PRVA KONSTITUTIVNA SEDNICA, 25.06.2008.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA KONSTITUTIVNA SEDNICA

3. dan rada

25.06.2008

Sednicu je otvorio: Jovan Krkobabić

Sednica je trajala od 10:20 do 22:15

OBRAĆANJA

Jovan Krkobabić

| Predsedava
Dajem pauzu pola sata i molim šefove poslaničkih grupa da dođu na konsultacije u kabinet predsednika Skupštine.
(Posle pauze – 13,10)

Jovan Krkobabić

| Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – IZBOR PREDSEDNIKA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE
Obaveštavam vas da će ova sednica trajati do završetka ove tačke dnevnog reda. Pri tom, napravićemo pauzu u 14,00 časova.
Obaveštavam vas da sam, u skladu sa članom 10. Poslovnika Narodne skupštine, primio jedan predlog kandidata za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Predlog vam je dostavljen.
Kao što vidite, za predsednika Narodne skupštine predložena je prof. dr Slavica Đukić-Dejanović, član SPS.
Podsećam da, prema članu 10. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine ... Izvol'te.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Napred Srbijo
Poštovani predsedavajući, samo da vam pomognem, niste dobro preneli odluku sa konsultacija. Mi smo se dogovorili da danas radimo posle 18,00 časova dok ne završimo tačku koja bude u 18,00 časova na dnevnom redu. Vi ste sada rekli produžavamo dok se ova tačka ne završi.
U želji da vam pomognem da što više posla obavimo danas, kažem vam, šta ako ova tačka bude gotova u pet, prekinućemo sednicu, kako ste vi to sada nas obavestili. Znači, molim vas da ponovite da ćemo mi danas raditi i posle 18,00 časova, da završimo po Poslovniku tačku koja će biti na dnevnom redu u 18,00 časova. To ne mora da znači da će biti izbor predsednika Skupštine, može da to bude izbor potpredsednika, pošto postoje već predlozi za potpredsednike. Hvala.

Jovan Krkobabić

| Predsedava
Dakle, obaveštavam narodne poslanike da ćemo ovu sednicu nastaviti dok se ne završi tačka dnevnog reda koja u tom momentu bude na dnevnom redu posle 18,00 časova.
Predlog vam je dostavljen, kao što ste videli, predsednik Narodne skupštine predložen je prof.dr Slavica Đukić-Dejanović, član SPS.
Podsećam, prema članu 10. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, izvestilac predlagača može da obrazloži ovaj predlog.
Molim predlagača, ukoliko želi, da obrazloži predlog. Reč ima narodni poslanik Ivica Dačić. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

| Ministar unutrašnjih poslova
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS-PUPS-JS predložila je prof. dr Slavicu Đukić-Dejanović za kandidata za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Iako nije uputno govoriti kada su dame u pitanju o godinama, u najboljim godinama, sa velikim stručnim kvalifikacijama, sa velikim političkim iskustvom, Slavica Đukić-Dejanović je u tri mandata bili poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a od 2000. do 2006. godine bila je poslanik u Saveznom parlamentu Savezne Republike Jugoslavije i državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Bila je ministar za brigu za brigu o porodici u tzv. prelaznoj vladi posle 5. oktobra 2000. godine. Stalni je član Komisije za specijalističke ispite VMA, prodekan je za međunarodnu saradnju Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. Autor je i koautor preko 200 naučnih i stručnih radova.
Prof. dr Slavica Đukić-Dejanović poseduje i stručne i političke kvalifikacije za obavljanje ove funkcije. Stručne kvalifikacije zato što je bila sa velikim iskustvom i u poslu kojim se bavi a i naravno u poslu i radu koji je neophodan na mestu predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Politički gledano, Slavica Đukić-Dejanović će zastupati političke stavove i ono što je politički interes naše koalicije, a to je zaštita nacionalnih i državnih interesa, očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije, ekonomski razvoj, socijalna pravda, evropske integracije. Što se tiče kolegijalnosti, siguran sam da će prof. dr Slavica Đukić-Dejanović omogućiti da u ovom parlamentu postoji korektna politička atmosfera između različitih političkih partija, ono što je najvažnije i da svi zajedno shvatimo da koliko god da ima političkih partija i poslaničkih klubova, jedno treba da nam bude zajedničko, a to je interes naše države i našeg naroda i jednostavno da u tom smislu učinimo sve i da rad ovog najvišeg zakonodavnog organa države Srbije bude uspešan.
Pozivam vas da svojim glasovima podržite izbor prof.dr Slavice Đukić-Dejanović na funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Jovan Krkobabić

| Predsedava
Pre otvaranja pretresa podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave raspoređeno po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa SRS dva sata, 38 minuta, šest sekundi; poslanička grupa Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica jedan sat i 48 sekundi; poslanička grupa Koalicije SPS-PUPS-JS 40 minuta i 32 sekunde; poslanička grupa Liberalnodemokratska partija 26 minuta, 21 sekunda; poslanička grupa Manjina 14 minuta i 11 sekundi.
Narodni poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi po pet minuta prema članu 93. stav 3. Poslovnika.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč po redosledu narodnih poslanika.
Saglasno članu 10. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Prema prijavama koje su dostavljene, molim narodnog poslanika Čedomira Jovanovića da uzme reč u ime poslaničke grupe Liberalno-demokratske partije.
...
Liberalno demokratska partija

