Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 216 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 124 narodnih poslanika, odnosno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad.
Obaveštavam vas da sam, na osnovu člana 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, pozvala da ovoj sednici prisustvuju: Milica Delević, pomoćnik ministra spoljnih poslova, Ksenija Milivojević, savetnik potpredsednika Vlade za evropske integracije, Tanja Miščević, direktor Kancelarije za evropske integracije i Vladimir Međak, pravni savetnik u Kancelariji za evropske integracije.
Primili ste ostavke Željka Vasiljevića i Miloša Simonovića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, obaveštenje ovlašćenog lica Dragana Todorovića o smrti narodnog poslanika Dragana Tasića i Izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine povodom razmatranja ostavki, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavki, odnosno zbog smrti narodnog poslanika, nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tač. 2) i 8) Zakona o izboru narodnih poslanika, pa predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. st. 2. i 3. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovim narodnim poslanicima.
Saglasno članu 88. stav 1. tač. 2) i 8) i st. 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora, konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje su izabrani, narodnim poslanicima Željku Vasiljeviću, izabranom sa Izborne liste Socijalistička partija Srbije – Partija ujedinjenih penzionera Srbije – Jedinstvena Srbija, Milošu Simonoviću, izabranom sa Izborne liste Za evropsku Srbiju – Boris Tadić i Draganu Tasiću, izabranom sa Izborne liste Srpska radikalna stranka – dr Vojislav Šešelj.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Prelazimo na 1. i 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O POTVRĐIVANjU SPORAZUMA O STABILIZACIJI I PRIDRUŽIVANjU I PRELAZNOG SPORAZUMA O TRGOVINI I TRGOVINSKIM PITANjIMA IZMEĐU EVROPSKE ZAJEDNICE I REPUBLIKE SRBIJE (zajednički jedinstveni pretres)
Po Poslovniku, gospodin Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je gospođa predsednik trebalo najpre da nas obavesti o razlozima zbog kojih je na ovako dugi rok odložila nastavak sednice, da nas obavesti o tome šta se u međuvremenu desilo i da li su se stekli uslovi za nastavak ove sednice, odnosno ovog vanrednog zasedanja.
Ova sednica je prekinuta zbog hapšenja Radovana Karadžića. Tri dana se nije znalo da je uhapšen. To nisu znali njegova porodica, njegovi branioci. Pokrali ste mu sva dokumenta, pretresali, vršljali, obreo se u Hagu. Na vas će pasti kletva srpskog naroda, a biće večita. Izdali ste čoveka koji se žrtvovao za srpski narod i izdala ga je baš majka Srbija koju je najviše na svetu voleo.
Potom smo mi imali prijavljeni skup, gospođo Đukić-Dejanović, na kome smo izražavali protest protiv svega lošeg, neustavnog, nezakonitog, neljudskog i nedostojanstvenog što se u Srbiji dešava, protiv uvođenja diktature, protiv hapšenja i izručivanja Radovana Karadžića. Policija nije utvrdila da postoje razlozi da skup ne bude odobren. Prijavili smo skup i šetnju Beogradom. Onda je nastupio scenario kakav vama nikad u životu ne želim, sa planiranom atentatom na SRS, na sve njene funkcionere, na sve građane koji su tog dana došli da iskažu svoj protest. Zašto?
Ubili ste čoveka, pretukli ste mnogo ljudi, samo zato što smo Srbi. Da smo imali jednu albansku zastavu, da smo se predstavili kao pripadnici bilo kog drugog naroda, ne biste nas pipnuli.
Prebili ste nas, ponizili dostojanstvo, ugrozili bezbednost Srbije do nivoa građanskog rata. I da nas vode bezumni kakvi su vas vodili 5. oktobra, mi sada ne bismo imali sednicu Narodne skupštine.
