Zahvaljujem gospođi Janković. Reč ima narodni poslanik Ivica Dačić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ovaj ton kojim razgovaramo s onima s kojima smo do juče činili Vladu Republike Srbije zaista postavlja SPS pred dilemu da li smo uopšte bili u pravu što smo to radili. Šta to znači? Dobri smo iz SPS kada vi treba da budete na vlasti, da držite i kapitalne investicije, i sva ostala ministarstva, i železnice, i puteve i sve ostalo. Vi sada govorite o nekim drugima.
Vi ste, dame i gospodo, bili na vlasti zahvaljujući ovim ovde drugovima i drugaricama, kako ih sa podsmehom zovete, jer su vam davali vlast. Nije korektno i stidite se zbog toga što govorite. Nije korektno da starijim ljudima govorite to što govorite.
Građani Srbije ipak ovaj parlament gledaju kao na mesto političkog dijaloga i kulture, a ne na međusobna politička vređanja. Nemam nikakvih razloga da reagujem na bilo šta što ste o meni ili o bilo kome drugom rekli. Vi ste meni veoma simpatični i dok ste bili u SPO.
Ne delim sa vama vaša politička uverenja. Mi nikada nismo bili politički bliski.
Vi ste nas srušili 5. oktobra. Vaš šef je bio vodeći protiv Miloševića i SPS 5. oktobra, ali smo vas podržali 2004. godine da napravimo ovu vladu. Molim vas za minimum političke korektnosti. Ako imate šta politički da kažete, dajte da o tome diskutujemo. Sve ostalo nas uvodi u jednu vrstu polemike koja, čini mi se, ne priliči ovom domu, a naročito ne priliči koaliciji DSS-NS, s kojom smo imali izuzetno korektne odnose i pljuvanje na nas je pljuvanje na vas same.
Pljujete na same sebe zato što ste zajedno s nama i zahvaljujući nama bili na vlasti. Ako smo vam tada bili dobri i sada moramo da vam budemo dobri, inače je to dokaz da smo vam bili dobri samo dok smo vama pomagali. Takav odnos nećemo. Niko nema pravo niti može da tako razgovara sa SPS, niti sa našom koalicijom PUPS-JS. Hvala.

Replika.

Da, ali ovo je povreda Poslovnika. Hvala na obaveštenju semafor koaliciji.
Dakle, gospodine Dačiću, da li sedite? Dobro. Zaista ne vidim nikakav problem u ovom što sam izlagala i ne vidim da je to nepolitičan govor. Naravno da smo mi bili uvek na dijametralno suprotnim stranama, što vam samo po sebi ne bih zamerala.
Postoji jedna zamena teza. Vi ste redefinisali ono što sam govorila. U prethodnoj vladi vi jeste nas podržali, ali mi nismo bili u vladi zahvaljujući vama nego zahvaljujući volji birača Srbije i napravili vladu koja je bila korektna... Znači, vi ste mogli da podržite ili da ne podržite narodnu volju, a ono što sada radite je izrugivanje sa voljom naroda. Ovo što ste sada uspostavili jeste zapravo pljuvanje na sopstvene birače.
Da li vi, gospodine Dačiću, stvarno smete da izađete na ulicu? Da li vam vaši birači govore šta misle? Ono što je neprijatno je upravo zbog te podrške vaše u bivšoj vladi da mi imamo probleme da objašnjavamo vaše aktivnosti. Mene vaši birači zaustavljaju i pitaju - kako je mogao to da uradi, koliko je to koferče.

Gospodin Aligrudiću, replika, izvolite.

