Reč ima narodna poslanica Nataša Mićić, posle nje povreda Poslovnika, narodni poslanik Milan Lapčević.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 104. Poslovnika, a u vezi sa članom 194, o predstavljanju Vlade u Skupštini. Prosto ono u čemu se svi slažemo jeste činjenica da je ovo strateški važan sporazum, i u ekonomskom i u političkom smislu. Zaista je nedopustivo i neshvatljivo da ovoj sednici ne prisustvuje premijer. Tako se nastavlja jedna loša praksa koju je uveo prethodni premijer Koštunica, a ima svedoka, gospođo Čomić, barem mi, ako niko drugi, nas dve se sećamo da je to moglo da izgleda i drugačije.
Pored toga, bilo bi dobro da je ovde i ministar spoljnih poslova gospodin Vuk Jeremić, da nam objasni zašto smo dozvolili, time što smo omogućili većinsko učešće Ruskoj federaciji i po tom primeru smo jedinstveni, druge zemlje nisu to sebi dozvolile, da nam objasni zašto smo dozvolili sebi da budemo u tom vazalnom odnosu.
Takođe, pošto je već spomenut, bilo bi dobro da je ovde prisutan i ministar ekonomije, gospodin Dinkić, mislim da bi nam on najbolje razjasnio ekonomsku opravdanost, odnosno štetne posledice ovog sporazuma, a mislim da bi naročito dobro bilo da nam objasni kako će ova prodaja NIS-a u bescenje uticati na vrednost besplatnih akcija koje je toliko koristio u izbornoj kampanji.
Dalje, reklamiram član 83. koji kaže da nije dozvoljeno uvršćivanje u dnevni red akata koji nisu u skladu sa Ustavom i zakonom. Dakle, ovaj sporazum nije u saglasnosti sa zakonom o privatizaciji i to je potpuno jasno. Svi smo danas svedoci da u 21. veku jedno strateško preduzeće prodajemo putem javne nagodbe, kao da se to radi na pijaci.
Već sam danas podsetila na drugačiji primer, kad je za daleko manju vrednost javnost osuđivala potpisnika ovog sporazuma za posao uvoza švedskih lokomotiva koji je izvršen bez objave tendera, a ovo je neuporedivo gora stvar. Poređenja radi, 400 miliona, za koliko se govori da se NIS prodaje, zaista je ponižavajuće kad uzmete u obzir imovinu NIS-a, dve rafinerije, prirodno bogatstvo koje predstavlja 20% naših domaćih potreba, 4% koncesije u Angoli, poslovni prostor, 10.000 m2 prodajnog prostora, 497 benzinskih pumpi, 11 hotela, motela, NIS je vlasnik najvećeg broja cisterni na Balkanu i kad to uporedite sa cenama od 360 miliona za robne kuće ili 320 miliona za VIP mobilnu telefoniju ili, kako se sad spominje, FK Zvezda se procenjuje na oko 500 miliona, onda stvarno ne znam o čemu mi ovde raspravljamo i zašto smo dovedeni u položaj da poklanjamo, na štetu naših građana, našu imovinu.
S druge strane, i gasni aranžman je loš, pored te prodaje NIS-a koja je određena članom 9. ovog sporazuma, jer pored toga što nas dovodi u taj vazalni položaj, a nije dobro da budemo zavisni ekonomski samo od jednog dobavljača, pa ako hoćete, to se može koristiti i u političke svrhe, imali smo primer Ukrajine.
Ovaj gasni aranžman je takođe loš zato što ne postoji ni jedan jedini član u ovom sporazumu koji ste nam podneli koji garantuje nešto našoj državi. Dakle, sve odredbe se tiču garancija državi Ruske federacije, i to je obezbeđivanje zemljišta, i potpuno nesmetan tranzicioni tok i sve druge garancije se daju samo Ruskoj federaciji.
Dovodi se u pitanje, s obzirom da je samim zaključenjem sporazuma prekršen Zakon o privatizaciji i Uredba o privatizaciji energetskih preduzeća, postavlja se pitanje, ko nam garantuje da će Ruska federacija poštovati druge zakone, kao što su ekološki zakoni, kao što su zakoni o javnim nabavkama po kojima naša preduzeća imaju pravo da za 20% više u odnosu na druge podignu svoju cenu. Nema apsolutno nikakve garancije.
Stoga LDP ne može glasati i čini mi se kao da se ne razumemo, kao da govorimo različitim jezicima, mi srpskim, a vi ruskim. Nemamo ništa protiv strane ugovornice Ruske federacije, samo smatramo da je mogao da bude zaključen daleko bolji gasni sporazum, i mislim da je duboko pogrešno što nisu ispoštovani zakoni i što se NIS faktički poklanja Rusima u bescenje. Zbog toga LDP neće glasati za ovaj zakon o ratifikaciji.