Čedomir Jovanović

Liberalno demokratska partija
Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nije ovo običan početak rada novog saziva parlamenta, nije običan početak rasprave o izboru još jednog predsednika, odnosno predsednice republičkog parlamenta.
Ova tema o kojoj ću govoriti po svom značaju svakako zaslužuje više od tri minuta, koliko ste nam, gospodine Dačiću, vi poklonili, pružajući argumentaciju koja treba nas da uveri da je kandidatura gospođe Dejanović-Đukić nešto što zaslužuje podršku Skupštine Srbije. Ne mislim tu na lične kvalitete gospođe Dejanović-Đukić, mislim pre svega na političku poruku koja prati činjenicu da SPS dobija većinsku podršku i samim tim priliku da se vrati na vlast u ovoj zemlji.
Zašto je to za nas krupno političko pitanje koje zaslužuje mnogo jasnije odgovore od onih koje ste nam vi ponudili? Zbog toga što SPS nije nova stranka, vi ne postojite kao LDP od 2005. godine. Vi ste stranka koja je presudno uticala na politiku i sudbinu miliona građana ove zemlje.
Gospođa Dejanović-Đukić je predstavnik vaše stranke i samim tim predstavnik politike koja se vraća na vlast. Sa kakvim ambicijama? Da li da u Srbiji učvrsti poredak koji je uspostavljen nakon petogodišnje vladavine Vojislava Koštunice koji je, insistirajući na diskontinuitetu sa politikom i strankom Zorana Đinđića, praktično Srbiju vratio u 90-te godine, jer je diskontinuitet sa Zoranom Đinđićem kontinuitet Slobodana Miloševića.
Da li se sa ambicijom da učvrsti takav poredak SPS vraća na vlast, ili vi na vlast dolazite da biste pomogli, očigledno neuspešan, projekat transformacije našeg društva iz Miloševićevog režima u demokratski režim? Ostali ste nam dužni odgovore na ta pitanja, gospodine Dačiću, jer je zbog toga ova sednica i ova tačka dnevnog reda mnogo značajnija od sveta onoga o čemu smo mi razgovarali kada smo se izjašnjavali birajući predsednike parlamenta. Do sada su predsednici parlamenata bili predstavnici jedne jasne političke opcije sa kojom se deo Skupštine slagao, a drugi deo žestoko opirao.
Hajde, pomozite LDP da podrži ideju o kojoj se tako malo govorilo u predizbornoj kampanji. Pomozite nam da prevaziđemo one podele koje postoje u Srbiji, koje su razludele građane, one podele po kojima su predstavnici SRS đavoli u izbornoj kampanji, a poželjni politički partneri sa kojima se ćaska na konsultacijama dan nakon izbora.
Pomozite nam da pronađemo, u ta vaša tri minuta, argumentaciju koja nam dopušta da zaboravimo sve one godine vladavine SPS, vladavine koja je direktno suprotna težnjama i nastojanjima koja ste vi naveli kao principe koje će gospođa Dejanović-Đukić afirmisati sa pozicije predsednice republičkog parlamenta.
Zaštita nacionalnih interesa, evropske integracije, odbrana Kosova i Metohije, sve ono što je nasleđe režima SPS je direktna suprotnost tim nastojanjima. Vi ste se borili za KiM tako da mi danas na prostoru KiM imamo nezavisnu državu ili državu koju je deo sveta priznao, drugi deo ne, a sa kojom, očigledno, ni vi ne znate šta da radite jer nemate jasan stav o svemu tome.
Zaštita nacionalnih interesa je takođe nešto što je potpuno suprotno rezultatima vaše vladavine u periodu režima Slobodana Miloševića, a evropske integracije, način na koji ste vodili pregovore o formiranju nove vladajuće koalicije, pokazuju vašu neiskrenost u zalaganju za Evropu.
Vi ste se za Evropu zalagali, ali pod uslovom da se DS toliko ponizi, pa vaša evropska nastojanja nagradi mestom potpredsednika i drugog potpredsednika i ministra inostranih poslova, i ministra nauke, i ministra rudarstva i energetike, i ministra ovog i ministra onog, i direktora jednog, drugog, trećeg javnog preduzeća, na kraju i predsednice republičkog parlamenta.
