Nastavljamo rad.
Reč ima predsednik poslaničke grupe SRS gospodin Tomislav Nikolić.

 Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od prethodnika, ne vidim razloga da se toliko insistira na nekakvim razlikama u okviru skupštinske većine koja danas predlaže predsednika Narodne skupštine. Mislim da je ovo prirodna koalicija. Sve više mi liči da je to apsolutno prirodno, ova koalicija vrha SPS-a i DS. To će valjda uskoro da se pokaže.
Pre mnogo godina, kada sam bio mlad, bila je neka grupa "Mirzino jato", Mirza i Mirzino jato, a ovo je jato Vojislava Koštunice.
Sve se ispililo ispod njegovih krila i ponovo nam predlažu za predsednika Narodne skupštine poslanika koji se jedva uvukao u parlament. To je to ponižavanje Narodne skupštine, kome prisustvujemo otkako ste vi dosmanlije došli na vlast.
Za vas je predsednik Skupštine onaj koalicioni partner koji ima najmanje poslanika. Vi time i nama poslanicima, a i celoj Skupštini kažete koliko vi u stvari cenite Narodnu skupštinu. Funkcija predsednika Narodne skupštine služi isključivo za potkusurivanje među koalicionim partnerima.
A ne da predsednik zaštiti integritet i dostojanstvo Narodne skupštine, ne da bilo šta kaže Vladi, čija ga većina ovde bira, ne da se potrudi da bar Skupština donese Ustavom predviđene ustavne zakone, u roku predviđenom Ustavom. Evo, koliko već godina je Narodna skupština sluškinja svake vlade Republike Srbije. Ovaj današnji izbor će to samo da nastavi.
Pre nego što sam izašao dobio sam poruku od jednog prijatelja iz SPS, mislim dobronamernu, koji kaže: "Nemoj previše oštro, da ovi moji ne pronađu u tom govoru osnov da raskinu koaliciju za Beograd." Znate, moj govor ne može da bude osnov za raskidanje koalicije za Beograd. Osnov za tu koaliciju je moral. Ako ima morala, ostaće ta koalicija. Ako nema morala, ne vredi, mogu da vas hvalim, kujem u zvezde, mogu da lažem o vama svašta, a vi ćete tu koaliciju da raskinete.
Uostalom, ako ste iskreni i ako zaista želite da ostane koalicija za Beograd, lepo ste mogli da kažete Borisu Tadiću: "U redu je, evo pravimo većinu za Narodnu skupštinu, ali naš uslov je da istog dana bude i sednica Gradske skupštine u Beogradu". To ne bi mogao da vam odbije. Previše mu je stalo do toga da izabere ovu vladu, da bi se igrao sa vašom željom da u Beogradu budete s kim vi hoćete.
Jedino što boli u svemu ovome je to da vas Boris Tadić pritiska i da vi radite nešto protiv svoje volje, a da uopšte nema reakcije s vaše strane. Što vas dublje pritiska, vi ćete sve dublje da tonete, dok jednog dana neko ne kaže - ovo više nećemo da trpimo. Pri tom malo pomislite i na Srbiju.
Danas malo prekoračujem pravila koja postoje u okviru SRS, a to je da ne diskutujemo previše o kandidatima koje drugi predlažu za funkcije. Vi zaista ne umete ta pravila da poštujete, pa zašto bismo onda to činili mi. Za vas takva pravila nisu vodilja u politici. Vi gledate kad neko predloži svog kandidata da pronađete osnov da ocrnite čoveka, ideju, ideologiju, način predlaganja ili razloge za predlaganje.
Nemam mnogo toga lošeg da kažem o gospođi Slavici Đukić-Dejanović, ali imam da je podsetim na nešto. Verovatno će joj to malo pomoći u životu. Nekako zađoh u godine da delim savete, pa moram i Slavici, koja verovatno za mnoge ljude ima savet.
Kada se čovek krštava, ulazi u neku veru ili kad izlazi iz vere pa ulazi u drugu, postavi mu se uslov odricanja. Kod nas u hrišćanstvu moraš da se odrekneš Sotone. Gospođa Slavica Đukić-Dejanović će morati da se odrekne nečeg iz svog života.
Najpre, moraće da se odrekne 5. oktobra. Da nije bilo policije 5. oktobra, gospođo Đukić-Dejanović, vaša je glava visila o koncu. Nekoliko hiljada nezadovoljnih građana, predvođenih vašim kolegama i političkom snagom DOS-a, 5. oktobra je tražilo vašu glavu u krugu Kliničko-bolničkog centra. Sve te kolege i danas su tamo sa vama. Od danas bi trebalo da budete koalicioni partneri. Ne cene vas ni milimetar više nego tog 5. oktobra.
