Gospođo predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, retko kada je u istoriji Srbije toliko reči i argumenata razmenjeno oko jednog trgovinskog sporazuma. Ako pogledamo ono što danas razmatramo u ovoj objedinjenoj raspravi, ipak vidimo da o ovom sporazumu sa Evropom ima i više od trgovine. On opredeljuje naš strateški pravac. Evropa nije sve, ali danas Srbija ima veliku šansu da kroz ubrzano približavanje EU ojača sopstvenu državu i sopstvenu privredu.
Srbija će u ovom okviru naći prostor da pokaže i snagu i znanje svih njenih građana i da posle toliko teških godina obezbedi bazu da godine i decenije koje dolaze budu godine i decenije najvećeg razvoja, ne samo naše privrede, nego i onoga što je odlika već vekovima naše zemlje, a to je duhovnost, mogućnost da učestvujemo na ravnopravan način u radu i životu ove velike porodice nacija na evropskom kontinentu, rečju, da pokažemo sve ono što Srbija može.
Danas, razmatrajući ove predloge, mi moramo da odlučimo da li želimo da damo šansu svim našim građanima. U ovim ugovornim odnosima Srbija ulazi po prvi put u jedan ravnopravni odnos sa EU. Želim odmah da kažem da tokom predizborne kampanje, koja se održala poslednjih nekoliko meseci, imali smo nekoliko izbora, centralna tačka je bila rasprava oko ovih zakona, tj. oko ovih sporazuma. Ključno pitanje koje je bilo potegnuto, da bi se sporilo i osporilo donošenje ovih zakona, bilo je pitanje da li se, potpisujući ili ratifikujući ovaj sporazum, naša zemlja na bilo koji način odriče borbe za svoje Kosovo. Odgovor je – ne.
Želim, pošto se o tome dosta razgovaralo, da citiram jedino mesto u ovom sporazumu gde se pominje Kosovo i Metohija, a to je član 135. Da ga pročitam, tako da svi građani koji nas gledaju vide o čemu se radi i o čemu je reč:
„Ovaj Sporazum se primenjuje, s jedne strane, na teritorije na koje se primenjuju ugovori kojima se osnivaju Evropska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju i u skladu sa uslovima utvrđenim tim ugovorima i na teritoriju Srbije, sa druge strane.
Ovaj Sporazum se ne primenjuje na Kosovu koje je trenutno pod međunarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 10. juna 1999. godine. Ovo ne dovodi u pitanje sadašnji status Kosova niti određivanje njegovog konačnog položaja prema istoj Rezoluciji.“
I ovde veoma jasno vidimo da one imaginarne tzv. pravne konstrukcije tokom predizborne kampanje, a to je da se prikaže, na bilo koji način, da bi se Srbija koja pristupa ovim sporazumima navodno odrekla svog Kosova, ne stoje. Ovaj sporazum je statusno neutralan.
Ali, sa druge strane, imajući u vidu da se status naše južne pokrajine pominje isključivo u kontekstu Rezolucije 1244, koja je, kao što dobro znamo, kamen temeljac naše državne politike za očuvanje našeg teritorijalnog integriteta, potpisivanje, tj. ratifikacija, ovog sporazuma, sa strane svih zemalja članica EU, uključujući i one koji su, nažalost, krenuli u pogrešnom, nelegalnom, pravcu priznavanja tzv. Kosova, jeste pozitivan element u borbi za naš teritorijalni integritet i za našu državnu politiku oko KiM.
Odmah veoma jednostavno i jasno da kažem, jedna od sledećih tačaka ovog zasedanja i predloženi tekst Rezolucije o kontinuitetu državne politike o KiM potvrđuje i imamo tzv. interpretativnu klauzulu koja je veoma jasno i nedvosmisleno stavila do znanja našim evropskim partnerima i svima u svetu koji prate ovu situaciju, da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova i Srbija nikada neće trgovati na KiM. (Aplauz.) U Srbiji veoma često se manipuliše time u javnosti, kaže se, ovo je neka forma klopke, ako uđemo u ovo, evo nas u nekoj paklenoj mašini koja će na kraju dovesti do toga da, kažu, naivni Srbi ne znajući šta rade i sami priznaju nezavisnost Kosova, a to jednostavno nije tačno. Želim da vas podsetim da je poslednja rezolucija oko KiM, krajem decembra prošle godine, i debata koja je tada vođena, veoma jasno pokazala da ova formulacija, koja je istovetna formulacija za CEFT-u, za Energetski sporazum i Energetsku zajednicu jugoistočne Evrope, koje su potpisane za vreme vlade dr Vojislava Koštunice, ni na koji način ne ugrožava našu poziciju, niti našu borbu za teritorijalni integritet.
