Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, poštovani građani Srbije, javio sam se da podržim amandman kolege Slobodana Maraša. Znate kako glasi, on je čitan i ne treba da se time duže bavim.
Interesantno je samo možda da se osvrnem na par činjenica, koje su opet svima nama dobro znane, ali je to važno da bude sasvim jasno i građanima Srbije. Vidite, sada je 20,19 časova, mi raspravljamo o važnim izmenama zakona, ta rasprava je zakazana za 12,00 sati, sednica je počela tek u šest sati i sada se postavlja pitanje - zašto je to tako. Sigurno će kolege iz pozicije kazati da su krivi poslanici iz opozicije, mi mislimo obrnuto, da je bilo kršenja Poslovnika. Sad čujem već od svih prethodnika - da to stavljaju na dušu i predsedniku naše Skupštine.
Mislim da ne treba zamerati mnogo ni našem predsedniku, jer se on uhodava u radu, sekretar takođe, ipak su novi ljudi na novoj dužnosti, treba im ostaviti vremena i oni će vremenom moći da poprave, je li tako, svoj rad, ukoliko ga ocenjujemo da baš nije zadovoljavajući.
Ipak jednu stvar želim da kažem. Ne slažem se sa stavom koji je naš uvaženi predsednik Skupštine, moja koleginica Đukić, danas iznela kada je odbila da arbitrira između 12 poslanika opozicije i 13 poslanika pozicije.
Nažalost, gospođo predsednice, vi ćete morati da arbitrirate. Jer vidite, u članu 27, prvom koji opisuje vaše nadležnosti lepo se kaže - stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine, a odmah iza toga stoji da se stara o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine.
Naime, šta znači "uskladiti"? Kada vi treba nešto da usklađujete - kada je neskladno. Upravo to, kada imate ambivalentne situacije i suprotstavljene poslanike, vi ste dužni da uskladite taj red i ne da bežite od te odgovornosti, znači, uđite slobodno i u punom kapacitetu koristite to vaše pravo koje vam je dato Poslovnikom. No, da se vratim ovom samom amandmanu, da mnogo ne popujem.
Zašto se na ovakav način vrše izmene ovog zakona? Čovek bi, razuman i građanin Srbije, rekao - pa sigurno radi efikasnijeg rada Vlade. Međutim, nažalost, upravo ovim članom 2. mi ne možemo da uvidimo da postoji takva situacija. Naime, o čemu se radi? Moji prethodnici su već rekli.
Prvo, problem je ovde što nemamo ovlašćenog predlagača, gospodina Ristića, koji je na jedan stvarno neprofesionalan način, a on je pravnik, pokušao da nam obrazloži potrebu za ovakvim izmenama. Njega danas nema.
Šta to znači? To znači da poziciji uopšte nije stalo do sučeljavanja mišljenja, pozicija nema nameru da stupi u dijalog sa opozicijom, ona ignoriše opoziciju.
Šta ta ignoracija znači - superiornost, da je prepametna, da sve zna apriorno i da nema potrebe da odgovara ili, upravo obrnuto, da nema šta da kaže? Građani Srbije će najbolje proceniti iz ovih naših diskusija ko je u pravu, a ko u krivu.
Mi stičemo utisak, iz opozicije, i vidim sve kolege koje su prethodno govorile - da se ovde radi o jednoj političkoj trgovini koju inicira DS i, možemo slobodno da kažemo, oličena u liku njenog predsednika gospodina Borisa Tadića. Taj čovek apsolutno je jedna autoritarna ličnost, sa maksimom - država to sam ja - gde zastupa državu Srbiju bez konsultacije sa predsednikom Vlade i parlamentom.
Bio je slobodan da i drugu maksimu pusti u promet - partija to sam ja - on određuje, znači ima diskreciono pravo da određuje mandatara. Onda, kada je to tako, neko bi rekao - evo novi Luj HIV političke scene, pa i to istorija poznaje.
Međutim, da istina bude mnogo crnja, moram vas podsetiti da taj gospodin to što radi ne radi zato što se samo oseća Lujem HIV, nego je nažalost on marioneta koja izvršava naloge gospodina Mantera i drugih tajkuna koje sada ovde ne bih nabrajao. Dokaza za to imate dovoljno u medijima i štampi, kako žutoj, tako i ozbiljnoj.