Mučki je ubijen Ranko Panić, učesnik na našem skupu. Mučki ste pucali, s namerom da ubijete narodnog poslanika Borisava Pelevića. Mučki ste pretukli narodnog poslanika Dušana Marića. Mučki ste pretukli skoro sve funkcionere SRS-a, nedozvoljenim sredstvima i na nedozvoljeni način, i baš vas briga. Vi brinete hoće li biti opstrukcije u radu Narodne skupštine ili neće. Baš vas briga što pod vašom kapom, s vašim glasovima u tasterima, policija ubija ljude na ulici.
Da li vi takvu demokratiju nama predviđate i zavodite? Šta je to? Niko ne sme da podigne glas protiv vas? Niko ne sme da izgovori reč? Niko ne sme da šeta ulicama Beograda? Što nam niste rekli da šetnja nije dozvoljena?
Kakav je to bio scenario, dame i gospodo, da se policija dva sata tuče sa 100 svojih pripadnika, maskiranih! Održava neki sukob, čeka kada će radikali da krenu sa mitinga, a onda nas brutalno razbiju za pet minuta, upotrebom svih sredstava, posebno onih nedozvoljenih.
Vi sada pitajte svog kolegu Pelevića šta su mu rekli na VMA. Da li je to bio pokušaj ubistva ili nije? Pitajte majku Ranka Panića da li joj je teško što joj je sin poginuo u Srbiji, a nije poginuo za pet godina rata u Krajini. Pitajte bar nekog od svojih komšija šta se ovo, uz vašu saglasnost, dešava u Srbiji.
I vi hoćete redovnu sednicu Narodne skupštine?! Hoće gospodin Đelić, posle osam godina, da nam obećava blagostanje ako uđemo u Evropsku uniju. Hoćete nas pobiti da biste ušli u Evropsku uniju? Piše li u tom vašem sporazumu o pridruživanju da će biti zabranjen rad svih ljudi koji misle drugačije od vas, da nam nećete dati da idemo ulicom, da ćete nam ubijati decu i očeve?

 Vreme.

Gospođo Đukić-Dejanović, mislio sam da u vama koji činite nekakvu vladajuću većinu ima razuma i da ćete za ovih mesec dana izaći pred građane Srbije. Šta im dugujete? Da kažete ko je naredio i ko je neposredno izvršio sve ono što se desilo na ulicama Beograda.
Ko je naredio da bacate suzavac na čelo kolone SRS-a? Ko je naredio da pucate gumenom municijom, a njena upotreba se odobrava pod istim uslovima pod kojima je odobrena i upotreba vatrenog oružja? Dakle, mogao je taj policajac iz automatske puške da puca, njemu je to bilo odobreno. Ko je to naredio, ko je dao saglasnost i ko je neposredni izvršilac?
Hoću da znam čemu služi ta žandarmerija, da tuče građane po ulicama, ili da zaštiti Srbiju od nečega?
Da li su taj Boris Tadić i njegova funkcija toliko vredni da nam više neće pasti na pamet ni da glasamo protiv njega, da ćete ubijati one koji se u glasačkoj kutiji izjasne protiv Borisa Tadića?
Dokle? Gde ste krenuli? Kakvu ste to koaliciju napravili? Hoćete li tako da je održavate, gospodo socijalisti? Prvi dan ministrovanja, policija ubije čoveka. Da li je to učešće u vlasti? Ko je odgovoran za to? Ko vam je naredio? Ko naređuje policiji?
Da li postoji neka nepoznata vlada? Gde je predsednik Vlade ovde da nam kaže šta se to dešava? Zašto je Vlada dva dana posle svega toga rekla – policija je postupila po zakonu? Pa, jel po zakonu da policija ubije čoveka?
Videćete, spremili smo film od onih snimaka koje su smeli da nam daju kamermani, pošto niko ne sme da nam da snimke, da je to brutalno, strašno, da ima bar za deset minuta stravičnih scena.
Da li možete da verujete da je policajac koji čuva narod dobar ako 15 puta udari palicom čoveka koji leži na ulici? To se tamo vidi, kao da smo došli da osvajamo deo teritorije Srbije, kao da smo krenuli da otcepimo Kosovo i Metohiju.
