Gospodine Kostreš, voleo bih da vas je neko iz DS malo bolje slušao, pa da odgovori da li se potpuno slaže sa onim što ste izrekli. Dakle, ne može ono što se zaradi u Vojvodini da ostane u Vojvodini, nego ono što se zaradi u Srbiji da ostane u Srbiji.
Ako ste nekada bilo šta pročitali iz političke ekonomije, ekonomske politike, morate da znate da postoji ravnomerni regionalni razvoj, da je država dužna da ga obezbedi, a to znači da ne možete da kažete da će jedan deo države biti bogat, a jedan deo siromašan, nego da će njihov razvoj biti uravnotežen, ujednačen, a o tome gde će sredstva, o tome odlučuje Narodna skupština kad izglasava budžet.
Vi ste pripadnik one stranke čiji je predsednik psovao majku Srbiji dok je bacao tablu Televizije Srbije u Novom Sadu. To nikada neću da zaboravim. Ako ste evoluirali od onda, ako vam je Srbija zaista postala matična država, to prihvatam, ali ne mogu da zamislim da će DS da formira vladu u kojoj će da zadovolji vašu ambiciju da svaki dinar koji se zaradi na teritoriji Vojvodine ostane na teritoriji Vojvodine.
Toga nema u svetu, gospodine Kostreš. To je suverena država, to brani suverena država - svoje prihode i rashode obezbeđuje i uravnotežuje, bilansira. A da jedan deo države kaže za sebe "sve što zaradim ostaće kod mene" ili "sve što se nalazi na mojoj teritoriji time ću da upravljam", to prevazilazi okvire autonomije. O tome mogu da vam kažu nešto i ljudi koji se bave regionalnom organizacijom.
Dakle, uopšte nemam poverenja u vas i u vaše dobre namere prema Srbiji. Onaj ko sa vama pravi vladu uopšte ne želi dobro Srbiji. Kako će vaše ambicije da - dok bude tako podržavate vladu, da budu zadovoljene u ovoj vladi Republike Srbije? Na koji način će to taj vrli predsednik vlade uspeti da zadovolji vašu želju da prihodi ostvareni na teritoriji Vojvodine ostanu na teritoriji Vojvodine?
Ovo je nešto najnovije što sam čuo. To je nekada bilo "di su naši novci", pa "ko nas pljačka", ali vam sada lepo kažem, gospodine Kostreš. dok postoji Srbiji, prihodi ostvareni u Pirotu neće ostati u Pirotu, prihodi ostvareni u Novom Sadu neće ostati u Novom Sadu, prihodi ostvareni u Užicu neće ostati u Užicu.
Zna se tačno, po zakonu, deo ostvarenih prihoda od naplaćenih poreza, koji ostaje kojim jedinicama lokalne samouprave, ostalo ide u budžet Republike Srbije. A budžet AP Vojvodina, uz prihvatanje nečega što nije baš sasvim u skladu sa programom SRS, dopunjen je dodatno odredbama Ustava Republike Srbije koje sada garantuju prihode u budžet Vojvodine, tako da uopšte ne možete da kažete da ćete na bilo koji način biti ugroženi, bilo koja vlast da se promeni.
Gospodine Obradoviću, opet nisam saznao kako je došlo do toga da DS postane partner SPS. Zaista me više ne interesuje i ne želim da oko toga nastane neki sukob. Videćemo za 13 dana da li će između nas biti sukoba ili neće. Mislim da neće i bilo bi dobro da ne bude sukoba oko Republičke vlade.
Istina, čuo sam reči Ivice Dačića, meni je lično rekao: "Ljudi, mi idemo sa vama". Posle toga se to promenilo. Evo, da kažem da nije bilo reči oko Beograda. Pala je reč, pa sad ko je pogazi, neka je pogazi. Što se sastava ministarstava tiče, to nije - šta vam je nuđeno, to je bilo dogovoreno.
Nisam čuo ni jednu reč prigovora na ministarstva kojima bi rukovodila SPS, ali tada je već bilo jasno da vi prigovore nećete ni da dajete i da nije cilj da dajete prigovor, nego da je cilj da sačekate kako ćete ići sa DS. Dobro, to je vaš put. Videćemo da li će biti dobro ili neće. Sad vidim da nije dobar, ali ostaje da i ja nekada mogu da se prevarim.
