Ne znam samo kako je došlo do toga da se neko oseti prozvanim da ovako odreaguje. Sad se mi osećamo prozvanim, koji smo učestvovali u nekim pregovorima koje ste pominjali.
Hteo sam nešto drugo da kažem i da apelujem - ostavite tu priču. Ako osećate neki problem ili neke komplekse zbog onoga što se desilo, ne mora to da se dalje nastavlja. Zaista nije potrebno.
Zaista ne vidim ko je pomenuo ovde u bilo kom kontekstu nekakve pregovore, bilo šta što je ranije rađeno. Ne, danas o tome nije bilo reči. Mislim da čak ni gospodin Tomislav Nikolić o tome nije govorio na taj način. Ako vi imate neki problem, osećate neku grižu savesti, imate neku frku oko toga, u redu, nemam ništa protiv, možete da imate, ali nema potrebe svaki dan da o tome raspravljamo.
Molim vas, ako mislite da ubuduće treba da se vodi polemika na taj način, bar večeras nema potrebe. Kada budemo razgovarali o politici vlade, onda ćemo se podsetiti raznih politika, onih koje su bile, koje više nisu, šta se spojilo, šta se razdvojilo, na šta to sve ide i kuda sve to teče.
Ali videćemo, čućemo valjda mandatara, njegov ekspoze, videćemo kako je on svojom velikom političkom snagom, sjajnom veličinom uspeo sve to da poveže, kako izgleda ta povezanost, kako to sve zajedno funkcioniše. Onda ćemo o tome razgovarati.
Dakle, ono što ste vi rekli maločas ne verujem da više ikoga zanima. Danas je današnji, sutra je već sutrašnji dan. Polako, videćemo kako budu stvari tekle.

Gospodin Kostreš, replika.

Poštovana gospođo predsednice, drage koleginice i kolege, hteo bih samo nekoliko stvari da kažem, da ne bude nesporazuma, o mom autonomaštvu i o tome šta mislim i osećam.
Ja sam građanin Srbije i volim i poštujem Srbiju, ali pošto volim i poštujem Srbiju, to ne znači da treba da dozvolim da Vojvodina, građani Vojvodine i Vojvođanke budu stavljene u drugi plan.
Ako je izdaja to što tražim da to što se zaradi u Vojvodini ostane u Vojvodini, ako je izdaja to što tražim da oni koji najviše stvaraju i najviše imaju i ako je izdaja to da oni koji žive u Vojvodini i upravljaju svojim resursima, kao i oni koji žive u Niškom regionu, i kao oni koji žive u Šumadiji, i kao oni koji žive u Sandžaku ili Raškoj oblasti, kako već volite, onda mi imamo drugačije percipiranje stvari.
Lično i Liga socijaldemokrata Vojvodine će podržavati ovu Vladu samo dotle, i samo dotle, dok ta vlada bude vodila Srbiju u Evropu, u evropske integracije, i dok to bude značilo bolji i kvalitetniji život za sve one koji žive u Srbiji, bez obzira na veru, bez obzira na naciju, bez obzira na poreklo i bez obzira na to gde žive.
Ako ta vlada bude radila bilo šta što je protiv interesa građanki i građana Vojvodine, gospodine Nikoliću, verujte mi da ću biti protiv nje, kao što sam i do sada bio protiv svega za šta sam mislio da je protiv interesa građana i građanki Vojvodine. Hvala.

Po Poslovniku, gospodin Šormaz.

Ovo je interesantno, ovo do sada nismo čuli. Ali, onda bi trebalo valjda i pre izbora nove vlade ili kreiranja ove nove poslaničke većine, na osnovu ovoga što je rekao gospodin Kostreš, da znamo da li to znači da će i vojvođanski penzioneri dobijati veće penzije nego oni u Vranju, Leskovcu, i da li su PUPS i SPS na to pristali ili ne u ovim pregovorima, i da li će se zaista na tome insistirati i koliko će zaista onda biti stabilna ova većina, s obzirom da bez Čankove stranke i gospodina Kostreša nema većine? Od 129 kada odbijete četiri dođemo na 125.

