažnju gospodine Krkobabiću, da ste vi uzurpirali prava predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Vi možda ne znate šta je to uzurpacija. Pokušaću da vam u nekoliko rečenica ilustrujem o čemu se radi.
Godine 2000, moram gospodine Krkobabiću, jer očigledno da se ne razumete, 2000. godine SRS i njen predsednik Vojislav Šešelj poduhvatili su se jednog velikog naučnog posla da objave sabrana dela našeg velikog pravnika Laze M. Kostića. Taj Laza M. Kostić je u svojoj prvoj knjizi Administrativnog prava studentima naveo školski primer šta znači uzurpacija.
U 18. veku, u jednom nemačkom gradu, jedan obućar se proglasio šefom policije i počeo navodno da izdaje nekakve naredbe da se ljudi hapse i da se zatvaraju radnje itd. Studenti, dakle, još pre Drugog svetskog rata znaju šta je to uzurpacija nečijih pravnih ovlašćenja. Vama to očigledno ne polazi za rukom.
Vi ste, gospodine Krkobabiću, odjedanput preko noći postali političar evropske provenijencije. Pre nekoliko dana mogli smo da čujemo da PUPS i SPS više nisu snage prošlosti, da vi niste nosioci mračnih 90-tih. Vi ste prihvatljivi za Havijera Solanu kao moderni evropski socijaldemokrati itd.
Sada vas pitam, kao političara evropske provenijencije, da li ovako radi britanski parlament? Da li ovako radi francuski parlament, nemački, italijanski, španski itd? To su vaši veliki politički uzori. Kada oni budu sazivali SMS porukama nastavak konstitutivne sednice britanskog parlamenta, francuskog ili nemačkog, onda ćete i vi na to imati pravo.
Pozivam vas, gospodine Krkobabiću, da odgovorite narodnim poslanicima da li je ovo sednica Narodne skupštine Republike Srbije. Možemo li mi na ovoj sednici da donesemo bilo kakvu pravno valjanu odluku ili mi sada ovde sedimo, ćaskamo i pričamo u vetar.
Ne bi bilo dobro, gospodine Krkobabiću, da se ugledate na neke neslavne ličnosti srpske istorije koje su sebi uzeli za pravo da budu tirani, uzurpatori i nasilnici. Srbija i srpski narod takve ljude nikada nisu pamtili po dobru. Vi imate dosta godina. Vas vaše godine obavezuju, pre svega, da budete čovek od autoriteta, da budete čovek od istine i da ne dozvolite da se bruka ugled najvažnije srpske institucije, a to je Narodna skupština Republike Srbije.

Narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, sada želim zapravo da se obratim stručnim službama Narodne skupštine i to onom delu stručnih službi koje su pod direktnom komandom žutog diktatora Borisa Tadića.

Nažalost, mi nemamo parlament, iako su izbori skoro završeni, iako je narod birao svoje predstavnike. Mi u komunikaciji sa ljudima koji bi trebalo da vode ovaj parlament imamo ozbiljan problem, odnosno da se predsedava do izbora predsednika, imamo ozbiljan problem zato što na svako pitanje koje narodni poslanici postavljaju, ne samo danas nego i ovih dana, i na svako pitanje koje javnost postavlja, imamo odgovore, kažu stručne službe ovako, kažu stručne službe onako.

Nikada do sada, dame i gospodo, tako nešto se nije dešavalo. Stručne službe rade svoj posao, a najlepše molim one koji slušaju žutog diktatora Borisa Tadića, neka izvole neka to rade u Krunskoj ulici, neka izvole i neka to rade na Andrićevom vencu, a u ovom parlamentu mora da se poštuje pre svega Poslovnik Narodne skupštine.

U članu 100. ovog poslovnika, stav 3, nekoliko mojih kolega je podsećalo na stav 3, kaže da je predsednik Narodne skupštine dužan da nakon toga da objašnjenja.

To "nakon toga" odnosi se da je narodni poslanik dužan da navede koja je odredba Poslovnika, po njegovom mišljenju, povređena kada se poziva na povredu Poslovnika.

Mi smo danas ovde imali nekih petnaestak narodnih poslanika koji su ukazivali na povrede Poslovnika, maltene od člana 1. pa do poslednjeg člana ovog poslovnika, i mi nismo dobili ni jedan jedini odgovor.