Niko nikada sa strane EU nije postavio bilo kakav uslov Srbiji da se zarad bržih evropskih integracija na bilo koji način odreknemo našeg teritorijalnog integriteta.
Želim veoma jasno da kažem ovde danas da Srbija i kroz ovu ratifikaciju i nadam se jednoglasno usvajanje i predstojeće tačke dnevnog reda oko KiM nedvosmisleno kaže da ukoliko iko pokuša da nas uceni oko Kosova neće uspeti, Srbija se nikada neće odreći njene južne pokrajine i nikada nećemo prihvatiti da budemo uvedeni u bilo kakav izbor između Evrope i Kosova. Ukoliko bilo ko i bilo kada pokuša da nas uvede u taj izbor izabraćemo naš teritorijalni integritet. Te stvari su veoma jasne.
Želim da se sada okrenem prema onome što je skoro ceo tekst ovog sporazuma koji predstavlja šest godina ugovornog odnosa, koje će pokriti onaj period od momenta ratifikacije i primene ovog sporazuma sve do ulaska naše zemlje u EU. Ovaj sporazum je sporazum sa EU, koja već predstavlja 55% naše spoljne trgovine. Kada uračunamo i one zemlje koje su deo regionalnog sporazuma CEFTA, koje su sve ili već kandidati ili će veoma brzo postati kandidati za ulazak u EU, mi imamo ovde sporazum sa onim što će predstavljati i tri četvrtine naše spoljne trgovine.
Ako pogledamo istovremeno i situaciju u domenu investicija, tri četvrtine investicija dolaze u našu zemlju iz te zone. Samim tim naša zemlja potpisujući, tj. ratifikujući sada, ogromnom većinom, i ja bih se nadao aklamacijom, u ovom parlamentu ove zakone moći će da ima stabilne odnose sa onim što će biti naš ključni partner u godinama koje dolaze. To nije samo ključni partner za nas, nego i ključni partner kao što vidimo i u veoma teškim momentima odnosa između EU i Ruske Federacije proteklih nekoliko nedelja. Niti EU niti Ruska Federacija u najtežim momentima u poslednjih nekoliko godina se ne odriču budućnosti strateških odnosa između EU, sa jedne strane, i Ruske Federacije, s druge strane.
Kao što vidimo i u ovim veoma teškim momentima se veoma pomno pazi i u tim odnosima da ono što je već deset godina strateško partnerstvo između EU i Ruske Federacije bude obezbeđeno i u godinama koje dolaze. Za Srbiju koja već od 2000. godine ima tzv. autonomne trgovinske mere koje su dodeljene jednostrano sa strane EU, ovo je način da uvedemo mnogo veći stepen pravne i privredne sigurnosti za sve domaće i inostrane investitore koji žele da posluju u našoj zemlji.
Nema nikakvog iznenađenja, bilo koji investitor, domaći ili inostrani, prvo pita – dokle ste stigli sa Evropom, da li imate Sporazum o stabilizaciji, kada ćete ući u EU? To oni ne pitaju zato što nas vole ili zato što nas mrze, već zbog toga što žele da ulože kapital u jednu zemlju koja zna gde ide i koja ima uređene i stabilne odnose sa njenim ključnim, trgovinskim, privrednim, i rekao bih, političkim partnerom.
Naravno, neki su govorili tokom predizborne kampanje – hajde, da zastanemo sada, ionako imamo ove jednostrane mere, pa to će trajati još neko vreme.
