Poštovane dame i gospodo, danas smo nešto pre 12,00 sati, za kada je bila zakazana današnja sednica, dobili papir koji je obaveštenje narodnog poslanika Marka Đurišića da povlači amandmane od 1 do 5, pod brojem 011-1268/08, na Predlog zakona o ministarstvima, koje je podneo 1. jula 2008. godine.
Da pojasnim, tu je reč o onim amandmanima čiji je smisao da se u Predlogu zakona o ministarstvima ukine Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i poslovi pripoje Ministarstvu pravde. Na kraju krajeva, to je juče i bio razlog zbog čega su poslanici DSS i NS izlazili za govornicu i pokušali poslanike vladajuće koalicije, a pre svega ovlašćenog predstavnika predlagača, gospodina Vlatka Ratkovića, da pitaju da li vladajuća koalicija ima stav o tome šta je njihov predlog zapravo, da li imaju 23 ili 24 ministarstva u Predlogu, da li u njihovom predlogu, onome kako ga oni vide, postoji ministarstvo za ljudska i manjinska prava ili to ministarstvo ne postoji?
Ovo nismo džabe pitali, jer narodni poslanik Marko Đurišić, koji je potpisao te amandmane, istovremeno je i predsednik Izvršnog odbora DS, bio je šef kampanje izbornog štaba te političke stranke na izborima. To je neko ko je očigledno eminentan član DS i sigurno nije fri-lanser koji podnosi amandmane ovog tipa sam po sebi, po svom nahođenju. Premda je juče neko ko nam je celo popodne izgledao kao mandatar nove vlade, a ne neko koga će Boris Tadić predložiti, ovde za govornicom prvo tvrdio da nije ni bio obavešten o ovom amandmanu, pa smo posle toga utvrdili da je ovaj amandman Marka Đurišića negde oko sedam sati putovao od pisarnice do nas, a vidimo da ovo obaveštenje, koje smo dobili, putovalo je nekih 20-ak minuta.
Verovatno juče fotokopiri nisu radili, verovano s njima nešto nije bilo u redu, a danas su naglo proradili, pošto vidimo da su naši stolovi puni papira. Kako je moguće da amandman juče putuje sedam sati, tj. od 9,55 ujutru do popodne, da bi mi saznali za amandman gospodina Marka Đurišića, a da je jutros bilo dovoljno od 11,13 do 11,45 da saznamo da su ti amandmani povučeni?
Ono što je glavni cilj svega ovoga bilo je pitanje - da li vladajuća koalicija ima stav o tome da li postoji ministarstvo za ljudska i manjinska prava ili ne postoji kao posebno ministarstvo? Znači, iz ovoga smo zaključili sledeće: u jednom trenutku je to ministarstvo postojalo, pa je u jednom trenutku bio stav da ono ne postoji, o čemu ovlašćeni predstavnik predlagača nije smeo da kaže jedno jedino slovo, iako smo ga toliko puta pitali, da bi se na kraju dogodilo to da izgleda to ministarstvo ipak postoji.
Jedino što sada ne možemo sa sigurnošću znati, to je da li je možda u toku proteklih 7, 8 ili 10 sati na putu ka narodnim poslanicima možda još neki amandman koji će promeniti strukturu zakona, jer ovo nije pitanje za raspravu u pojedinostima.
Ovo je, zapravo, bilo pitanje za raspravu u načelu, jer kako ćete se odnositi prema Predlogu zakona na bilo koji način, ako ne znate da li struktura vladajuće koalicije ima ikakvu ideju o tome da li ima 23, 24, 18 ili 25 ministarstava?
Ako je to irelevantno, onda, gospodo, ne znam šta da vam kažem na sve to.