Naravno, protivimo se kršenju Ustava, i mi svi ponavljamo i čitamo 125. član Ustava koji jasno određuje - ko može da čini jednu vladu. Evo, ja ću ponovo, po stoti put, ovde pročitati građanima Srbije - da Vladu čine predsednik Vlade, jedan ili više potpredsednika i ministri. Znači, to je potpuno jasna odredba.
Ono što je obrazloženje i ne stoji, i zato mi tražimo da se ovaj član briše, pogledajte kakva su obrazloženja nelogična. Kaže se - Razlozi za donošenje zakona. Kaže ovako: "Određena rešenja iz važećeg Zakona o Vladi neophodno je precizirati, i to rešenja o položaju potpredsednika Vlade..." Da li neko zna šta znači precizirati? Znači, ako nešto nije dovoljno jasno, već je nominovano, onda ga možeš objasniti dodatnim rečima. Ne, ovde se uvodi inovacija, ovde se govori o potpuno novom članu Vlade koji se zove prvi potpredsednik Vlade - zamenik predsednika Vlade.
Kada se govori o hitnosti, onda imate još apsurdnije tvrdnje i nesuvislosti, gde se kaže: "Donošenje ovog zakona po hitnom postupku od naročite je važnosti za funkcionisanje Republike Srbije i njenih institucija..." Nije Republika Srbija prćija 19 stranaka, pa ako oni ne mogu da se dogovore ili ne mogu da usklade svoj rad, da onda moraju da pribegavaju dodatnim poštapalicama. To apsolutno ne stoji.
Ono što je interesantno, takođe, ako pogledate s formalne strane kako je napisan sam predlog ovog člana, ovo je jedna sitnica, ali i sitnice su bitne. U stavu 2. se kaže: "Prvi potpredsednik Vlade - zamenik predsednika Vlade pomaže predsedniku Vlade u vođenju i usmeravanju Vlade". O kakvom vođenju i usmeravanju je reč?
Ustavopisac je jako precizan. Čovek koji je to pisao ima pravnog znanja i obrazovanja, zna nešto što je i srpski književni jezik, i onda on kaže ovako: "Usmerava rad Vlade". Znači, on ne usmerava Vladu. Šta znači usmeravati? To se može tumačiti na različite načine, ali jasno i precizno je napisano u Ustavu kako treba da stoji ova naznaka ovde. No, to je već rezultat nespretnosti, brzine, ne verujem ni potpuno pravnog analfebitizma nekoga ko je pisao ovako nešto.
Ako već uvodite sve ovo, mi vidimo dve funkcije ovog vašeg zamenika ili, kako ga vi zovete - prvi potpredsednik Vlade. Po logici, ako uvedete među četiri ili pet osoba da je neko prvi, onda ostali moraju biti nižeg ranga i onda su oni drugi, onda ih tako treba zvati i rangirati. Ne mogu da budem i riba i devojka. Ako sam prvi potpredsednik Vlade, više ne mogu da idem u onu drugu kategoriju ostalih potpredsednika Vlade. To je sasvim jasno. Onda je to trebalo jasno i kazati.
Druga funkcija ovog je da pomaže predsedniku Vlade. On ga zamenjuje kada je odsutan, a kada je prisutan, on pomaže. Sada je pitanje - ako Ustav jasno kaže da predsednik vodi i usmerava rad, stara se o ujednačenom političkom delovanju, znači, ako imate vođu, da vas pitam - da li ste videli vojsku sa dva vođe? Da li ste videli bicefalnog direktora? Ovde se nama nudi bicefalni predsednik Vlade? Mislim da to ne može da opstane, a da se logički brani.
Zašto živom prisutnom predsedniku da jedan odabrani, a ne ostali potpredsednici, pomaže? Šta će ona trojica - da odmažu, a ovaj će da pomaže? Zašto ova osoba ovom čoveku pomaže? Ako hoćete da ujednačujete nešto, da to može da uradi jedna ličnost daleko bolje nego dve koje uvek mogu imati dva mišljenja. Neko je ovde pričao o rašomonskoj istini. Setite se i toga, pa će vam opet to biti jasno.