Gospodin Toma Nikolić.

Gospodine Kostreš, voleo bih da vas je neko iz DS malo bolje slušao, pa da odgovori da li se potpuno slaže sa onim što ste izrekli. Dakle, ne može ono što se zaradi u Vojvodini da ostane u Vojvodini, nego ono što se zaradi u Srbiji da ostane u Srbiji.
Ako ste nekada bilo šta pročitali iz političke ekonomije, ekonomske politike, morate da znate da postoji ravnomerni regionalni razvoj, da je država dužna da ga obezbedi, a to znači da ne možete da kažete da će jedan deo države biti bogat, a jedan deo siromašan, nego da će njihov razvoj biti uravnotežen, ujednačen, a o tome gde će sredstva, o tome odlučuje Narodna skupština kad izglasava budžet.
Vi ste pripadnik one stranke čiji je predsednik psovao majku Srbiji dok je bacao tablu Televizije Srbije u Novom Sadu. To nikada neću da zaboravim. Ako ste evoluirali od onda, ako vam je Srbija zaista postala matična država, to prihvatam, ali ne mogu da zamislim da će DS da formira vladu u kojoj će da zadovolji vašu ambiciju da svaki dinar koji se zaradi na teritoriji Vojvodine ostane na teritoriji Vojvodine.
Toga nema u svetu, gospodine Kostreš. To je suverena država, to brani suverena država - svoje prihode i rashode obezbeđuje i uravnotežuje, bilansira. A da jedan deo države kaže za sebe "sve što zaradim ostaće kod mene" ili "sve što se nalazi na mojoj teritoriji time ću da upravljam", to prevazilazi okvire autonomije. O tome mogu da vam kažu nešto i ljudi koji se bave regionalnom organizacijom.
Dakle, uopšte nemam poverenja u vas i u vaše dobre namere prema Srbiji. Onaj ko sa vama pravi vladu uopšte ne želi dobro Srbiji. Kako će vaše ambicije da - dok bude tako podržavate vladu, da budu zadovoljene u ovoj vladi Republike Srbije? Na koji način će to taj vrli predsednik vlade uspeti da zadovolji vašu želju da prihodi ostvareni na teritoriji Vojvodine ostanu na teritoriji Vojvodine?
Ovo je nešto najnovije što sam čuo. To je nekada bilo "di su naši novci", pa "ko nas pljačka", ali vam sada lepo kažem, gospodine Kostreš. dok postoji Srbiji, prihodi ostvareni u Pirotu neće ostati u Pirotu, prihodi ostvareni u Novom Sadu neće ostati u Novom Sadu, prihodi ostvareni u Užicu neće ostati u Užicu.
Zna se tačno, po zakonu, deo ostvarenih prihoda od naplaćenih poreza, koji ostaje kojim jedinicama lokalne samouprave, ostalo ide u budžet Republike Srbije. A budžet AP Vojvodina, uz prihvatanje nečega što nije baš sasvim u skladu sa programom SRS, dopunjen je dodatno odredbama Ustava Republike Srbije koje sada garantuju prihode u budžet Vojvodine, tako da uopšte ne možete da kažete da ćete na bilo koji način biti ugroženi, bilo koja vlast da se promeni.
Gospodine Obradoviću, opet nisam saznao kako je došlo do toga da DS postane partner SPS. Zaista me više ne interesuje i ne želim da oko toga nastane neki sukob. Videćemo za 13 dana da li će između nas biti sukoba ili neće. Mislim da neće i bilo bi dobro da ne bude sukoba oko Republičke vlade.
Istina, čuo sam reči Ivice Dačića, meni je lično rekao: "Ljudi, mi idemo sa vama". Posle toga se to promenilo. Evo, da kažem da nije bilo reči oko Beograda. Pala je reč, pa sad ko je pogazi, neka je pogazi. Što se sastava ministarstava tiče, to nije - šta vam je nuđeno, to je bilo dogovoreno.