Replika gospodinu Dačiću.
U današnjem izlaganju, gospodine Dačiću, kada ste, kao što ste i sami rekli, a citiram, što mi se ne računa u vreme, da nemate nameru ni da replicirate ni da se javljate po Poslovniku nego da to činite u svojstvu predlagača kandidata za predsednika Narodne skupštine, između ostalog, rekli ste - vi imate svoje principe i politiku koju nemate nameru da menjate.
Rekli ste - ako neko govori o biračima da bi voleli da DSS navede jednog birača koji je 2000. godine glasao za Koštunicu, a da je mislio da će Koštunica 2004. godine biti u koaliciji sa SPS-om ili 2008. godine u koaliciji sa SRS-om i SPS-om, da su nama dobre one političke stranke koje žele saradnju sa nama, a ukoliko tu saradnju ne žele da nisu.
Jeste, moguće je da su postojali birači DSS 2000. godine koji nisu mogli da pretpostave da će biti potrebno da 2003. godine SPS podrži G17 plus i DSS u formiranju proevropske reformske vlade, jer nije bilo mogućnosti zbog prethodnog ponašanja, nedemokratskog ponašanja DS, koja je 46 poslanika izbacivala iz parlamenta, glasala iz inostranstva i pravila kojekakva čudesa u Skupštini Srbije, napraviti normalnu koaliciju tek tako posle izbora sa njima.
Tada smo rekli vama i danas vam na tome kažemo hvala, zato što je to pristojno i normalno ponašanje jedne parlamentarne stranke, u tom trenutku, kako smo mi primetili, uvidela da je potrebno premostiti problem u kome se Srbija nalazila formiranjem vlade. Naravno, ne možemo reći da su zli i naopaki oni koji tome nisu dali podršku. Imaju svoj program, svoje ideje, za njih su se zalagali u Skupštini.
Mi nikada nismo, kao što sam jutros rekao, vas hvalili, suze krokodilske lili i lamentirali nad tragedijama koje su pogodile obe političke stranke, kao što je učinjeno od strane Borisa Tadića, da bi se pridobilo biračko telo, makar njegov deo, za ovaj salto mortale koji vi izvodite.
Moguće je da političke prilike od 2000. do 2004. godine nalažu određenu promenu, moguće je i potrebno je da u ovoj Srbiji eliminišemo podele na političke stranke koje su nepodobne i one koje nisu za vođenje političkog života, za politički život u Srbiji. To je ono što nam je neophodno.
Ali, nemojte da zamenjujemo teze, nemojte to da radite. Vi ste imali predizbornu kampanju koju ste nosili sa vašim programom i u toj predizbornoj kampanji ste se zalagali za jedne principe, da bi posle mesec i po dana uleteli u nešto što nema veze sa tim. O tome je ovde reč. Nemojte zamenjivati teze.
Niko ne isključuje da posle osam godina SRS neće možda, štiteći neke principe koji tada budu bitni za državu, biti u koaliciji sa DS. Ne možete na osnovu toga graditi princip, odbraniti princip koji pokušavate sada da izgradite na naopak način. Ovde se radi o odbrani državnog interese, teritorijalnog integriteta države, od koga ste vi očigledno javno odustali, bez ijedne reči objašnjenja.
Kada mi govorimo za ovom govornicom, da ste time naneli štetu građanima Srbije, to je živa istina.
To što to vas boli, to što vama sada to smeta, pa hoćete veštim retoričkim akrobacijama da izađete iz problema u kojem ste se našli, to razumem i na neki način mi je žao, šta da radim.
Ali, ne možete nas lišiti mogućnosti da o tome govorimo, da objasnimo šta ste učinili onima koji gledaju ovaj prenos, pa, na kraju krajeva, neka oni sami sude sutradan. Ništa nije sporno od onoga što ste rekli, samo to nema nikakve veze sa onim što je govorila moja prethodnica Sandra Janković, niti ima ikakve veze ...
(Predsedavajući: Gospodine Aligrudiću, vreme.)
Ne smete mi računati citirani deo ...
(Predsedavajući: Jesam, računao sam.)
Upravo završavam. To je ono o čemu vi morate da vodite računa, a ne da zaobilazite temu kao kiša oko Kragujevca i da pričate ono što vas niko živ nije pitao. Hvala.

Izvolite, narodni poslanik Ivica Dačić.