Pitam se da li možda postoji sumnja da je sam predsednik u budućoj zamišljenoj vladi u glavi Borisa Tadića, Mantera i tajkuna, možda nesposoban, pa mu treba dodati staratelja i osobu koja će ga podržavati? Možda je to osoba koja će da klone, pa će ga ovaj pridržavati. Znači, dodaje mu se jedna štaka, jedno poštapalo, a zašto - nije jasno. To je trebalo nama objasniti i obrazložiti. Onaj gospodin Ristić je trebalo da nam objasni zašto će da bude potrebno da pomaže neko ovom čoveku.
Pitanje je ovo - da neko ne kompenzuje neko olako dato obećanje nekome na ovaj način? Meni se čini da se upravo o tome radi.
Neko je olako nekome obećao da će, recimo, biti premijer, pa pošto je to bila navlakuša, laž za narod, za medije patka, sada se vraćamo unazad, popravljamo situaciju jednim genijalnim rešenjem, koje nema veze ni sa mozgom ni sa političkom logikom, a bogami ni sa interesima srpskog naroda.
Ako, gospodo demokrate, ovlašćeni predlagači zakona, nećete sa nama da polemišete, nećete da nam kažete kako mi grešimo, a vi ste evropejci, vi ste za transparentnu raspravu i diskusiju, šta nam ostaje?
(Dobacivanje iz sale: Vreme.)
Nema vremena, imam 15 minuta, a vi ne vodite Skupštinu, uvaženi kolega. Pročitajte Poslovnik. Javio sam se po amandmanu gospodina Maraša.
Izgleda da je vaše vreme došlo u neku kritičnu situaciju. Možda je i zamor, ali nisam za to kriv, obratite se drugome ako ste umorni u ovim kasnim večernjim satima, ako ste čitav dan izmarani ovim mučenjem. To je problem koji mogu da razumem i da uvažim, ali to dobacivanje sa vašeg mesta ostavite kada vas budemo izabrali za predsednika, za potpredsednika i sa velikim poštovanjem i uvažavanjem ću usvojiti svaku vašu sugestiju, naravno, ukoliko je zasnovana na zdravoj logici, pameti i Poslovniku.
Sada, u petnaestom minutu ću i završiti. Ne volim da prekoračujem. Desi mi se, naravno, kao i svima, da prekoračim neki put, dozvoljavam i da me prekine predsedavajući.
Šta nam ostaje? Najbolje rešenje je da se manete ovoga i da ovu bruku i sramotu brišete ili da nam kažete u kojoj proevropskoj vladi tako nešto postoji, pošto ste vi evropejci, da nas ubedite snagom argumenata evropske političke prakse. Druga stvar, hajde da promenimo Ustav, jer jedno i drugo zajedno ne ide, sem u neprincipijelnim političkim koalicijama. Hvala vam.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Aligrudić.
Predstavnik predlagača, na sednici Odbora za pravosuđe i upravu, nije prihvatio amandman.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? Gospodin Aligrudić, izvolite.

Šta radi ta većina na Odboru za pravosuđe i upravu? Kako može da odbije ovakav amandman? Predložili su da se odbije.
Rekao sam pre neki dan, kada smo u načelu razgovarali o ovom zakonu, da postoje tri neotuđive karakteristike ovog predloga zakona: da je kratak, glup i neustavan. Član 2. ovog zakona pokazuje na najbolji način kako je epitet "glupost" eufemizam za njega.
Podsetiću, kao što su i moji prethodnici govorili obazirući se na član 2. Predloga zakona, da u članu 125. Ustava stoji iz čega se Vlada sastoji: iz predsednika Vlade, jednog ili više potpredsednika i ministara, pri čemu jednim širim tumačenjem, ne volim šira tumačenja, ekstenzivna tumačenja imperativnih propisa, pogotovo iz oblasti javnog prava, ona su jako čudna, ali šta ćete, politička praksa je čudo, potpredsednik Vlade može biti i ministar.
