Zahvaljujem. Gospodin Zoran Ostojić, po Poslovniku.

Uvaženi ministri, poštovane kolege i koleginice poslanici, povreda člana 104, dostojanstvo Skupštine. Suštinski tokom ove rasprave se iskristalisala jedna stvar koja ne znam koliko je građanima Srbije koji nas gledaju vidljiva. Mi smo za gasni sporazum, mi iz LDP želimo da gas prođe, ali mi konkretno razgovaramo o ovom sporazumu, nažalost da budem precizniji, o ruskoj verziji, ali se služimo srpskom, jer samo ruska verzija važi i mi postavljamo pitanje ministrima, ne osporavajući potrebu da Srbija ima gasovod.
U jednom trenutku gospodin Bajatović kaže da neko želi da nestane gasovod, da ode negde. Mi gas plaćamo novcem, Rusi imaju robu, mi imamo pare, isto kao i Nemci, kao i pola Evrope koja se snabdeva. Da bi Rusi prodali gas, taj gas mora da dođe do potrošača. U Srbiji ima potrošača i, daće bog, biće ih još više. Ovde piše da je kapacitet 10 milijardi kubnih metara. Srbija troši najmanje. Ako će biti više, što ne piše više?
Sve vreme vi branite ovaj sporazum, govorim o kolegama iz DSS-a, pričama i brojevima koji ne stoje ovde, pa čak ni u obrazloženju zakona. Ne vidim šta je bilo sporno da se sve ove fantazije i svi ovi brojevi, koje posebno gospodin Popović pominje, sa toliko nula, što se to nije stavilo u obrazloženje. Tek onda bi mi iz LDP progledali koliko je sve to dobro.
Međutim, ovde ostaje samo na vašim rečima, a ono što piše nije dobro. Mi pričamo konkretno, a vi pričate o nečemu što će da bude. Ko vam je to obećao? Putin Velji Iliću. Velja Ilić kaže - određena je trasa. Gde je određena trasa? Nije određena trasa. Nemojte obmanjivati.
Ovo nije magistralni gasovod sa 10 milijardi zbog toga što Srbija troši četiri, šest možda ode u Bosnu, možda je magistralni za Republiku Srpsku. U Bugarsku ulazi 30, jedan krak ide u Grčku, koliko ostaje za Srbiju? Ostaje 10, i Bugarska troši 4-5. Očekujem da će Srbija trošiti više, možda šest. Nema drugde da ode osim u BiH. Nemojte to zvati magistralnim gasovodom. To je jedan potočić koji se odvaja južnije.
Gospodine Popoviću, samo sam očekivao kada će te pomenuti Šredera. Da, on je kao predsednik vlade potpisao sporazum sa Rusima. Da, Severni tok je potreban Evropi i Nemačkoj, ali posle toga je postao, gle čuda, predsednik upravnog odbora te firme. U Nemačkoj ima ljudi koji misle da bi mogao da bude i bolji dil sa Rusima.
Da li vi ovom pričom nama u suštini nagoveštavate političku budućnost gospodina Koštunice? Bio je predsednik, mnogo se zalažete za ovaj sporazum i na kraju šta ćemo imati? Imaćemo predsednika upravnog odbora Južnog toka.

Gospodin Bajatović, pa posle vi, gospodine Maraš.

Poštovane kolege, izgleda da apeli da se uozbiljimo kada pričamo o ovome, bez obzira za koga navijamo i za koju ideologiju navijamo, nisu urodili plodom. Moram da polemišem ponovo sa nekim činjenicama.
Gospodine Jovanoviću, i ranije sam znao da Rusija ima naftu i gas, a to ste znali i vi, ali do pre dve godine nismo hteli to da konstatujemo. To prosto nije bila državna politika. Na koga da se ljutimo? Možemo da se ljutimo na sve nas. To je suština cele priče.