Tako zamišljamo intervenciju policije kada krenu da otimaju Kosovo i Metohiju, da policija upotrebi sva sredstva.
Kada kažu da nije dobra Vlada Borisa Tadića, policija upotrebi sva sredstva. Da li to piše u Ustavu? Šta je sa ljudskim životima? Šta je s dostojanstvom? Šta je s demokratijom?
Posle 18 godina višestranačkog sistema, imamo scene kojih je bilo samo u komunizmu. Neće vas niko zbog toga da kori u inostranstvu, samo će građani Srbije sa zebnjom da razmisle o tome šta ih sve i još čeka. Zato su novine pune priča o zapošljavanju 300, 500 ljudi. Samo glasajte za Tadića i da ovaj ovde bude stalni potpredsednik Vlade, biće zapošljavanja, biće svega. Nećete da glasate? Razbićemo mi vas.
Šta vi sada očekujete od nas? Da povijemo glave, da čekamo kada ćete ponovo da nas tučete? Da čekamo koga ćete ponovo da ubijete? Zašto niste ustali da minutom ćutanja odate počast čoveku koga je ubila policija? Obdukcija je trajala, izveštaj se čekao jako dugo, jer je neko vršio pritisak na lekare. Svaka im čast. Napisali su šta je uzrok smrti – policijska čizma, dame i gospodo narodni poslanici, a vi hoćete dnevni red.
Danas ga neće biti. Po tome kako ste ga vi zamislili, možda će ga biti ubuduće, ali ovde neko treba da se isprsi od vas koji bijete i ubijate i da kaže – da, desilo se to i to, izvinjavamo se porodici, izvinjavamo se građanima, odgovoran je taj, naredio je taj, odobrio je taj, izvršio je taj i taj. Nas nekoliko miliona ne možemo da strepimo kada idemo ulicom da li je policajac dobio nalog da ubije ili da prođe mirno pored nas.
Ja u takvoj državi neću da živim i učiniću sve da Srbija ne bude takva država, da je vi ne načinite takvom. Ako treba, i glave ćemo da gubimo mi, samo nemojte da ubijate nedužne. Nemojte one koji su došli samo da prisustvuju skupu. Nemojte majke sa decom u naručju, nemojte starce i starice! Videćete snimke, tuku ljude od 70 i 80 godina koji stoje u ulazu, nemaju gde.
Ono je bio crni dan za Srbiju, ali vi nikako da pustite da se to malo osvetli. Zato vam kažem, mi danas tražimo predsednika Vlade, izjašnjenje Vlade. Bez toga, sednice, na koju ste pozvali ovu evropsku gospodu, nema.

Reč ima gospodin Aligrudić.
U skladu sa zahtevom SRS-a da ministar unutrašnjih poslova da obaveštenja na temu o kojoj je govorio gospodin Nikolić, to obaveštenje je u pismenoj formi stiglo šefovima poslaničkih grupa. S obzirom na to da je juče predstavnik SRS-a, na sastanku sa šefovima poslaničkih grupa, izneo takav zahtev, danas je to već podeljeno.
Izvolite, gospodine Aligrudiću.

Citiram član 27. Poslovnika Narodne skupštine. "Predsednik Narodne skupštine vrši poslove predviđene Ustavom, predsedava sednicama Narodne skupštine, stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine, stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine, vrši druge poslove predviđene zakonom i ovim poslovnikom".
U članu 98. Poslovnika Narodne skupštine stoji: "Predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici Narodne skupštine, dok se kvorum ne obezbedi". To stoji u stavu 1. U stavu 2. stoji: "Predsednik Narodne skupštine može odrediti pauzu u radu sednice Narodne skupštine da bi se izvršile potrebne konsultacije i pribavilo mišljenje". Pri tome, tumačiti ovaj stav 2. na način da se ta pauza može odrediti beskrajno i bez ikakvog cilja, prosto, nije moguće.
U stavu 3. piše: "Predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine i u drugim slučajevima ako to Narodna skupština zaključi."