U obavezi ste, gospodine predsedavajući, da onoga ko vam je rekao da na ovaj način okupite nas kolege, a inače nemam ništa protiv što smo se mi danas videli, pozdravili, porazgovarali.

Ali, nije bilo potrebe da nas neko posebno poziva na ovakvo viđenje. Mogli smo to i neformalno da uradimo na nekom drugom mestu. Ne smemo da rušimo dostojanstvo Narodne skupštine. Dostojanstvo Narodne skupštine ruši se upravo na načine na koji se danas ovde pokazuju.

Mi uporno ukazujemo na to da nije u skladu sa Poslovnikom zakazana sednica. Uporno ukazujemo da u ovom momentu ne znamo koliko je narodnih poslanika u sali. Uporno pokazujemo da ne znamo koliko je narodnih poslanika bilo u sali kada je, ne znam šta bih rekla, otvoren nastavak ovog što vi pokušavate da nazove sednicom, a mi tvrdimo da ovo nije sednica Narodne skupštine, i mi ne dobijamo nikakav odgovor na naša pitanja.

Naravno, mi sve to ne pitamo zato što ne znamo. Mi znamo da smo u pravu. Mi znamo da ste učinili sve ove povrede Poslovnika o kojima smo danas govorili. Želimo da građane Srbije upoznamo sa onim šta ih čeka već od danas, šta ih čeka kada Boris Tadić uzme svoju palicu u ruke i kada je u pitanju Vlada.

Vidite, Skupštinom već uredno "upravlja", to građane Srbije čeka i kada se formira ova nova vlada, koja će biti pod patronatom Borisa Tadića. To je razlog zbog čega mi insistiramo na svim ovim povredama i molim vas, gospodine predsedavajući, konsultujte nekog od tih ljudi iz stručnih službi, da vam sugerišu ili da nam oni objasne ko ih je ovlastio.

Evo, moje konkretno pitanje za sekretara Skupštine - da li je gospođa Tamara Stojčević dobila nalog od Borisa Tadića da obavesti sekretarice poslaničkih grupa da one obaveštavaju narodne poslanike da će danas nešto da se dešava? Jer nijedna nije znala ni dnevni red, ni zbog čega se sastajemo, ni da li ćemo dobiti nešto u pisanom obliku? Dakle, molimo da dobijemo odgovor na to pitanje. Ostalo je još svega deset minuta do kraja rada današnjeg radnog dana. U tom periodu nema, gospodine Boško Ristiću, znam kako vi ne poštujete Poslovnik.

(Predsedavajući: Gospođo Radeta, vreme.)

Završavam, završiću do šest, ne brinite.

Dakle, znam kako vi, gospodine Ristiću, poštujete Poslovnik, sećamo se i vremena dok ste vi bili predsednik Administrativnog odbora, kada ste oteli mandate svojim kolegama, pa je u Skupštini bili 308 narodnih poslanika.

Vi što ne umete ništa nego sve vreme se onako ko lud na brašno, što bi rekao naš narod, nemate razloga,. ništa nije smešno, tužna je, jadna je Srbija dok joj se dešava ovo što se danas dešava, dok nam Boris Tadić na ovaj način vodi i Skupštinu, i sutra vladu. Naravno, građani Srbije ne mogu da očekuju ništa bolje ni od te vlade, nažalost ni od vladajuće većine u ovom parlamentu.

Videćemo, mi smo tu da ukazujemo na sve vaše propuste i vrlo smo strpljivi, gospodine Ristiću, imamo vremena, nećemo vas ostaviti na miru. Gospodine Srđane Milivojeviću, čvrsto ste mi obećali da nećete dobacivati dok sam za skupštinskom govornicom, toliko niste mogli da izdržite.

(Predsedavajući: Budite ljubazni, molim vas.)

Završavam, gospodine Krkobabiću, a vas još jednom molim, da ne biste trpeli kritike ostalih narodnih poslanika, odgovorite na sva ova pitanja, obavezuje vas Poslovnik na to, pa onda da vidimo kako ćemo i kada ćemo nastaviti dalje.

Poslanik Aleksandar Janković ima reč.
(Nataša Jovanović, sa mesta: Aleksandra Janković, ona je već bila.)
Onda Nataša Jovanović.