Ponovo govorim o nečem drugom. Ako ste već za to, ako shvatate prednosti, a kažete da shvatate, šta znači magistralni gasovod, po kapacitetu je sigurno magistralni, po onome što treba da snabdeva je sigurni magistralni, to što Bugari sada imaju 30 milijardi kubika ne znači da sutra neće biti 50.
(Zoran Ostojić, sa mesta: Naših 50.)
Nije, gospodine Ostojiću, ne bavite se onim što ne znate. To je suština. Ovde se radi o sledećem. Mi, hoću da vas vratim na ono što je i resorni ministar prof. dr Petar Škundrić rekao, u ovom momentu imamo jednu ponudu koja može brzo da se realizuje i to sa onim koji imaju gas, a to je Ruska Federacija, koja hoće da napravi sporazum sa nama, gde kapacitet gasovoda u tehničkom smislu će biti sigurno rađen tako da daleko premašuje tih deset milijardi kubika.
I u sporazumu lepo piše - najmanje deset milijardi kubika, što znači da ne može biti 20 i 30. Može. Da li ćemo plaćati to? Da. Rusija je kapitalistička zemlja, plaćaćemo.
Oko NIS-a se vraćam ponovo. Mi ovde dovodimo u vlasništvo onu zemlju ili onu firmu koja ima izvore nafte, koja će ovde dopremati isto nekim cevkama, nekim naftovodom, koja će proizvodnju zajedno sa Bosanskim brodom podići na 12, 15 ili 20 miliona tona. Tu imamo 49% vlasništva. Ko će ubirati profit od toga?
Da li nama odgovara da smanjimo upliv tuđih kompanija, tipa OMV-a, MOL-a, INE, jer šta smo mi uradili? NIS je kontrolisao 80% tržišta derivata u Srbiji. Danas kontroliše 30%. Kakva je to bila poslovna politika? Po meni loša. Sada imamo priliku da, sarađujući sa Ruskom Federacijom, obnovom NIS, Rafinerije pre svega u Pančevu, osposobimo našu naftnu industriju, jer mi tu imamo 49%, da konkuriše svemu onom trgovačkom u naftnoj industriji što preti nama ovde.
Ovde je bila polemika oko ekoloških standarda. Molim da razumete jednu stvar. Naša država propisuje ekološke standarde. Naša država ima agencije, komisije, inspekcije, koje će to kontrolisati. Ne može ovde da radi dimnjak u Pančevu, ako iz njega izlazi više sumpora nego što treba. Valjda će biti interes tim istim zlim Rusima da im taj dimnjak radi, da imaju ta isparenja kontrolisanja, ne ulažu valjda bez veze. To je suština stvari.
Nemojte da ovde zamagljujemo celu stvar. Naša država ima apsolutno dovoljno zakonskih okvira i mehanizama da sve ono što je sporno i za finansijski aranžman, pa sve zajedno do ekologije, drži pod kontrolom.
Kakva je to priča šta će raditi Rusi? Ta firma ima sedište ovde. Podleže, ako se ne varam, gospodo iz Vlade, pozitivnim zakonskim propisima pod kojim posluju i naše firme. Ići će naša finansijska inspekcija, naša Uprava za borbu protiv kriminala.
O čemu mi pričamo? Da će oni doći da rade šta god hoće? Ne, radiće ono što nalažu pozitivni zakonski propisi ove zemlje. Nemojte više da zamajavamo ljude koji gledaju ovo su nažalost dosta gledane emisije, jer boljeg humorističkog programa nemamo. Ta firma je faktički firma, većinsko vlasništvo će biti Gasproma, ali posle po našim propisima imamo mogućnost svake vrste kontrole. Ako bude trebalo, mi ćemo izlaziti, ali jednostavno ne želim da dođem u situaciju da promovišemo jedan dobar sporazum, koji ima razvojnu komponentu, koji sa sobom nosi mnogo novca, mnogo novih radnih mesta, da ga mi sada dezavuišemo tako što ćemo zamagljivati situaciju oko nekih zareza.