Zaista ste mogli, kad ste već toliko potrebni vladi Republike Srbije da bude konstituisana, ovaj uslov oko Beograda da postavite, pa da kažete - da, dolazimo na sednicu Narodne skupštine, konstituišemo, donosimo zakone o vladi i ministarstvima, biramo vladu, zakažite nam sednicu Gradske skupštine u Beogradu. Dok ne zakažete sednicu Skupštine grada Beograda mi nećemo doći na sednicu Narodne skupštine Republike Srbije.
To bi bio potez koji bi bio pozdravljen u celoj Srbiji, niti bi vam ko zaverio što formirate vladu sa žutima, niti bi neko smeo da vam zameri što insistirate na tome da se konstituiše Beograd. Mislim da je ovo ponižavanje vaše politike, to što vam u oči kažu da onaj ko Vlada u Srbiji mora da vlada i u Beogradu.
Vi ste njima dozvoljavali da vladaju Beogradom kada ste vi vladali Srbijom. Vi taj uslov nikada niste postavljali. Vi ste bili veoma moralni u odnosu na lokalnu samoupravu.
Gde god su pobedili, vršili su vlast, tu su se i obogatili, tu su postali prvi put milioneri, na budžetima lokalnih samouprava, tu su vam uzeli vlast 2000. godine na lokalnim televizijama, jer su imali 200 lokalnih televizija pod svojom kontrolom.
Sada da vam neko kaže, ne možete sa radikalima u Beogradu da formirate vlast, morate sa nama i u Beogradu, takvu ucenu niti bih otrpeo, niti bih o tome želeo da razgovaram. Takve ucene izgovara vam na državnoj televiziji predsednik Republike, nisam čuo da se neko od vas tome usprotivio. Jednom kada pristanete na ucene, ne tražite više osnova za borbu. Jednom samo ako prihvatite bilo kakvu ucenu. Nadam se da ćete vi poštovati ove svoje ljude koji su dan za danom na ulicama Beograda i traže samo svoje pravo da sami odlučuju svojom glavom.
Kada sam vas pitao, zašto ste sa Ješićem u Inđiji napravili vlast, rekli ste mi, nemamo uticaja na lokalnu samoupravu. Sami su autonomni da donesu odluku s kim će. A ja sam rekao - dobro. Tada smo uveliko govorili o koaliciji DSS - NS - SRS - SPS skoro u celoj Srbiji, u 90% opština da niste počeli negde da izmičete vi, a vidim da i DSS pomalo u nekim opštinama izmiče i neki otpadnici prave vlast sa žutima. Dakle, nisam od juče u politici, verujte mi da retko ko može da me prevari, retko kada donosim pogrešne procene. Već sada vidim da to nije dobro, da bi dalje nastavljanje u tom smeru samo bilo još veće zapetljavanje i da postoji način da se sve ovo sredi.
Pošli ste u Vladu Republike Srbije, neka bude, daj bože da ostvarite te ciljeve. Ali, ne pričajte o penzijama, o tome da će penzije da popravi onaj koji ih je uništio, o tome da će Zakonom o preduzećima da vam promeni onaj ko ga je uništio, zakon o štrajku, zakon o invalidskom, penzionom i socijalnom osiguranju; pa mi smo 2001. godine ratovali protiv Đinđićeve vlade kada je donosila te zakone koje vam sada obećava Tadić da popravi.
To su zakoni po diktatu EU. Hoćete na EU? Svetsku banku? MMF? Kako to mislite da izvučete u toj Vladi Republike Srbije, ne znam, 10% povećanja penzija, svi smo videli da u budžetu ima osnova do kraja godine, o tome smo govorili i na ovim pregovorima.
Posle nove godine, zaista nisam mogao da kažem Jorgovanki, obećaj im 70% prosečne zarade, kada toga neće biti. Sada je zakon 60%. Vi ne pitate ministre Đelića i Dinkića što i tih 60% nisu isplaćivali, nego im sada verujete da će da isplaćuju 70%, a dolazili su do 46%, jer to se dva puta godišnje usklađuje, zarade odu u nebo, a penzije čekaju šest meseci na usklađivanje.
Dakle, vi možete da mislite da vas neće prevariti, a ja bih mnogo opreznije sa njima nastupao. Imao bih bar neki oslonac da neću da ostanem potpuno u njihovoj vlasti. Znate, kada se formira vlada, teško se ruši. Teško.