Poštovani narodni poslanici, tačno je da imamo ove mere, ali istovremeno ono što je jednostrano dato može biti jednostrano ukinuto, a to smo videli oko pitanja šećera pre nekoliko godina. Mogu da kažem da će ratifikacija ovog sporazuma omogućiti da imamo svake godine na stabilan način i na način koji ne može biti ugrožen preko noći jednu kvotu od 180 hiljada tona izvoza šećera, bez kvota i bez carina, to jeste kvota koja je nedovoljna, ali za 18 do 24 meseci mi ćemo biti u stanju da pregovaramo značajno veću kvotu.
Osam hiljada i sedam stotina tona izvoza junetine, tzv. ''bejbi bifa'', velike šanse za naše stočarstvo pri čemu je stočni fond u kvalitetu mnogo unapređen, ali ako pogledamo količine, nedovoljno unapređen poslednjih godina. Nije slučaj to što posle potpisivanja ovog sporazuma, Srbija koja je prošlog avgusta kada smo završavali ove pregovore imala samo jednu klanicu koja je imala evropski standard za izvoz, nesmetan izvoz, u EU junetine, danas imamo pet klanica i dve mesne industrije koje su kvalifikovane i koje mogu veoma brzo po ratifikaciji ovog sporazuma da izvoze mnogo više mesa na ovo veliko tržište od 500 miliona potrošača.
Prošle godine naša poljoprivreda, tj. naše stočarstvo je, nažalost, iskoristilo samo 25% ove kvote. Već danas možemo po ratifikaciji ovog sporazuma da izvezemo četiri puta više junetine na evropsko tržište i to će biti garancija i za investicija za naše stočarstvo, za našu poljoprivredu i isto tako mogućnost da veoma brzo povećamo ovu kvotu. Istovremeno po prvi put u istoriji naših ugovornih odnosa sa EU predviđena je kvota za izvoz 63.000 hektolitara vina i oni koji su u toj grani naše poljoprivrede veoma jasno kažu – da je ovaj sporazum za njih apsolutni uslov da nastave sa investicijama i da se svuda u Evropi nađe kvalitetno srpsko vino
Veoma često imao sam pitanje sa strane naših građana, naših privrednika – da li smo mi pregovarajući o ovom sporazumu dobro zaštitili našu privredu, naročito našu poljoprivredu? Poštovani narodni poslanici, želim da vam danas predstavim nekoliko činjenica oko ovog veoma važnog pitanja. Naravno, ključ u ovim pregovorima je bila poljoprivreda, poljoprivreda koja ima i specifični tretman u EU, isto tako mora imati specijalnu pažnju sa strane naše Vlade, naše Skupštine, pa i u pregovorima poput ovoga koji smo zaključili.
Prvo, želim da kažem da je Srbija ukoliko uporedimo ovo što smo pregovarali sa onim što je primera radi uradila jedna Hrvatska, mi smo ispregovarali tri liste proizvoda za poljoprivredu i tri ritma liberalizacije trgovine sa EU i to na tri, pet i šest godina, dok je Hrvatska imala samo dve liste na tri i šest godina.
U prvoj listi su oni proizvodi koje ili ne proizvodimo ili oni koji nam nisu najvažniji i od kojih naša ekonomija ne zavisi. Svi važni proizvodi, poljoprivredni proizvodi za našu zemlju su zaštićeni na period od pet do šest godina.
Isto tako, želim da vam kažem da u ovim sporazumima i u svim aneksima možete veoma jasno videti ritam trgovinske liberalizacije. Mi smo ispregovarali i zadržavanje zaštite za 23,5% naših poljoprivrednih proizvoda i nakon isteka ovog prelaznog perioda od šest godina.
Za Hrvatsku i druge zemlje to je bilo ispod 20%, a naročito je veoma važno reći da smo zadržali zaštitu i za ključne poljoprivredne proizvode poput mleka, sireva, kukuruza, brašna i svinja.
I da budem još malo precizniji, ako pogledamo stepen zaštite za neke od ovih proizvoda nakon ovog prelaznog perioda od šest godina, primera radi, za mleko, Srbija zadržava 45% postojeće zaštite i nakon prelaznog perioda, dok je Hrvatska u pregovorima uspela da zadrži 20%. Za kukuruz, za ovo što mi imamo kao stepen zaštite za naš kukuruz posle šest godina je 80% postojećeg nivoa zaštite, dok je Hrvatska dobila 50%, a za svinje, to je 65%, a Hrvatska je sačuvala 20%.