Ako to ne može, onda je dobra i koalicija sa radikalima, onda je dobra koalicija sa DSS, onda se borimo u okvirima nacionalno odgovorne narodnjačke vlade.
Mislim da to nije fer, ne prema LDP i našim biračima, to nije fer prema ljudima čije interese vi ovde zastupate.
Ne tražimo mi od vas da se posipate pepelom, ali vaš povratak na vlast nas obvezuje na osvrt, na analizu, poštenu, iskrenu i odgovornu, svega onoga što je obeležilo period vlasti SPS i onaj period sa kojim se vi tako teško mirite, a to je period od oktobra 2000. godine do danas, period koji vi nazivate periodom revanšizma, netrpeljivosti, nedemokratije, maltretiranja SPS, period u kojem je navodno žrtvovan vaš predsednik, period koji ne može ostati bez jasnog odgovora oko kojeg ćemo se mi dogovoriti ili ne, ali oko kojeg će se pre ili kasnije saglasiti naše društvo.
Zbog toga je ovo, za nas, mnogo više od običnog izbora za još jednog lidera republičkog parlamenta, prvog među jednakima. Tu uopšte nije važna sudbina gospođe Dejanović-Đukić. To je, po vašoj proceni, osoba koja je lojalna vašoj partiji, vašoj politici, osoba koja ima određenu političku prošlost, ali povratak SPS, kroz izbor gospođe Dejanović-Đukić za predsednicu Skupštine Srbije, ima svoju jasnu simboličku vrednost.
Da li se na takav način daje i novi legitimitet SPS? Vi taj legitimitet ne tražite od LDP. Možda bi ga dobili kada bi bili spremni da uradite ono što su uradile sve stranke koje su decenijama vodile države istočne Evrope.
Pošto nemate snagu da pravim jezikom govorite o svojoj političkoj prošlosti, mi, zapravo, vašu političku prošlost prepoznajemo i definišemo kao pretnju interesima građana Srbije, koji u budućnosti zaslužuju drugačiji život od onoga koji su im socijalisti nudili tokom 90-tih godina.
Zbog toga mi ne želimo da pružimo podršku izboru gospođe Dejanović-Đukić za predsednicu republičkog parlamenta. Zbog toga moramo da kažemo da je izbor gospođe Dejanović-Đukić za predsednicu republičkog parlamenta bez ikakvog stava u kom bi se prepoznala spremnog da se preuzme odgovornost za ono što se u zemlji dešavalo, uvreda za demokratsku javnost Srbije.
Za onu javnost koja predstavlja gospodin Stevanović, onu javnost koja je 1996. godine prebijana u Kragujevcu, je l' tako gospodine Stevanoviću, kada je javnost branila svoju izbornu volju. Znam da između dva loša, što je najčešće izbor na koji su političari u Srbiji svedeni, vi birate ono koje tumačite manjim. To govori o tome koliko su vaši koalicioni partneri nefer.
Da li predsednica republičkog parlamenta može biti osoba koja je odgovorna za izbornu krađu 1996. godine? Da li mi, prelaženjem preko takve činjenice, trajno skidamo sa sebe taj balast prošlosti i okrećemo se ka nekim novim odnosima, ili samo pravimo grešku koja je već jednom napravljena posle 2000. godine.
LDP ne misli da se pomiri sa jednom takvom činjenicom. Biračima SPS i biračima LDP i biračima DS i radikala potreban je efikasan parlament, potrebni su normalni politički odnosi, ali ništa normalno ne može proizaći iz okretanja glave pred onim činjenicama koje nam se, kao bumerang, vraćaju u vremenu koje je pred nama.
Tačno je da SPS ima pravo da kaže da se socijalisti nisu promenili, da su se promenili svi drugi. Tačno je da niko ne može da vam oduzme pravo da vi u granicama svojih mogućnosti pomognete sve one projekte u društvu koje smatrate važnim i korisnim za društvo. Tačno je i iznad svega najvažnije da i vi predstavljate građane koji žele ono što žele građani koje mi predstavljamo, malo više sreće, mira, zadovoljstva, manje tenzija, više reda u zemlji, ali tako nešto je nemoguće.
