Pošto se za reč više ne javljaju ni predsednici, ni ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, prelazimo na raspravu, a po listi prijavljenih govornika. Prvi ima reč narodni poslanik Milisav Petronijević, a posle njega narodna poslanica Judita Popović.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, uvaženi predstavnici Vlade Srbije, sporazum, da pojednostavim, o saradnji u oblasti gasne i naftne privrede je potpisan 25. januara 2008. godine u prisustvu najvišeg državnog vrha zemlje Srbije.
Bilo je krajnje vreme da Srbija da svoj sud o tome ratifikacijom ovog sporazuma u Narodnoj skupštini. Mnogo vremena je prošlo, mogu se dovesti u pitanje rokovi za realizaciju sporazuma, može čak da se dovede u pitanje i poverenje u Republici Srbiji da li je stvarno ozbiljna u svojim namerama kada nešto pregovara, kao naravno i da li je spremna da izvršava sve svoje međunarodne obaveze.
Kada je u pitanju ovaj sporazum, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS-Jedinstvena Srbija, moj prijatelj Dušan Bajatović, veoma detaljno je razjasnio suštinu podrške SPS ovom sporazumu. Ja ću samo u nekoliko rečenica ponoviti stav SPS.
Poslanička grupa SPS-Jedinstvena Srbija će glasati za ratifikaciju ovog sporazuma. Naravno da je na prvom mestu ekonomski značaj, ali se ne stidim da kažem ni da je politički značaj, jer pravimo sporazum sa jednom nama prijateljskom zemljom, kojoj smo zahvalni na podršci u borbi za zaštitu nacionalnih i državnih interesa koju je Srbija vodila i vodi.
U izradi tog sporazuma, u pregovorima SPS nije učestvovala, kao što nije učestvovala ni u onome o kojem smo razgovarali prethodna dva dana, ali će svakako stati iza toga.
Očekujem i verujem da će ogromna većina poslanika Narodne skupštine podržati ovaj sporazum odnosno glasati za njegovu ratifikaciju.
I to je ono za šta se takođe zalaže SPS da, kada su u pitanju strateška pitanja Srbije, da se od strane svih relevantnih političkih faktora postigne što veći, po mogućstvu najveći stepen jedinstva jer je to u interesu i Srbije i građana Srbije, kao što smo se zalagali i prilikom ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Samo ću nekoliko detalja izneti. Ako se ima u vidu energetski značaj ovog sporazuma, ako se ima u vidu da će sprovođenjem sporazuma doći do povećanja energetske sigurnosti kroz stabilno i kontinuirano snabdevanje, kroz obezbeđivanje sigurnih i dovoljnih količina energije u dužem vremenskom periodu, onda je to jedan veoma veliki razlog da se glasa za ovaj sporazum.
Sve ozbiljne zemlje sveta u prioritetima delovanja svoje vlade stavljaju obezbeđivanje energetske sigurnosti za tu državu, jer bez toga nema ni ekonomskog, ni privrednog, ni bilo kog drugog razvoja.
Naravno, kada je u pitanju sporazum, kada se gledaju njegovi detalji, kada se gledaju delovi, sigurno da ima i primedbi, i mi bismo imali primedbu.
Mi bismo voleli više da kad je odnos u Naftnoj industriji Srbije 51 prema 49, voleli bismo da je obrnuto, da je država ostala vlasnik 51%, a NIS 49. Ali, kada posmatramo celinu, kada posmatramo kompletan sporazum, možemo doći do zaključka da u početku dobijamo malo, ali u dužem vremenskom periodu dobijamo mnogo.
Izneo sam samo jedan detalj koji govori o energetskoj stabilnosti. Ako posmatramo drugi deo koji se odnosi na tranzit i isporuku gasa koji će ići kroz Srbiju, kroz izgradnju gasovoda, kroz investicije u vezi sa tim, dolazimo do još jednog razloga koji nas upućuje da treba glasati za.
Naime, Srbija se dovodi u situaciju da joj se poboljšava strateški položaj, Srbija postaje strateški partner i Evrope i Rusije. Isporuka ovog gasa nije samo za Srbiju nego za Evropu, ovo je i evropski gasni aranžman.
Stoga mi se čini da, pored toga što će imati svojih prednosti kroz naplatu takse, pominju se cifre od 200 miliona evra, umesto toga što smo plaćali 60 miliona evra Mađarskoj za tranzit gasa, želim da još jednom pomenem, ovo je i strateški i položaj i strateško partnerstvo.