Gospodin Slobodan Maraš. Izvolite.

 Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kao i ono što smo slušali tokom celog dana, tako i moj prethodnik uglavnom je pričao o onome što ne piše ovde, a što bi bilo super da piše. Morao bih zbog javnosti pre svega da kažem šta piše u ovom sporazumu. Gospodine Momčilov, ja sam po redosledu govornika.
Ono šta stoji u ovom sporazumu je to da 51% vlasništva, a to znači materijalna i nematerijalna imovina, uzalud doskorašnji ministar Popović pokušavao da objasni da se ovo ne odnosi na silnu imovinu koju ima NIS. Ovo se odnosi na materijalnu i nematerijalnu imovinu. To podrazumeva između ostalog i zemljište, prirodno blago, koncesije. Sto posto upravljanja, gospodine Bajatoviću, i gospodo, imaće ruska strana. Ne možemo govoriti da će ovo biti naša firma, naša rafinerija i tako dalje. Ne, ovo će biti onoga ko je vlasnik 51%.
Kada je u pitanju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, odnosno ovaj sporazum kako se kosi sa njim, odnosno gde nama otežava situaciju: svi koji imaju plan da uđu u EU ili uđu u EU imaju jednu obavezu, a to je da ukoliko nemaju svoje energente, nemaju više svoje bušotine, kao što mi više nećemo imati, nemaju više svoje rafinerije i tako dalje, pošto će one biti ruske, imaju obavezu da imaju 30% zaliha od godišnje potrošnje. To je strahovito velika obaveza za Srbiju.
Samo pitam vas koji se razumete u taj gasni deo - gde će Srbija skladištiti taj gas, pošto ni Banatski dvor neće biti naš. I Banatski dvor će biti 51% ruski i Rusi će upravljati sa tim i sigurno, gospodine Škundriću, i vi ćete se složiti, mogu da zavrnu slavinu i da mi tamo ne možemo da skladištimo svoj gas, što će biti naša obaveza ukoliko želimo u EU.
Kasnije ću, da ne bih mnogo vremena trošio, pitati nešto oko starog ruskog duga, zbog čega to nije bio predmet ovog sporazuma. Oni koji pokušavaju da nas iz LDP optuže da pripadamo nekom energetskom lobiju su našli jednu jeftinu priču. Znači, zna se ko je pravio ovde energetske lobije i ko ima mogućnost da stvori te energetske lobije.
Srećom, suština je u nečem sledećem. Mi smo protiv ovog sporazuma, jer ste ga sklopili bez tendera. Mislimo da je to jedan strahovito velik propust i da zbog toga ovaj sporazum ne može da bude ratifikovan. Takođe smo zbog toga što ste prodali NIS po knjigovodstvenoj vrednosti, što sam već malopre pomenuo, a niste utvrdili tržišnu vrednost. Svako slovo u ovom sporazumu, koji je zaista na nekoliko strana, ima svega 17 tačaka, samo govori o obavezama koje ima Republika Srbija, odnosno srpska strana.
Dalje, ovde nije u pitanju privatizacija, kao što sam govorio ranije, ovde je u pitanju etatizacija, vlasništvo prelazi u ruke druge države, ovom prilikom u ruke ruske države.
Za LDP je važno da naglasimo da nismo uopšte protiv saradnje sa Ruskom Federacijom, nismo protiv saradnje sa Gaspromom, samo smo za saradnju koja će nam omogućiti da budemo ravnopravni. Ovo što piše u ovom sporazumu ne govori o ni o kakvoj ravnopravnosti.
Mi ćemo glasati protiv kada bude bilo i pozivamo sve vas koji činite vladajuću koaliciju, a do sada se niste izjasnili da ćete biti protiv, da i vi glasate protiv, jer ovo je protiv interesa građana Srbije i protiv same srpske države.

