Smatram da ova tačka dnevnog reda gubi svaki smisao ukoliko se Vlada ne izjasni i kaže da je amandman SRS-a sastavni deo Predloga zakona.
Pošto Vlada još to nije rekla, onda stičem utisak da se bavimo pogrešnim poslom. Zašto pogrešnim poslom? Zato što nas je neko namerno naterao da ulazimo u debatu o nečemu što je protiv Ustava Republike Srbije. Naravno, ne ulazim u emotivno stanje nekih ljudi (šta im se sviđa, šta im se ne sviđa), međutim, Ustav Republike Srbije obavezuje.
E sad, ukratko bih da objasnim zašto Ustav Republike Srbije ne obavezuje Borisa Tadića, ne obavezuje gospodina Đelića i ne obavezuje ove evrofanatike. Evrofanatizam podrazumeva da postoje i evroskeptici. Evroskeptici postoje i u Evropskom parlamentu, ali je zabranjeno da postoje evroskeptici u Srbiji zbog evrofanatika. E sada, šta kaže evrofanatik u svojim sabranim delima?
Evrofanatik kaže ovako - ovaj sporazum ili ova dva sporazuma treba da se prihvate jer, ako se ne prihvate, onda Srbija ne može da izvozi 15 tona pastrmke godišnje. Znači, Kosovo i Metohija za 15 tona pastrmke godišnje. Ili, da to pretvorim u ekonomski prepoznatljivije podatke, to je 60 tona šarana godišnje. Šezdeset tona šarana godišnje i izvoz prema Evropskoj uniji u zamenu za gubitak Kosova i Metohije.
Juče je jedan mladi poslanik, vođa jedne poslaničke grupe, pričao o pozitivnim stvarima koje su se desile Mađarskoj i Poljskoj onog trenutka kada su ušle u Evropsku uniju. Zaboravio je samo jednu stvar da potencira ovde, da Mađarska nije ušla u Evropsku uniju bez dela teritorije i da Poljska nije ušla u Evropsku uniju bez dela svoje teritorije. Eto, to je ta mala razlika, oko koje se mi razlikujemo.
Naravno, DS uopšte ne interesuje ni kolika je država, ni kolika će da izgleda, ni ko će ovde da živi, ni ko će da stanuje. Njima je bitno da potpredsednik može za dve godine u opoziciji da zaradi 11,5 miliona evra. To je američki san, vidite i sami da to može da se ostvari, to nije nikakav problem. Naravno, da malo defiluju, da preuzimaju obaveze, što reče gospodin Mićunović, u ime građana. Sve su obaveze preuzeli u ime građana i sve što je njihova obaveza, koju su glatko potpisali, osetiće građani Republike Srbije.
Juče i danas se razgovara u Briselu, to je svojevrsna trgovina (ti meni, ja tebi), a 10. septembra dolazi Serž Bramerc i tada će ova demokratska proevropska vlada da postigne dogovor sa glavnim tužiocem oko toga kako da se efikasno ubije Vojislav Šešelj u Haškom tribunalu. To je sastavni deo ovog paketa.
E sad, pošto je gospodin Đelić bio izdašan i zahvalan kao sagovornik i saradnik, evo, bože sačuvaj šta je on napisao u svom podsetniku. Bože sačuvaj, gospodine Đeliću.
Naravno, on je pravio ovde sinopsis i šta da mu novinari postave kao pitanje da bi on dao odgovor, a zna se već i odgovor. Recimo, na pitanje šta misli o tome da li se oseća kao izdajnik, pa on odgovara.
Navešću samo nekoliko interesantnih pitanja i odgovora. Jedno od tih pitanja jeste: Da li ste pokušali da pregovarate promenu SSP kako bi EU potvrdila da je KiM sastavni deo Srbije?
Šta je pripremio za odgovor gospodin Đelić? Kaže ovako: Takva odredba stoji u našem Ustavu i nema potrebe da nam bilo ko drugi potvrđuje najviši pravni akt naše zemlje. Evropska unija nema nadležnost da odlučuje o takvom pitanju. SSP sadrži odredbu koja jasno štiti teritorijalni integritet Srbije i sve drugo su zlonamerne političke manipulacije.
