Poštovano predsedništvo, poštovani potpredsedniče, uvaženi ministre, koleginice i kolege, i za 30 godina kada se iscrpe fosilna goriva i kada ne bude u Rusiji nafte, a biće nekakvog novog izvora energije, neće propasti svet bez ruske nafte, ni arapske nafte, ovaj sporazum će se učiti u školama kao primer najsramotnijeg sporazuma koji je Srbija ikada potpisala.
Ovo je sporazum koji će imati efekta na te generacije koje dolaze posle nas. Svaki član ovog sporazuma ima obaveze prema Srbiji, obaveze Srbije i prava ruskog partnera.
Najbolji je primer član 3. Učesnici imaju sledeće udele u osnivačkom kapitalu, svaka od kompanija. Ruski učesnik najmanje 51, a srpski učesnik najviše 49, što znači da ovaj sporazum omogućava da ruska država bude vlasnik 100%. Da li će biti sedište u Srbiji i to ćemo videti.
U svakom slučaju, monopol srpske države – a mi iz LDP smo protiv svih monopola, i privatnih, i državnih, i srpskih privatnika i srpske države – zamenjuje se monopolom strane države.
Mi jesmo za gasovod, jer ga plaćamo, a oni ga prodaju kao sve zemlje Evrope. Želimo da se razvija ova zemlja, ali smo protiv ovog sporazuma, pored ovih stvari, i zbog toga što se vezuje izgradnja gasovoda, koji nije magistralan po kapacitetu koji stoji u ovom sporazumu, bar na srpskoj verziji, ali brojevi su i na ruskoj verziji, pa je isto, što se vezuje za poklanjanje NIS-a.
Mi i dalje smatramo da to treba uraditi na osnovu zakona o privatizaciji, na tenderu, jer će se tako najlakše utvrditi najbolja tržišna vrednost naše nacionalne kompanije. Smatramo da je prethodna Vlada ovo potpisala iz političkih razloga, takođe mislimo da, pored nepovoljnih ekonomskih posledica po našu zemlju ili po državne i nacionalne interese, ovo će imati i nepovoljne političke posledice po našu zemlju.
Ponavljamo, nismo protiv saradnje sa Rusijom, nismo protiv stranih investicija, nismo protiv ruskih investicija, ali pod uslovima koji brane čast i ugled ove zemlje, pod uslovima koje su druge zemlje, koje su imale odgovorniju vladu nego što smo mi imali kada je tajno pregovarala sa Putinom, uspele za sebe da obezbede.
Nijedna zemlja nije potpisala gasni sporazum, pričam o susednim bliskim zemljama, Bugarska i Grčka, nije potpisala sporazum u kome je ruskom partneru dala većinsko vlasništvo, a da ne pričam o mogućnosti da ima 100%. Obe zemlje su zadržale zlatnu akciju, udeli su 50:50, sa zlatnom akcijom zemlje domaćina, baš kao što je Milošević 1997. privatizovao tadašnji Telekom.
Nijedna zemlja nije pride uz gasni sporazum poklonila svoju naftnu industriju, ni Bugarska, ni Rumunija. Znači, ovakvog primera nema, a da nema vidi se letimičnim i detaljnim uvidom u ovaj sporazum, jer je prosto nemoguće da bi neka odgovorna vlada bilo koje zemlje bila spremna da ovo predloži parlamentu.
Ponovo kažemo, pazite, dogovorili ste se, verovatno ćete izglasati, ali dolaze druga vremena, ovde piše čak da nikako ne može da se desi da se nad imovinom te firme i ta firma da dođe pod udar nacionalizacije ili merama ekvivalentnim posledicama eksproprijacije i nacionalizacije. Dolaze druge generacije, možda i hrabrije od nas, i kada budu videli ovo neće ih obavezivati ovaj član.