U stavu 4. piše: "Predsednik Narodne skupštine obavestiće narodne poslanike o nastavku sednice".
Gospođo predsednice, vi ste, svakako, povredili član 27. i član 98. ovog poslovnika, jer ovo je nastavak te iste sednice, koju ste prekinuli pre oko šest nedelja bez ikakvog razloga. Ne postoji uporište u Poslovniku Narodne skupštine za ono što ste vi učinili i to ste učinili da biste tada stvorili sliku kako opozicija u Parlamentu, bože moj, blokira rad Narodne skupštine, ne dozvoljava da se radi po tačkama dnevnog reda.
Sećate se i znamo svi vrlo dobro da ste sednicu prekinuli u momentu kada nijedna ruka poslanika SRS-a nije bila podignuta da traži reč po Poslovniku. Bilo je nekoliko ruku poslanika DSS-a, zbog toga što smo insistirali da čujemo odgovor, tada ili nekog drugog dana, na pitanje zbog čega se u zemlje EU vraćaju ambasadori naše države, zbog čega je takva odluka doneta.
Naravno da nam nije palo na pamet da opstruiramo rad Narodne skupštine i naravno da nam nije palo na pamet da o tome pričamo ceo dan. Neka pitanja se, prosto, moraju postaviti, jer ih vi, dame i gospodo iz vladajuće koalicije, izazivate svojim ponašanjem. Nikada ovakvih tenzija u protekle tri ili četiri godine nije bilo. Nikada ovako zgusnutih grešaka i napetosti koju vi izazivate nije bilo.
Maločas smo čuli šefa Poslaničke grupe SRS-a koji je govorio o jednom nemilom događaju, o ljudima koji su stradali na demonstracijama koje je ta politička stranka organizovala. Mi nismo za proteklih nekoliko godina imali takvih slučajeva, iako je bilo mitinga u Srbiji. Zašto to sada mora da bude? Zbog čega se sve to dešava? Mi moramo da imamo odgovor na to pitanje.
Vlada koja sada postoji, Vlada koja je sada napravljena ima jedan strašan deficit. Ta vlada iza sebe nema izbornu volju građana, barem ne većinu onih građana koji su glasali na prethodnim izborima, jer je napravljena papazjanija i to svi vi vrlo dobro znate i to je način kako je ova vlada startovala. Tako će ova vlada nastaviti da radi, sa sve manjom i manjom podrškom, toga ste vi vrlo dobro svesni. Jednostavno, postoje pitanja koja se u ovoj narodnoj skupštini moraju raspraviti, zato što su bitna.
Grupa od 108 narodnih poslanika je podnela zahtev da se Skupština oglasi tako što bi poništila ustav republike Kosovo i tako što bi se jasno izjasnila o Euleksu. To je ključno pitanje ovog trenutka. Gospođa Lindl, portparolka Euleksa, 22. avgusta je rekla jasno i glasno svim građanima Srbije čemu ta organizacija služi. Ona služi da sprovede ustav Kosova i prateće zakone, koji su doneti jednostranom primenom Ahtisarijevog plana, koji je Srbija odbacila.
Ljudi, to je ključni momenat, to je prelomni trenutak. Vi se oglušavate o to, obavezu iz člana 106. Ustava da zakažete vanrednu sednicu. Shvatam da vladajućoj koaliciji, nijednoj, pa ni nama kao političkoj stranci, kada smo bili u vladajućim koalicijama, nije prijalo, niti je odgovaralo da se usvaja dnevni red po zahtevu opozicije i izglasavaju rezolucije. Nismo to od vas očekivali, ali smo očekivali da vam, kada vidite tekst rezolucije koji smo podneli, to služi kao neka vrsta alarma, da nas pozovete da sednemo i da se dogovorimo i da nakon toga nađemo rešenje kako bi Skupština Srbije reagovala.
Vi ste to prenebregli, a onda ste išli iz greške u grešku, pogrešno ste vodili sednicu, pogrešno ste tumačili odredbe Poslovnika, kršili Ustav, pravili cirkus van Parlamenta.