Povredu Poslovnika istakao je narodni poslanik Milan Lapčević, a posle njega, po listi prijavljenih za raspravu po dnevnom redu, narodni poslanik Slobodan Maraš.

Poštovana predsedavajuća, reklamiram povredu Poslovnika. član 104, dostojanstvo Narodne skupštine, pa pretpostavljam i svih poslanika, a to znači i moje. Govornik gospodin Novaković je ovde izneo prilično grube kvalifikacije da govorim gluposti i da treba nešto da naučnim od njega prilično jednim žustrim tonom, čime ste bili u obavezi da ga opomenete.
Dakle, da li govorim gluposti ili ne govorim gluposti, govore o tome napisi u novinama. Nisam izmislio to što je gospodin Dinkić izjavljivao i izjavljuje sve vreme u novinama, da će on biti prepreka ovakvom sporazumu, da će on preispitati i da će se on suprotstaviti ovakvim namerama. Indirektno se govori o tome da će pokušati da taj sporazum obori. Dakle, samo prenosim ono što je pisalo u novinama.
S druge strane, ako su dve relevantne kuće za procenu kapitala Rajfazen Investment i Meri Linč pre dve godine procenile NIS i one su do tada bile podobne, kako odjednom se uvodi jedna nova proceniteljska kuća da proceni ponovo NIS, za dve godine dva puta ili tri puta veća vrednost NIS-a. Da li je to slučajno ili namerno?
To su sve indicije, ne govorim ništa da je to zakovano, ali vreme će pokazati ko je ovde u pravu i kakve su čije namere.
Bojim se da sam ja u pravu, ali u svakom slučaju mislim da će ova skupština imati snage da donošenjem i ratifikacijom ovog sporazuma donese nešto dobro svojim građanima.

