Vreme.

Hvala. Evo završavam.
Zapaljivi govori. Šta to znači – zapaljivi govori? Mi izađemo, govorimo za skupštinskom govornicom, govorimo na mitinzima, a onda dođu neki vaši ljudi, pa nas tuku. Šta to znači? Mi govorimo tako zapaljivo da nagovorimo vas ili vaše pristalice da tuku nas. Kakvi zapaljivi govori? O čemu pričate?
Gospodin iz SPS-a malopre kaže da prestanemo da ronimo suza za Miloševićem. Milošević je bio predsednik kakav je bio, ali je bio predsednik i da nije bilo SRS-a ne bi bio ni sahranjen u Srbiji. Na kraju smo se uspeli izboriti da bude sahranjen u Srbiji, pa čak i za mesto gde jeste, iako ne dolikuje jednom predsedniku, mi smo se izborili. Gde ste vi iz SPS-a bili? Pogledajte se u ogledalo, pa odgovorite sami sebi.
Zašto dižemo tenziju? Valjda zato što je neko poginuo. Imamo pravo da dižemo tenziju. Svi su bili potencijalne žrtve. Nekome ste zamalo kičmu polomili, neko je ostao živ samo zato što ga je metak promašio za par milimetara od onog mesta u koje je bio upućen. Svaka palica koja je te večeri prešla sa nogu i ruku na telo i svaki gumeni metak koji je ispaljen bio je pokušaj ubistva.
Vi pitate, zašto dižemo tenziju? Pa, kako da ne dižemo tenziju? Ako svako od nas predstavlja 15.000 građana i ako smo mi neki ljudi koji imamo imunitet, a tako se postupa prema nama, kako se postupa prema nekim običnim ljudima, tamo negde, na ulici?! Čemu oni da se nadaju? Da se nadaju, kad popiju malo više tamo, u Guči, da će predsednik Srbije da skoči preko svog obezbeđenja da ga davi, kao što je bilo pre tri-četiri godine? Da li tome da se nadaju?
Uveli ste sebe u jednu krajnje šizofrenu situaciju i mislim da vam neće ni psihijatar, koji je, inače, predsednik Skupštine, pomoći da tako lako izađete iz nje, jer ova vaša šarena koalicija mene podseća na jedan hipi pokret, jednu hipi komunu, da upotrebim ono šarenilo boja kojim se poslužio pre mesec dana kolega iz Kragujevca. Među vama vlada ''stokholmski sindrom'', a to znači da se žrtva toliko opustila, toliko oprostila, da se na kraju poistovetila s mučiteljem, a vi se poslednjih 15 godina preganjate i mučite i, na kraju, u tom nekom svom sindromu ste krenuli da maltretirate i druge, s obzirom na to da ste između sebe našli neki konsenzus.
Nije lepo, sramno je, čekamo odgovore. Namešteno je, inscenirano je. Hvala Bogu što nije bilo više žrtava, ali čekamo odgovore i za ovo što je bilo, ko je odgovoran i ko je kriv. Nema abolicije.
Hvala. Toliko o toleranciji.

Reč ima gospodin Aleksandar Jugović.

Dame i gospodo, poštovani poslanici, u vezi sa dešavanjima 9. marta, građani Srbije znaju istinu i znaju ko je kriv za najveći srpski nacionalni udes i za stotine hiljada ljudi koji su rasejani, koji su stradali u proteklim ratovima. Vi to najbolje znate.
Oko plata i dnevnica onih koji su vodili tada državu, a zna se ko je vodio, vi uzimate plate i dnevnice već danima, a prigovarate SPO-u, radite u interesu građana Srbije trošeći njihove pare i na taj način što kočite Srbiju.
Ako je pošteno na taj način trošiti pare građana Srbije, onda to pokazuje koliko se vi brinete i koliko je vama stalo do građana Srbije.
Koliko smo mi veliki, najbolje pokazuje činjenica da se vi nama bavite. Mi sada imamo četiri poslanika u ovom parlamentu, ali smo jaki onoliko koliko je program SPO-a realizovan: himna, grb, sve ono što smo devedesete godine započeli. Sada vi mirno stojite pred tim državnim znamenjem i pevate himnu ''Bože pravde''. Tri prsta su postala nacionalni simbol.
Nikada nećemo, to govori o našoj principijelnosti, lagati građane Srbije, za razliku od nekih koji to čine. Principijelnost je principijelnost samo u situaciji u kojoj onaj koji je principijelan strada zbog svoje principijelnosti. Ukoliko neko drugi strada zarad nečije principijelnosti, taj čovek nije principijelan nego je odgovoran.
U ime odgovornih i u ime onih koji nikada neće lagati građane Srbije, bila mi je dužnost da se vama obratim. Hvala.