Setite se samo načina na koji su formirane vlasti u opštinama i gradovima Srbije, posebno u gradu Beogradu. Nije problem u prevari građana koju ste izvršili, to je nesporno, problem je kako ste to uradili, problem je metod, i sve to ide jedno za drugim.
Hapsite optuženog za ratne zločine pred Haškim tribunalom i onda se oko toga napravi cirkus, milion stvari kojima se novine bave, gde mu je laptop, šta se s tim dešava, odakle on iskrsava, kada je uhapšen, kada je priveden i ostale stvari. Nakon toga ide miting i o mitingu je već bilo reči. Vi ovde niste, kao što sam čuo, bili suočeni čak ni sa jednim jedinim eksplicitnim zahtevom za podnošenje ostavke bilo kog ministra, ali ste bili suočeni sa zahtevom da se o ovim stvarima nešto kaže i da se na pitanja koja su postavljena da odgovor. To je, valjda, neki minimum.
Što se tiče DSS-a, time završavam, svestan sam da sam dvostruko prekoračio vreme, mi nemamo nameru da pravimo opstrukciju u radu Parlamenta. Naši poslanici će se javiti, još nekoliko njih, da bi ponovili ili dodali nešto na ovo što sam ja rekao, zbog javnosti, da se zna da opozicija nije mogla biti kriva nijednog trenutka, pogotovo ne DSS, za bilo kakvu tzv. blokadu Parlamenta, jer je ona vama odgovarala. Vi ste hteli konstituisanje Skupštine Grada u avgustu, vi ste hteli mir zbog hapšenja Radovana Karadžića. To je bio jedini razlog, ali to treba javno reći, to je jako važno da se čuje. Mi ćemo to ponoviti samo u tom cilju.
Svakako da poštujemo zahtev naših kolega iz SRS-a koji je ispred vas postavljen, smatramo da je logičan i razuman, pa se prema tome upravljajte. Na vama je, kao vladajućoj koaliciji, odgovornost da ova skupština normalno funkcioniše.

Pauzu sam odredila koristeći član 98. stav 2, a o dužini pauze smo se dogovorili na sastanku sa šefovima poslaničkih grupa.
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović. Izvolite.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, bojim  se da svi zajedno moramo pronaći odgovor na problem koji nismo zajedno stvorili.
Gospođo Đukić-Dejanović, siguran sam da vi moju kritiku nećete doživeti lično, ali onog trenutka kada ste seli na mesto predsednice republičkog parlamenta, preuzeli ste odgovornost za funkcionisanje ove institucije. Politika ne može biti lična kada se donose odluke, ali kada se utvrđuje odgovornost, ona mora biti lična.
Juče smo se konsultovali oko nastavka rada na ovoj sednici. Vi ste, kao predsednik Parlamenta, na te konsultacije došli bez ijednog predloga. Vladajuća koalicija nije imala nijedan predlog.
Opozicija je, svako na svoj način, izašla s konkretnim predlozima. SRS je rekla pod kojim uslovima će pristati na raspravu o predloženim tačkama dnevnog reda. Mi smo rekli da želimo promenu dnevnog reda i raspravu samo o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, jer postoje rokovi koji nas na tako nešto obavezuju, a svi zajedno smo od vas zatražili da učinite sve kako bi se obezbedio taj neophodni minimum za nastavak rada sednice.
Nema ničeg zajedničkog između politike SRS-a i LDP-a, ali ono što nas u ovom trenutku obavezuje da reagujemo na ovakav način jeste odnos prema odgovornosti za ono što se u ovom društvu desilo.
Vi ste, zajedno sa mnom, bili u kući tokom hapšenja Slobodana Miloševića. U tom trenutku je radio Srpski parlament, sednica se nije prekidala. Kada je Slobodan Milošević uhapšen, održana je konferencija za novinare na kojoj je javnost upoznata sa svim detaljima tog hapšenja. Trideset minuta posle ekstradicije Haškom tribunalu, predsednik Vlade je dao izjavu i rekao – isporučili smo bivšeg predsednika SRJ Haškom tribunalu.