U ovoj situaciji u kojoj se mi nalazimo danas, imamo predlog zakona koji ide korak dalje i to korak preko granice koja je nedopustiva po Ustavu Republike Srbije.
On hoće da kaže sledeće, da jedan od tih potpredsednika može biti i viši, i bolji i drugačiji od drugih potpredsednika, jer je pre svega prvi, kako tamo stoji, pa onda još stoji - zamenik predsednika vlade. Ili je prvi potpredsednik ili je zamenik predsednika vlade. Ono što piše - prvi potpredsednik, to valjda treba da služi kao alibi za onaj drugi izraz koji je upotrebljen - zamenik predsednika vlade, da se Vlasi ne bi dosetile, te kako bi se zadržali u okvirima izraza potpredsednik vlade.
Šta je tu nelogično i šta je tu nadasve pakleno glupo? Sada ću to vrlo jednostavno da vam objasnim, pa čak i za one koji nisu pravnici da bi to mogli dobro da razumeju.
Dakle, vraćam stvar na početak. Prema Ustavu ove države vlada ima premijera, tj. predsednika vlade i jednog ili više potpredsednika. To se može urediti zakonom, kao što se ovde predlaže, a može se urediti unutrašnjim aktom vlade.
Ideja potpredsednika je u tome, ne samo da se zovu tako, nego da ih bude jedan ili više, kako bi mogli u situaciji kada je predsednik vlade odsutan ili sprečen da obavlja svoju funkciju, da ga u vršenju njegovih poslova zamene, bez obzira da li je potpredsednik vlade u pitanju, da li ima svoj ministarski resor ili ga uopšte nema. Dakle, ideja je da u slučaju bolesti, sprečenosti, odsutnosti predsednika vlade ima ko, na primer, da vodi sednicu vlade, da vrši one poslove koji se odnose na usmeravanje i na usklađivanje rada vlade, vođenju računa o političkom jedinstvu i delovanju vlade u trenucima odsustva ili sprečenosti predsednika vlade. To je cela ideja.
U dosadašnjem Zakonu o Vladi upravo je to i pisalo. Prema tom zakonu, važećem Zakonu o Vladi, predsednik vlade je mogao u svako doba da ovlasti jednog, do sada je to bio jedan potpredsednik, do sada je to bio jedan potpredsednik, a to je posebna priča zbog čega se ovim zakonom uvode minimalno dva potpredsednika, a što smatram nepotrebnim da bi bio u opšti deo zakonske materije, ali hajde, to sada na stranu.
Znači, mogao je jednog potpredsednika da ovlasti i da ga zameni. To je i dovoljno i previše, šta god hoćete.
Ovaj predlog zakona kaže sledeće - predsednik vlade određuje jednog potpredsednika vlade za prvog potpredsednika, odnosno zamenika, to smo već rekli, koji ga zamenjuje za vreme odsutnosti ili sprečenosti sa svim ovlašćenjima predsednika vlade, izuzev ovlašćenja na predlaganje izbora i razrešenja člana vlade.
Šta hoće da kaže? Prvo, čim je prvi potpredsednik vlade, to implicira potrebu da postoji još neki. Nemoguće je u zakonu napisati prvi potpredsednik vlade, a da nemate minimum još jednog. To će se verovatno urediti unutrašnjim aktom vlade. Što se onda ovim aktom koji mi usvajamo ovde nije odredio i broj potpredsednika. Zašto? Kada se već na ovo išlo. Znači, imamo minimum još jednog potpredsednika.
Pazite sada ovo, šta radi taj drugi potpredsednik? U čemu je smisao postojanja drugog potpredsednika i nazivati ga potpredsednikom, kada taj nikada za vreme trajanja svog mandata neće doći u priliku da ni na koji način zameni,
kaže meni Nada Kolundžija, dobacuje, kaže - jadan. Lepo je to što se vi šalite, a još strašnije što ne razumete o čemu govorim. Meni je jako žao. Ne kaže se za tog drugog potpredsednika vlade o kome govorim jadan, nego vam objašnjavam da ste jadni vi koji ste dospeli u situaciju da donosite i predlažete nama predlog zakona koji je kratak, glup i neustavan, da biste zadovoljili sujete jednog od vaših koalicionih partnera koji voli da se posebno istakne na ovaj način i da mu Skupština Republike Srbije u tome pomogne, a vi mene zezate time što mi dobacujete za drugog potpredsednika vlade - jadan.