Vaša poslanička grupa ima još tri minuta, ali se po Poslovniku javila Nataša Mićić.

Gospođo predsedavajuća, reklamiram povredu člana 83. Poslovnika. Naime, ovaj zakon o ratifikaciji gasnog aranžmana sa Ruskom federacijom nije mogao ni biti uvršćen u dnevni red jer je prekršen zakon o privatizaciji. Još kad tome dodate da ustav favorizuje domaće zakonodavstvo u odnosu na međunarodno prekršaj je još veći. Međutim, pre svega ne mogu da se zadovoljim objašnjenjem, odnosno tvrdonjom gospodina Bajatovića, kojom nam on garantuje da će Ruska federacija nakon ovakvog kršenja zakona u buduće poštovati druge zakone. Dakle, zakon o privatizaciji povređen je u članu 9. ovog sporazuma koji se odnosi na prodaju NIS, kojim se omogućava javna pogodba, a izigrava u stvari raspisivanje tendera za NIS. To je jedna stvar.
Druga stvar je da u članu 12. istog sporazuma otvara se mogućnost da Ruska federacija bude oslobođena PDV-a sve do isplativosti njenih ulaganja. Pa, molim vas, ko je u ovoj zemlji oslobođen PDV-a. Osim što znam da su sveštenici oslobođeni, ne znam da je bilo ko drugi. Dovoljno je izračunati samo to koliku štetu nanosi, a da ne govorim koliko je neizvesno, i da na kraju krajeva o tome odlučuje Ruska federacija, ona će nam reći kada će to biti u stvari isplativo.
I treća stvar, ovo otvara mogućnost, ovo kršenje zakona u ova dva člana, otvara mogućnost da se krše svi drugi zakoni. Naročito je opasno kršenje ekoloških zakona ove zemlje i uopšte evropskih standarda.
Što se tiče Bugarske, postavljam pitanje ovde prisutnom ministru kako je moguće, da nam objasnite razlog, možda postoji i dobar argument, nemamo nikakav problem što se taj sporazum sklapa sa Ruskom federacijom, mi znamo da je to potreba Srbije, postavljam pitanje zašto Bugarska nije zaključila sporazum u kome bi dala monopol Ruskoj federaciji nego je zaključila sporazum samo 50% vlasništva, a mi smo zaključili, dakle, u korist Ruske federacije najmanje 51%.
Što se tiče same propusne moći, o čemu smo govorili, dakle Bugarska je zaključila ugovor po kome će propusna moć biti kapaciteta 30 milijardi kubnih metara, što joj omogućava veću zaradu za takse za tranzit.
Zašto smo mi zaključili tri puta manje, obzirom da smo zemlja približne veličine i kapaciteta, da tako kažem, zašto smo mi tri puta pod nepovoljnijim uslovima zaključili sporazum?
Dalje, Bugarska i Ruska federacija su dakle takođe ugovorile u tom sporazum da će raditi na izgradnji nuklearne centrale, a mi smo na sva ova tri još i pride poklonili i NIS. Ovo su sve razlozi zbog kojih LDP zaista nikako ne može da glasa jer prosto ne prepoznajemo interes naših građana.

Reč ima gospodin Jovan Nešović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, pred nama se danas nalazi tekst jednog sporazuma između Vlade Republike Ruske federacije i Vlade Republike Srbije i on ima dva aspekta. Jedan je gasni deo i drugi deo se odnosi na naftu.
Što se tiče gasnog dela, tu su važna dva projekta. Jedan je projekat izgradnje na teritoriji Republike Srbije deonice gasovodnog sistema u okviru magistralnog gasovodnog sistema koji ide iz Rusije, kroz Crno more, Bugarsku i preko teritorije Srbije.