Zato bi, čini mi se, bilo značajno realizovati član 5. sporazuma, koji govori o obavezi i jedne i druge vlade da učini sve da ovaj gasovod dobije status projekta transevropske energetske mreže i naravno da koristi sve one pogodnosti koje to sa sobom nosi.
Kada se tome doda mogućnost gasifikacije cele Srbije, ministar energetike i rudarstva gospodin Petar Škundrić je izneo detaljne podatke koliko je to sada, a koliko mogućnosti postoje kada se to završi 2015. godine. Kada se tome doda ekonomski i privredni značaj, odnosno značaj za ekonomski i privredni razvoj, i posebno želim da istaknem da je to najveća kapitalna investicija u Srbiji, a to je nešto za šta se SPS veoma zalaže i za šta će učiniti sve da se realizuje.
Šta znači najveća kapitalna investicija u Srbiji? Znači da će Srbija da radi, da će Srbija da se gradi, da će da zapošljava veliki broj radnika, a to je ono što joj je najpotrebnije danas, a posledica toga je, naravno pozitivna posledica, bolji život građana.
Iz svih tih razloga koje sam napomenuo, a napomenuo sam samo deo razloga koji nas upućuju da glasamo za ovaj zakon o ratifikaciji, ponavljam da će poslanička grupa SPS - Jedinstvena Srbija u danu za glasanje glasati za ovaj zakon, odnosno za ratifikaciju sporazuma o saradnji u gasnoj i naftnoj privredi sa Rusijom. Hvala lepo.

Reč ima narodna poslanica Judita Popović.

Poštovano predsedništvo, predsedavajuća, kolege i koleginice poslanici, LDP, odmah da kažem na početku, glasaće protiv ovog naftnog i gasnog sporazuma.
Po našem mišljenju, ovaj sporazum je štetan pravni posao. Štetan pravni posao je iz nekoliko razloga, a ti razlozi su veoma uočljivi ukoliko se prelista, makar i ovlaš, ovaj sporazum od 17 članova. Razdvojila bih dva dela ovog sporazuma, jedan je gasni aranžman, a drugi je naftni. Nisam na današnjoj sednici čula jedan suvisli i validni odgovor na to zašto u paketu idu i gasni i naftni aranžman, pogotovo što je taj naftni aranžman taj koji u stvari i komplikuje celu situaciju u vezi sa ovim sporazumom.
U čemu se sastoji ta komplikacija? Postoji nekoliko razloga. Kao prvi, navela bih da je ovaj sporazum protivan pozitivnim propisima ove države. Pozitivni propisi su, između ostalog, zakon o privatizaciji i uredba o privatizaciji energetskih preduzeća u državnoj svojini.
Podsećam vas da je zakon o privatizaciji donet od strane prethodnog saziva skupštinskog, da je uredbu donela Vlada koja je potpisala ovaj sporazum. O čemu se tu radi? Pa, mi smo pre svega vrhovno zakonodavno telo i kao takvi trebalo bi mi da poštujemo zakone, u protivnom čemu cela ta priča oko parlamentarnog rada. Ukoliko mi sa ovim sporazumom direktno kršimo zakon, mi ukazujemo građanima da mogu kako hoće.
Ovo je jedan ozbiljan pravni posao sa jednom stranom državom, pa bi i mi trebalo da se uozbiljimo oko toga da li ćemo da kršimo domaće propise da bi učinili uslugu jednoj stranoj državi.
Šta je to nego usluga ako mi jednu tako ozbiljnu kompaniju kao što je NIS prepuštamo, njen kontrolni paket akcija od 51%, dakle većinski paket jednoj državnoj firmi, konkretno Ruske Federacije. Mi faktički ne radimo privatizaciju, mi samo monopol srpske države prepuštamo stranoj državi – Ruskoj Federaciji. Dakle, to je taj drugi argument zbog čega moja partija neće glasati za ovaj sporazum.
Čini mi se da se stalno gubi iz vida jedna činjenica da je NIS Srbija u stvari naftagas Novi Sad, a to je nekada bila imovina AP Vojvodine. Mi danas prepuštamo tako ozbiljnu kompaniju kao što je Naftagas i kada kažemo da je to samo 51%, to ne znači da mi sa tih 49% kao država ostajemo da kontrolišemo šta će se dešavati sa istim tim Naftagasom, već zbog tih kontrolnih paketa akcija jednostavno ostajemo bez garancije šta će se dalje dešavati sa ovom kompanijom.