Sada ću da vam objasnim u čemu se sastoji ta jadnost drugog potpredsednika vlade. Jadnost drugog potpredsednika vlade se sastoji upravo u tome što će nositi naziv potpredsednika vlade i ni u čemu se neće u drugom razlikovati do kraja svog mandata od člana vlade. Zar to nije glupo? To je glupo. Sve vreme vam pričam da je to glupost i vi meni ne verujete. To svako normalan može da shvati da je u pitanju glupost.
Imate dva potpredsednika vlade, jednog zovete prvi potpredsednik vlade, a drugi je valjda drugi, možete ih imati pet, ako hoćete. Ti drugi potpredsednici vlade ne znače ništa, jer ni u čemu se u njihovom delovanju ne izdvaja položaj od drugih ministara ili članova vlade sem što se tako zovu. Zar to nije glupost po sebi? Naravno da je glupost.
Da li je to protivustavno? Naravno da je protivustavno, jer ne možete imati jednu istu kategoriju lica koju Ustav prosto naziva potpredsednicima vlade, a da zakonom, suprotno imperativnoj normi Ustava, a to je imperativna norma, ne može se šire tumačiti, jednog od njih nazivate zamenikom i dajete mu sva ovlašćenja koja zamenik može da ima prema stavu jedan ovog člana, a druge apsolutno tim stavom isključujete iz tih obaveza.
Ovde vrlo jasno piše - predsednik vlade određuje jednog potpredsednika za prvog potpredsednika, odnosno zamenika, koji ga zamenjuje itd. Šta radi drugi? Da li može predsednik vlade ikad da bilo koga drugog od potpredsednika koje postavi, odnosno koje aktom vlade odredi, ikada, da mu ikada prema ovom zakonu naloži da uradi nešto u njegovo ime? Ne može. Ova norma je izričita. Ovo je takođe norma javno-pravnog karaktera koja je imperativna po svom sadržaju. Evo šta ste napisali, pa mi sada kažite da li je to glupo ili nije.
Imate, recimo, tog prvog potpredsednika vlade, pa imate još četiri potpredsednika vlade, na primer. Ovaj prvi potpredsednik vlade koga zovete zamenik može biti isključivo i automatski po slovu zakona onaj koji zamenjuje predsednika vlade, pri čemu nije potreban, prema ovom zakonu, ne jedan akt unutrašnji, niti akt predsednika vlade da bi ga zamenio.
Ko procenjuje odsutnost i sprečenost predsednika vlade. Taj prvi potpredsednik? Da li će on reagovati i preuzeti sva njegova ovlašćenja ukoliko predsednik vlade ode u toalet? Koji je to momenat? Koja je to situacija u kojoj će taj prvi potpredsednik vlade procenjivati kada stupa na dužnost? Da li ima potrebe da ga predsednik vlade o tome obavesti? Nema. Kako ste ovde napisali. Nema nikakve potrebe.
Šta rade drugi potpredsednici vlade? Simuliraju potpredsedništvo? Šta rade tamo? Čime se bave? Da li može predsednik vlade ikada nekoga od drugih potpredsednika da ovlasti? Ne može, jer ova je norma imperativna i kaže, može samo ovog jednog i automatski ga ovlašćuje ovim zakonom, tj. mi ga ovlašćujemo kao Narodna skupština, to ste predložili i tu predsednik Vlade više nema nikakva posla.
Na stranu to što se time uvodi dvovlašće i krajnja arbitrarnost u postupanju. To je onda što ste vi napisali i to je ono što je protivustavno. Ne može. Prosto ne ide. Ako hoćete nekom da date na političkom značaju koji je vaš partner, imali ste hiljade drugih načina da mu date na političkom značaju. Niste morali da gazite Ustav Republike Srbije i da iritirate narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije koji nisu u psihozi formiranja vlade u koju ste vi ušli, kamo sreće, možda bi bilo bolje da neki od nas jesu, ne sporim. Nismo i nema razloga da nas šikanirate ovakvim predlozima odredaba koje su glupe i protivustavne. Glupost sam dokazao.