Drugi veliki projekat je izgradnja podzemnog skladišta gasa na mestu iscrpljenog gasnog polja u Banatskim dvorima. Drugi deo je modernizacija i rekonstrukcija tehnološkog kompleksa koji pripada NIS.
Ono što u sporazumu piše jeste da u cilju realizacije ova dva prva dela, odnosno gasnog aranžmana dve kompanije, jedne iz Rusije, to je Gasprom, i srpske kompanije Javno preduzeće Srbijagas, formiraće zajedničko preduzeće, pri čemu će učešće ruske kompanije biti 51%, a srpske kompanije 49%.
Što se tiče tehničkih karakteristika gasovodnog sistema koji ide kroz Srbiju, član 4. precizira da je propusna moć tog gasovoda kroz Srbiju najmanje 10 milijardi metara kubnih gasa.
I ono što je takođe član 4, u stavu 3. ovog sporazuma kaže da se ruska i srpska strana mogu dogovoriti i naknadno definisati novim ugovorom da propusna moć tog gasovodnog sistema može biti i veća.
Ono što je takođe važno, u članu 5. ovog sporazuma definisano je, ako se za to stvore uslovi, da ovaj gasovod dobije status transevropske gasovodne mreže, to znači sve one beneficije koje se odnose na izgradnju, a kasnije i na finansijske aspekte koji su vezani za transport i druge efekte koji su vezani za tranzit kroz našu državu.
Ono što je važno što se tiče projekta izgradnje skladišta podzemnog gasa, ono je predviđeno da bude minimalnog kapaciteta 300 miliona kubnih, sa protokom 1,6 miliona metara kubnih po danu. Određene analize koje su pravljene govore da u ovom skladištu kapacitet može biti preko 800 metara kubnih. I normalno je, ako se napravi studija izvodljivosti, da se kapacitet ovog skladišta i poveća. Važnost svakog skladišta gasa jeste da obezbedi stabilnost države, naročito u zimskom periodu, kada je jednostavno potrošnja gasa na teritoriji Srbije i drugih država veća.
Druga stvar, ova skladišta jesu tu kada dođe do poremećaja u isporuci gasa, da li zbog nekih havarija ili političkih problema koji se, sećate se bilo je u odnosima Rusije i Ukrajine, jednostavno dok se ti politički problemi ne reše imate mogućnost da vaša skladišta odnosno rezerve gasa mogu zadovoljiti potrebe, da privreda i stanovništvo mogu da koriste to nesmetano i da ne dođe do određenih poremećaja.
Treći deo ovog sporazuma predviđa prodaju 51% kompanije akcionarskog društva NIS akcionarskom društvu Gasprom ili kompaniji ćerki, u ovom slučaju to je Gaspromnjeft. Ovde zaista treba biti precizan. U ovom sporazumu ne stoji kolika je cena za NIS i kolika je vrednost investicije koja se planira do 2012. godine. Doduše, u protokolu koji je takođe potpisan dato je da cena za NIS treba da bude negde oko 400 miliona evra i da investicije do 2012. godine budu minimalno 500 miliona evra.
Ono što je značajno reći, G17 plus kao stranka i ministar ekonomije regionalnog razvoja gospodin Mlađan Dinkić imali su određene primedbe koje su vezane i za cenu NIS i za obim investicija u NIS. Mi smo potpuno sigurni da Vlada Republike Srbije, koja je formirala pregovarački tim na čijem čelu jeste ministar Mlađan Dinkić, i u kome su ministri drugih ministarstava koji su direktno vezana za ovaj aranžman, uradiće sve da aranžman koji bude potpisan i kasnije ugovorni odnosi koji budu definisani budu što povoljniji za državu Srbiju, i po pitanju investicija, odnosno obima investicija u NIS, i po pitanju cene, iskreno i po pitanju propusne moći kroz gasovod i po pitanju kapaciteta skladišta gasa u Banatskom dvoru.