Povredu Poslovnika ističe narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, ne možemo da vodimo ovakvu raspravu. Mi lično nemamo nikakvu dilemu u vašu spremnost da sedite ovde i platite cenu koju morate platiti kao određeni predstavnici Vlade u ovoj raspravi, ali recimo i prethodnik, a možete zamisliti kako ovo sve doživljavaju građani Srbije, pravi jednu grešku koja može da utiče onda na definisanje jednog jasnog stava našeg društva ovome što mi kao parlament radimo.
Vi ste dužni, gospodine Đeliću, dužni da izađete i da kažete da je utvrđena knjigovodstvena vrednost NIS, da je knjigovodstvenu vrednost utvrdila revizorska kuća Rajfazen ili Meri Linč, oni su to radili zajedno, sada se radi o tržišnoj vrednosti. Ono što unosi veliki nesporazum uz sve naše je da dođemo do odgovora na pitanje zašto se ovakav sporazum nudi našem parlamentu na ratifikaciju i činjenica je da je država Srbija, da je Vlada Republike Srbije, Koštuničina vlada 2005. godine utvrdila strategiju energetskog razvoja naše zemlje.
U skladu sa tom strategijom angažovala Meri Linč i Rajfazen, da bi onda oni sproveli onu politiku oko koje se Vlada usaglasila, politiku oko koje je vođena neka javna rasprava u stručnim krugovima, politiku oko koje se debatovalo, kalkulisalo, politiku koja je došla do zaključka da se ne sme u energetskom sektoru Srbije privatizovati većinski paket akcija jer država mora zadržati kontrolu.
Država mora uraditi ono što je urađeno u slučaju privatizacije Telekoma. Zašto? Danas je Telekom jedna od naših najjačih kompanija, regionalni lider u oblasti komunikacija. Da se Milošević ponašao kao Koštunica, to danas ne bi bilo tako.
Rekli smo vam da smo linčovali privatizaciju iz 1997. godine i imamo razloga za tako nešto. Ali, to što je urađeno tada, to je jako visoko u odnosu na standarde koji su poražavajuće nisko spušteni u ovoj privatizaciji NIS i u gasnom sporazumu koji se pravi sa Ruskom Federacijom. Nije sporan naš odnos prema ideji da se mora razvijati saradnja sa onima s kojima se može razviti, ali karakter te saradnje, način na koji se ona ostvaruje je ono što je loše.
U pozadini svega toga je politika, jedna loša politika ne sme biti plaćena ovakvim energetskim sporazumom, a to je ono što je urađeno. Ovaj sporazum je potpisan u Kremlju tri ili četiri dana pre drugog kruga predsedničkih izbora.
Ovaj sporazum je u prethodnoj parlamentarnoj kampanji bio jedan od krunskih argumenata stranke tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice i mi vam zato skrećemo pažnju, ne sumnjamo mi u vašu nameru da vi uradite nešto dobro za zemlju, nema u ovom sporazumu nikakve garancije da će biti podignut nivo ekološke zaštite naših građana, a on je jako nizak danas, ne zato što to neko želi, nego su takve naše mogućnosti u ovom trenutku.
Nema u ovom sporazumu ni jednog centra investicije o kojima se priča. Nema u ovom sporazumu ničega od onih gasnih elektrana koje nam je pomenuo gospodin Ilić. On je danas u svojoj diskusiji potpisao svoj sporazum, rekao da postoji još jedan sporazum, a gde je? Zašto nije ovde u parlamentu, zašto ovde nije predsednik Vlade? Možda bi nam bilo lakše da donesemo neke zaključke.
Četiri stotine miliona je neprihvatljivo malo. Nema socijalnog programa. Građanima je obećano 1.000 evra po akciji. Kako utiče ovaj sporazum na to obećanje. Ne može država sa jedne strane da nešto obećava, a sa druge strane sama svoje reči da gazi.
Mi smo usvojili zakon o tome. Da li se sećate da smo tada usvojili zakon o besplatnoj podeli akcija, glasali smo o tome? Sada ćemo glasati protiv onoga što smo usvojili pre godinu dana. U međuvremenu je pet miliona ljudi stalo pred neke šaltere i čekalo u redu. Neće onda biti samo kriv ministar ekonomije Mlađan Dinkić, biće kriv svaki poslanik od onih 220 ili 230 koji će glasati za pljačku građana Srbije.
Super je što se dogovaramo sa Rusima. Hajde da to radimo onako kako su radili Grci i Bugari. Stalno pričamo o tom magistralnom gasovodu. Nije tačno da je to jedini gasovod koji prolazi ovuda. Postoji drugi krak tog gasovoda. Mi smo potpisali sa EU sporazum. Mi smo iskazali svoju spremnost da učestvujemo u projektu EU u Nabuko gasovodu.
Postoje mogućnosti alternativnog razvoja u oblasti energetike koji bi možda bio više u skladu sa našim interesima. Ne tražimo ništa više od vas osim da ovde u Srbiji omogućite ono što vlasti u Rusiji omogućavaju građanima Rusije.
Ne znam da li ste primetili da se Putin sada angažovao u rušenju uspostavljenih monopola. Ne znam da li pratite na svetskim satelitskim televizijama raspravu koja se vodi oko partnerstva između tjumenskog naftnog kombinata i Britiš petrola.
Ovo što se dešava danas u Srbiji ne postoji nigde više u Evropi i za to nije odgovorna Rusija, nego oni koji su u Moskvi tražili uporište za svoju propalu politiku koja više nije mogla da naiđe na podršku u samoj Srbiji.

Reč ima narodni poslanik Nenad Popović, povreda Poslovnika.