Zaista ne vidim razloga za nervozu. Samo želim da podsetim kolege iz DSS-NS, iz G17 i SPO-a u tom periodu, kada su bili izbori, čini mi se da su bili krajem 2003. godine, DSS je išla na te izbore sa sloganom da neće vlast sa SRS, SPS i DS. SPS je tada govorila da neće u vlast sa strankama bivšeg DOS-a.
Posle toga smo napravili takav politički dogovor, da je na vlasti bila koalicija DSS-NS-G17-SPO. Nismo tada o tome govorili. Istina, SRS je tada na to ukazivala. Ako imam razumevanja za neke političke stavove, imam razumevanja za stavove SRS. Za sve ovo drugo, mogu da kažem samo da sve ono što je važilo za vas u odnosima sa vašim bivšim koalicionim partnerima, nemojte nama postavljati tu vrstu pitanja.
Politički program i ekspoze koji je gospodin Koštunica imao kada je formirana prethodna vlada je za nas bio prihvatljiv i za vaše koalicione partnere. Mi nismo odustali ni od jednog svog političkog principa, zaštite nacionalnih i državnih interesa, očuvanja KiM, odbrane Republike Srpske, ekonomskog razvoja, socijalne pravde, onog o čemu je govorila i PUPS.
U svim dogovorima koje smo imali mora da dođe do povećanja penzija od 10% u ovoj godini i do promene penzionog zakona i usklađivanja penzija, da one budu 70% prosečne zarade, i do uvođenja besplatne zdravstvene zaštite za najsiromašnije kategorije stanovništva. To je bio politički program s kojim smo izašli na izbore i taj politički program i danas zadržavamo.
Ne sporim potrebu i pravo svakoga da se politički razlikujemo i da se politički sukobljavamo. Ovde je mesto za to, ovde će nas građani Srbije meriti da li smo u pravu ili nismo u pravu.
Samo nisam za to da raspravu o politici zamenjujemo vređanjima, neukusnim primedbama na račun godina, izgleda, odeće ili obuće koju neko nosi, to nije nešto po čemu će nas pamtiti ili po čemu će odlučivati građani Republike Srbije.
U svakom slučaju, vi koji ste do sada bili na vlasti nemate razloga da loše govorite o onima na osnovu čijih glasova ste, bez volje naroda, u tom periodu vladali tri godine. Mi se zbog toga ne kajemo. Nemojte ni vi da se kajete. Još jednom kažem, pljujete u vis, ne pljujete vi nas, vi pljujete sami sebe jer ste uz pomoć istih koje sada pljujete vladali tri godine zahvaljujući glasovima SPS. Hvala vam.

Izvolte.

Gospodine Dačiću, milim malo vaše pažnje. Neverovatno je da me niste razumeli. Ovo o čemu ste vi govorili nikakve veze nema sa onim šta smo mi izlagali.
Vi ste ovde čuli najmanje dva stava. Jedan stav je krajnje načelne prirode, to je ono zbog čega nećemo glasati za vašeg kandidata i tiče se direktno onoga zbog čega ste ovde nazvani od strane naše narodne poslanice - semafor koalicijom, a to prosto znači da ste se skupili po nekom principu.
Vi ste jutros govorili da ne menjate principe, a mi nikako da utvrdimo koji je to vaš princip. Da li je taj princip, pustite socijalna pitanja i ostale stvari, znamo vaš program, čuli smo ga u tom delu i vi ćete ga verovatno gurati. Nas interesuje da li u taj princip spada i onaj princip koji ste izneli 29. aprila ove godine, kada ste govorili o tome da niko u Srbiji ne sme da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, jer bi njegovo potpisivanje značilo automatski implicitno priznavanje nezavisnosti KiM. To nas interesuje. Pustite vi istorijske čitanke i ostale stvari.
Što se tiče druge stvari koju ste zaobišli tek onako, na pitanje koje je Dragan Šormaz postavio, pominjući kao interesantnu stvar jedan istražni postupak koji se vodio protiv vašeg kandidata za predsednika Skupštine 2003. godine, najmanje što je potrebno, umesto da pričamo široke priče o vređanjima i sl, to nam na pamet ne pada, a potpuno je moguće i to bih najviše želeo, da je taj postupak završen oslobađanjem vašeg današnjeg predloženog kandidata, da javni tužilac nije dokazao nikakvu vrstu krivice i to je sjajno, ako je tako završeno.
To se najelegantnije završava tako što gospođa Slavica Đukić-Dejanović izađe, da odgovor na to pitanje i idemo dalje. Gospodin Dragan Šormaz vam je vrlo jednostavno objasnio, treba da se čuje, čulo se, pogledali smo, nismo ranije znali, barem mi koji ovde sedimo, za tu okolnost, možda je neko i znao.
Ne tražimo mi da se otvara velika polemika na tu temu.
U odnosu na našu odluku o tome da li ćemo glasati za Slavicu Đukić-Dejanović ili ne, to nas ne interesuje, ali mislim da je bilo jako zanimljivo da to čuju oni koji bi glasali, pripadnici DS i G17 pre svega, a još zanimljivije za one koji su za te dve političke stranke glasali. To nije odlučno u toj celoj priči, ne bi ni tada bilo odlučno, za vreme koje vi pominjete, ali je interesantno.