Nemoguće je graditi na frazama i nategnutim tezama, koje su daleko od stvarnosti tačno onoliko koliko je daleko Muzej voštanih figura u Jagodini od Muzeja Madam Tiso u Londonu. Gospodine Dačiću, više od tri minuta traži ova rasprava, više od vaših tri minuta.
Mi smo u radnoj biografiji gospođe Dejanović-Đukić videli jednu impresivnu ličnu karijeru. Nisam stručan da procenim koliko je sve to osnov za uspešno bavljenje poslom predsednice republičkog parlamenta, ali nijedna činjenica o političkoj karijeri gospođe Dejanović-Đukić. Zašto? Šta je problem sa tim?
Šta je problem sa činjenicom, koja gospođu Dejanović-Đukić opisuje kao i raniju potpredsednicu SPS, kao predstavnika jedne politike, kao osobu koja se zalagala za određene političke vrednosti? Da li su te vrednosti danas sporne, pa o njima ne želite da govorite i zbog toga izbegavate političku prošlost gospođe Dejanović-Đukić? Ili su te činjenice toliko same po sebi nevažne da ne zaslužuju nikakav komentar?
Ako je politička karijera gospođe Dejanović-Đukić nevažna, onda ona nema političku težinu da bi vodila republičku skupštinu, ali svi vrlo dobro znamo da to nije ispravan odgovor. Svi znamo da vi pokušavate da u ovoj 2008. godini nekako promenite poziciju u kojoj se nalazite, bez ikakve spremnosti da uradite ono što se mora uraditi, da preuzmete odgovornost, pored one koju preuzimate za budućnost ovakvim izborom, da preuzmete odgovornost za ono što se u ovoj zemlji dešavalo, a to ste dužni da uradite.
Ne može, i to je naša poruka DS, ne može mesto prvog čoveka republičkog parlamenta biti cena kojom se plaća stvaranje vladajuće koalicije. Ako nema spremnosti među partnerima da svako, u skladu sa svojim realnim dometima koji proizilaze iz izbornih rezultata, zauzme mesto u toj koaliciji koje mu pripada i sa tog mesta doprinese ostvarenju onih ciljeva o kojima se govori u vašoj koaliciji, evropeizaciji društva, ekonomskom razvoju, ubrzanju tranzicije, onda ni tri mesta predsednice republičkog parlamenta neće biti dovoljna.
Za nas je ovaj parlament simbol one borbe koja ne sme biti obesmišljena, a sada se obesmišljava, borbe za demokratiju, borbe protiv vladavine terora, one borbe u kojoj ste vi bili žrtve vaših novih koalicionih partnera i vi imate pravo da u tišini pristanete na plaćanje cene koja vama oduzima slobodu da o tome govorite, ali nemate pravo da svojim kolektivnim pristajanjem na tako veliku grešku oduzmete tu slobodu građanima Srbije.
Mnoge su se stranke bivšeg komunističkog bloka u Evropi transformisale i one igraju značajnu ulogu u svom društvu, i sigurno je da je takva transformacija potrebna i samoj Srbiji. I ne ona vrsta nacionalnog pomirenja u kojoj mi svi treba da se poistovetimo u bol koji imamo prema Zoranu Đinđiću i Slobodanu Miloševiću, nego ona vrsta nacionalnog osvešćivanja koja će omogućiti građanima da razumeju šta je to bilo pogrešno u vremenu koje ostavljamo za sobom, da se te greške ne bi ponovile u budućoj vladi.
Kako je nemoćno izgledao ovaj parlament tokom svog prvog radnog dana, okružen najstariji poslanik koji predsedava, Skupština u blokadi. Kako će funkcionisati ova institucija ukoliko ne postoji spremnost i na elementarne dogovore oko pravca kojim društvo treba da se razvija, oko tačaka u kojima ćemo se sporiti.
Ako se vladajuća koalicija pravi na ovakav način, onda se time problem prolongira, rešenje problema prolongira, a sam problem za svo to vreme deformiše i razvija. Mi se protiv toga borimo. Nama je potreban efikasan parlament i nama je potreban lider tog parlamenta koji će simbolizovati evropsku Srbiju, a evropska Srbija nije ona Srbija koju ste vi tražili, gospodine Dačiću, kod španskog premijera ili kod lidera Socijalističke internacionale.
