Gospođica Nataša Jovanović ima reč.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ima narodnih poslanika iz vladajuće grupacije, iz tzv. grupacije ''Za evropsku Srbiju'', koju ja, doduše, ne poznajem i oni se još u pravom smislu reči nisu ni pokazali u svom ni retoričkom ni svakom drugom znanju, a za skupštinskom govornicom verovatno će biti prilike, ako nekada nešto progovore, ali kolega Ivanji svakako nije od tih.
Da ga ne poznajem i da ne znam ono što on radi u Narodnoj skupštini Republike Srbije i kao člana Parlamentarne delegacije Saveta Evrope, u kojoj sam i ja, kao poslanik SRS, a inače, kolega Ivanji je, između ostalog, i član Pravnog komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, tako da vrlo dobro znam koje su njegove i pravničke i svake druge poslaničke, političke mogućnosti i kako je delovao tamo, a kako se predstavlja ovde.
Kada vas posmatram, kolega Ivanji, a evo koliko je prošlo vremena, tek nekoliko meseci ili dva i po meseca od kada smo zajedno bili na poslednjem, letnjem zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, kao da gledam drugu osobu.
Onda ja sada moram ovde da vas predstavim narodnim poslanicima, pre svega da kažem srpskim radikalima da ste vi tamo jedan tvrdi srpski nacionalista, kada nastupate u Savetu Evrope, isto tako i vaš kolega Miloljub Albijanić, koji, doduše iz sprečenosti, nije bio poslednji put na zasedanju, ali tamo, u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, apsolutno zastupate istovetne stavove SRS i DSS.
Šta se to promeni u vašoj glavi, kolega Ivanji, ili vi mislite da je to sada moderno ili da ćete da ostvarite, vi, kao pojedinac, već rejting ili da se drugačije predstavite Božidaru Đeliću ili ovima iz DS ako nastupate ovde drugačije?
U Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope nikada ne biste izgovorili ono što ste danas rekli. Vi tamo nikada ne biste rekli ono što ste malopre rekli, ne greškom i ne slučajno, kada vas Slavica Đukić-Dejanović nije opomenula, a to je da mi nemamo faktički, kao država, pravnu kontrolu na KiM.
Vi se tamo u svim svojim govorima pozivate i na Završni helsinški dokument i na poštovanje međunarodnog prava i na Rezoluciju 1244 i, pre svega, na Ustav Srbije.
Sada da donesem stenogram vašeg januarskog izlaganja, kada je onaj monstrum lord Rasel, koga vi ne znate, kada biste ga videli, kada bi ušao na ova vrata ovde, prevrnuli biste se zaista svi od reda, kao što sedite ovde, kao što se sada prevrće Albijanić jer ga vrlo dobro zna, i prijatelj je Dragoljuba Mićunovića, taj izvesni Rasel Džonston je najveći lobista za šiptarsku stvar u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, a vi ste se tamo borili protiv toga.
Isto tako, kolega Ivanji, kada govorite o ovim opštim načelima koji su sadržani u članu 2, pre svega, Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, vidite kakvi su to uslovi koji se od nas traže, protiv kojih se vi takođe borite kao član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
Moram da vas podsetim na vaše vrlo zalaganje.
Doduše, vi ste, gospodine Albijaniću, rekli - znate, mi to ne možemo da potpišemo jer nemamo saglasnost Mlađana Dinkića, jer on ne zna da ste vi tamo tvrdi srpski nacionalisti, kao što i treba da budete, i hvala bogu da nas je sve više i više, i tako Srbija, i više miliona građana Srbije, u najvećem broju, tako gleda i na odbranu KiM i prava onih koje goni antisrpski Haški tribunal, ali onda izađite, pa lepo recite da ste vi u stvari neko ko razmišlja kao srpski radikal ali ste slučajno u G17, ili ste promenili mišljenje pa ste sada neko ko se zalaže za šiptarsku stvar.
Ili ste promenili mišljenje pa više niste onaj Željko Ivanji koji je pri dolasku drugog monstruma Karle del Ponte, bivšeg tužioca haškog kazamata, prošle godine u Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope digao svoj glas protiv onog izveštaja koji je ona dala. Gotovo ste bili spremni da zajedno sa nama i vi i gospodin Albijanić potpišete amandmane kojima se štite prava prof. dr Vojislava Šešelja jer vi, kao pravnik, znate da je on u pravu i da je u pravu i dr Radovan Karadžić i svaki Srbin koji se tamo brani od lažnih optužbi.
Pošto je neko pominjao istraživanje javnog mnjenja, jeste li videli šta je juče rekao taj strateški marketing? Šezdeset tri posto građana Srbije u ovom trenutku ne zna za šta haški kazamat optužuje Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Za šta je optužen dr Vojislav Šešelj? Za to što je branio srpske državne i nacionalne interese, i braniće ih kada se vrati u Srbiju isto tako istrajno i snažno, kao i dr Karadžić kada odbrani svoja prava.
Ali, onda bi bilo dobro da vi razmislite, kao čovek koji treba da vaspitava i svoju decu i da utiče na buduće generacije, da se ipak preorijentišete na onu stranu i onog Željka Ivanjija koji tako odlučno brani prava i haških osuđenika i, pre svega, Srba na KiM u Savetu Evrope, da nam se ne predstavljate lažno. Inače, nema potrebe onda više bilo šta da govorite jer je vaša argumentacija, sada to treba da zna i Božidar Đelić, tamo sasvim drugačija od ovoga.
Taj ekonomski aspekt, protok robe i kapitala, saradnja u oblasti turizma i sve to, mi to sve već znamo. Vi to radite osam godina unazad i gde je naša privreda, gde su radnici, gde su poljoprivrednici, gde su penzioneri? Hajde da pričamo o ovim krupnim državnim stvarima, o odbrani suvereniteta i o povratku srpskih junaka, onih koji su na pravdi boga, kao naš predsednik, koga žele tamo da ubiju, već šest godina u haškom kazamatu. Onda da vas vidim.
Ako sada budete član delegacije, u oktobru mesecu, da li ćete tamo da branite Kosovo i Metohiju, da li ćete tamo da branite prava haških optuženika ili ćete da se ponašate ovako? A to je u pravom smislu reči izdaja, kao što ste malopre rekli za govornicom.
Nažalost, kolega Ivanji, vreme inkvizicije nije prošlo. U haškom kazamatu je ubijen Slobodan Milošević i ubijeno je još 13 Srba, i nameravaju da ubiju, ali ja verujem da u tome neće uspeti, i mi ih upozoravamo, i vas Božidare Đeliću, koji učestvujete u tim prljavim rabotama, u pregovoru za isporučivanje srpskih glava, da se ne šalite sa tim jer ćemo prava našeg predsednika i svakog čoveka koji se nalazi tamo, svakog Srbina, da branimo do poslednjeg daha.