Gospođa Milica Vojić-Marković ima reč.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, javila sam se po dva osnova. Prvi je replika gospodinu Ružiću.
Reći ću samo nekoliko rečenica, vrlo kratko. Hoću da kažem da DSS, zaista, podržava pravo i SRS-a i svih stranaka da dobiju odgovor na pitanje koje postavljaju tokom celog dana. To pitanje je vrlo važno za rad ovog parlamenta i za mir u ovom društvu, jer neprekidno optuživanje opozicije da ona, svojim glasnim govorenjem činjenica koje vladajuća koalicija želi da prećuti, blokira rad Parlamenta, jeste jedna laž koju treba demaskirati u ovom parlamentu. Inače, parlament, po definiciji, mora da govori istinu.
S druge strane, moram da podsetim na jedan događaj od pre mnogo godina, kada je na jednim demonstracijama ubijen čovek i kada je tadašnji ministar iz SPS-a, Radmilo Bogdanović, zbog toga podneo ostavku. Od ovog ministra niko ne traži ostavku, ne čujem ovde da je danas iko pomenuo ostavku, ali traže da odgovori na pitanje ko je kriv zbog toga što je policija prekoračila ovlašćenje, zbog toga što je ubijen čovek, zbog toga što niko ne snosi odgovornost, niti se pominje više ta priča u javnosti, osim od kolega iz SRS-a.
Još jedna stvar koju je mladi kolega Ružić rekao jeste da oni imaju samo ministra u Ministarstvu. Istina je da imaju samo ministra, ali on je zadužen za organizaciju rada tog ministarstva i ako nije sposoban, kaže da tamo nema kadrova koji bi mogli da ponesu ono kako on želi da reorganizuje Ministarstvo, onda reorganizujte službu, reorganizujte Ministarstvo, menjajte kadrove.
Da podsetim, u vreme ministra Dragana Jočića, i u prvom i u drugom mandatu, bilo je demonstracija, bilo je vrlo napetih situacija, ali nije bilo ubijenih ljudi.
Sada ono što sam, u stvari, želela da kažem. Pozivam se na član 226. i tražim obaveštenje i objašnjenje od premijera za činjenice koje je izneo u intervjuu "Politici", 28. avgusta.
S obzirom na to da ću koristiti nekoliko citata, zamoliću vas da vodite računa o tome, vrlo precizno ću reći kada koristim citat.
Kaže premijer: "Naš zvanični stav je da je dolazak Euleksa bez odgovarajuće rezolucije UN-a i bez naše saglasnosti nelegalan i to je za nas neprihvatljivo. Na našu žalost, Euleks je počeo bez našeg učešća. Sa tim nismo bili saglasni, ali nam je jasno da nije dobro vršiti opstrukciju bilo čega samo radi opstrukcije."
Ovde imamo jednu neverovatnu situaciju. Kako se to zove kada neko sa strane, iz nekog drugog naroda, dođe na vašu teritoriju, ne poštuje vaš zakon, sprovodi svoj zakon, niste ga pozvali, niste ga ovlastili? On je došao na vašu teritoriju i obični ljudi za to kažu – okupacija.
Dakle, vi imate okupaciju vaše južne pokrajine, a nećete da vršite opstrukciju radi opstrukcije, zato što ste fini, lepo vaspitani i nećete da vršite opstrukciju kao zla opozicija u Srpskom parlamentu. Neverovatno je, nećete da radite opstrukciju radi opstrukcije. Valjda ćete da je radite zbog toga što ste premijer ove zemlje, štitite Ustav ove zemlje, štitite međunarodno pravo, štitite svoju zemlju i interes svoje zemlje.
Nastavak intervjua, molim vas da citiranje ne uzmete u obzir: "Zato moramo da učestvujemo u toj rekonfiguraciji UNMIK-a, odnosno postavljanju Euleksa, jer želimo da budemo deo zajedničke priče. U dosadašnjoj postavci Euleksa, nismo bili uključeni u dovoljnoj meri, na početku uopšte nismo bili uključeni".
DSS već nekoliko meseci upozorava, a ovo što se sada događa i što nam se servira u ovom intervjuu kao činjenica jeste ono zbog čega je ova vlada napravljena. Ovo je Manterova vlada i ova vlada je napravljena da napravi razlaz sa državnom i nacionalnom politikom koju su prethodne vlade vodile. Ova vlada je napravljena da pusti Kosovo niz vodu i ovo nam premijer u ovoj rečenici vrlo jasno kaže.
Ko je njega ovlastio na ovo što nam ovde govori? Koja je rezolucija na snazi i da li on zna da ispred sebe ima Ustav i da je funkcioner ove zemlje?
Na šta nas priprema premijer? Sledeći citat: "i to ne samo da se uključimo, već i da to što se budemo dogovorili na kraju bude pretvoreno u neku rezoluciju koju će potvrditi Savet bezbednosti".
Moje pitanje je – zar ovde ne važi Ustav Srbije, zar ne važi Rezolucija 1244? Ne znam da je suspendovana na bilo kom telu.
Zar ne važe rezolucije i deklaracije koje je ova skupština donela, a doneli smo ih zajedno, koliko se sećam, i potpisnici su isti ovi ljudi koji ovde sede, isti političari iz stranaka koje su bile garant toga?
Ne razumem odakle ovlašćenje premijeru da donosi bilo koju rezoluciju, na bilo koji način.
Ono što je moje pitanje, zbog kog sam se javila, jeste da li je istina ono što strani zapadni zvaničnici govore već duže vreme, i u medijima se pojavljuje, da se vode tajni pregovori iza zatvorenih vrata, i da li je ovo što nam je premijer ovde rekao i na šta nas priprema, zapravo, odgovor na to šta će biti rezultat tih pregovora, da će Srbija pustiti niz vodu svoju južnu pokrajinu, dati dobrovoljno 15% svoje teritorije, samo zato da stanemo ispred vrata koja su zatvorena?