Evropska Srbija postoji u fragmentima i to su, pre svega, samo nagoveštaji onih vrednosti koje nisu mogle da se afirmišu u periodu vladavine vaše partije i vrednosti koje se uz mnogo napora ostvaruju prethodnih osam godina.
Ako vi smatrate da socijalisti zaslužuju mesto predsednika parlamenta, onda vi preuzimate lidersku poziciju u našem demokratskom poretku, a ako je preuzimate recite nam sa kojim namerama. Da li sa namerama da vodite ovu zemlju nekim novim putem, drugačijim od onog kojim ste je vodili u prošlosti ili sa namerom da još efikasnije sprovedete onu politiku koju je u Srbiji sprovodio vaš višegodišnji koalicioni partner gospodin Koštunica.
Ako idete novim putem, nemojte da ćutite o onome o čemu se ne sme ćutati. Šta je bilo loše sa onim starim? Ako mislite da nastavite starim putem, onda to treba da kažete ovim građanima, jer oni imaju pravo da čuju tako nešto.
To je potrebnije od fraza o nacionalno odgovornoj politici, odbrani Kosova, evropskim integracijama, socijalnoj pravdi, jer svi ti vaši ciljevi su direktna suprotnost rezultata vaše politike.
Zbog toga mi ne možemo da se složimo sa ovim predlogom. Naravno da ćemo korektno sarađivati u ovom parlamentu, da ćemo poštovati instituciju Skupštine Srbije kroz fer odnos prema gospođi Dejanović-Đukić. Ali, gospođo, vi, po našem mišljenju, ne zaslužujete mesto predsednice Skupštine Srbije, zbog toga što nikakvim ličnim gestom niste pokazali spremnost da cenite, recimo, napor gospodina Stevanovića, koji se potpisao pod vašu kandidaturu.
Vi niste ispravili svoje greške iz prošlosti tako što ste Kragujevčanima rekli to jednostavno - izvinite, pogrešila sam, shvatila sam, dopustite da uradim nešto bolje. Baš naprotiv, ponašate se trijumfalistički, kao i vaša partija, zbog te poražavajuće činjenice da se u Srbiji sada u političkom smislu zatvara krug na istom onom mestu na kojem je proces unutrašnjih reformi započet pre osam godina. Vrednosti koje su nas tada pokretale su vrednosti do kojih mi i danas držimo i zbog kojih ne mislimo da pristajemo na onu vrstu političkog kompromisa koji mora da čini DS.
Ali, unapred iskazujemo ne samo skepsu, već i najavljujemo žestoku borbu protiv svake političke namere, koja bi stavila znak jednakosti između devedesetih godina i vremena koje je pred nama ili političke namere koja bi tom sjajnom pričom o vremenu koje je pred nama trebalo da nam zatvori usta i oduzme pravo da govorimo o potrebi Srbije i za istinom, i za pravdom, i za političkim poštenjem, čega ima tako malo u ta tri minuta gospodina Dačića, u kojim on nije ni pomislio da je dužan da ovom društvu pošalje one poruke koje umesto njega ne može da pošalje niko iz LDP.
Ako ste za Evropu, onda shvatite da ste vi ti koji moraju ovom društvu položiti račun za antievropsko nasleđe vaše politike, da ste vi prvi koji moraju progovoriti o presudi Vrhovnog suda, kojom su izrečene najstrože zatvorske kazne za politička ubistva koja su izvršili visoki funkcioneri vaše vlasti. Radomir Marković je bio pomoćnik ministra unutrašnjih poslova u vladi SPS.
Vi ste ti koji o tome moraju govoriti i težina vaših reči ima mnogo više smisla od onoga što govorimo mi, i o političkim ubistvima, vladavini terorom, devastaciji institucija, o ratu, zločinima, uništavanju Srbije, pljački građana. Sve te odgovore mora dati vaša politika.
Ako nekako možemo da vam u tome pomognemo vrlo rado ćemo to učiniti, ali mislim da su granice naših maksimuma postavljanje ovih pitanja i uvođenje političke alternative.
Nema podrške povratku SPS-a na vlast zbog toga što SPS na vlast vraća onu politiku protiv koje se borimo godinama i koja je direktno suprotstavljena interesima naših birača i interesima građana koji su vam pružili podršku na prethodnim izborima.