Hajte još jedno pitanje, pa da vidimo kako tu stojimo. Kaže se ovako, opet taj stav 1. i ponavljam ga, predsednik vlade, ovo sada citiram i to morate sve da mi odbijete: "Predsednik vlade određuje jednog potpredsednika vlade za prvog potpredsednika, tj. zamenika predsednika vlade, koji ga zamenjuje za vreme odsutnosti ili sprečenosti sa svim ovlašćenjima predsednika vlade, izuzev ovlašćenja na predlaganje izbora ili razrešenja člana vlade".
Kasnije u istom ovom zakonu, u članu 3, a o čemu ćemo tek govoriti kažete: "U slučaju da vlada ima paran broj članova, odluka vlade doneta je ako za nju glasa najmanje polovina svih članova vlade pod uslovom da je za odluku glasao predsednik vlade". To je onaj zlatni glas, znate o čemu smo pričali.
Da li znači da stav 1. člana 13a koji predlažete članom 2. znači da taj zamenik predsednika vlade ima i zlatan glas? Znači. Prema ovome što ste napisali znači, apsolutno znači.
Ako ćemo sve ovo što čitamo prevesti u političku stvarnost koja će nastupiti za neki dan, to znači da Mirko Marjanović ne može, pardon, Mirko Cvetković, ne može preneti, pa isto mu to dođe, ne može preneti svoja ovlašćenja nijednim svojim aktom unutar vlade na bilo koga, jer su samim zakonom preneta na gospodina Ivicu Dačića. To znači to.
To znači da ako gospodin Mirko Cvetković nije sticajem okolnosti na sednici vlade nego je sprečen, odsutan, da će onda gospodin Ivica Dačić imati tzv. zlatni glas u odlučivanju ukoliko broj glasova sa strane za ili protiv, kada glasaju ministri o tome, bude jednak. To znači to. Možda to niste hteli, ali to ste napisali. Čitam vam šta ste napisali i čitam vam šta su posledice onoga što je napisano. To je ono što ćete imati u vašoj praksi.
Moj predlog bi vam bio sledeći. Ne treba istrajavati u glupostima zbog sujete jer to onda glupost čini glupošću na kvadrat, nego bilo bi mnogo pametnije da usvojite amandmane mojih kolega koji su tražili da se ovi članovi zakona brišu, ili ako vam je to preteško, pošto se moj amandman ne sastoji u tome da se član ovaj briše, nego ga amandmanom menjam i svodim ga na onaj treći stav člana 13. dosadašnjeg, prihvatajući da ga izmestim iz dosadašnjeg stava 3. člana 13. u novi član 13a, ne znam zašto, prosto eto tako neka bude, da ne bi bilo da se član briše, pa nek vam to bude lakše.
Usvojite makar ovaj amandman, ako nećete da usvojite amandmane da se član briše, oslobodite se ove muke i ove hipoteke, oslobodite se potrebe da strahujete od toga kakva će biti odluka Ustavnog suda ovim povodom, premda se čak bojim da tu straha nemate, jer gospodin predsednik države Boris Tadić obezbedio je apsolutnu većinu Ustavnom sudu. Ali se ipak nadam da su ti ljudi koji rade u Ustavnom sudu, koji vrše posao sudijske dužnosti u Ustavnom sudu, da su oni ipak na neki način inokosni u svom delovanje i da će na pravilan način procenjivati ustavnost propisa u ovoj državi.
Pa ako je to iole tako, onda biste morali da imate makar malo straha od toga. Ne može sve biti na nivou političke utilitarnosti, to nije moguće, mora biti nešto u nivou političke pristojnosti, a da ne kažem na nivou zakonitosti i ustavnosti. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Maraš.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što ovde nije gospodin Ristić, koji nam je ispred predlagača ovog zakona pokušao obrazložiti ove izmene i dopune Zakona o Vladi.
