Poštovani građani, poštovane kolege, pravo da diskutujem dosad nisam koristila zato što sam očekivala da će strateški važan posao proteći u svečanoj i ozbiljnoj atmosferi kakvu zaslužuje ovaj sporazum. I to da jeste ovaj strateški važan sporazum za državu dokazuje neumorno javljanje pristalica LDP-a i iznošenje argumenata koji to ne mogu da budu u smislu protivljenja ovom sporazumu.
Govori se o otkupu procene od 400 miliona i tvrdite da je Delloitte&touche relevantna kuća koja je dala novu cenu. U najkraćem ću vam odgovoriti na to pitanje, jedno iz teorije ekonomske, a drugo iz prakse životne. To iz ekonomske teorije kaže da onaj ko procenjuje uvek radi po instrukcijama naručioca, ali to još nije diskvalifikacija, a mogla bi se tako shvatiti.
Znate šta je diskvalifikacija Dilojt tuša? Bez obzira što je jedna od četiri najveće proceniteljske kuće, u aferi Pelikan, kako se zove prevara Sartida, oni koji su bili izvršioci radova, iako su bili na visokim mestima, oličeni u bliskim saradnicima, čak i ministrima, biće oslobođeni. Znate ko će odgovarati? Nekoliko procenitelja iz Dilojt i tuša i nekoliko stečajnih sudija, koji su zbog naverno uvedenog stečaja izvršili taj posao.
Ne samo zato što nemaju zaštitu, nego zato što su procenitelji kuće Delloitte&touche ostavili direktne tragove za ono što se zove loše urađen posao. Nemojte da tvrdite da procena NIS-a nije postojala. Postojala je 92. godine, pre vrlo bitne činjenice, bombardovanja 99. godine, koju moj sugrađanin gospodin Maraš nijednog trenutka nije pomenuo, kao bitnu činjenicu, koja je dovela do devastacije dela pogona Naftne industrije.
Taj dan kada se nad Novim Sadom i delom grada koji se zove Šangaj viorio crni dim neko namerno hoće da zaboravi, iz sasvim praktičnih, neteorijskih razloga.
Ono što Berluskoni plaća Libiji za kolonizaciju, kroz 200 miliona dolara godišnje u infrastrukturne projekte, kao izvinjenje civilizacijsko za kolonizaciju, vi ste oprostili nedozvoljavanjem da se zločin NATO bombardovanja, ubijanja nenadoknadivih ljudskih žrtava, ali i uništavanja pogona, zaboravi, kroz vaš pokušaj da nas naterate da zaboravimo.
Ali, NIS je konkretan primer gde vi ne možete da tvrdite da je procena vrednosti od 1,2 milijarde dolara tada danas mnogo veća, jer zaboravljate bombardovanje NATO prijatelja, zaboravljate gubitak tržišta od 40%, zaboravljate da monopol o kojem danas govorite je jedna od retkih primedbi koje su ekonomisti svojevremeno gospodinu, pokojnom Đinđiću, kao premijeru ukazivali: da se tržišna privreda gradnjom monopola ne može postići. To vam danas smeta, zato što to ne rade vaši prijatelji.
Znači, minimum ekonomske, ljudske, moralne, stručne i političke iskrenosti za ovom govornicom morate imati. A ne znam da li ste pomenuli Hajat kao imovinu. To što je i posle potpisivanja Sporazuma nezakonito prodato kao vrednost NIS-a u akcijama u Hajatu. Zašto to niste pomenuli? Mislim da iskrenost dozvoljava, zahteva i neophodno je da je imate za ovom govornicom.
Završiću nečim što nije šala. Jedna mlada osoba koja gleda ovu našu skupštinsku raspravu kaže - čujem koliko je to hotela, bungalova, motela, pa da, i treba da dođu Rusi, da NIS počne da se bavi osnovnom delatnošću, a ne da tu uživaju oni koji od NIS-a još uvek debelo i dobro žive.