Želim isto da kažem da je tokom pregovora o ovom sporazumu najviše vremena bilo posvećeno poljoprivredi, a kao što vidimo i EU je prepoznala da je poljoprivreda, koja predstavlja otprilike jednu četvrtinu naše ekonomije, strateška grana za našu zemlju.
S jedne strane, uz veliku upornost našeg pregovaračkog tima, koji sam vodio, a sa druge strane razumevanje EU, pokazali smo da oporavak srpske ekonomije nije moguć bez oporavka njene poljoprivrede.
Naravno da nije sve tu još blistavo, ali prošlogodišnji izvoz od 1,6 milijardi dolara omogućio nam je da po prvi put u poslednje dve godine imamo suficit, tj. da više izvozimo nego što uvozimo iz EU u ovom domenu, i predstojeće projekcije, ne samo trenutnog ministra poljoprivrede, nego i prethodnih, pokazuju da ovim zakonima i ovim trgovinskim sporazumom naša poljoprivreda može računati na izvoz koji će prevazići za četiri godine šest milijardi dolara godišnje.
Zato moramo ratifikovati ovaj sporazum, zato što naša poljoprivreda zaslužuje mnogo bolju budućnost. Naše stočarstvo zaslužuje bolju budućnost i, dragi poslanici, hajde da damo našim poljoprivrednicima šansu da pobede na tržištu Italije, da pobede na tržištu Nemačke, da pobede na tržištu Francuske i u regionu.
Zato, očekujem, zbog naših poljoprivrednika, da svi ovde podržimo ratifikaciju ovog ključnog trgovinskog sporazuma.
Istovremeno želim da podsetim da se ovaj sporazum tiče i industrije.
Bilo je mnogo debate u našoj zemlji da li je dobro da se približimo Evropi, jer su neke naše grane koje su imale zavidne rezultate poput tekstila u velikom problemu i pitanje je bilo da li će moći da izdrže oštricu konkurencije koja dolazi sa trgovinskom liberalizacijom.
Poštovani narodni poslanici, naravno da ne možemo biti zadovoljni sa nivoima plata, ne možemo biti zadovoljni sa trenutnim nivoom aktivnosti u našoj tekstilnoj industriji.
Od momenta ulaska u ugovorni sporazum sa EU, tzv. tekstilni sporazum, koji je, nažalost, za našu zemlju zbog svih nedaća koje je imala devedesetih godina, došao možda u, možemo reći, najgorem momentu, kada je EU istovremeno otvorila sopstveno tržište i prema Kini, kada je ukinula kvote za uvoz tekstilnih proizvoda iz Kine u EU, ipak, naši tekstilci, domaći, ali i oni inostrani, koji su našli i znanje i energiju i mogućnosti da investiraju kod nas i da izvoze, doveli su do toga da se naš tekstil ponovo izvozi, da se ponovo otvaraju fabrike u tekstilnoj industriji i da naš tekstil svake godine izvozi 50% više u EU i u naš region. E, to je Srbija koja pobeđuje.
Ratifikacija ovog sporazuma je najbolji mogući način da pošaljemo poruku građanima Vranja, Leskovca, Ivanjice i svim mnogobrojnim centrima naše tekstilne industrije koja će se kroz ovaj trgovinski sporazum ponovo obnoviti.
Zbog toga, narodni poslanici, hajde da ratifikujemo ovaj sporazum, hajde da damo šansu našim tekstilcima, hajde da omogućimo ljudima kada dođe bilo koji investitor da kažemo – dođite u Srbiju, ovde rade vredni, sposobni ljudi i da zajedno osvojimo ta tržišta!
Ne želimo ništa loše našim susedima. Hajde kroz ratifikaciju ovog sporazuma da im damo iste uslove za tu utakmicu, a ne da moraju da objašnjavaju da Srbija ne zna tačno gde želi, da Srbija nema iste ugovorne odnose sa Evropskom unijom prema onome što imaju naši susedi, naročito.