Svaki koalicioni partner, ma kolicki da je, više ne ide u rušenje vlade, ili makar koliko važan da je. Kada ministri počnu da se ljube i kada žene počnu da im se obilaze i da piju kafu zajedno, kada tetke počnu da se voze službenim kolima, vlada sastavlja dve godine.
Zbog toga vas molim, nemam nameru ni sa kim ovde da se svađam, čak ni sa žutima. Samo da budemo korektni. Hajde o pregovorima da ne govorimo uopšte, jer ono što sam bio nije bilo loše reči. O pretnjama sam i ja čuo, pitajte Krkobabića i Dačića, pitao sam na sastanku - kakve pretnje. Tu nisam dobio potvrdu da je bilo pretnji, a u medijima sam govorio da se žalite da vam neko preti.
Hteo sam da isprovociram toga ko preti da se pojavi, jer što bi neko pokvario naše pregovore samo time što okreće vaše mobilne telefone ili telefone vaših žena i preti. Ne verujem da je to bio onaj na koga ste prebacivali, valjda mu je bio interes da napravimo vladu.
Ako je bilo tih pretnji, ajde anketni odbor, ajde da istražimo telefonske razgovore i da nađemo s kojih baznih stanica su dolazili i u koje vreme i da utvrdimo tačno ko je zvao. Taj neka odgovara. Ako je iz SRS, ma neće ga biti na slobodi, a ne u stranci. Treba pogledati dobro na sve strane.
Znači, što se nas tiče, mi sa vama nećemo da otvaramo nikakvu raspravu. Ako treba da se svađamo, bože zdravlja, posle formiranja vlade i vlade u Beogradu svađaćemo se ko da se nikada nismo poznavali. Ako ne treba da se svađamo, nećemo nikada da se posvađamo. Sada da se svađamo zbog toga što pregovori nisu uspeli, nećemo. Nažalost, mi nismo baš bili odlučujući u tim pregovorima, a mislim da bi oni uspeli.

Reč ima gospodin Zoran Šami.

Gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, neću baš biti u trendu, pa neću govoriti po Poslovniku nego o tački dnevnog reda.
Već je istaknuto, naravno, da su sva tri amandmana podneta na član 1. u istovetnom tekstu. Zapravo bih, to mi je nekako profesija, stvar generalizovao. Zapravo, tri amandmana na član 1. i pet amandmana na član 2, koje su podneli gospoda Miloš Aligrudić, Andrić sa kolegama, gospodin Batić, gospodin Krasić i gospodin Maraš, i u suštini tretiraju jedan te isti problem.
Zapravo, svi ti amandmani se zalažu da se mesto tzv. prvog potpredsednika, mada ne znam tačno šta to znači, ili zamenika predsednika Vlade naprosto ukine. Govorio sam u raspravi u načelu, a i mnoge kolege su ovde vrlo jasno iščitavale član 125. i još neke članove Ustava. Potpuno je jasno da je ovaj član ovog zakona protivustavan, ne treba biti stručnjak za pravo, ni veliki stručnjak za pravo, pa da se vidi da je to protivustavno.
Verovatno bi, da živimo u nekoj drugoj zemlji, ovaj argument bio i poslednji argument, prvi i poslednji argument koji bi bio dovoljan da se taj član stavi van snage. Međutim, mi, nažalost, živimo u zemlji u kojoj treba izneti neke druge argumente, jer reći samo za nešto da je protivustavno, to izgleda ovde nikoga ni na šta ne obavezuje.
Ono što se meni čini, to je da jedan sasvim suvisao stav koji je u prethodnom Zakonu o Vladi, u članu 13, stajao, a to je jedno prirodno ovlašćenje predsedniku Vlade da u nekim iznimnim situacijama može da prenese deo svojih poslova na jednog od potpredsednika, gde se naravno podrazumeva da ako je neko zaslužio da vodi vladu jedne zemlje da je onda valjda dovoljno odgovoran da će umeti da proceni koji potpredsednik i za koju vrstu poslova može da ga zamenjuje.