Mora da se odreknete Mire Marković. Istina, prebrzo ste to uradili pre neki dan, pa je posle toga ispalo da će DOS da prihvati neka popuštanja prema Miri Marković. Morate da se odreknete Slobodana Miloševića. Ovo nije stranka koja vas bira zato što ste verno sledili Slobodana Miloševića. Oni kažu da vas biraju zato što više nemate njegove ideje, a znam da to nije tačno.
Znam da SPS ne može da postoji bez ideja Slobodana Miloševića, jer što biste onda vi bili na političkoj sceni? Ako uđete sa "žutima", što bi narod posle glasao za vas, kada ima svoje "žute"? U čemu se onda vi razlikujete od tih "žutih"?
Moraćete da se odreknete društvene svojine, svega onoga što su komunisti izgradili, a DOS pokrao nečuvenom pljačkaškom privatizacijom, protiv koje ste bili. Gde su sada sve te fabrike? Ko je uzročnik nestajanja srpske privrede? DOS. Kako ćete vi to sada sa njima?
Moraćete da se odreknete borbe protiv siromaštva. DOS je osiromašio građane Srbije. DOS ih je pretvorio u prosjake. Moraćete da se odreknete borbe protiv kriminala, jer vi nećete smeti nijednog kriminalca iz DOS-a da poterate.
Vi ste sada s njima u koaliciji. Jurićete i dalje onu sirotinju koja ukrade jaja na pijaci da odnese kući i da isprži detetu. A ove što su ojadili Srbiju, oni sada dobijaju predsednika Vlade, tajkuni dobijaju predsednika Vlade. Taj lobi koji je opljačkao Srbiju od 2000. godine naovamo postavlja predsednika Vlade. Tu ne vidim SPS i ne vidim vas, kao ličnost koju izuzetno cenim.
Morate da se odreknete borbe za radnička prava, jer su radnička prava ugrožena dolaskom DOS-a na vlast. Ili ste možda zaboravili ko je doneo Zakon o radu, Zakon o penzijsko-invalidskom, socijalnom sistemu, Zakon o štrajku, Zakon o preduzećima. Moraćete da se odreknete i svojih kolega, desetine hiljada socijalista, koji nemaju tu sreću, gospođo Đukić-Dejanović, da se vrate na funkciju predsednika Skupštine. Danas su ko zna gde, nijedan nema posao, a vodili su srpsku privredu i čvrsto verovali u ideje koje vi sada valjda i dalje propagirate.
Moraćete da se odreknete i Dragoljuba Milanovića. Razlika između vaše sudbine i sudbine Dragoljuba Milanovića je samo u tome što su njega zatekli na ulici bez policije. Vi ste, na svu sreću, imali zaštitu policije.
Moraćete pomalo da se odreknete i sebe, zato što vi gospođo Đukić-Dejanović među mnogim koalicionim partnerima vidite svoje pacijente, a ne kolege.
Vama želim mnogo sreće. Sada ovo zbog svoje duše sam morao da vam kažem, kako god vi to da shvatite. A ostalo je na vama. Vi ste dobar lekar, profesor univerziteta. Njima na funkciji predsednika Skupštine treba krpa. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Nikoliću.
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe: SRS, DSS - NS i LDP.
Prema ovom rasporedu koji je dat ovde ima ukupno 28 govornika prijavljenih. Tim redom ćemo početi sa diskusijom.
Izvolite, gospodine Dačiću.

Dame i gospodo, ne javljam se po Poslovniku, javljam se kao predlagač, tako da ne mislite da želim da bilo kome repliciram ili da reklamiram povredu Poslovnika. Želim samo da kažem nekoliko konstatacija koje su se čule, ne toliko u izlaganju gospodina Nikolića, koliko u izlaganju Miloša Aligrudića i Čedomira Jovanovića.
Ovo o čemu danas govorimo, dame i gospodo narodni poslanici, SPS je prošla 2004. godine, kada smo doneli odluku da podržimo stranke bivšeg DOS-a. Ono što smo tada govorili i što ste tada govorili i sada je tema.
Tačno je da su to stranke sa kojima smo se najviše sukobljavali, i to ne vi, nego mi. Govorim zato što smo mi deset godina bili na vlasti, znači, bez želje za bilo kakvim replikama i bez želje da umanjim bilo čiji doprinos, ili u sukobima itd.