Član 13. ovog sporazuma je posebno štetan i za Srbiju i za AP Vojvodinu. Naime, ovaj član 13. vezuje Srbiji ruke u vezi poreskog rešavanja naplate svojih dažbina za sledećih 30 godina.
Ukoliko uzmemo za primer da Naftagas godišnje ispumpa 600.000 tona nafte, što bi po današnjim tržišnim cenama bilo 350 miliona evra, u tom slučaju korektnim oporezivanjem država Srbija bi imala prihod od 120 miliona evra. Međutim, konkretno, država Srbija trenutno naplaćuje 3% od ukupnog godišnjeg prihoda Naftagasa, što znači da je to daleko manji porez od onog koji se trenutno primenjuje u svetu, a to je od 35 do 55%.
Dakle, kada prepuštamo kontrolni paket akcija ruskoj firmi, preduzeću, državnoj firmi, mi se apsolutno odričemo jednog velikog dela prihoda koji možemo da iskoristimo za naš budžet, i srpski i vojvođanski.
Ako to pomnožimo sa 15 godina, dakle 120 miliona evra sa 15 godina, koliko otprilike zaliha ima nafte u Vojvodini, to znači da mi propuštamo milijardu i 800 miliona evra po ovom pitanju. Mislim da je to malo previše kada se, pored toga, uzme u obzir da je Naftagas, odnosno NIS poklonjen Gaspromu za 400 miliona evra. To ne možemo ni na koji drugi način tumačiti nego samo kao poklonom.
Mislim da niko od vas ne bi svoju ličnu imovinu prodao za duplo manju cenu od one koliko vredi. Kada pričamo o ovom sporazumu, posebno bi trebalo da imamo u vidu i tu činjenicu da mi postajemo energetski zavisni od jedne državne firme strane države. Nemojte se čuditi ukoliko jednog dana dođemo u situaciju da od nekog ventila tog famoznog gasovoda bude zavisila naša vlada, izbor ili pad te vlade, jer šta to znači ukoliko mi vezujemo sve naše resurse u pogledu nafte i gasa za jednu firmu, jednu državnu firmu strane države.
Ceo ovaj posao nama liči na to - evo tebi jedno nešto, a ti meni daš jedno ništa.
Predložila bih da se ovaj sporazum vrati na doradu i da se izuzme Naftagas iz procedure prodaje, a posebno da se promeni procenat naknade o kojoj sam malopre govorila. Jedino u tom slučaju, kada bi primenili taj član 17. tačka 3) ovog sporazuma, ovaj sporazum bi imao neki smisao. Ovako, čini mi se, u velikoj meri opterećuje i pravi veliku štetu ovoj državi.

Reč ima poslanik Milan Lapčević.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, ova tačka dnevnog reda je jedna od verovatno najinteresantnijih, kako su je neki današnji govornici predstavili istorijskom. Očekivao sam da ćemo u raspravi o ovoj tački dnevnog reda biti mnogo saglasniji i složniji u pogledu pozitivnih efekata koje će imati izgradnja gasovoda odnosno čitav gasno-naftni sporazum.
Međutim, skoro celo pre podne smo čuli sijaset primedbi i kritika koje su uglavnom bile neosnovane i uglavnom su bile zlonamerne. Mogli smo čuti, između ostalog, da u gasno-naftnom aranžmanu nije spomenuto to da će biti zaštićena životna sredina, da će se poštovati propisi o zaštiti životne sredine, kao da se sve pojedinosti mogu nalaziti u jednom sporazumu.
To apsolutno nije moguće, jer za sve što bude investirala buduća kompanija ili kupac u Srbiji, investiraće na osnovu nekakvih dozvola. Te dozvole izdaje ova država. Znači, ova država propisuje na koji način će moći da se ulaže i koje će standarde morati da primenjuje onaj ko ulaže. Dakle, apsolutno ne stoji to da se neće poštovati standardi. Poštovaće se onoliko koliko bude ova država zahtevala od onog ko bude investirao. Sve vreme se govori ovde da je ovo sraman sporazum i da će država biti oštećena time što će biti izgrađen gasovod u Srbiji i što će NIS biti prodat Rusima, odnosno većinski paket biti prodat Rusima. To apsolutno ne stoji i te kvalifikacije su više nego neistinite.