Nekako mi se čini da ova buduća skupštinska većina koja bira Vladu nema preterano poverenje u mandatara ili budućeg predsednika Vlade. S druge strane, očigledno mi je i to, ako već neko na tome insistira da postoji zamenik predsednika Vlade, da očigledno postoji jedno ozbiljno nepoverenje između budućih koalicionih partnera, što, blago rečeno, već sada, dok se vlada nije ni formirala, zabrinjava.
Tako da mislim i nadam se da će skupštinska većina ipak da se predomisli i da ovakav jedan član, u ovom slučaju član 2, naprosto izbaci iz ovog predloga zakona, što bi, naravno, automatski značilo i da ostane prethodna formulacija, znači da se i član 1. briše, to je prirodna, logična posledica svega toga.
Na kraju, dozvolite mi još dve napomene. Bez obzira što će o tome više reči biti na sutrašnjoj sednici, kad budemo razmatrali drugi zakon, bili smo svedoci davanja pa povlačenja amandmana vezanih za ukidanje Ministarstva za ljudska prava, i to od strane onih koji se kunu u svoj budući evropski put, kunu u Evropu itd.
Pri tom, činjenica da postoji Ministarstvo za ljudska prava nije zapravo uslov Evropske unije kojoj težimo, nego je uslov čak i Saveta Evrope čiji smo članovi. Povezivati to sa bilo kojim drugim ministarstvom, pa i Ministarstvom pravde, potpuno je besmisleno. Mi moramo ozbiljno da se bavimo ljudskim pravima, posebno na ovom prostoru gde smo koješta u prošlosti pregrmeli.
Prema tome, mislim da tako olako ukidanje, pa vraćanje pod pretnjama nekih od koalicionih partnera, nije ni važno koga, naprosto meni deluje strašno neozbiljno, i o tome ću govoriti sutra više, kad se bude razgovaralo o drugim stvarima.
Na kraju, podsetio bih na jedno, čini mi se, suvislo pitanje gospodina Andrića, koji je postavio jedno pitanje koje i svi mi ovde, bez obzira kojoj grupaciji pripadali, možemo da postavimo, a to je šta smo radili danas od 12 do 18,30?
Ponudio bih jedan odgovor, neki drugi mogu da se sa mnom ne slože pa neka ponude drugi odgovor, a to je činjenica da oni koji za sebe tvrde da su skupštinska većina to moraju u radu Skupštini da dokažu. Onda se ne bi desilo da se ne izglasa predlog da se spajaju tačke za diskusiju, pa se ne bi desilo da se danas ceo dan juri kvorum za Zakonodavni odbor, pa se ne bi desilo dodavanje i povlačenje amandmana. Ovo prosto shvatite krajnje dobronamerno kao moju primedbu. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Po Poslovniku gospođa Zlata Đelić, zatim Žarko Obradović, pa gospodin Kostreš.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega moram da kažem, pre svog pitanja, jednu svoju pripadnost. Ja sam iz Vojvodine, iz Sombora i mojih sedam generacija na velikom pravoslavnom groblju u Somboru mi daju pravo da postavim jedno pitanje gospodinu Kostrešu.
Nema nijednog većinskog naroda u svetu koji traži da bude na bilo koji način odvojen od svog matičnog naroda. Vojvođani su vekovima, setite se samo primera Svetozara Miletića koji je najsvetliji u tome, na razne načine vodili borbu da se prisajedine svom matičnom srpskom narodu, i na sreću, izborili se za to, jer su shvatili odavno da samo zajedno i uvećani su jači.
Naravno da mnogi teže da ga usitne, razbiju i zna se zbog čega se to čini, ali to nikada nije dobronamerno prema narodu prema kome se to čini, kao što ni u ovom slučaju nije dobronamerno prema srpskom narodu forsiranje upravo te severne pokrajine. Zna se sudbina pokrajina i zna se zašto je to svojevremeno u komunizmu urađeno.
Ali, ako insistiramo kao Vojvođani da Vojvođani raspolažu onim što zarađuju, to je u redu, ali Vojvođani moraju da raspolažu zajedno sa Srbijom u kojoj žive. Ako se baš tako kategorično nešto traži, moram da vas pitam da li to znači da ćete odbiti da primate dnevnice i platu narodnog poslanika u čijem finansiranju učestvuju svi građani Srbije?

Zahvaljujem. Reč ima dr Žarko Obradović.