Samo kratko. Ovo je vrlo kompleksni aranžman, ponoviću još jednom, gasno-naftni aranžman. Hoću da ponovim, ne treba se bazirati samo na cijeni NIS, nego na celovitosti ovog aranžmana koji je gasni i naftni i koji, ponoviću, donosi Srbiji u sledećih 30, 40 godina ogroman dohodak i od transporta gasa, i direktnih stranih investicija i povećava investicioni rejting.
Samo bih želeo da kažem da smo ponosni što je za vreme prethodne vlade, u kojoj je predsedavao premijer Koštunica, potpisan ovaj dogovor i glasaćemo za njegovu ratifikaciju. Samo da kažem za račun Nabuka, Nabuko ne ide kroz Srbiju, niti je ikada trebalo, to sam rekao u prethodnom delu sednice, Nabuko ide iz Bugarske kroz Rumuniju, Mađarsku, do Austrije, do najvećeg čvorišta gasnog u Evropi, grada Baumgartena. Nabuko nikad nije trebalo ni da ide kroz Srbiju.

Povreda Poslovnika Čedomir Jovanović.

Gospođo potpredsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nije me razumeo gospodin Popović, što je postalo pravilo u našem današnjem radu.
Gospodine Popoviću, niko nije rekao da će Nabuko proći kroz Srbiju. Rekao sam da smo mi potpisali ugovor sa EU, da EU razvija alternativne oblike u oblasti energije sa drugim zemljama, alternativne oblike saradnje sa drugim zemljama koje takođe raspolažu tom vrstom prirodnog bogatstva kojim raspolaže i Ruska Federacija. Da li je tako?
Da li smo potpisali sporazum sa EU? Da li smo preuzeli neke obaveze tim potpisom? Da, jesmo. Da li te obaveze obavezuju nas kao državu? Da, obavezuju. Da li obavezuju Rusiju, kojoj smo u međuvremenu prepustili infrastrukturu na koju smo računali kada smo potpisali taj sporazum? Ne obavezuju. Stalno govorimo uopšteno.
Jesmo li se složili oko toga da NIS ide u bescenje? Tako sam razumeo, ali na drugoj strani postoji neka vrednost koja će kompenzovati činjenicu da nešto prodamo za 400 miliona. Hajde recite nam konkretno koj je to vrednost? Koliko vredi ta kompanija koja se osniva? Ta kompanija u kojoj 51% ima Ruska Federacija, tj. Gasprom, a 49% Srbija, koliko vredi ta kompanija? Ako vredi tri milijarde onda imate dobru argumentaciju za svoju tezu, ali mi ne znamo koliki je osnivački kapital te kompanije.
Ovde su predstavnici Vlade, naka nam to kažu. Vaša Vlada. Vi kao da ste otkrili da Rusija postoji 2006. godine. Ponavljam, ovde vam se Vlada raspadala, isključili ste Nebojšu Čovića iz koalicije 2005. godine. Da li se sećate toga?
Tada je tema bila upravo definisanje energetske strategije ove zemlje. Tada ste rekli nema većinske privatizacije u energetskom sektoru.
Godinu dana posle toga ste otkrili da u Rusiji postoje gas i nafta. Preko noći višegodišnji rad Vlade, stručnih službi, savetnika gurnuli ste u stranu i preko članova Kabineta predsednika Vlade napravili ovaj aranžman sa Ruskom Federacijom. O tome se radi. To se ne radi tako.
Možemo li da znamo ko je bio pravni i finansijski savetnik u ovom poslu? U onom koji je propao i koji je odbačen bili su Meri Linč i Rajfajzen banka. Ko je bio pravni savetnik u ovom poslu? Ko je bio finansijski savetnik? Sa ruske strane to su bili Meri Linč, znači najjača finansijska kuća za tu vrstu posla, i Freš end Filds.
Ko je bio pravni savetnik Vlade Republike Srbije? Da li je to bio Dejan Mihajlov ili je to bio Aleksandar Nikitović? Neka se dogovore ko je od njih bio za pravo, a ko je za finansije. I jedno i drugo je besmisleno, protivustavno, nezakonito, ekonomski neprihvatljivo. O tome se radi.