Gospođo Pop-Lazić, samo da odgovorim na sva pitanja koja su meni bila postavljena.
Dakle, stepen pravne kontrole nad Kosovom je regulisan Ustavom i svim aktima. To kako se pojedini poslanici izjašnjavaju na tu temu, ako bih intervenisala, ja bih praktično uzurpirala njihovo pravo da iznesu svoj stav.
Ne nalazim da je trebalo da intervenišem. Zahvaljujem na sugestiji. Što se tiče mog tumačenja stilskih figura i kletvi, samo sam rekla da ih tumačim apstraktno a ne konkretno. Konkretno tumačenje je svojstveno deci.
Izvolite, gospođo Pop-Lazić.

Poštovane kolege narodni poslanici, osnov za svoje javljanje našla sam u članu 104. Poslovnika Narodne skupštine.
Zahvalna sam kolegi iz ove šifrovane političke partije koji je dao šlagvort i mojim kolegama i meni da izađemo za ovu govornicu što je na ovaj način diskutovao. Prisetio se vremena inkvizicije, a zaboravio na Lazarevu kletvu. Mora da je preskočio jedan ciklus, jedan istorijski period koji je veoma važan ne samo za srpsku istoriju nego i za istoriju Evrope.
Ali, to je problem koji ja vidim ne samo ovde, u Narodnoj skupštini, nego u celoj Srbiji, jer sam prosto zapanjena činjenicom da razgovaramo o ovako važnoj, možda čak sudbinskoj temi, a da se u našem društvu nikada nije, sem u političkim raspravama, duelima, u predizbornoj kampanji na ozbiljan način govorilo o temi ulaska u EU i moram da kažem da sam vidno razočarana ekspozeom potpredsednika Vlade na ovu temu s obzirom da se od njega, kao od čoveka koji se predstavlja kao izuzetno stručan i kao ekspert, zaista očekivalo više.
U svom izlaganju ću da se osvrnem na one druge uglove gledanja na ovu temu, pre svega kulturološke, moralne, teološke, ali to kada budem došla na red da izlažem o samom sporazumu, a sada bih samo htela da podsetim sve vas koji diskutujete, a ovde su diskutovali i neki profesori, od kojih sam očekivala da o tome nešto znaju i da smatraju da je dobro da se to kaže i da se na to upozore i kolege narodni poslanici a i celokupna javnost, a to je sistem javnog morala.
Podsetiću sve da sistemi javnog morala i medija danas počivaju na egoizmu, ogoljenom materijalizmu i ateizmu i da su to, u stvari, tri načela koja postoje još od Francuske buržoaske revolucije. Ako mi hoćemo da to usvojimo u potpunosti, da to budu načela na kojima ćemo mi zasnivati sve svoje odluke, rezultat nametanja duha takve, po mom mišljenju, moralno posrnule i sekularizovane Evrope, jasno će biti vidljivi, kao i posledice svega toga.
Takav će posthrišćanski Srbin, kakav je kolega koji je govorio, naravno pre odabrati Evropsku uniju nego Kosovo i Metohiju. Pre će odabrati šengen vizu da bi se slikao ispod Ajfelove kule, nego da dođe u posetu Srbima u kosovskomitrovičkom koncentracionom logoru. Pre ćemo našu decu voditi na ekskurzije po Italiji i Francuskoj, nego što ćemo ih odvesti da vide Dečane i Pećku patrijaršiju. To je ono što je Srbija danas, nažalost, zahvaljujući pre svega ''žutim'' medijima, nezrelim političarima, tj. ljudima koji nisu dorasli tome da u ovom istorijskom trenutku budu na visokim državničkim funkcijama, odnosno činjenici da mi prave državnike i nemamo.
Zaista mi, verujte, postaje nepodnošljivo da sa pedeset i kusur godina sedim u društvu koje me podseća na jedno školsko odeljenje uzrasta, recimo, dece trećeg razreda. Pre svega, mislim na ovu meni desnu polovinu parlamenta jer u ovim klupama, verujte, niko ništa ozbiljno ne može da radi i ne radi ukoliko će klima i atmosfera da bude ovakva. Ovde su neki kojima zaista treba procena, ja mislim čak i radne sposobnosti, da ne govorim o nečemu drugom.
Tako se ja osećam, ne znači da sam u pravu, ali vi ste stručniji i možete sigurno bolje da procenite. Zahvaljujem.