Šta je tu štetno? Da li je štetno što će biti izgrađen gasovod, što će investicija biti više od dve milijarde evra, što će posao u ovom projektu dobiti više desetine hiljada naših sugrađana, a znamo da je posao u Srbiji nešto što je najneophodnije? Da li je štetno to što će biti upošljena naša građevinska operativa, što će cela Srbija dobiti mogućnost da bude gasifikovana, da svi naši sugrađani mogu da koriste gas kao primarni energent i to što će Srbija na taj način postati gasno čvorište i na neki način gasni lider odnosno energetski lider u ovom regionu?
Očigledno je da su sve to pozitivni efekti i da tu nema ni trunke negativnih efekata, što indirektno govori da je sve vreme u prethodnim diskusijama bila prisutna jedna zlonamerna težnja da se ovaj gasno-naftni sporazum na neki način dezavuiše i da se indirektno sugeriše da je on štetan za Srbiju i da bude srušen.
Posebne pogodnosti gasno-naftnog sporazuma se tiču strateškog obezbeđivanja Srbije energijom za više od 50 ili 100 godina. Prolaskom gasovoda kroz Srbiju, Srbija će biti potpuno energetski nezavisna i imaće dovoljne količine energenata za više od 50 godina.
Ako uzmemo u obzir da se sve naše energetske rezerve uglja danas procenjuju na jedva na 40 do 50 godina i da nakon toga ne postoji alternativa čime će se ova zemlja energetski obezbeđivati, potpuno je jasno da je ovo jedna od najboljih alternativa odnosno gasovod i snabdevanje gasom Srbije je nesumnjivo velika prednost.
Tvrdnja da ćemo onoliko koliko imamo para toliko energije moći da dobijemo jeste možda u ovom trenutku tačna, ako se uzmu u obzir činjenica da se ti energenti mogu kupovati u ovom trenutku slobodno na tržištu, ali pitanje je šta će biti za 20, 30 ili 50 godina, kada tih energenata ne bude bilo dovoljno ili ne bude ih bilo u izobilju da se mogu kupovati onoliko koliko bude bilo potrebno svakoj zemlji. Na ovaj način nam se garantuje da ćemo imati dovoljne količine energije i potpuno u tom smislu su pozitivni efekti.
Izgradnja elektrana na gas i mogućnost koja se pruža investitorima da uđu u Srbiju, jer imaju neograničene količine gasa kao sirovinu u svojoj proizvodnji, posebni su benefiti ovog sporazuma.
Takse koje su ovde spominjane naravno su potpuno jasna i evidentna stvar i takse od tranzita, tako se i na kraju krajeva i zovu, treba da pripadnu ovoj zemlji jer je tranzitna zemlja, pa će Srbija inkasirati taj novac a ne Rusija, kako je ovde tvrđeno. Smanjenje zagađenosti vazduha u smislu korišćenja gasa kao energenta 21. veka ili zelenog energenta, naravno jeste nešto o čemu ne treba posebno pričati i gubiti vreme.
Posebnu težinu ovom sporazumu daje i činjenica da na ovaj način Srbija postaje strateški bitna, geopolitički bitna energetska zemlja. Zamislite samo činjenicu da je ovaj gasovod slučajno mogao biti izgrađen pre 99. godine. Da li bi se iko usudio da tada bombarduje Srbiju, a da tolike količine gasa i ovaj gasovod prolazi kroz Srbiju, snabdevajući čitavu Zapadnu Evropu. Sigurno da ne bi.
Prema tome, sve ovo govori u prilog tome da su mnogo veće koristi od ovakvog sporazuma nego štete. Sigurno da u jednom sporazumu između dve države uvek ima i dobrih i loših strana, ali neuporedivo više pozitivnih efekata od ovakvog sporazuma ima Srbija i u tom smislu ne bi trebalo da bude previše dilema da li će ovaj sporazum biti usvojen ili ne. Međutim, ovde se mora naglasiti i ono što su prethodnici pominjali, jedna politička dimenzija ovog sporazuma. O čemu se zapravo radi? Stalno se govori pri raspravi o ovom sporazumu da postoji neka politička pozadina ovog sporazuma.
Sigurno da u ugovoru između dve zemlje, u sporazumu između dve zemlje mora da postoji jedan deo politike koji iza toga stoji.
Za nas je naročito važno da se ovaj sporazum pravi sa jednom svetskom velesilom i to je sigurno pozitivno za ovu zemlju.