Reč ima gospodin Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoje ljudi kojima je moguće nešto objasniti i postoje oni koji treba da potraže pomoć da bi neke stvari razumeli. Nažalost, postoji jedna politička stranka na političkoj sceni Srbije kojoj je nemoguće neke stvari objasniti.
SPO u ovoj sali, u ovoj koaliciji u kojoj se sada nalazi, nema jedne jedine stranke sa kojom nije započeo politički rat, praktično, do uništenja. Prvo sa SPS-om, pa onda, redom, s opozicionim strankama, a kulminacija tih sukoba bila je 1997. godine, odnosno početkom 1996. godine, kada je osnovana Koalicija "Zajedno". Naziv ''žuto preduzeće'' nije potekao ni od koga drugog nego od strane Vuka Draškovića. Toliko žuči, toliko protiv jedne političke stranke na političkoj sceni Srbije nije bilo kao što je bilo između SPO-a i DS-a.
Samo da vas podsetim da je u to vreme, iako je SPO bio u ratu sa SPS-om, nije mu smetalo da stupi u koaliciju s njima i da 1997. godine, zajedno sa SPS-om, u Gradskoj skupštini smeni Zorana Đinđića i izbaci DS iz vlasti.
Danas, ostatak ostatka te političke stranke ponovo pokreće pitanje događaja koji su se desili 1990-ih godina i, normalno, glavni optuženi za te događaje je SPS, jer je ona u to vreme vršila vlast.
Sada se postavlja jedno pitanje – kako je moguće da oni budu zajedno danas u istoj vladi? Kako je moguće, ako hoće da prihvati SPS, da oni, kao visokomoralni ljudi, prihvataju takvu pomoć? Kako je bilo moguće da Vuk Drašković prihvata da glasovima SPS-a bude izabran za ministra inostranih poslova? Samo jedan jedini razlog – korist, materijalna korist.
Najbolje bi bilo da o sebi čuju od onih na koje se pozivaju. Jedan od njih je i Vesko Osmajlić, brat Zvonka Osmajlića koji je stradao na Ibarskoj magistrali. Ono što je on tada rekao o Vuku Draškoviću i o SPO-u u sudu, sve govori o njima.
Najbolje bi bilo da pitaju gospodina Vlajka Senića, koji je do juče bio u toj partiji – koji su to razlozi koji su ga naveli da više ne bude u toj stranci. Hvala.