Istovremeno, videli smo i u samom domenu industrije da bilo koji investitor kada dolazi da investira u Srbiju, ne da osvoji tržište naše zemlje, naše tržište je atraktivno ali samo po sebi ne može privući najveće investitore, pravi razlog za ulazak na naše tržište je mogućnost da se upotrebi i logistička pozicija, geostrateška pozicija naše zemlje, talenat naših građana i da na taj način osvojimo zajedno sva tržišta u Evropskoj uniji, u regionu i u bivšem Sovjetskom Savezu.
Zbog toga nije slučajno to što je "Fijat" odlučio da investira u Kragujevac, u momentu kada se pokazalo da Srbija potpisuje Sporazum o stabilizaciji i, verujte, u to sam duboko ubeđen, kada ratifikujemo ovaj sporazum nekoliko dana kasnije, sredinom septembra, imaćemo i potpisivanje velikog ugovora za naše Kragujevčane sa "Fijatom".
Hajde da damo šansu Kragujevčanima za našu automobilsku industriju, za našu Šumadiju, investitori koji su došli znaju da Srbija veoma jasno zna gde ide, oni koji su investirali i u Batočini, u Kniću, i pre koji dan u Svilajncu u automobilskoj industriji i sutra, videćete, u Nišu, u domenu elektronske industrije, za komponente za automobilsku industriju, to je šansa za našu automobilsku industriju, to je šansa za našu industriju.
Hajde da napokon ratifikujemo ovaj sporazum, da damo šansu našoj industriji i svim našim inženjerima, tehničarima, da pokažu sve ono što oni znaju i da naša zemlja pobeđuje.
Ono što omogućava ovaj sporazum, to je, da Srbija posle toliko poraza bude Srbija koja pobeđuje, koja pobeđuje na evropskim tržištima i u našoj ekonomiji.
Istovremeno, ako razmotrimo pitanje konkurencije, čuli smo i argumente prema kojima će oni koji će ratifikovati otvoriti naše granice i neće omogućiti našim preduzećima da konkurišu na pravi način i na isti način i na ono što kupuje naša država. To naravno nije tačno. Želim da vas uputim u tekst Sporazuma.
Ovde vidimo nedvosmisleno dve stvari. Prva je da od momenta primene ovog sporazuma sva naša preduzeća po prvi put imaju tretman domaćeg pravnog lica, u svim postupcima javnih nabavki u celoj Evropskoj uniji. To se malo zna. Danas će neki reći, imajući u vidu kakvo je stanje i situacija u našoj privredi, naročito u domenu industrije, to je pogodnost koja ne znači mnogo. To, jednostavno, nije tačno. Pitajte naše građevince. Pitajte naše energetičare koliko njima znači ovo. Da, hajde da našoj energetici i našoj građevini omogućimo da pobeđuju na tenderima svuda u Evropskoj uniji. To je ono što oni očekuju od nas i Sporazum koji ovde imamo to će njima omogućiti.
Kao što vidite, u ovom sporazumu predviđen je, sa druge strane, jedan tranzicioni period od pet godina tokom kojeg će se postepeno smanjiti prednost koju imamo u našem Zakonu o javnim nabavkama za domaće ponuđače, tako da imamo pet godina da ojačamo i da pripremimo našu privredu da se takmiči pod istim uslovima sa privredom iz Evropske unije.
Naravno, ako razmotrimo ove zakone, oni nisu direktno vezani za jednu od ključnih sloboda, a to je sloboda kretanja. Međutim, iskustvo je pokazalo da Evropska unija nije ukinula vize nijednoj zemlji koja nije imala jedan slični sporazum poput ovoga.
Od 7. jula naši građani mogu dobiti biometrijske pasoše. Svi smo videli, i ja sam bio prisutan na terenu, ponekad i kritikovan zbog toga, ali tako je, volim da budem tamo i gde postoji problem da ga rešimo, ali mi sada imamo mogućnost da kroz ratifikaciju ovog sporazuma, donošenje, nadam se, i posle ove sednice, i jednog broja veoma važnih zakona koji će omogućiti da naši građani veoma brzo budu u stanju da putuju bez viza u Evropsku uniju.
Hajde da ratifikujemo Sporazum i da naši građani putuju bez viza u Evropu već sledeće godine. Hajde da damo tu šansu našim građanima. Šta je loše u tome, nezavisno od toga za koga oni glasaju.