Ali, hoću da vam kažem sledeću stvar, 2004. godine za mene je možda bio jedan od najtežih dana u mojoj političkoj karijeri, kada sam prozivkom glasao za izbor Dragana Maršićanina za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Danas glasamo za izbor i reći ću ''za'' izbor Slavice Đukić-Dejanović kandidata SPS, sa ponosom i velikim zadovoljstvom.
Ako neko govori o biračima, voleo bih Demokratska stranka Srbije navede jednog birača koji je 2000. godine glasao za Koštunicu, a da je mislio da će Koštunica 2004. godine biti u koaliciji sa SPS ili 2008. godine u koaliciji sa SRS i SPS.
Naša odluka ne znači niti razočaravanje tuđih birača niti radovanje drugih. Znači da SPS i naša koalicija ima svoje principe i politiku koju nemamo nameru da menjamo. Na kojim principima pravimo koaliciju? Na istim, dame i gospodo iz DSS i NS sa kojim ste prošle godine pravili istu tu koaliciju.
Da li smo promenili odluku u razgovorima? Kada ste vi prošle godine promenili odluku, Miloš Aligrudić je izašao za ovu govornicu i rekao sledeće: "Za ovo mi nije potrebno više od jednog minuta. Dakle, stvar je vrlo jednostavna. Političke stranke, čiji poslanici su potpisnici ovog predloga, postigle su politički sporazum o formiranju skupštinske većine i političke većine u ovom parlamentu, koji praktično ide za tim da je postignut dogovor o formiranju vlade. Naravno, u skladu sa tim je dat ovaj predlog kako bi se izvršila adekvatna promena na mesto predsednika parlamenta. To je vrlo jednostavno". To je, dame i gospodo, jedan minut.
Znači, nemam nameru da glasamo ni za druge niti protiv SRS i DSS. Ne pada mi na pamet da kritikujem stranke sa kojima smo srađivali. Ne pada mi na pamet zbog toga što u svojoj istoriji SPS je bila na vlasti četiri godine sa Novom demokratijom i otcepljenim delom DS devedesetih godina, tri godine smo vladali sami, tri plus jednu godinu sa SRS i tri godine sa DSS, G17 i SPO.
Ako već govorimo o semaforu, razlika u semaforu može biti samo u jednoj boji, umesto vaše plave, može da bude sada samo crvena. Ovde ne treba odnos prema političkim strankama da zavisi od toga da li ste sa nekim ili ste sa drugim. Mislim da je apsolutno nekorektno na političkoj sceni Srbije političke stranke kvalifikovati da su dobre ako žele saradnju sa vama, a ne ukoliko tu saradnju ne žele.
Mi imamo svoje principe od kojih sigurno nećemo odstupiti. Da je Slavica Đukić-Dejanović dobar kandidat procenite sami i glasajte. Da li su naši principi? Naši principi nisu odricanje od svega onog što je bilo u našoj prošlosti. Svaka stranka ima svoj politički identitet, isto kao što svaka stranka treba da izvrši analizu vršenja vlasti iz svog perioda, i SPS ,i SRS, i DSS i, naravno, DS i svi drugi koji u tome učestvuju.
Mogu li se prevaziđi politički sukobi i napraviti političko jedinstvo oko nekog projekta, koji će podrazumevati odbranu nacionalnih i državnih interesa i evropske integracije Srbije. Mi smatramo da su mogući. Uostalom, to je odluka SPS.
Kada su bili izbori, gospodin Nikolić je govorio svojim biračima da želi da napravi koaliciju sa Koštunicom i strankama manjina. Ukoliko nema te većine, govorio je da će biti izbori. Uostalom, i meni je rekao da će ići u koaliciju sa nama samo u koliko mu budemo potrebni za formiranje većine. Pošteno.
Naravno, u politici, vi bar dobro znate, ima samo političkih interesa, a ne simpatija ili antipatija. Tu logiku nije izmislila SPS.
Što se toga tiče, mi nismo i nemamo nameru da razgovor sa drugim političkim strankama vodimo na temu odluke SPS. To je naše političko pitanje. Odluka je za nas istina teška, ali nema vođenja politike bez teških odluka, vi to bar dobro znate.