To znači "ide maca oko tebe, pazi da te ne ogrebe". Zašto? Zato što postoji i još jedan vrlo važan deo o kome gospodin Đelić neće da priča, a taj deo se, recimo, zasniva na svojevrsnoj hronologiji. Samo ću da navedem neke datume. Recimo, 7. novembar 2007, 6. decembar 2007, 28. januar 2008, 16. februar 2008, 17. februar 2008, 28. februar 2008, 9. april 2008, 29. april 2008. i – najvažniji datum u celoj toj hronologiji – 11. maj 2008. godine. Sve je urađeno, i sa parafom, i sa potpisom, i sa pregovorima, i sa proevropskim snagama itd. da bi se instalisao izdajnički režim u Srbiji jer očigledno neki u zapadnoevropskoj uniji nisu završili prljav posao sa Republikom Srbijom.
Sada nam se nudi sporazum. Države članice Evropske unije to potpisuju, Srbija potpisuje, još dve evropske agencije. Od 27 država Evropske unije njih 20 je priznalo nezavisno Kosovo i Metohiju. Šta njih obavezuje u ovom sporazumu? Ništa. Kad je ovaj sporazum stupio na snagu? Prvog jula, nezavisno od toga da li vi hoćete ili nećete. Šta se desilo 28. aprila? Oni dali saopštenje - ništa se ne priznaje u ovom sporazumu, još nije stupio na snagu, čeka ratifikaciju u ovim državama članicama Evropske unije. Kad će oni to da ratifikuju? Nikada.
U međuvremenu Euleks ulazi. Piter Fejt daje neke izjave, neću da ih čitam pošto će verovatno neko iz SRS-a da pročita kakve su to izjave, da su poželjne države koje su prijatelji nezavisnog Kosova. Mi prijatelje nezavisnog Kosova imamo u Vladi. Ministar za Kosovo i Metohiju i njegov državni sekretar – to su bili funkcioneri kosovske vlade, Goran Bogdanović i ovaj Oliver Ivanović, on samo što još nije bio u SRS-u, u svim strankama je bio.
Koja je to državna politika? Vi ste prodali Kosovo i Metohiju, samo je pitanje kako da se to prizna, kako da se to saopšti. Za šta ste prodali? Za 15 tona pastrmki i 60 tona šarana godišnje. E, to je vaša cena, tol'ko vi koštate. Dokle ćete da trajete? Do onog momenta dok neko u Evropskoj uniji ne proceni da treba da vas promeni. Zašto? Ni Amerika ni Evropska unija ne vole gubitnike.
Vi ste gubitnici. Jeftini ste. Zbog sitnih stvari, sitnih pogodnosti za vas kao pojedince vi ste u stanju da prodate sve i svašta, ili da budem precizniji, da poklonite.
Znači, ova vlast traži da narod puzi. Ovu vlast onda treba gurnuti. Ovo nije vlast ovog naroda. Vlast koja je formirana i koalicija koja je formirana je suprotno volji građana. Gde ste vi to izračunali da je većina građana za ovo što vi pričate? Na bazi dogovora dva lidera i jednog penzionera? Privatna kombinacija, privatna država. Sa tom privatnom bratijom mi nemamo potrebe da vodimo politički dijalog jer bi se svodio na koristoljublje. Mi se ne bavimo politikom radi toga.
Čime vi ostvarujete vlast? Čime vi priznajete nekome vlast na Kosovu i Metohiji? Pozivate se na Rezoluciju 1244. U čemu ona i dalje važi na Kosovu i Metohiji? Verbalno se, navodno, protivite onima koji otimaju Kosovo i Metohiju, ali s njima srdačno razgovarate, s njima se ljubite.
Bez podrške Solane, ta podrška je vama važna jer ona prouzrokuje strah kod građana i na bazi tog straha vi pravite neke kombinacije sa G17, sa SPS, sa drugima, sa levima, sa desnima, čak se javljaju i neki koji su politički odavno preminuli, poput SPO, ali svako je poželjan da se napravi tih 126, eventualno 128, ne daj bože da se neko razboli, da sve bude rezultat političkog procesa, dogovora, kako reče jedan pre nekoliko dana u nekoj emisiji, kaže - u Skupštini treba poslanici da razgovaraju sa argumentacijom, a ne da se obraćaju građanima.
Građani, shvatite da imate vlast koja nema vozačku dozvolu. I zapamtite, što se tiče DS i Borisa Tadića, Kosovo i Metohija vredi 15 tona pastrmke, 60 tona šarana.