Poštovani poslanici, videli smo da je pre neki dan, u našoj zemlji bio predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj.
Videli smo i u ovom sporazumu da on predviđa veoma značajna ulaganja u našu infrastrukturu.
Ne zaboravimo da su zemlje poput Irske, Portugalije i bliže nama, možda Grčke, Rumunije, finansirale veoma značajne infrastrukturalne poduhvate iz evropskog budžeta i iz evropskih fondova, tj. evropskih banaka.
Ako pogledamo ovaj sporazum kao strateški pravci, koji su ovde potvrđeni u jednom ugovornom odnosu između Srbije i Evropske unije, pominju se Koridor 7, Dunav, Koridor 10, ali isto tako modernizacija i renoviranje železnice i našeg železničkog puta do Crne Gore.
Istovremeno, u velikom interesu naše zemlje je da pronađemo strateškog partnera za naš "Jat", a istovremeno da posle njegovog jačanja omogućimo i ratifikaciju pratećeg tj. vezanog dokumenta za ratifikaciju tzv. otvorenog neba, koji će omogućiti da naši građani mogu da putuju jeftinije, da naša privreda ima mnogo više veza sa inostranstvom, i rečju, da budemo mnogo više u poziciji da imamo i poslovne, privredne i privatne kontakte sa celim kontinentom i sa celim svetom.
Od ovog sporazuma neće imati koristi samo "Jat", neće imati koristi samo Srbija kao centralna zemlja sa Dunava, neće imati koristi samo naša zemlja, kroz koju se ovaj sporazum potvrđuje na evropskoj karti strateških pravaca. Sami vidimo da smo ovde u jednoj velikoj utakmici sa našim susedima, da veliki putni, železnički, plovni putevi prolaze kroz Srbiju.
U našoj istoriji naša pozicija je često bila izvor velikih teškoća, zato što smo uvek bili na raskršću.
Hajde da iskoristimo ovu poziciju i da kroz ratifikaciju ovog sporazuma damo šansu našoj infrastrukturi, svima onima koji rade u našoj transportnoj industriji da Srbija postane napokon ono što joj sleduje po geografiji i njenoj istoriji, a to je logistički transportni centar cele jugoistočne Evrope.
To je šansa za našu zemlju i zbog toga je moramo iskoristiti.
Želim da pomenem da je, kao što ste videli, prošlog novembra naša zemlja potpisala i Okvirni finansijski sporazum sa Evropskom unijom u vrednosti od milijardu evra. Evropska unija je od 2000. godine ubedljivo najveći donator našoj zemlji, otprilike 2,5 milijardi evra.
Najveći iznos tog novca je išao u infrastrukturu, energetiku, poljoprivredu i lokalnu infrastrukturu. U proseku od 190 do 250 miliona evra bespovratne pomoći, ali naravno, to je samo početak.
Ni na koji način Srbija ne treba da se približava Evropskoj uniji zarad toga da bismo dobili neke pare.
Ali, imajući u vidu da se Evropa već 50 i nešto godina gradi ne po principu ljubavi, simpatija, nego dobro shvaćenih uzajamnih interesa, ona ima u evropskom budžetu tri komponente koje će biti moguće i za našu zemlju od momenta ratifikacije ovog sporazuma, dobijanja statusa kandidata, i sertifikacije našeg finansijskog sistema, a to su tri ključne teme: regionalni razvoj, razvoj poljoprivrede i sela, i razvoj ljudskog kapitala, tj. investicije u obrazovanje.
Želim da kažem da danas susedna Bugarska, otprilike istog gabarita kao i mi, tamo gde smo mi u ovom evropskom ciklusu dobili više od milijardu evra za 2007-2013. godinu, ona će kao članica Evropske unije dobiti 7 milijardi evra, plus 5 milijardi evra za njenu poljoprivredu.
Poštovani poslanici, ratifikacija ovih zakona, sledeći koraci u približavanju EU će obezbediti, u roku od nekoliko godina, našoj zemlji da trenutnih 200 miliona evra veoma brzo multiplikujemo sa 2 i 3, i da kao zemlja članica EU naša zemlja dobija podršku iz evropskog budžeta na nivou od otprilike 2 milijarde evra godišnje.