Nisam čuo ni jednu reč prigovora na ministarstva kojima bi rukovodila SPS, ali tada je već bilo jasno da vi prigovore nećete ni da dajete i da nije cilj da dajete prigovor, nego da je cilj da sačekate kako ćete ići sa DS. Dobro, to je vaš put. Videćemo da li će biti dobro ili neće. Sad vidim da nije dobar, ali ostaje da i ja nekada mogu da se prevarim.
Zaista ste mogli, kad ste već toliko potrebni vladi Republike Srbije da bude konstituisana, ovaj uslov oko Beograda da postavite, pa da kažete - da, dolazimo na sednicu Narodne skupštine, konstituišemo, donosimo zakone o vladi i ministarstvima, biramo vladu, zakažite nam sednicu Gradske skupštine u Beogradu. Dok ne zakažete sednicu Skupštine grada Beograda mi nećemo doći na sednicu Narodne skupštine Republike Srbije.
To bi bio potez koji bi bio pozdravljen u celoj Srbiji, niti bi vam ko zaverio što formirate vladu sa žutima, niti bi neko smeo da vam zameri što insistirate na tome da se konstituiše Beograd. Mislim da je ovo ponižavanje vaše politike, to što vam u oči kažu da onaj ko Vlada u Srbiji mora da vlada i u Beogradu.
Vi ste njima dozvoljavali da vladaju Beogradom kada ste vi vladali Srbijom. Vi taj uslov nikada niste postavljali. Vi ste bili veoma moralni u odnosu na lokalnu samoupravu.
Gde god su pobedili, vršili su vlast, tu su se i obogatili, tu su postali prvi put milioneri, na budžetima lokalnih samouprava, tu su vam uzeli vlast 2000. godine na lokalnim televizijama, jer su imali 200 lokalnih televizija pod svojom kontrolom.
Sada da vam neko kaže, ne možete sa radikalima u Beogradu da formirate vlast, morate sa nama i u Beogradu, takvu ucenu niti bih otrpeo, niti bih o tome želeo da razgovaram. Takve ucene izgovara vam na državnoj televiziji predsednik Republike, nisam čuo da se neko od vas tome usprotivio. Jednom kada pristanete na ucene, ne tražite više osnova za borbu. Jednom samo ako prihvatite bilo kakvu ucenu. Nadam se da ćete vi poštovati ove svoje ljude koji su dan za danom na ulicama Beograda i traže samo svoje pravo da sami odlučuju svojom glavom.
Kada sam vas pitao, zašto ste sa Ješićem u Inđiji napravili vlast, rekli ste mi, nemamo uticaja na lokalnu samoupravu. Sami su autonomni da donesu odluku s kim će. A ja sam rekao - dobro. Tada smo uveliko govorili o koaliciji DSS - NS - SRS - SPS skoro u celoj Srbiji, u 90% opština da niste počeli negde da izmičete vi, a vidim da i DSS pomalo u nekim opštinama izmiče i neki otpadnici prave vlast sa žutima. Dakle, nisam od juče u politici, verujte mi da retko ko može da me prevari, retko kada donosim pogrešne procene. Već sada vidim da to nije dobro, da bi dalje nastavljanje u tom smeru samo bilo još veće zapetljavanje i da postoji način da se sve ovo sredi.
Pošli ste u Vladu Republike Srbije, neka bude, daj bože da ostvarite te ciljeve. Ali, ne pričajte o penzijama, o tome da će penzije da popravi onaj koji ih je uništio, o tome da će Zakonom o preduzećima da vam promeni onaj ko ga je uništio, zakon o štrajku, zakon o invalidskom, penzionom i socijalnom osiguranju; pa mi smo 2001. godine ratovali protiv Đinđićeve vlade kada je donosila te zakone koje vam sada obećava Tadić da popravi.