Jovan Krkobabić

| Predsedava
Pozivam gospodina Miloša Aligrudića, predsednika poslaničke grupe DSS-NS.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Miloš Aligrudić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Dozvolite mi da vas na početku ispravim, Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica, tako se zove poslanički klub. Ovo mi nemojte računati u vreme diskusije.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije za koje verujem da pratite ovaj prenos, a naročito zbog vas koji gledate ovaj prenos dužan sam da kažem da je moje uverenje da na današnjoj sednici građani Srbije ne biraju predsednika Narodne skupštine. Građani Srbije ga biraju posredno preko narodnih poslanika, a u ovom slučaju čak ni to.
Da li možete da zamislite, da li ste ikada mogli da zamislite da ćete doći u situaciju, svi vi koji ste glasali za političke stranke koje sticajem okolnosti uglavnom sede sa moje leve strane, odnosno desne strane Narodne skupštine, da će imati zajednički predlog za izbor Slavice Đukić-Dejanović, bivšeg potpredsednika SPS na mestu predsednika Narodne skupštine? Ovo ne pričam zbog ličnosti gospođe Đukić-Dejanović, jer u to neću ulaziti, nego zbog toga što izbor predsednika Narodne skupštine u sebi krije izvesnu političku simboliku. Ni tu neću ići previše daleko i previše duboko. Ona se odnosi isključivo na dnevnu političku simboliku jer označava ono što u političkoj praksi znači formiranje skupštinske većine.
Dakle, sadašnja skupštinska većina očigledno je formirana na osnovu dva dana nekakvih konsultacija i pregovora koji su se vodili u okviru sadašnjeg formiranog bloka između Liste za Evropsku Srbiju, Socijalističke partije Srbije i njihovih partnera na njihovoj listi, u kojima nemamo pojma da li su uopšte ikakvi principi funkcionisanja te nove vlasti utvrđeni.
Zašto u to sumnjamo? Prosto zbog toga što su svi bili u prilici da prate tok izborne kampanje. U izbornoj kampanji političke stranke su izlagale svoje programske ciljeve, ono za šta će se zalagati u narednom periodu ukoliko budu bili u prilici da vrše vlast u Srbiji.
U toku te izborne kampanje moja politička stranka, naša DSS i Nova Srbija, naša lista zalagala se za četiri principa. Prvi princip je odbrana teritorijalnog integriteta i suvereniteta države, drugi princip su bile evropske integracije, treći princip ekonomski oporavak društva i borba protiv siromaštva i četvrti borba protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Manje-više sve druge, veće političke stranke su iznosile slične principe u ovoj kampanji, pa bi se čovek pitao u čemu je onda razlika. Razlika je, dame i gospodo, dragi građani, u političkoj praksi, ne u onome što se govori, nego u onome što se čini.
Bez obzira na sličnost principa koji su se mogli čuti sa govornice onih političara koji su interpretirali stavove političkih stranaka tokom izborne kampanje, na osnovu samo jednog događaja bilo je dovoljno proceniti ko govori istinu, a ko ne, barem kada je reč o nečemu što DSS smatra suštinskim pitanjem za ovu državu, a to je odbrana integriteta same države.
Za nas je Srbija nešto što je prioritet. Za nas ne mogu biti prioriteti učlanjenje u razne međunarodne institucije ili evropske integracije, to je nešto što je potreba države, to je nešto za šta se traba boriti, ali ne može biti prioritet svih prioriteta.
Ako nemate državu koja ima svoj integritet, koja sa svojim integritetom u celini može da učestvuje u međunarodnim organizacijama, džaba vam članstvo u tim istim organizacijama. To je nešto oko čega mora postojati konsenzus u društvu, sa svim uvažavanjem onih koji misli drugačije. Iskreno sam se nadao da će oni koji misle drugačije ostati u bitnoj manjini u ovoj državi. Na osnovu tog uverenja i postojala je prethodna vlada koja je trajala nekih desetak meseci. Na kraju se utvrdilo da to nije moguće. Koji je to bio lakmus papir, koji je bio način da se proceni da li ono što pričamo odgovara političkoj praksi ili ne?
Vrlo prosto, to je bio jedan veliki izazov koji je za nas nastao tokom predizborne kampanje, a to je nuđenje potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je nešto čemu je DSS svih ovih godina težila i krvavi znoj smo prolili da bi došli u stadijum, u fazu da se jedan takav sporazum može uopšte potpisati.
Onog trenutka kada je sporazum bio parafiran u decembru 2007. godine, političke okolnosti, političke činjenice su bile takve da se on mogao parafirati, jer tada niko nije proglasio nezavisnost Kosova i Metohije, tada u tom trenutku ni jedna država EU nije priznala nezavisnost Kosova i Metohije.
Onog trenutka kada je to bilo učinjeno pojedine odredbe tog sporazuma, koje kasnije valja interpretirati i primenjivati u praksi, naročito one koje se odnose na dobrosusedske odnose sa državama koje nas okružuju, jednostavno su nalagale izvesno pojašnjenje ili redefiniciju tog sporazuma, pre nego što bi se iko usudio da ga potpiše.