S druge strane, SPS nema nameru da svoju politiku usmerava prema drugima. Ima samo nameru da svaka od stranaka koje se nalaze u bilo kojoj koaliciji sa SRS, DS, DSS, čuva svoj politički identitet. Nismo mi išli na izbore da omogućimo da vlada SRS, ili DS, ili Vojislav Koštunica, nego da SPS i naša koalicija ostvaruje svoje političke i programske ciljeve. I Čedomir Jovanović je tu u pravu. Posle osam godina ovo je povratak na vlast SPS. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodinu Dačiću. Prvi se javio za repliku gospodin poslanik Jovanović. Molim, uzmite reč.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po poslovničkom pravu na repliku.
Gospodine Dačiću, nema potrebe za tom vrstom uveravanja koje vi pružate ovde sada parlamentu. Ta vrsta govora je govor za glavni odbor vaše partije. Ono što je potreba građana Srbije, koliko birača LDP, toliko i onih koji su glasali za vas, jeste stvaranje ambijenta za, recimo, onu vrstu stvarnosti u kojoj bi bile realne te vaše želje koje ste sada izneli.
Naravno da je potrebno elementarno, ne političko jedinstvo, nego elementarno razumevanje i pravljenje razlike između interesa stranke i interesa države ili društva.
Ali, vi svojim odnosom prema činjenici koja prati izbor gospođe Dejanović-Đukić za predsednicu parlamenta. Vi kroz odnos prema toj činjenici, koja zapravo opisuje vaš povratak na vlast, praktično sužavate mogućnost za stvaranje atmosfere u kojoj bi mi mogli da se dogovorimo oko načina na koji će se ostvariti i realizovati taj projekat evropski moderne Srbije.
U jednoj od kampanja tokom 90-ih godina poruka vašeg predsedničkog kandidata je bila "I Srbija i svet". Formalno, toj poruci se ne može ništa zameriti, ali tu poruku nije pratila politika, nije bilo sposobnosti da se razumeju interesi Srbije i da se shvati taj svet kojem Srbija pripada i kojem mi pokušavamo danas da se približimo.
Kroz šta se ispoljavaju vaša evropska nastojanja u ovom trenutku? Kroz dobre želje? To nije dovoljno. Čak i sa onima sa kojima se najmanje možemo složiti, ne možemo da negiramo njihovo pravo da ovom društvu žele sve najbolje.
Ako ste evropski levičar, što možete da postanete, onda pokažite u čemu ste vi drugačiji, kao lider jedne partije koja ima tako dugu istoriju, od političke istorije te partije koja vas kompromituje u ovom trenutku, koja je tako teška da vi o njoj danas ne možete da govorite otvoreno, a ta istorija je drugačija od nastojanja na kojima je, recimo, izgrađena formalna ideologija vaše stranke, od borbe za socijalnu pravdu, za jednakost, za međusobno uvažavanje, vladavinu prava, afirmaciju institucija.
Ovo je četvrti ili peti parlament od oktobra 2000. godine i mi ne možemo preći preko činjenice da se opet zaobilaze neke rasprave koje su ostale po strani tokom prethodnih saziva. Ako nešto nismo uspeli da uradimo 2000. godine, pa to preskočimo sada, onda nećemo biti daleko od rezultata koji su poražavajući, koji Srbiju danas predstavljaju kao najnesrećnije evropsko društvo.
Jeste, potreban je dogovor oko nacionalne politike, zato što je politika koja je u ovoj zemlji vođena prethodnih osam godina izraz kontinuiteta sa politikom koja je vođena u periodu vaše vladavine i zbog toga su ishodi poražavajući.
(Predsedavajući: Molim vas, gospodine Jovanoviću, vreme.)
Izvinjavam se, završiću, vrlo kratko.
Dakle, vaš povratak na vlast moraju pratiti uveravanja da u vašoj politici postoje neka nova uverenja i vrednosti, spremnost da se preuzme odgovornost za ono što je urađeno pogrešno ili da se tako nešto brani. Ali, ako je ovo novi SPS, u čemu je bila greška sa onim starim?
Ako ne pravite razliku između 90-tih i danas, onda smo dužni da vam kažemo da je cena koju je Srbija platila za tu pogrešnu politiku suviše visoka i da vam uskratimo poverenje zbog toga što ne mislimo da društvo ponovo treba da ispašta za jednu takvu političku grešku kakva je bila greška koju je Srbija pratila predajući sudbinu miliona građana jednoj partiji. U tome je suštinski nesporazum, razlika i osnov našeg nepristajanja na izbor gospođe Dejanović-Đukić za predsednicu parlamenta.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik, gospodin Tomislav Nikolić.