To su zakoni po diktatu EU. Hoćete na EU? Svetsku banku? MMF? Kako to mislite da izvučete u toj Vladi Republike Srbije, ne znam, 10% povećanja penzija, svi smo videli da u budžetu ima osnova do kraja godine, o tome smo govorili i na ovim pregovorima.
Posle nove godine, zaista nisam mogao da kažem Jorgovanki, obećaj im 70% prosečne zarade, kada toga neće biti. Sada je zakon 60%. Vi ne pitate ministre Đelića i Dinkića što i tih 60% nisu isplaćivali, nego im sada verujete da će da isplaćuju 70%, a dolazili su do 46%, jer to se dva puta godišnje usklađuje, zarade odu u nebo, a penzije čekaju šest meseci na usklađivanje.
Dakle, vi možete da mislite da vas neće prevariti, a ja bih mnogo opreznije sa njima nastupao. Imao bih bar neki oslonac da neću da ostanem potpuno u njihovoj vlasti. Znate, kada se formira vlada, teško se ruši. Teško.
Svaki koalicioni partner, ma kolicki da je, više ne ide u rušenje vlade, ili makar koliko važan da je. Kada ministri počnu da se ljube i kada žene počnu da im se obilaze i da piju kafu zajedno, kada tetke počnu da se voze službenim kolima, vlada sastavlja dve godine.
Zbog toga vas molim, nemam nameru ni sa kim ovde da se svađam, čak ni sa žutima. Samo da budemo korektni. Hajde o pregovorima da ne govorimo uopšte, jer ono što sam bio nije bilo loše reči. O pretnjama sam i ja čuo, pitajte Krkobabića i Dačića, pitao sam na sastanku - kakve pretnje. Tu nisam dobio potvrdu da je bilo pretnji, a u medijima sam govorio da se žalite da vam neko preti.
Hteo sam da isprovociram toga ko preti da se pojavi, jer što bi neko pokvario naše pregovore samo time što okreće vaše mobilne telefone ili telefone vaših žena i preti. Ne verujem da je to bio onaj na koga ste prebacivali, valjda mu je bio interes da napravimo vladu.
Ako je bilo tih pretnji, ajde anketni odbor, ajde da istražimo telefonske razgovore i da nađemo s kojih baznih stanica su dolazili i u koje vreme i da utvrdimo tačno ko je zvao. Taj neka odgovara. Ako je iz SRS, ma neće ga biti na slobodi, a ne u stranci. Treba pogledati dobro na sve strane.
Znači, što se nas tiče, mi sa vama nećemo da otvaramo nikakvu raspravu. Ako treba da se svađamo, bože zdravlja, posle formiranja vlade i vlade u Beogradu svađaćemo se ko da se nikada nismo poznavali. Ako ne treba da se svađamo, nećemo nikada da se posvađamo. Sada da se svađamo zbog toga što pregovori nisu uspeli, nećemo. Nažalost, mi nismo baš bili odlučujući u tim pregovorima, a mislim da bi oni uspeli.

Reč ima gospodin Zoran Šami.

Gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, neću baš biti u trendu, pa neću govoriti po Poslovniku nego o tački dnevnog reda.
Već je istaknuto, naravno, da su sva tri amandmana podneta na član 1. u istovetnom tekstu. Zapravo bih, to mi je nekako profesija, stvar generalizovao. Zapravo, tri amandmana na član 1. i pet amandmana na član 2, koje su podneli gospoda Miloš Aligrudić, Andrić sa kolegama, gospodin Batić, gospodin Krasić i gospodin Maraš, i u suštini tretiraju jedan te isti problem.
Zapravo, svi ti amandmani se zalažu da se mesto tzv. prvog potpredsednika, mada ne znam tačno šta to znači, ili zamenika predsednika Vlade naprosto ukine. Govorio sam u raspravi u načelu, a i mnoge kolege su ovde vrlo jasno iščitavale član 125. i još neke članove Ustava. Potpuno je jasno da je ovaj član ovog zakona protivustavan, ne treba biti stručnjak za pravo, ni veliki stručnjak za pravo, pa da se vidi da je to protivustavno.