To je bio razlog zbog čega smo imali nove parlamentarne izbore, to je bio razlog zbog čega je došlo do ozbiljnog nesporazuma između DSS i DS, to je bio razlog zbog čega mi danas, a ne za tri godine, imamo konstitutivnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije.
Tokom izborne kampanje DSS i NS, naročito nakon te kampanje, tokom kampanje smo izlagali svoj program i obeležavali razlike, a nakon izborne kampanje pokušali smo da napravimo dogovor sa onim političkim strankama o formiranju izvršne vlasti u Srbiji, odgovorne nacionalne vlade, koja će minimalno zaštititi jedan prevashodan interes, a to je interes održanja države, integriteta i suvereniteta države.
I sve razlike koje postoje između političkih stranaka, koje postoje objektivno između DS i DSS, SRS i DSS i NS, SPS, DSS i NS, bi da je sreće valjalo da ustuknu pred tom okolnošću. Mi smo nakon izbora bili u prilici da samo sa dve političke liste pregovaramo o formiranju nove vlade zbog toga što smo mogli da pronađemo, činilo nam se u tom trenutku, sporazum oko ovog pitanja.
Sve je to naravno propalo iz prostog razloga što jedna od tih lista, lista koju predvodi SPS, jednostavno je promenila svoju politiku, promenila je politiku u onom delu u kome je vrlo jasno tu politiku predočavala tokom izborne kampanje građanima, bar kada je reč o najosnovnijem i najvažnijem pitanju, a to je zaštita teritorijalnog integriteta države.
Dana 29. aprila kada je potpisan od strane DS, a u ime države Srbije navodno, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, predsednik SPS Ivica Dačić je, parafraziram jer nemam tekst kod sebe, dao izjavu koja sadrži sledeću konstataciju - da niko nema pravo u Srbiji u tom trenutku da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, jer bi potpisivanje tog sporazuma značilo implicitno priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije.
Samo par meseci nakon toga ta politička stranka, odnosno njen predsednik sklapa sporazum sa DS, na bazi čega mi to ne znamo. Kada je SRS, DSS i NS pregovarala sa listom koju predvodi SPS mi smo javno izlagali principe na kojima bi formirali novu vladu, koja podrazumeva i druge kompromise oko vrlo važnih političkih razlika koje postoje između ovih stranaka, a samo radi zaštite jednog, prvog i osnovnog principa.
Tada smo o tome javno govorili, a mi sada uopšte ne znamo o čemu se radi. Čitamo po novinama da postoji podela nekih resora, ko će šta preuzeti, što nas navodi na pomisao da, za razliku od onoga što smo mi razgovarali javno, ovde je bilo nešto sve vreme tajno i to pre svega politička trgovina u najbanalnijem smislu te reči.
Jer kada je reč o zaštiti državnih principa, od toga ovde ne vidim ništa. Jedino što mogu da primetim, što je možda bilo tajno, a nije bilo rečeno javno ili se javno naslućivalo na osnovu izjava pojedinih funkcionera DS ili nastupa predsednika DS Borisa Tadića, nažalost predsednika države u ovom trenutku, da je očigledno namera ove novostvorene koalicije zapravo zaštita Misije Euleksa u Srbiji.
Zaštita Misije Euleksa u Srbiji je zapravo ono što je okosnica formiranja ove nove vlade. Zaštita Misije Euleksa, namerno upotrebljavam izraz zaštita Misije Euleksa, jer je to nešto što je conditio sine qua non konačnog rešenja za nezavisno KiM, jer je Euleks i odluka o Euleksu ima samo jedno značenje, po papirima na osnovu kojih se može pročitati kako je doneto u Evropskoj komisiji, Misija Euleksa znači samo jedno - podrška primeni Ahtisarijevog plana na teritoriji Srbije, tj. dela Srbije koji se zove Kosovo i Metohija, radi stvaranja prve NATO države u istoriji. To je dakle istorijska uloga ove koalicije.
Možda to neko ne želi javno da prizna ili ne može, možda to neko i ne razume, ali to je ono što će se dešavati u političkoj praksi u budućnosti - živi bili pa videli.
Kada je reč o načinu na koji je sazvana ova sednica, o čemu smo već do sada pričali, način na koji je sazvana ova sednica najbolje govori o tome kakve su vaše namere. Da je ova sednica sazvana na jedan pristojan način, jer nikakvi ustavni rokovi ili zakonski rokovi nisu nikoga pritiskali da to mora biti završeno od srede do nedelje, onda bi verovatno morali sebe da dovedete u situaciju da objasnite ove stvari, da razjasnite ova pitanja koja su ovde postavljena i da vidimo zbog čega i kako je moguće da u istoj koaliciji sede oni koji su tražili međusobnu zabranu rada političkih stranaka.
Dovoljno je samo navesti Nenada Čanka, koji je tražio više puta zabranu najmanje dve političke stranke u Srbiji - to je SRS i SPS. Da vidimo kako je moguće da s tim istim Nenadom Čankom sarađuju u okviru iste koalicije Ivica Dačić, koji je tražio zabranu Čankove stranke. Istini za volju, pominjao sam to kao mogućnost svojevremeno, a to i dalje mislim.
Kako je moguće da predsednik DS primećuje da je došlo vreme kada se može potpuno neometano, bez ikakvih kompleksa i problema, sarađivati sa SPS, koja je do pre neki mesec bila apsolutno zabranjena politička stranka sa DS? Kako je to moguće, da li to neko može da objasni građanima Srbije?