Zaista nemam nameru da polemišem sa gospodinom Dačićem, a posebno ne na način na koji on govori, zato što smatram da, u žaru političke borbe, čovek može da izgovori i ono što ne misli, samo što nikad neću da govorim ono što ne mislim, pa makar koliko da me to koštalo.
Kad nekad prebacite meni, gospodine Dačiću, da sam rekao da bismo pravili koaliciju sa vama samo ako to bude potrebno, onda recite da vam je Tadić rekao da nikad sa vama neće da pravi koaliciju. To je sve bilo u istoj kampanji.
Sada sam, izgleda, lošije govorio o vama kada sam rekao - hoćemo sa vama ako bude potrebno, a Tadić je govorio lepše o vama, rekao je - neću nikad sa njima. To da otkloni jednu nedoumicu kod vas.
Druga je da ste bili najviše u sukobima sa DOS-om. Samo po dva osnova ste bivali u sukobu sa DOS-om: kad ste branili srpske nacionalne interese napadao vas je DOS i kad vas je DOS napadao da kradete izbore. Nikada više niste imali sukobe sa njima.
Sa nama ste imali sukobe kad nam se činilo da previše idete na stranu DOS-a. Sad vi vidite hoćete li vi moći da sprovedete program, a koji žarko želim da ga sprovedete, da odbranite srpske nacionalne interese i da uđete u Evropu. Uskoro ćete imati tu dilemu ovde, na sednici Narodne skupštine, kad vam mi postavimo uslov da glasate da uđemo u Evropu, pod uslovom da tumačimo da je KiM sastavni deo Srbije.
Da li će to da vam odobri novi koalicioni partner, kome to ne pada na pamet, koji nas je sprečio da ovde govorimo o ustavu Kosova, koji nas je sprečio danas da prisustvujemo izboru izvestioca, koji će konačno jednom da utvrdi istinu o otetim Srbima, koji ne ide sutra u Strazbur da govori pred Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope zato što će ga neko pitati šta misli o ustavu Kosova? Kad god pričate za koga ste sve iz DOS-a glasali, niste glasali samo za Maršićanina. Glasali ste i za Vuka Draškovića, to nikad nemojte da zaboravite.

Zahvaljujem gospodinu Nikoliću. Replika, Ivica Dačić.

Izvinjavam se gospodinu Tomislavu Nikoliću, on je apsolutno u pravu, gotovo sve stranke, odnosno sve stranke u ovoj skupštini, pa možda i na političkoj sceni Srbije, nisu se baš toliko pohvalno izražavale o SPS. Verovatno su mnogi od njih hteli da nestanemo sa političke scene, da nas unište, ali se koalicija nikad ne pravi sa političkim istomišljenicima, jer ih nema. Da smo istomišljenici, bili bismo u istim strankama. Naravno da u svemu tome nisam želeo ništa loše da kažem, nego sam hteo da kažem da je 5. oktobar izveden protiv vlasti SPS.
Kad smo već kod krađe izbora, SIK je oslobođena svake odgovornosti pred Vrhovnim sudom, tako da krađe izbora 2000. nije bilo, zaključili su pravosudni organi koji su na neki način birani ovde, na sednici našeg odbora ili Narodne skupštine, uostalom, bez uticaja SPS.
Nemam nameru da polemišem ni sa jednom drugom strankom. Mi smo stranka koja vodi računa o nacionalnim i državnim interesima i nikada nećemo promeniti našu politiku koja se tiče KiM, isto kao što vam je i dobro poznato da, što se tiče EU, jesmo za ulazak u EU i razumemo i smatramo da u ovom sporazumu sa EU, nasuprot možda nekih drugih mišljenja, treba da stoji odredba da Srbija razume taj sporazum kao potvrdu svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
Znači, mi danas, još jednom ponavljam, bez obzira što smo glasali za neke druge, zato sam i rekao 2004. godina je bila za nas bolna godina, u toj koaliciji koju smo tada podržavali se nalazi gotovo većina onih koji su i sada u ovoj drugoj koaliciji, ali mi ni tada, ni sada nismo pravili koaliciju da bismo izdavali svoju politiku ili da bi se odricali nečega iz naše prošlosti.
Želimo da pitamo i da vidimo da li je moguće na politici prevazilaženja sukoba iz prošlosti naći zajednički imenitelj da bi Srbiji bilo bolje sutra. Mislimo da može. Da li smo u pravu ili ne, pokazaće vreme.