Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 38. On se odnosi na Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza. Zakon o ministarstvima koji vi nama danas promovišete je samo farsa. Iz te farse će za Srbiju da proistekne mučnina i beda za više od polovine našeg stanovništva. Zna se da ovaj zakon treba da zadovolji samo koalicione želje političkih stranaka koje ulaze u to kolo. Kolo je počelo da se okreće oko nas. Kolovođa je navodno zadovoljan jer je sa dignutom maramicom bele boje dao do znanja gazdama da budu strpljivi, biće sve u redu, samo da gazde pošalju pare. Koje pare? Pa, naše rođene pare koje se nalaze u njihovim rukama.
Zakon se pravi po volji i želji u sredstvima informisanja već opisanih likova koji će spojiti nespojivo, koji će razdvojiti logički nerazdvojivo. Sve će oni da urade kako bi bili svi, svi, svi zadovoljni. Zadovoljstvo će trajati kratko, a lelek će se čuti sve do Brisela, možda i do Vašingtona. Možda bi zakon o ministarstvima bio dobar za tu Evropu kada bi evropski učitelj video ovaj zakon, ali, ne lezi vraže, zakon je toliko spor da se radijus njegovog kretanja meri puževim impulsima, polako pa sigurno, ali mora da se kvasi. Taj što kvasi se zove Solana. Ni njemu ništa nije jasno, da li da kvasi ili suši.
Kažu kolege, zakon je problematičan zbog 24 ministarstva, to ni bogate zemlje Evrope ne bi mogle da finansiraju, a mi ćemo to da finansiramo. Da li će Vlada sa ovim ministarstvima praviti veću štetu od koristi? Hoće, to i predlagač zna, ali ne mari za to.
Belgija ima 20 ministarstava, Španija 18, Nemačka 16, SAD 14, Slovenija 17, Hrvatska 18.
A koliko ste upotrebili energije i neznanja da ovaj zakon dobije status hitnosti, to smo videli i večeras, to smo iskusili u dosadašnjem radu odbora i same Skupštine. Svaki dan rada Skupštine i vas, gospodo koji vodite ovaj deo posla, za analizu je. Krši se Ustav, krši se Poslovnik, krše se osnovna politička načela, pa čak i nazovimo demokratska prava Srbije koja sa tim nema nikakve veze. Ministarstva treba da zažive, pored njih su nikle agencije; e, te agencije su samo servisi za prikupljanje informacija i para, kojima se uglavnom gube svi tragovi. Agencije su predgrađa svih sumnjivih finansijskih transfera, a kontrolu tih agencija vrše ti koji su ih i organizovali. E, pa to je osnovni problem svake te agencije, u njima će raditi (i radi) zna se ko i kako.
Ovaj naš amandman koji mi predlažemo da se naslov i ceo tekst ispod naslova briše vas upozorava i daje vam do znanja da vi niste baš sigurni šta radite. Zar niste svesni da ovim članom i ovim zakonom o ministarstvima činite našem narodu, a i komšijama, samo zlo? Komšije uzbuđujete činjenicom da ste bogatiji od njih, a u stvari to nije tako.
Ova agencija koju vi predlažete treba, prema mom amandmanu, da se briše. Znam da vi to ne želite, ali zbog istorije nas srpskih radikala ostaće zapisano u stenografskim beleškama i ovo.
Mi smo 5. aprila 2008. godine u Gračanici i Kosovskoj Mitrovici izašli u javnost sa podacima da je trgovina ljudskim organima na području Kosova i Metohije uzela svoj danak. Posle tog datuma sredstva informisanja su sporadično o tome izveštavala. Zašto mediji ćute o toj temi, a agencija o kojoj ja danas govorim prikuplja neke podatke? Znate li koje, možda? Da se i taj gigant kao što je Trepča proda za tepsiju ribe. Potom se naše delegacije povlače, baš tada kada je o ovoj temi trebalo da se raspravi u Strazburu. Pitam se ko je taj ko želi da se ova tema gura pod tepih i da vreme pokrije ovaj problem mahovinom.
A vi ovim zakonom o ministarstvima povećavate, navodno, evropske puteve, širite ih, kojima bi ti belosvetski mafijaši činili čuda na našem prostoru.
Da li ova Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza ima za cilj da i puteve droge i opojnih sredstava pripremi i usmeri ka toj vašoj Evropi? Sve mi se čini da te agencije služe i u te svrhe. Iz pouzdanih izvora došli smo do saznanja da sve te agencije ne mogu da se namire po onom sistemu "a gde sam tu ja", tako da strani ulagači i partneri ne mogu da podmire tako veliki broj tih koji sebe smatraju "gde sam tu ja".
Prilikom ulaska u zgradu Skupštine građani su me prepoznali po bedžu Srpske radikalne stranke i dali mi poruku koja glasi – borite se protiv ove žute bande, ne dajte da prodaju ovo malo zemlje koje je ostalo, ne dajte im, jer ako i to prodaju, prodali su i nas.
Sve te agencije čine poluparazitski sindrom određenih ministarstava zbog kadrova koji su tu autonomni, odnosno oni su nekad važniji od samih ministarstava. Govorite da ove agencije smanjuju spoljnotrgovinski deficit. Kakav crni deficit? Pa mi smo se toliko zadužili da polako tonemo u dužničku krizu. Agencija priprema promociju izvoza, ali smer vašeg izvoza nije usmeren ka zapadu, a u njega se zaklinjete na svakom mestu i na svakom koraku, već je poslednja destinacija Šid. Dakle, naša roba nema pravo da ide dalje.
I ova agencija je u sistemu pljačke preko vaših opštinskih i okružnih odbora Demokratske stranke. Sve što ste prodali i za šta ste izvršili pripreme preko ove agencije, sve vam je propalo. Nadzor nad ovom agencijom ima Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, tu će se biti velika bitka. Znaju građani, a i vi, poštovani poslanici, ko tim agencijama rukovodi.
Mi srpski radikali smo vam tokom ovog zasedanja ukazali i ukazujemo vam da je sve ovo što radite na štetu naših građana Srbije. Ministarstva su vam velika, obimna i njihov broj je veliki, ali to se vas ne tiče. Niko od vas nije izašao da brani ove zakone. Samo sležete ramenima, a kad vas mi posmatramo sa ove govornice i ukazujemo na greške, vi prosto sklanjate poglede, jednom rečju, ćutite. I to vaše ćutanje je znak da vama vlast služi za zadovoljenje ličnih potreba. E, dragi građani Srbije, vi imate sada TV prenos pa iz toga izvucite zaključak. Hvala.