Nemojte misliti da brinem zbog toga što ste vi prevarili vaše birače? Nemam tu vrstu brige, meni to odgovara i slobodno to činite. Zato što kada ljudi budu osetili i videli šta ste im učinili staviće prst na čelo i razmisliće o tome kome će dati poverenje na sledećim izborima kada budu bili. To je u redu, ali mi je tih ljudi iskreno žao, zato što nemamo pravo da se iživljavamo nad njihovim sudbinama, nad njihovim životima, i da će makar 10 minuta njihovog vremena koje će upotrebiti da stanu na biračka mesta, čak i ako ne razmišljaju o politici cele godine, biti zloupotrebljeno na ovaj način - to nema niko pravo da radi.
Ono za šta smo se mi zalagali u izbornoj kampanji jeste ono na čemu smo radili i posle izborne kampanje i to je ono čemu smo stremili.
Kada je reč o međusobnoj saradnji političkih stranaka u Srbiji, nemojte da mislite da sam ovim što sam do sada izneo rekao da je ta saradnja nemoguća. Ono je potrebno i za mene nema nelegitimne političke stranke u Srbiji. Za mene su sve političke stranke u Srbiji legitimne, jer tu legitimnost daju građani, i dok se ponašaju i rade političke stranke u skladu sa Ustavom i zakonima ove države, one imaju pravo da postoje i ne postoje tzv. zabranjene političke stranke.
Problem je, na osnovu kojih principa se formira vladajuća većina u Srbiji? To je ono što je problem. Mi smo naše principe, onih par koje smo izneli, izneli javno, javno smo ih branili, svesni činjenice sa kojim političkim strankama ulazimo u koaliciju, svesni činjenice prošlosti tih političkih stranaka, svesni činjenice šta je ko od njih radio.
Kada je ovde konkretno reč o SPS, SPS je u ranijem sazivu podržavala manjinsku Vladu DSS i G17 plus i nekih naših partnera. Ruka koja nam je pružena od strane SPS u tom trenutku je bila prihvaćena, jer je to bilo u tom trenutku za državni interes jedino moguće i mi smo tada od jedinih reči hvale za SPS izneli samo to - da je dobro što se ponašaju u skladu sa principom zaštite državnih interesa i to je sve.
Nikada DSS nije iznosila okolnosti ili lamente nad onima koji nažalost danas s nama više nisu, izražavajući zajednički bol i slične druge stvari. Nikada DSS nije hvalila SPS, iznosila hvalospeve o toj političkoj stranci, kako se usudio predsednik DS, nažalost predsednik države Boris Tadić, kada je reč o SPS ovih dana, e ne bi li opravdao tu koaliciju, koja je bila pre tri meseca bila nemoguća.
Kako je to nemoguće?
Kako je to moguće, sem ukoliko neki drugi interes nije povezao sve vas, moja draga svetla na semaforu, da bi se zaštitila Misija Euleksa u Srbiji, razorio integritet ove države, nažalost, i da bi se završili neki drugi poslovi?
Ne verujem, sem rukovodstva ovih političkih stranaka, da je bilo ko u širem članstvu ovih političkih stranaka naročito oduševljen ovim što je urađeno, a još manje verujem da je ono što se sada radi nešto što će produkovati dobro za građane Srbije.
Nažalost, ovo moram da kažem, vladu ćete vrlo brzo formirati, i to će biti za neki dan i opozicija na to ne može uticati, jer je opozicija tu da bude u manjini, svaki dan do formiranja vlade - to je poslednji srećan dan za državu Srbiju, dok se ta vlada koju vi budete formirali jednog dana ne promeni.
To je nešto o čemu sada može da se govori.
Kada budemo govorili o predlogu predsednika Srbije za mandatara i kada ova semafor koalicija bude sutradan konačno formirana preko izvršne vlasti, u toku te sednice koja će nadam se biti naredne nedelje, u jednoj normalnoj atmosferi radnog dana, a ne hajdučki preko vikenda, onda ćemo govoriti detaljnije o ovim razlikama.
Govorićemo detaljnije o ovome kako je moguće da u istim klupama sede oni koji jedni druge optužuju za politička ubistva, koja po nekima i do dan-danas nisu razrešena? Kako je moguće da jedan sudski proces koji je trajao, za nešto što se zvalo političko ubistvo, tako naglo bude završen baš u oči formiranja same vlade sa SPS itd. To su neka pitanja koja su vrlo interesantna.
Kada smo mi pregovarali o formiranju izvršne vlasti, kada je DSS imala ulogu u ovoj državi vođenja izvršne vlasti u zemlji, mi smo to radili i isključivo se bazirali na nekim principima, bez ikakvih emotivnih, plačnih istupa sažaljenja ili sabratskih odnosa sa političkim partijama s kojima radimo. To smo radili isključivo da bismo odbranili određene interese i svaku saradnju koja je tada postojala tumačili smo u tom kontekstu.
Ništa drugo ne mogu da kažem nego svaka čast vama, svaki problem građanima Srbije koji su danas ovo dočekali, ali se nadam da ćemo dočekati i mi onaj trenutak i onaj dan kada će se ovaj cirkus koji vi pravite promeniti jednom stabilnom nacionalno odgovornom državnom vlašću.
Nažalost, proteći će neki period kada će se naneti dosta štete samoj državi Srbiji, ali je srećna okolnost za nas, koji u ime građana Srbije, onoliko koliko su nam dali legitimitet, pokušavamo da interpretiramo njihove stavove i volju, svaka sreća po nas - makar mi nećemo biti neposredno odgovorni za ono što nam naredni period, nažalost donosi. Hvala vam.

Jovan Krkobabić

| Predsedava
Zahvaljujem narodnu poslaniku gospodinu Aligrudiću i određujem pauzu do 15,00 časova.
(Posle pauze – 15.15)