Organizovane su demonstracije na kojima je poginuo jedan čovek, reagovala je policija. Ako želimo da idemo u Evropu, ovde je gospodin Đelić, i mi ćemo ga u tome podržati, onda ne možemo okrenuti glavu od činjenice da je jedan čovek poginuo, a da je ovaj Beograd po ko zna koji put rušen. Neko je za to odgovoran.
Ako je za to odgovoran gospodin Nikolić, neka odgovara, ako je odgovoran gospodin Todorović, neka odgovara, ako je odgovoran gospodin Pelević, neka odgovara, ako je odgovorna gospođa Radeta, zbog svojih izjava, neka ona odgovara, ali ovo što ste mi prosledili, gospođo predsednice, ovo je ponižavajuće. Devet redova odgovora na tako krupno pitanje, a tri reda funkcije onoga ko odgovara. Prvi, potpredsednik Vlade, zamenik predsednika Vlade, ministar unutrašnjih poslova, tri reda funkcija, a devet redova u kojima kaže da je formirana radna grupa, pa će radna grupa zasedati, pa će ko zna kada nama radna grupa reći nešto.
Želimo odgovor odmah – da li je odgovoran organizator tih političkih skupova na kojima je izvršeno nasilje, ili je odgovorna policija koja je prekoračila službena ovlašćenja?
Ova država mora imati vlast koja funkcioniše. Ako niste u stanju da obezbedite funkcionisanje Parlamenta, podnesite ostavku. Ako ministar policije ne zna posle dva meseca šta se desilo, neka podnese ostavku, da biramo drugog. Ovako se ne može voditi Skupština Srbije. Sutra nam je predsednik u Briselu, premijer nam je u Briselu, potpredsednik Vlade u Briselu, ministar inostranih poslova u Briselu. Šta oni tamo predstavljaju? Sa kakvom porukom dolaze iz Srbije?
Ovako Srbija ne može da se menja. Tražili smo od vas da učinite maksimum.
Ne znam da li ste to uradili ili ne, ali nam ništa o tome niste rekli. Zašto se Vlada nije izjasnila? Zašto nismo imali nove konsultacije tokom jutra? Mi ne možemo da pristanemo na način na koji svoju politiku sprovodi SRS, ali za stanje u kome se nalazi Parlament ste odgovorni, pre svega, vi.
Nespretno sazvana sednica, nespretno definisan dnevni red, izbegavanje stavljanja rezolucije o Kosovu 108 poslanika na dnevni red, stavljanje Vladine rezolucije za koju ne postoji podrška, stavljanje u proceduru nekih zakona oko kojih nije postignut prethodni dogovor, trapavo konstituisanje Skupštine Grada, hapšenje Radovana Karadžića na način koji je poražavajući za ovu državu. Ako je uhapšen, onda ima da se zna ko ga je uhapsio i zašto je uhapšen.
Hajde da se ne igramo žmurke, da prvu izjavu ministra policije ne dobijemo tako što je on izjavio da policija nije hapsila Radovana Karadžića. Šta to znači?
Previše je grešaka da bi ova skupština mogla normalno da radi i zbog toga očekujemo od vas da preuzmete ličnu odgovornost, ukoliko ne postoje institucije koje su spremne da učine sve kako bi se deblokirao rad Parlamenta. Pretite primenom Poslovnika. Hajde da primenimo taj poslovnik onako kako je predviđeno i da ovde dovedemo predsednika Vlade i ministra policije da bi položili račun Parlamentu i omogućili normalan rad Skupštine.