Hajde da damo šansu našoj zemlji, da obezbedimo da bogatije zemlje ovog kontinenta finansiraju naše infrastrukturne poduhvate. U sledećih nekoliko godina, kao što vidimo, to ćemo morati u velikoj meri raditi iz naših sredstava, ali kao što su neke zemlje poput Irske i poput naših suseda koji su već u EU, možemo iskoristiti evropski budžet da finansiramo ono što je ključno za našu zemlju, a to su infrastruktura, ravnomerni regionalni razvoj, razvoj poljoprivrede i razvoj naše edukacije.
Napokon, naša zemlja mora u godinama koje dolaze značajno više da investira u znanje. Ove godine slavimo 200 godina razvoja visokog obrazovanja u Srbiji. U tih 200 godina je bilo nekoliko veoma svetlih trenutaka. Naša zemlja je proizvela neke od vodećih naučnika sveta, od Milankovića, Tesle, Pupina.
Naša zemlja je krajem 19. veka, kao jedna od prvih zemalja u svetu, imala katedru u domenu elektrotehnike, ali proteklih godina te investicije su značajno opale, mada imamo oporavak poslednjih godina i dalje smo daleko ispod nužnih investicija u obrazovanje, nauku i tehnologiju.
Naša zemlja je prošlog juna potpisala, i očekujem da će ovaj cenjeni dom to veoma brzo ratifikovati, jedan okvirni program u domenu nauke, gde naši naučnici učestvuju na ravnopravnoj osnovi u svim programima EU u domenu nauke i tehnologije.
Veoma sam srećan da vam kažem da u onome što su bili regionalni programi, da su svi gde su naši naučni instituti konkurisali bili uvršteni i da su u dve trećine vodeći.
Pre neki dan smo videli da su naši naučnici, uprkos velikim teškoćama, prisutni, doduše nedovoljno, ali to nije pitanje talenta koliko je pitanje sredstava i prioriteta koje je ova nacija bila u stanju da da tom pitanju u proteklih petnaest godina – već su prisutni u velikim eksperimentima poput onoga koji će se desiti kroz koji dan u Cernu. Kroz približavanje Evropi mi ćemo imati ne samo pristup ovim fondovima o kojima sam govorio, nego će naši inženjeri, naučnici, tehnolozi biti u potpunosti uvršteni u sve evropske programe investicija. Evropa sama je zabrinuta za sopstvenu konkurentnost, kao što mora biti zabrinuta i naša zemlja, jer u multipolarnom globalizovanom svetu one nacije koje ne investiraju u znanje nemaju nikakvu budućnost.
I zato, hajde da ratifikujemo ove zakone, da damo šansu našim naučnicima, da damo šansu onima koji su najbolji umovi ove naše zemlje i uveren sam, veoma brzo, neki od najblistavijih umova ovog kontinenta. Napokon, tačno je da je primena ovog prelaznog sporazuma uslovljena zaokruživanjem saradnje sa Haškim tribunalom. To jeste tema koja ne može biti lako prihvaćena u našoj zemlji, naročito kada u proteklih nekoliko meseci vidimo skandalozne presude Haškog tribunala u slučajevima Nasera Orića ili Ramuša Haradinaja.
To su bili crni dani za međunarodnu pravdu i ni na koji način to ne doprinosi tome da u našem društvu ta institucija i ceo koncept međunarodnog prava bude prihvaćen na pravi način.
Međutim, poštovanje međunarodnog prava sa strane Srbije je veoma snažan, najsnažniji saveznik naše zemlje u odbrani međunarodnog prava i oko pitanja Kosova i Metohije, gde je međunarodno pravo nedvosmisleno na našoj strani, te ne možemo poštovati međunarodno pravo na pola. Ili ga poštujemo ili ga ne poštujemo. Kroz ratifikaciju ovog zakona, kroz ispunjavanje naših domaćih i međunarodnih obaveza Srbija se identifikuje kao zemlja koja poštuje međunarodno pravo, koja poštuje pravo i to je najbolji saveznik u našoj pravednoj i pravičnoj borbi za očuvanje našeg teritorijalnog integriteta.