Gospođa Gordana Paunović ima reč, po Poslovniku.

Dragi građani Srbije, kojima prvo hoću da se obratim, nadam se da nas na TV prijemnicima vidite i da ubuduće, posle obaveštenja dotične osobe sa Televizije, koje je upućeno Skupštini, neće više biti prekida prilikom govora poslanika opozicije i nadam se da se to više neće ponoviti.
To se ponavlja zbog toga što građani Srbije jedino u Narodnoj skupštini, preko poslanika, prvenstveno, opozicije, prvenstveno SRS-a, imaju mogućnost da saznaju pravu istinu o dešavanjima u Srbiji. To se desilo i danas, pa se zbog toga, najverovatnije, dešavaju ove smetnje. Nadam se da se to u budućnosti više neće ponoviti.
SRS ovom prilikom jasno poručuje građanima Srbije da odbacuje sve optužbe vladajuće koalicije da zbog SRS-a ne funkcioniše Narodna skupština. Ništa u Srbiji ne zavisi od SRS-a, već od vlasti. Skupština Srbije nije prihvatila predlog gospodina zamenika SRS-a Tomislava Nikolića da uvaži Gasni sporazum u radu vanredne sednice i da na taj način izglasamo jedan od važnih dokumenata za Srbiju. Znači, toliko o opstrukciji SRS-a.
Jedini ko može da opstruira rad Narodne skupštine, to je vladajuća pozicija, odnosno vlast koja je prekinula rad Narodne skupštine i mesec i po dana nije zakazivala sednicu.
Zamenik SRS-a, gospodin Tomislav Nikolić, a i mnogi poslanici SRS-a i opozicije, postavili su mnogobrojna pitanja, na koja članovi vlasti i članovi Vlade moraju da daju odgovore, jer dok ne dobijemo odgovore, ova skupština neće moći da nastavi rad. Ako nema odgovora, onda se stvara otpor, nezadovoljstvo i zlo.
SRS zahteva da dobije od nadležnih iz vladajućeg režima odgovore, da se utvrdi pojedinačna odgovornost za sve ono što se dešavalo od prekida rada Skupštine, pa do današnjeg dana, a naročito šta se dešavalo posle mitinga u organizaciji SRS-a, koji je bio redovno prijavljen, kao i šetnja posle tog mitinga.
Neću govoriti o hapšenju Radovana Karadžića, jer je o tome bilo dosta reči, ali bih htela da se osvrnem na građane Srbije i na to šta njih interesuje. Građane Srbije, kao i poslanike SRS-a, interesuje šta se dešava u Srbiji. Vladajuća koalicija misli da je zauzela vlast, podelila fotelje i sada ih građani Srbije ne interesuju uopšte. Oni misle da su građani Srbije plitke pameti, da brzo zaborave i da neće to da im uzmu za zlo.
Vladajuću koaliciju interesuju građani Srbije samo kada se ne slažu sa njihovim režimom, onda oni koriste ''demokratska sredstva'', odnosno prebijaju ljude, ponižavaju i hapse po ulicama ...