Poštovane kolege narodni poslanici, pokušaću da vam objasnim zašto već nedelju dana naizgled ne radimo ništa u Skupštini ili tako pokušavamo da predstavimo javnosti, neki od nas, pre svega predsednik Skupštine, a onda i oni koji imaju uticaja u medijima i koji mogu svakodnevno da se slikaju i da daju izjave.
To je zbog toga što niste poštovali volju birača, odnosno što ste predstavili javnosti da ste pobedili na izborima, da ste sklopili neku većinu i stvorili vladu, kako vi kažete ''nacionalnog pomirenja'', što je, doduše, istina, jer sada su se pomirili i Miloševićevci, i Stambolićevci, i trockisti su tu sa vama i nešto malo praksista, tako da to stvarno jeste ono što vi govorite.
Međutim, to ne funkcioniše, to je nešto što nije normalno. Ovako možete danima da imate Skupštinu. Znate zbog čega? Zbog toga što je srpskom narodu nepojmljivo da ima jednu jedinu obavezu - da plaća sve obaveze, da plaća poreze, a da zauzvrat od te svoje države ne dobije ništa. Pa onda kaže, izvinte, što mi to imamo vladu, šta imam od toga, što imamo predsednika Republike, a da li on negde mene štiti, da li štiti negde interese moje države, iako ga Ustav na to obavezuje?.
Ustav Republike Srbije je tu vrlo jasan. U članu 97. on lepo kaže šta je nadležnost Republike Srbije i tu uključuje i nadležnost parlamenta, i nadležnost vlade i nadležnost predsednika Republike.
Ako pogledate član 1, gde se kaže da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i bezbednost Republike Srbije, njen međunarodni položaj i odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacija, obični građani kažu, izvinite, a gde to, s kim to naš predsednik vlade, naš predsednik Republike sarađuje u mom interesu?
Da li se ikada čula ijedna reč osude u tim Ujedinjenim nacijama, jer i to je međunarodna organizacija, na račun onoga što se dešava u Haškom tribunalu, recimo, da li je iko podigao glas zbog mučenja, zbog nepoštovanja ljudskih prava, rušenja dostojanstva svih onih ljudi koji se tamo, tuđom voljom, a nikako svojom greškom, nalaze?
Dakle, dok nam državom krstare razni špijuni, strani plaćenici, u obliku Nataše Kandić i ostalih, koji traže neke lažne svedoke koji će posvedočiti nešto što se posvedočiti ne može, dok nas čipuju kao kučiće, mi ovde, opet po onom starom što kažu, ''selo gori, a baba se češlja''.
Hoćemo li mi da se uhvatimo u koštac sa onim krucijalnim problemima i da o njima razgovaramo ili ćemo ovde da predstavljamo narodu da nam je ovaj SSP naročito važan, iako običan svet ume da pročita novine i shvata da proširenja Evropske unije nema, da ono što se u Nici zakovalo to ima da ostane, da je 27-27 i nema više novih članova.
Možemo mi da potpisujemo ovde i da donosimo kojekakve odluke, od toga nema ništa. Da ne govorimo samo o onom ekonomskom delu, o ovom drugom sporazumu o kome ćemo raspravljati, a za koji su oni jedino zainteresovani.
Mi smo, pre svega, zainteresovani za to da li nam funkcioniše država, da li funkcionišu svi državni organi, da li štite interese naših građana ili samo mi moramo da izvadimo svakog meseca pare i da platimo ono što treba da se plati. To građani kažu nama, misleći i na nas, a naše je da li ćemo mi da se uozbiljimo ili nećemo.
Meni je zaista nepojmljivo da prvo mi, kao narodni poslanici, ćutimo, a onda i čitava nacija se oglušava na činjenicu da tamo u Hagu opet neko monstruozno sprema ubistvo dr Vojislava Šešelja. Da li mi to kao ljudi zaista možemo da podnesemo, a da ne podignemo svoj glas protiv toga, na različite načine?
Zašto se štampa ne otvori za ljude koji imaju nešto da kažu o tome? Zašto televizija, zašto nema okupljanja, zašto nema okruglih stolova, zašto niko na tim međunarodnim skupovima od naših čelnika ništa o tome ne govori? Čekamo da se to desi.
Mi smo mali narod, nas ni 10 miliona nema, kada u sto godina iznedrimo jednog takvog čoveka, onda treba i te kako da ga čuvamo. Onaj ko to dosad nije shvatio, shvatiće kad-tad. Iskreno se nadam da ako budemo uporni u tome da o ovome govorimo, da se to neće desiti, ali verujte, pouzdano znamo da se to sprema.
Doživeli smo to sa bivšim predsednikom Republike. Sve vas i dan-danas sramota zbog toga što se to dozvolilo, bez obzira što ste bacali balončiće i veselili se na dan kada su ga... (isključen mikrofon)