Nijedna stranka u Skupštini ne bi počela raspravu u Parlamentu a prenebregnula da je njen simpatizer poginuo na demonstracijama koje je ona organizovala. To ne mogu da urade ni radikali. Neka zna porodica tog nesrećnog čoveka zašto je on poginuo. Da li zbog toga što je ugrozio nečiji život? Da li zbog toga što je neko prekoračio ovlašćenja, da li zbog toga što je prevaren i doveden na demonstracije na kojima je neko želeo incidente, ali se o tome više ne može ćutati. Kada se jednom da jasan odgovor na taj problem, nikada se više neće ginuti na demonstracijama. Poslednji put se ginulo u avgustu ili julu, pre toga u februaru. Na to niko nije reagovao i ta naša tragična istorija je suviše dugačka da bismo dozvolili da se preko toga tek tako pređe.
Znači, deblokada Parlamenta podrazumeva sposobnu vlast koja može omogućiti funkcionisanje ove institucije. Vi to niste omogućili, a ovo je poražavajuće i uvredljivo. Ne znam da li su vam to rekli prijatelji iz vaše koalicije, ali se mi tako osećamo. Tri reda potpisa, devet redova odgovora bez ikakve suštine.
Učinite nešto, pre svega, na to vas obavezuje funkcija na kojoj se nalazite, dok se na njoj nalazite.

Zahvaljujem.
Reč ima Jovan Palalić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 226.
Već nekoliko poslanika uporno insistira da dobijemo odgovor na pitanje zašto je prekinuta sednica Narodne skupštine Republike Srbije. U ovih nešto više od mesec dana, imamo kontinuiranu zamenu teza. Umesto jasnog odgovora, dobijamo permanentne napade na opoziciju kao vinovnika opstrukcije rada Parlamenta, a da javnost Srbije nijednog trenutka nije čula istinske razloge zašto je prekinut rad Skupštine.
Nekoliko važnih događaja se u međuvremenu desilo a da ovaj parlament nije imao mogućnost da na njih reaguje, iako je u mnogo drugih slučajeva, kada su ti važni događaji bili, postizan konsenzus i na te događaje se reagovalo.
Mi smo svedoci, i to javnost Srbije treba da zna, da sadašnja vlast polako priprema javnost za prihvatanje i legalizaciju Euleksa na prostoru KiM. Imali smo izjavu premijera Srbije da će Srbija prihvatiti rekonfiguraciju međunarodne misije na Kosovu, iako je Rezolucijom, u decembru 2007. godine, eksplicitno, uz podršku celog parlamenta, rečeno da Srbija nikada ne može da prihvati tu misiju koja je instrument Ahtisarijevog plana za utvrđivanje i promociju nezavisnosti Kosova. Sada, na početku rada ove skupštine, svedoci smo da se prvo pitanje, koje je uvek bilo pred ovom skupštinom, pitanje teritorijalnog integriteta i KiM, odlukom Vlade, stavlja kao poslednja tačka.
Nama je Kosovo i Metohija uvek bilo prva tačka kada smo vršili vlast u ovoj državi, a vama je to sada poslednja tačka.
Zaista je važno, gospođo predsednice, da čujemo zašto Skupština u toku avgusta, kada se ovakvi krupni događaji pripremaju, nije imala mogućnost da reaguje i zašto se stvorila atmosfera u ovom visokom domu da ne može da se postigne konsenzus oko ovog važnog pitanja, iako smo svedoci da se prethodnih godina postizao konsenzus oko najvažnijih državnih pitanja.
Šta se to desilo u političkim strankama i u političkoj javnosti da se oko najvišeg političkog cilja Srbija deli? Vi morate dati odgovor na pitanje zašto je tema Kosova i Metohije poslednja tačka ovog dnevnog reda. Zašto smo došli u situaciju da tu tačku i taj problem rešavamo kao poslednji, kada se, u međuvremenu, vlast u Srbiji saglašava s tom protivpravnom misijom i polako prećutno prihvata nezavisnost Kosova?
To mora da bude prva tačka. Ja vas pozivam da reagujete na predlog 108 narodnih poslanika i odmah otvorite ovu diskusiju, jer će biti kasno kada vlašću Republike Srbije, odlukama i politikom ove vlade, budemo dovedeni pred svršen čin, kada povratka neće biti.