To jeste važna stvar i potpuno sam siguran da će tim koji je Vlada Republike Srbije formirala uraditi sve da zaštite u ovom trenutku interese Republike Srbije i da aranžman potpuni, kada se bude definisao sa Ruskom federacijom, bude što povoljniji, da ne kažem najpovoljniji za građane Republike Srbije.
Ono što je takođe važno, ako pregovarate s nekim, važno je uraditi kvalitetnu procenu.
Imali smo jednu procenu, to su kolege poslanici izneli, na 1,2 milijarde, koja je bila 2007. godine na osnovu knjigovodstvene vrednosti, ništa nije loše da se u ovom trenutku pokuša utvrditi stvarna cena, tržišna cena NIS-a, i da jednostavno pregovaračka pozicija ljudi iz ovog tima, ne samo gospodina ministra ekonomije i regionalnog razvoja, nego cele Vlade Republike Srbije, a samim tim i države, bude dobra i ako se borimo za dobre pozicije prema ruskoj strani da znamo čime u datom trenutku raspolažemo.
Prodaja NIS-a jeste važna zbog onoga što je neko rekao i oko besplatne podele akcija, što je, moram priznati, usvojila ova Narodna skupština u prošlom sazivu. Nije samo rečeno tada kada su rađene procene, ako hoćemo da budemo precizni, da će od prodaje NIS akcija građani dobiti 1.000 evra za besplatne akcije. Ne, tada je rečeno da će se 1.000 evra dobiti na besplatnim akcijama od svih šest velikih državnih preduzeća i potpuno je jasno da ne možemo reći ovo sa NIS-om.
Država, odnosno Vlada mora da vodi računa da jednostavno kada se bude pregovaralo sa ruskom stranom i o ovim silnim akcijama mora da se vodi računa, i koliko će dobiti i građani Srbije, a četiri i nešto miliona ljudi se prijavilo za besplatne akcije.
Ono što je takođe, čini mi se, važno napomenuti u ovom trenutku, jeste da se realizacijom ovog sporazuma u oblasti naftno-gasne industrije postiže niz stvari koje su važne i za privredu i za građane Republike Srbije.
Srbija obezbeđuje sigurnost za period od 30 godina, to je potpuno jasno, sa ovim sporazumom.
Država Srbija ima energetsku stabilnost od 30 godina i daje mogućnost, ono što je gospodin ministar rekao, da građani Srbije mogu da očekuju da u narednom periodu se može izvršiti gasifikacija cele teritorije Srbije, i to je veoma važno.
Druga stvar koja je takođe važna jeste i finansijski efekat kroz takse koje se naplaćuju za provod gasa na teritoriji Republike Srbije.
Treća stvar jesu investicioni radovi koji će se uraditi da bi se izgradio ovaj gasovod kroz Srbiju i tu je važno da naše, naročito građevinske firme, dobiju poslove, a to znači sigurno i zapošljavanje velikog broja ljudi koji će direktno raditi na izgradnji ovog gasovoda.
Još jedna stvar, to sam potpuno siguran, uopšte jačanje srpske ekonomije koja jeste u ovom trenutku tamo gde jeste, potpuno sam siguran kada imate jeftiniji energent, sigurnost što se tiče snabdevanja, onda ćete imati jeftiniji i konkurentniji proizvod, a to znači sigurno da će i proizvodnja u Srbiji na neki način biti lakša i sigurno boljitak za ljude koji rade u preduzećima.
Na kraju, hoću da vam kažem da potpuno verujem da će tim koji je formirala Vlada Republike Srbije uraditi sve da iovako dobar aranžman još malo popravi, da jednostavno budu svi zadovoljni što će se postići i potpuno sam siguran da će u danu za glasanje veliki broj narodnih poslanika podržati ovaj sporazum. Normalno, poslanici G17 plus će podržati ovaj sporazum i očekujem zaista brzu realizaciju svih delova ovog sporazuma.