Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću pokušati da svom stranačkom kolegi narodnom poslaniku Kišmartonu pomognem da razreši ovu dilemu koju ima. Gospodine Kišmarton, da vam objasnim, oni su prvo doneli odluku da nam predlože formiranje ovog ministarstva kroz ovaj zakon, pa su posle doneli odluku da ponište onu odluku koju su nam predložili, pa su posle toga doneli odluku da ponište odluku kojom su poništavali odluku. Uostalom, sve je jasno i transparentno.
Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je da je ovo ministarstvo ostalo u Predlogu zakona i dobro je da se ovo ministarstvo formira, zbog zaostavštine koja se već osam godina taloži u Republici Srbiji i koja će morati konačno da bude raščišćena a odnosi se na ljudska prava. Kada je jedna dama koja je sedela tu gde sada vi sedite, gospođo Đukić-Dejanović, odlučila da, citiram, "odlučila da odluči" da uvede vanredno stanje na teritoriji, celoj teritoriji države Srbije, a nije imala pravo na to, onda je u jednoj akciji koja se zvala "Sablja" 12.500 ljudi uhapšeno. Kada su u pitanju njihova ljudska prava da imaju pravo na advokata, s obzirom na to da je gospođa "odlučila da odluči" da uvede vanredno stanje, u tom vanrednom stanju nisu mogli da ostvare kontakt sa advokatom, nisu mogli da pripreme svoju odbranu. Doneto je 43 ili 45 presuda na osnovu onih 12.500 hapšenja, ostalo je uglavnom stavljeno van snage.
Uslovi u zatvorima u kojima su se ljudi za vreme tog vanrednog stanja nalazili su, u najmanju ruku, bili neljudski. Od tih 12.500 bar će 9.000 pokrenuti postupak pred međunarodnim sudom, jer su mnoge tužbe već pred našim sudovima. Sudovi to razvlače, razvlače, i dok dođu do Vrhovnog suda, dok se ispoštuje procedura, dok se iskoriste sva pravna sredstva u Srbiji, onda će se sigurno ići pred međunarodne sudove, pred sud u Strazburu. Mnoge će presude otuda doći i onda će ministarstvo biti zaduženo da to sprovodi u delo, da izvršava presude Međunarodnog suda za ljudska prava.
Ima još jedan problem koji je mnogo važniji, koji će ovo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava morati da razrešava. Nama srpskim radikalima je drago što je to ministarstvo formirano, jer, kako se ono zvaše, Komisija za ljudska i manjinska prava, koju je do sada vodio gospodin Rasim Ljajić, ama baš nikome nije pomogla. Radi se o građanima Republike Srbije koji su isporučeni Haškom tribunalu i čija su ljudska prava apsolutno pogažena.
Nažalost, država Srbija je poslala jednog, u najmanju ruku, nekompetentnog i nekorektnog čoveka za ambasadora u Holandiju i taj se patnjama tih ljudi koji se nalaze u haškom kazamatu podsmeva. Nijedan zahtev tih ljudi, a bilo ih je, uglavnom su Srbi, bilo je zahteva, nijedan zahtev do sada nije ispunjen.
Mi smo morali po tri puta da pišemo, tim koji pomaže u pripremi odbrane prof. dr Vojislava Šešelja je po tri puta morao da piše da bi se neki dokumenti bar prosledili i da bismo mogli da pomognemo u pripremi odbrane. Na tone dokumentacije ste dali vašoj prijateljici gospođi Karli del Ponte. Uostalom, ona vas hvali u ovoj knjizi. Doduše, rekla je štošta, ali o tome ćemo kada knjiga bude prevedena na srpski jezik. Mislim da će mnogi od vas morati da se pokriju po glavi od stida.
Tim ljudima koji se nalaze u haškom kazamatu ova država, građani su ove države, mora da pomogne. Ova država ne sme da im uskraćuje njihova elementarna ljudska prava, pravo na odbranu, pravo na pripremu odbrane. Kada smo u onom prethodnom mandatu doneli zakon da porodice onih koji se nalaze u haškom zatvoru primaju potporu od 200 evra mesečno, tog trenutka se, usred noći, Ustavni sud sastao i usred noći ste doneli odluku da se stavi van snage taj zakon.
Dame i gospodo, ovo ministarstvo će imati mnogo posla. Ili će taj posao raditi ili će imati posla sa srpskom javnošću, a srpski radikali će pripomoći da srpska javnost bude informisana do poslednjeg detalja. Naravno da ćemo podržati ovaj deo koji se odnosi na formiranje Ministarstva za ljudska i manjinska prava i naravno da ćemo od tog ministarstva, čim bude formirano, tražiti da svu dokumentaciju koju je dostavilo Haškom tribunalu dostavi timu doktora Vojislava Šešelja, i ne samo doktora Vojislava Šešelja, nego svih haških zatvorenika. Ova država je obavezna da svojim građanima pomogne u isterivanju ljudske pravde, u isterivanju pravde i u ostvarenju njihovih ljudskih prava.