Reč ima gospodin Riza Halimi.

Poštovana predsednice, juče sam tražio repliku, ali evo, javljam se više po članu 226, prevashodno, i 201, pismeni odgovor ministra prosvete.
Na početku želim da primetim da je ovo jedini parlament u okruženju koji još uvek vređa Albance koristeći naziv Šiptari. Jednom sam na to reagovao i vidim da nema efekta jer se to ponavlja. Mislim da je to u okviru vokabulara mržnje koji se još uvek, nažalost, i odavde širi. Mislim da treba reagovati, ali ipak na vama je da to procenite.
Što se odgovora na pitanje ministra tiče, dobio sam ga nakon mesec i po dana, sa priličnim zakašnjenjem, a tiče se mog pitanja u vezi sa problematikom diploma koje se izdaju na Univerzitetu u Prištini a na obrascima i sa pečatom Unmika.
Ove diplome su bile priznate na čitavoj teritoriji Republike Srbije na osnovu dokumenta potpisanog od strane ministra prosvete u maju 2001. godine.
Krajem jula ove godine u dopisima dostavljenim opštinskim administracijama Bujanovca i Preševa aktuelni ministar prosvete je požurio da proglasi nevalidnim ove diplome navodeći pri tome kao osnovni argument mišljenje Ministarstva za Kosovo koje je izdato u dopisu od 13.09. prošle godine u kojem se Unmikove javne isprave za visoko školstvo proglašavaju ništavim. Pitanje je koliko je kompetentno to Ministarstvo za Preševo, Bujanovac i Medveđu, ali procenite.
Poznato je da u Srbiji nisu do sad stvoreni uslovi za visokoškolsko obrazovanje Albanaca i da zbog toga mnogi Albanci iz preševske doline uglavnom studiraju upravo na Prištinskom univerzitetu. Nakon ogromnih i često nerešenih problema prilikom klasifikacije diploma stečenih na Univerzitetu u Tirani, ova drastična promena stava Ministarstva prosvete dovodi u veoma tešku i bezizlaznu situaciju i blokira započeti proces, da kažem, stidljivog integrisanja Albanaca u društveni, privredni i državni sistem Republike Srbije.
Par puta sam rekao da se o integraciji Albanaca ovog područja više staraju Amerikanci, Nemci, Evropska unija nego što su se do sada starale državne institucije. U situaciji u kojoj se zbog ove nepromišljene interpretacije Ministarstva prosvete preti blokadom ionako krhkih institucija lokalne samouprave, a što bi izazvalo haos nepredvidivih razmera, ja sam se....

Vreme.

Imam pet minuta.

Nemate, imate tri minuta. Javili ste se po Poslovniku i imate tri minuta. Izvolite, nastavite misao, nije sporno, ali da znate.

Problematiku sam vam izneo. Pitanja su moja sledeća, jer se stvarno radi o ozbiljnom problemu koji hitno mora da se reši. Moja pitanja su upućena ministru Cvetkoviću, kome sam i 6.8. pisao, a nemam odgovor. Odgovor smo dobili preko konferencije za štampu ministra prosvete. Mislim da je i ovaj način neprikladan.
Sad je pitanje: Kad je doneta odluka Vlade o nepriznavanju diploma Prištinskog univerziteta izdatih na Unmikovim obrascima i da li ovo ima retroaktivno dejstvo? Da li je odlukom Vlade prihvaćeno mišljenje Ministarstva za KiM da su ove diplome ništave ili stav ministra prosvete da su ove diplome nevalidne? Da li onda ova druga kvalifikacija dozvoljava postupak nostrifikacije?
Da li Vlada ima formiran stav o diplomama koje će se tek izdavati na Prištinskom univerzitetu gde studira više od 90% naših mladih ljudi, a koje neće biti izdate na Unmikovim obrascima? Poslednje pitanje je: Da li su sagledane te dimenzije problema koji se izazivaju ovom odlukom i kakav je plan rešavanja ovog veoma osetljivog pitanja? Hvala.