Zbog toga očekujemo da će veoma brzo naši evropski partneri prepoznati ovu Srbiju, onu, koja nedvosmisleno poštuje pravo, da će krenuti primena ovog sporazuma veoma brzo posle ratifikacije u ovom cenjenom domu, a da ćemo istovremeno na taj način ojačati naše adute, dati više argumenata onima koji su naši saveznici, pridobiti više saveznika u onome što je ključna bitka, bitka za naš teritorijalni integritet.
Poštovani narodni poslanici, u proteklih nekoliko minuta potrudio sam se da u ime Vlade Republike Srbije i svih onih koji su u proteklih nekoliko godina pregovarali o ovom važnom sporazumu približim elemente koji nedvosmisleno, pored toga i duboko sam uveren da bi i svi poslanici trebalo, daju šansu našim građanima, našoj privredi, svim segmentima našeg društva da bolje žive.
Evropa nije rešenje za sve naše probleme, ali i susedna Bugarska i Rumunija, pa i Poljska i Slovačka, u poslednjih nekoliko godina njihovog ulaska u EU su imale veoma značajan pad njihove stope nezaposlenosti. Danas u Bugarskoj i Rumuniji stopa nezaposlenosti je jednocifrena, debate u tim parlamentima su sada u pravcu kako obezbediti dovoljno radne snage.
Činjenica je da i oni u velikoj meri imaju demografske probleme kao i naša zemlja, ali isto tako ekonomska aktivnost i privredni rast, koji je bio između 6 i 7% u svim tim zemljama, dovodi do toga da su ove evropske integracije naš najveći saveznik u borbi protiv nezaposlenosti. Hajde da damo šansu i onima koji danas nemaju dovoljno nade, onima koji su na birou rada, oni koji treba da se zaposle. Nedvosmisleno, iskustvo je pokazalo da je ulazak u Evropu najveći saveznik u borbi protiv nezaposlenosti.
Zato, poštovani narodni poslanici, poštovani građani naše zemlje, ovo je jedan od najvažnijih ugovora koje je naša zemlja imala mogućnost da potpiše. Nema nikakvog romantizma, nema nikakvih iluzija. Nisu svi prošli isto u tim evropskim integracijama, ali ono to je sigurno to je da sve nacije našeg kontinenta, pa i neke koje su možda i van geografskih okvira ovog kontinenta, o tome se vodi velika debata i u samoj EU, žele da uđu u Evropu.
Danas imamo mogućnost da pokažemo da 2008. godine Srbija vidi 21. vek kao vek kada će ojačati sopstvenu državu, kada će se boriti protiv nepravde koja je učinjena na način na koji su to radili u 19. veku i mnogim drugim vekovima. Mudri lideri naše zemlje i onda kada je bilo teško i sa onima koji su im činili nepravdu nikada nisu prekidali dijalog, znali su da politika samoizolacije, da politika bojkotovanja nikada nije ništa dobro donela našoj zemlji. Naša zemlja u ovim evropskim integracijama ima podršku i Kine, i Ruske Federacije, i Indije, jer na taj način mi jačamo našu poziciju u ovom novom geostrateškom momentu.
Naša spoljna politika nije jednosmerna, ona je višeslojna, ona se pokazuje na način, čini mi se, najbolja način, a to pokazuje i sama sinteza sednica ove skupštine, a to je da će sledeća tačka biti ratifikacija jednog veoma važnog sporazuma sa Ruskom Federacijom.
Evo Srbije koja pobeđuje, Srbije koja ratifikuje sporazum sa Evropom, Srbije koja će biti prisutna u jednom od najvećih energetskih poduhvata sa Ruskom Federacijom i drugim evropskim nacijama, Srbije koja će biti u stanju da zaključuje velike poslovne poduhvate sa svim zemljama ovog sveta, rečju, jedne Srbije koja napokon pobeđuje u 21. veku i koja će imati tu snagu da se izbori i sa nepravdom koja nam je učinjena oko KiM.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, da, hajde da izaberemo budućnost, hajde da uđemo u tu Evropu, hajde da iskoristimo šanse koje ona daje i da iskažemo naš identitet i sve ono što je slava naše zemlje. Hvala vam. (Aplauz.)