Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, ova tačka dnevnog reda je jedna od verovatno najinteresantnijih, kako su je neki današnji govornici predstavili istorijskom. Očekivao sam da ćemo u raspravi o ovoj tački dnevnog reda biti mnogo saglasniji i složniji u pogledu pozitivnih efekata koje će imati izgradnja gasovoda odnosno čitav gasno-naftni sporazum.
Međutim, skoro celo pre podne smo čuli sijaset primedbi i kritika koje su uglavnom bile neosnovane i uglavnom su bile zlonamerne. Mogli smo čuti, između ostalog, da u gasno-naftnom aranžmanu nije spomenuto to da će biti zaštićena životna sredina, da će se poštovati propisi o zaštiti životne sredine, kao da se sve pojedinosti mogu nalaziti u jednom sporazumu.
To apsolutno nije moguće, jer za sve što bude investirala buduća kompanija ili kupac u Srbiji, investiraće na osnovu nekakvih dozvola. Te dozvole izdaje ova država. Znači, ova država propisuje na koji način će moći da se ulaže i koje će standarde morati da primenjuje onaj ko ulaže. Dakle, apsolutno ne stoji to da se neće poštovati standardi. Poštovaće se onoliko koliko bude ova država zahtevala od onog ko bude investirao. Sve vreme se govori ovde da je ovo sraman sporazum i da će država biti oštećena time što će biti izgrađen gasovod u Srbiji i što će NIS biti prodat Rusima, odnosno većinski paket biti prodat Rusima. To apsolutno ne stoji i te kvalifikacije su više nego neistinite.
Šta je tu štetno? Da li je štetno što će biti izgrađen gasovod, što će investicija biti više od dve milijarde evra, što će posao u ovom projektu dobiti više desetine hiljada naših sugrađana, a znamo da je posao u Srbiji nešto što je najneophodnije? Da li je štetno to što će biti upošljena naša građevinska operativa, što će cela Srbija dobiti mogućnost da bude gasifikovana, da svi naši sugrađani mogu da koriste gas kao primarni energent i to što će Srbija na taj način postati gasno čvorište i na neki način gasni lider odnosno energetski lider u ovom regionu?
Očigledno je da su sve to pozitivni efekti i da tu nema ni trunke negativnih efekata, što indirektno govori da je sve vreme u prethodnim diskusijama bila prisutna jedna zlonamerna težnja da se ovaj gasno-naftni sporazum na neki način dezavuiše i da se indirektno sugeriše da je on štetan za Srbiju i da bude srušen.
Posebne pogodnosti gasno-naftnog sporazuma se tiču strateškog obezbeđivanja Srbije energijom za više od 50 ili 100 godina. Prolaskom gasovoda kroz Srbiju, Srbija će biti potpuno energetski nezavisna i imaće dovoljne količine energenata za više od 50 godina.
Ako uzmemo u obzir da se sve naše energetske rezerve uglja danas procenjuju na jedva na 40 do 50 godina i da nakon toga ne postoji alternativa čime će se ova zemlja energetski obezbeđivati, potpuno je jasno da je ovo jedna od najboljih alternativa odnosno gasovod i snabdevanje gasom Srbije je nesumnjivo velika prednost.
Tvrdnja da ćemo onoliko koliko imamo para toliko energije moći da dobijemo jeste možda u ovom trenutku tačna, ako se uzmu u obzir činjenica da se ti energenti mogu kupovati u ovom trenutku slobodno na tržištu, ali pitanje je šta će biti za 20, 30 ili 50 godina, kada tih energenata ne bude bilo dovoljno ili ne bude ih bilo u izobilju da se mogu kupovati onoliko koliko bude bilo potrebno svakoj zemlji. Na ovaj način nam se garantuje da ćemo imati dovoljne količine energije i potpuno u tom smislu su pozitivni efekti.
Izgradnja elektrana na gas i mogućnost koja se pruža investitorima da uđu u Srbiju, jer imaju neograničene količine gasa kao sirovinu u svojoj proizvodnji, posebni su benefiti ovog sporazuma.
Takse koje su ovde spominjane naravno su potpuno jasna i evidentna stvar i takse od tranzita, tako se i na kraju krajeva i zovu, treba da pripadnu ovoj zemlji jer je tranzitna zemlja, pa će Srbija inkasirati taj novac a ne Rusija, kako je ovde tvrđeno. Smanjenje zagađenosti vazduha u smislu korišćenja gasa kao energenta 21. veka ili zelenog energenta, naravno jeste nešto o čemu ne treba posebno pričati i gubiti vreme.
Posebnu težinu ovom sporazumu daje i činjenica da na ovaj način Srbija postaje strateški bitna, geopolitički bitna energetska zemlja. Zamislite samo činjenicu da je ovaj gasovod slučajno mogao biti izgrađen pre 99. godine. Da li bi se iko usudio da tada bombarduje Srbiju, a da tolike količine gasa i ovaj gasovod prolazi kroz Srbiju, snabdevajući čitavu Zapadnu Evropu. Sigurno da ne bi.