Politički efekat od ovog sporazuma je i to što ćemo na ovaj način poslati poruku svim investitorima iz Rusije, a Rusija je zemlja koja u prethodnih 10 ili 15 godina ima jedan od najvećih prirodnih rasta u Evropi i najveći priraštaj nacionalnog dohotka po glavi stanovnika u zadnjih 15 godina. Tako da ti efekti koji bi došli slanjem ovakve pozitivne poruke ruskim i investitorima koji su vezani za Rusiju bi bili zaista veliki.
Međutim, postoji jedan negativan politički efekat kod ovog sporazuma o kome se danas jako malo govorilo, a to je da potpredsednik Vlade, gospodin Dinkić, sve vreme u javnosti pominje da ovaj sporazum nije dobar i da će on preispitati taj sporazum, odnosno uticaće da se promene njegove odredbe, čime indirektno šalje poruku ruskoj strani da ovde može imati problema i da može doći do rušenja ovog sporazuma. To bi zaista bilo nedopustivo za ovu zemlju i imalo bi nesagledive štete.
Očigledno je o čemu se ovde radi. Ako su sve strane banke dolazeći iz Nemačke, Italije, Francuske, Grčke, mogle ekspresno da dobijaju dozvole za rad u Srbiji, a da ruske banke već nekoliko godina to nisu mogle da dobiju, tek ove godine su na volšeban način uspele da posle toliko godina dobiju dozvolu za rad, to jasno govori o tome koje interese zastupa onaj ko vodi ekonomiju ove zemlje.
Još je gore to što gospodin Dinkić to uporno ponavlja, a njegov koalicioni partner DS se po tom pitanju apsolutno ne oglašava. Šta se krije iza ovakvih izjava može se samo naslutiti. Gospodin Tadić nijednom svojom izjavom nije govorio o tome da li se slaže s izjavama ministra Dinkića i da li on stoji iza toga. Ako stoji iza toga onda je čitava stvar licemerna i potpisivanje sporazuma, uz prisustvo predsednika države gospodina Tadića, a sada prećutkivanje namere njegovog potpredsednika Vlade da ovaj sporazum ruši, jeste apsolutno nespojivo jedno sa drugim i može samo da da nagoveštaj šta će se dešavati u budućem periodu.
Bojim se da kada ratifikujemo ovaj sporazum da ne dođe do nekih nepredviđenih situacija da onaj ko je šef pregovaračkog tima, i to je još jedna zbunjujuća činjenica, da većina u sadašnjoj Vladi koju čini DS postavlja ministra Dinkića za šefa pregovaračkog tima, znajući unapred da on sve učiniti da sruši ovaj sporazum.
Zašto on ruši ovaj sporazum. Verovatno se može naslutiti da ima drugih interesa i da iza rušenja tog sporazuma stoje drugi lobiji, možda oni lobiji koji su zainteresovani da kupe NIS za neke druge novce, oni lobiji koji su progurali da posle dve godine od prethodne procene Meri Linč i Rajfajzen investment bude nova procena i to od Dilojt i tuša, a zna se koga zastupa Dilojt i tuš i čije interese.
Možda su to oni ljudi koji direktno žele da proguraju Nabuko u Evropu pre Južnog plavog potoka, da li za njih radi potpredsednik Vlade ili ne, to će se vrlo brzo pokazati. Na ovaj način želim da upozorim vladajuću koaliciju da se sa ovim stvarima ne igra i da ako su već javno rekli da žele da ratifikuju ovaj sporazum, da to i u praksi primene.
DSS i poslanička grupa i njeni poslanici će podržati ovaj sporazum jer je dobar za Srbiju, jer garantuje energetsku stabilnost, jer garantuje strateški položaj Srbije i strateški značaj Srbije, jer garantuje da će u ovu zemlju biti mnogo više investicija, jer garantuje da će naša privreda moći da bude znatno konkurentnija i da će moći da se izbori na surovom tržištu Evrope.

Povrede Poslovnika istakli su narodni poslanici Zoran Ostojić, koji prvi ima reč, posle njega narodni poslanik Nikola Novaković, pa narodna poslanica Nataša Mićić.

Uvaženo predsedništvo, poštovani ministri, kolege i koleginice poslanici, reklamiram povredu Poslovnika po članu 104. Opet iznošenje netačnih podataka, što vređa dostojanstvo Skupštine, jer građani koji nas gledaju mogu da pomisle da je to istina, pa sutra, prekosutra, kada sve bude drugačije, da svi budemo odgovorni kao poslanici. Zato treba ukazati na netačne stvari.