 Hteo bih da se zahvalim gospodinu Nikoliću na savetima koje mi je dao, i meni i Socijalističkoj partiji Srbije. Mi smo odgovorna politička stranka, bar takvim sebe smatramo, i naravno, nosimo odgovornost i za svoju politiku i u Republici i u gradu, ali dozvolite i pustite da neke stvari pokaže vreme, pa ćemo da vidimo da li je moguće nešto ostvariti ili nije. Ako želimo da budemo pošteni i jedni prema drugima i prema Srbiji, mnoštvo od ovih zakona koje sam pomenuo su doneti 2001, 2002, 2003, neki su 2004, 2005.
Mi smatramo nedovoljno i zato smatramo da postoje i prilike i mogućnosti da uradimo nešto u budućem periodu, pa ćemo videti da li je to dobro ili loše. Naravno, u odnosu na to, spremni smo i da snosimo odgovornost. Hvala.

Gospodin Kostreš. Izvolite.

Gospođo predsednice, drage kolege, ne bih ulazio previše u diskusiju o tome ko više voli Srbiju, ko manje voli Srbiju, mislim da to vređa inteligenciju ovde svih nas prisutnih. Ne bih ulazio toliko u rasprave tog tipa iz prostog razloga što niko od nas ne bi došao ovde u ovaj parlament, u ovaj visoki dom, da ne želi Srbiji dobro i da ne želi da od Srbije napravi bolje mesto za život i sebi, i svojim komšijama, i svojoj porodici i svojoj sredini.
Prosto, to što imamo različita mišljenja kako Srbija treba da bude organizovana i to što imamo različite vizije da li Srbija treba da bude decentralizovana, regionalizovana ili treba da bude unitarna država, to samo govori o tome da je, bogu hvala, Srbija postala demokratska država i da u njoj postoje različite političke partije koje različito misle i koje različito vide budućnost Srbije.
Ali, mislim da ne postoji niko od nas ovde prisutnih ko želi da građani i građanke Srbije žive lošije, da ne postoji niko od nas ovde ko želi da mi idemo nazad i niko od nas ko želi nekome, bilo ovde od nas prisutnih, bilo od naših građanki i građana, nešto loše.
Dakle, različiti su politički programi, različite su političke vizije i oko toga ćemo se sukobljavati, naročito mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine i predstavnici SRS-a, zato što imamo dijametralno suprotne vizije kako Srbija treba da izgleda.
Ali, ne mogu da prihvatim diskusije i kvalifikacije da neko manje, a neko više voli Srbiju, jer nikada nisam čuo da je formirana komisija koja meri ljubav prema Srbiji i daje sertifikat za "Srbijooljupca" i za nekoga ko ne voli Srbiju. Dakle, to su stvari o kojima ne bih želeo ovde da diskutujem.
Ovo što je uvažena koleginica iz Sombora rekla, činjenica jeste da su pripadnici srpske zajednice ili Srbi u Vojvodini 1860. godine, na čelu sa vojvodom Šupljikcem, formirali Vojvodstvo Srbije i Banat, zahvaljujući Vojvodini i mnogim umnim glavama iz Vojvodine i srpski jezik i srpska kultura i srpska učenost su sačuvane i u Srbiji i u Vojvodini. Mi se iz Vojvodine time ponosimo.
Ali, opet ne vidim razliku od toga što su Vojvođani doprineli da Srbija bude ovo što je danas i što Vojvođani i danas žele da Srbija bude jaka, stabilna, moderna i evropska država, ne vidim tu koleraciju sa time u čemu je problem da novac koji se zaradi u Vojvodini ostane u Vojvodini.
Gde moram da se ispravim na ono što je gospodin Nikolić rekao, jer je u pravu, ne treba sav novac ostati u Vojvodini jer to nema smisla i ne treba sva imovina da ostane u Vojvodini, ali većina novca koji se zaradi u Vojvodini ili onaj deo koji se stvori u Vojvodini mislim da treba da ostane.
Verovatno drugi ljudi u ovom parlamentu misle drugačije, pa ćemo o tome diskutovati, većina će o tome doneti odluku.
Tvrdnja da ne postoje u nacionalno homogenim državama autonomije prosto nije tačna, gospođo: Austrija, Nemačka, Italija i da ne nabrajam dalje. Hvala.

Zahvaljujem. Gospodin dr Vladan Batić, izvolite.