Prema tome, sve ovo govori u prilog tome da su mnogo veće koristi od ovakvog sporazuma nego štete. Sigurno da u jednom sporazumu između dve države uvek ima i dobrih i loših strana, ali neuporedivo više pozitivnih efekata od ovakvog sporazuma ima Srbija i u tom smislu ne bi trebalo da bude previše dilema da li će ovaj sporazum biti usvojen ili ne. Međutim, ovde se mora naglasiti i ono što su prethodnici pominjali, jedna politička dimenzija ovog sporazuma. O čemu se zapravo radi? Stalno se govori pri raspravi o ovom sporazumu da postoji neka politička pozadina ovog sporazuma.
Sigurno da u ugovoru između dve zemlje, u sporazumu između dve zemlje mora da postoji jedan deo politike koji iza toga stoji.
Za nas je naročito važno da se ovaj sporazum pravi sa jednom svetskom velesilom i to je sigurno pozitivno za ovu zemlju.
Politički efekat od ovog sporazuma je i to što ćemo na ovaj način poslati poruku svim investitorima iz Rusije, a Rusija je zemlja koja u prethodnih 10 ili 15 godina ima jedan od najvećih prirodnih rasta u Evropi i najveći priraštaj nacionalnog dohotka po glavi stanovnika u zadnjih 15 godina. Tako da ti efekti koji bi došli slanjem ovakve pozitivne poruke ruskim i investitorima koji su vezani za Rusiju bi bili zaista veliki.
Međutim, postoji jedan negativan politički efekat kod ovog sporazuma o kome se danas jako malo govorilo, a to je da potpredsednik Vlade, gospodin Dinkić, sve vreme u javnosti pominje da ovaj sporazum nije dobar i da će on preispitati taj sporazum, odnosno uticaće da se promene njegove odredbe, čime indirektno šalje poruku ruskoj strani da ovde može imati problema i da može doći do rušenja ovog sporazuma. To bi zaista bilo nedopustivo za ovu zemlju i imalo bi nesagledive štete.
Očigledno je o čemu se ovde radi. Ako su sve strane banke dolazeći iz Nemačke, Italije, Francuske, Grčke, mogle ekspresno da dobijaju dozvole za rad u Srbiji, a da ruske banke već nekoliko godina to nisu mogle da dobiju, tek ove godine su na volšeban način uspele da posle toliko godina dobiju dozvolu za rad, to jasno govori o tome koje interese zastupa onaj ko vodi ekonomiju ove zemlje.
Još je gore to što gospodin Dinkić to uporno ponavlja, a njegov koalicioni partner DS se po tom pitanju apsolutno ne oglašava. Šta se krije iza ovakvih izjava može se samo naslutiti. Gospodin Tadić nijednom svojom izjavom nije govorio o tome da li se slaže s izjavama ministra Dinkića i da li on stoji iza toga. Ako stoji iza toga onda je čitava stvar licemerna i potpisivanje sporazuma, uz prisustvo predsednika države gospodina Tadića, a sada prećutkivanje namere njegovog potpredsednika Vlade da ovaj sporazum ruši, jeste apsolutno nespojivo jedno sa drugim i može samo da da nagoveštaj šta će se dešavati u budućem periodu.
Bojim se da kada ratifikujemo ovaj sporazum da ne dođe do nekih nepredviđenih situacija da onaj ko je šef pregovaračkog tima, i to je još jedna zbunjujuća činjenica, da većina u sadašnjoj Vladi koju čini DS postavlja ministra Dinkića za šefa pregovaračkog tima, znajući unapred da on sve učiniti da sruši ovaj sporazum.
Zašto on ruši ovaj sporazum. Verovatno se može naslutiti da ima drugih interesa i da iza rušenja tog sporazuma stoje drugi lobiji, možda oni lobiji koji su zainteresovani da kupe NIS za neke druge novce, oni lobiji koji su progurali da posle dve godine od prethodne procene Meri Linč i Rajfajzen investment bude nova procena i to od Dilojt i tuša, a zna se koga zastupa Dilojt i tuš i čije interese.
Možda su to oni ljudi koji direktno žele da proguraju Nabuko u Evropu pre Južnog plavog potoka, da li za njih radi potpredsednik Vlade ili ne, to će se vrlo brzo pokazati. Na ovaj način želim da upozorim vladajuću koaliciju da se sa ovim stvarima ne igra i da ako su već javno rekli da žele da ratifikuju ovaj sporazum, da to i u praksi primene.
DSS i poslanička grupa i njeni poslanici će podržati ovaj sporazum jer je dobar za Srbiju, jer garantuje energetsku stabilnost, jer garantuje strateški položaj Srbije i strateški značaj Srbije, jer garantuje da će u ovu zemlju biti mnogo više investicija, jer garantuje da će naša privreda moći da bude znatno konkurentnija i da će moći da se izbori na surovom tržištu Evrope.