Javio sam se povodom amandmana gospodina Aligrudića. Moram da kažem da razumem njegovu želju da popravi ovaj član zakon, ali mislim da je mnogo bolji amandman bio, pročitao sam ga, koji smo podneli nas nekolicina, a to je da se član 2. ovog zakona briše.
Šta može da se desi u situaciji da, recimo samo hipotetički da zamislimo, da neko istupi iz buduće vladajuće koalicije i ne bude više 129 ili 128 koliko imate sada, nego recimo imate 122. I pojavi se jedna nova mogućnost, da recimo, sad ne želim nikog da prozivam, ali recimo Nova Srbija da poželi da uđe u Vladu i vi sa njima napravite neki dogovor? Potpuno je logično da će oni tražiti da imaju i oni prvog potpredsednika odnosno zamenika Vlade.
Vi sad uvodite u praksu nešto što će sigurno biti zloupotrebljavano u budućnosti, isto kao i sa članom 3. ovog zakona, uvodite zlatni glas, sad uvodite prvog potpredsednika i samo otvarate mogućnost potpunih zloupotreba.
Još jednom ponavljam, kršite Ustav, uvodite praksu kršenja Ustava i bojim se da to sve što radite neće dobro da se završi, zato zaista nemojte istrajavati u ovim izmenama i dopunama Zakona o Vladi, povucite vaš predlog ili prihvatite amandmane da se ovi članovi brišu i mislim da ćete na taj način uraditi najbolju moguću stvar.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Aligrudić.

Replika gospodinu Marašu.
Gospodine Maraš, nadam se da ste pročitali moj amandman, ili ste ga pročitali pa ste ga pogrešno razumeli, shvatili bi da se on svodi na vraćanje na staro, dakle da se svodi na vraćanje teksta na ono što sad imamo u Zakonu o Vladi, samo se izmestio stav 3. člana 13. u nov član 13a.
To sam učinio prosto zbog jedne parlamentarne igre, shvatajući da je čistije i bolji amandman da se član briše, to sam rekao na samom početku, to je idealno. Ne prihvati li se takav amandman, može se prihvatiti i ovaj, sa potpuno istom posledicom, a to znači nema predloženog člana 2. kako je predloženo u ovom zakonu, nema ga. Vraćamo se na rešenje koje postoji u važećem zakonu, to je ono jedino koje je prihvatljivo i normalno. To je smisao ovog amandmana.
Ovo sam rekao zbog javnosti, da ne bi javnost možda pomislila da sam napravio neki kompromis u ovom delu, nikakav kompromis nije pravljen. Pravna posledica vašeg amandman i mog amandmana je identična, znači da nema nikakve razlike.
Ne postoji ova glupost, ova neustavnost i ova ludnica koja piše u članu 2. Predloga zakona.

Reč ima gospođa Vojić-Marković Milica.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, javljam se povodom amandmana gospodina Aligrudića i mislim da nema potrebe da pravnički obrazlažem taj amandman jer ga je on jako dobro i dovoljno objasnio.
Ono što sam u stvari želela samo još da pojasnim, prosto javnosti, jer nismo svi pravnici, jeste to da ovim amandmanom predlagač zakona pokušava zapravo da se obezbedi od nekoliko stvari. Jedna od tih stvari jeste strah od toga šta će biti ako koalicija pukne usled nepoverenja, što je osnovna priča o koheziji ove vlade.
Međutim, moram da im kažem jednu stvar. Trgovina se, naročito ne politička trgovina, ne uređuje Zakonom o Vladi. Zakonom o Vladi ne može da se uredi ni strah koji oni pokazuju, a taj strah je naravno vezan za preglasavanje u Vladi, oni su iskusni u tome, preglasavali su i prošlu vladu Vojislava Koštunice, pa znaju da je to opasna igra i žele da se obezbede.
Dakle, Zakonom o Vladi se ne uređuje ni trgovina, ni politička trgovina, ni strah, ni neke druge stvari. Koalicije koje se naprave na bazi neprincipijelnosti, nepoverenja, potpunog odsustva svih mogućih kvaliteta i ljudskih vrlina ne može da se popravi zakonom. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Maraš.