Kaže moj uvaženi prethodnik da ne može sve u sporazum da uđe, pa i to oko zaštite životne sredine, valjda se to podrazumeva, imamo mi propise, dajemo dozvole, pa ćemo valjda da stisnemo rusku državnu kompaniju da poštuje neke buduće propise koji proizilaze kao obaveza iz SSP, koji ćemo nadam se vrlo brzo ratifikovati. E pa nije tako. Ne da se to ne pominje, nego se upravo pominje u članu 11, gde piše da srpska strana za realizaciju projekta navedenih u članu 1. ovog sporazuma obezbeđuje: dodelu zemljišnih parcela koje zadovoljavaju ciljeve, uslove i realizacije pomenutog projekta i neopozivu dodelu, znači nema nazad, u odnosu na navedene zemljišne parcele itd, njihovo sigurno i stabilno energetsko obezbeđivanje, dodelu povoljnog carinskog i poreskog režima. Znači, povoljnog carinskog i poreskog.
I još im poklanjamo, pored NIS-a, pored onog prihoda od prirodne rente koji je gospođa Popović izračunala na 15 godina koliko postoje zalihe, i ovo im poklanjamo. Zadnji stav tog člana 11. kaže - zadržavanje u periodu do završetka rekonstrukcije i modernizacije tehnološkog kompleksa akcionarskog društva NIS, važećih zahteva u pogledu kvaliteta, produkata od prerade nafte koja se proizvodi. Znači, sada važećih, ne mogu da budu stroži.
To piše, to znači da Pančevo nema šansu da prodiše, to znači da sve ono što sadašnja tehnološka zastarela postrojenja NIS-a izbacuju rusima se omogućava da nastave. Zašto?
Zato što je ovo drugo skupo. Znači, poklanjamo i na svakom koraku, pa i ovde troškovi zagađenja životne sredine opet padaju na poreske obveznike Srbije.
To je činjenica kojom LDP argumentovano, a doći ćemo do tih lobija i do političkih lobija, jer prosto je neverovatno kako se neko zalaže za nešto što je toliko očigledno, istorijski skandalozno, protiv interesa ove države. A za one koji više vole da pričaju o nacionalnom interesu, valjda je interes države pre nacionalnog i ako je nešto protiv interesa države, valjda je protiv srpskog interesa. Dakle, nemojte ovu govornicu koristiti za iznošenje podataka, priča, cifara.
Jer, gospodo ministri, gospodine Đeliću, sve ovo što se ovde od strane opozicije iznosi kao plusevi, moglo je da piše u obrazloženju. Što to ne piše u obrazloženju. Ne piše. Obrazloženje je šturo i otprilike najvažniji razlog za donošenje ovog zakona, to zaista piše, zato što Rusi hoće da ga ratifikuju i Rusi hoće taj sporazum. Lepo je što hoće.
I mi hoćemo gas, hoćemo naftu, ali sve ovo što se iznosi, to ovde ne piše, a piše nešto što je mnogo strašno i na šta će LDP ukazivati sve dok ne dobiju odgovore koje je zatražio šef naše poslaničke grupe od uvaženih ministara koji su ovde prisutni.

Reč ima narodni poslanik Nikola Novaković, isticanje povrede Poslovnika, a posle njega narodna poslanica Nataša Mićić.

Gospođo predsedavajuća, reklamiram član 104. Uvaženom kolegi Lapčeviću ukazujem da ovaj poslovnik dozvoljava da, kada se držite teme i govorite o tački na dnevnom redu, slobodno, kao i svaki drugi poslanik, možete da govorite gluposti, ali ne smete da govorite neistinu.
Niti je poslanička grupa G17 plus, niti su poslanici G17 plus, niti je gospodin Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i ministar za ekonomiju i regionalni razvoj, protiv ovog sporazuma. To apsolutno nije tačno i ovo govorim zbog građana Srbije, a i zbog vas, da naučite nešto.
Dakle, ovakvim istupanjem, iznošenjem ovakvih neistina slabite kapacitet pregovaračke uloge, komisije, pregovaračkog tima koji je osnovala Vlada Republike Srbije, a to što se na njenom čelu nalazi potpredsednik Vlade gospodin Dinkić, ministar nadležan za ekonomiju, to je logična posledica. Mislim da je i gospodin Škundrić član te komisije i to sve zajedno nije tajna.
Ovaj sporazum tek otvara vrata za dalja pregovaranja i ne vidim da tu ima išta lično, sumnjivo i sporno. Ako je sporno, može da
bude samo odluka Vlade o formiranju pregovaračkog tima za sprovođenje ovakvog jednog sporazuma. Toliko.