Verovatno bi, da živimo u nekoj drugoj zemlji, ovaj argument bio i poslednji argument, prvi i poslednji argument koji bi bio dovoljan da se taj član stavi van snage. Međutim, mi, nažalost, živimo u zemlji u kojoj treba izneti neke druge argumente, jer reći samo za nešto da je protivustavno, to izgleda ovde nikoga ni na šta ne obavezuje.
Ono što se meni čini, to je da jedan sasvim suvisao stav koji je u prethodnom Zakonu o Vladi, u članu 13, stajao, a to je jedno prirodno ovlašćenje predsedniku Vlade da u nekim iznimnim situacijama može da prenese deo svojih poslova na jednog od potpredsednika, gde se naravno podrazumeva da ako je neko zaslužio da vodi vladu jedne zemlje da je onda valjda dovoljno odgovoran da će umeti da proceni koji potpredsednik i za koju vrstu poslova može da ga zamenjuje.
Nekako mi se čini da ova buduća skupštinska većina koja bira Vladu nema preterano poverenje u mandatara ili budućeg predsednika Vlade. S druge strane, očigledno mi je i to, ako već neko na tome insistira da postoji zamenik predsednika Vlade, da očigledno postoji jedno ozbiljno nepoverenje između budućih koalicionih partnera, što, blago rečeno, već sada, dok se vlada nije ni formirala, zabrinjava.
Tako da mislim i nadam se da će skupštinska većina ipak da se predomisli i da ovakav jedan član, u ovom slučaju član 2, naprosto izbaci iz ovog predloga zakona, što bi, naravno, automatski značilo i da ostane prethodna formulacija, znači da se i član 1. briše, to je prirodna, logična posledica svega toga.
Na kraju, dozvolite mi još dve napomene. Bez obzira što će o tome više reči biti na sutrašnjoj sednici, kad budemo razmatrali drugi zakon, bili smo svedoci davanja pa povlačenja amandmana vezanih za ukidanje Ministarstva za ljudska prava, i to od strane onih koji se kunu u svoj budući evropski put, kunu u Evropu itd.
Pri tom, činjenica da postoji Ministarstvo za ljudska prava nije zapravo uslov Evropske unije kojoj težimo, nego je uslov čak i Saveta Evrope čiji smo članovi. Povezivati to sa bilo kojim drugim ministarstvom, pa i Ministarstvom pravde, potpuno je besmisleno. Mi moramo ozbiljno da se bavimo ljudskim pravima, posebno na ovom prostoru gde smo koješta u prošlosti pregrmeli.
Prema tome, mislim da tako olako ukidanje, pa vraćanje pod pretnjama nekih od koalicionih partnera, nije ni važno koga, naprosto meni deluje strašno neozbiljno, i o tome ću govoriti sutra više, kad se bude razgovaralo o drugim stvarima.
Na kraju, podsetio bih na jedno, čini mi se, suvislo pitanje gospodina Andrića, koji je postavio jedno pitanje koje i svi mi ovde, bez obzira kojoj grupaciji pripadali, možemo da postavimo, a to je šta smo radili danas od 12 do 18,30?
Ponudio bih jedan odgovor, neki drugi mogu da se sa mnom ne slože pa neka ponude drugi odgovor, a to je činjenica da oni koji za sebe tvrde da su skupštinska većina to moraju u radu Skupštini da dokažu. Onda se ne bi desilo da se ne izglasa predlog da se spajaju tačke za diskusiju, pa se ne bi desilo da se danas ceo dan juri kvorum za Zakonodavni odbor, pa se ne bi desilo dodavanje i povlačenje amandmana. Ovo prosto shvatite krajnje dobronamerno kao moju primedbu. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Po Poslovniku gospođa Zlata Đelić, zatim Žarko Obradović, pa gospodin Kostreš.