Zapravo, ovde je bilo postavljeno nekoliko pitanja. Što se tiče potvrđivanja mandata, vi znate da ih mi, zaista, potvrđujemo, ali niti oduzimamo, niti dajemo mandate. To rade druge institucije i instituti, odnosno Odbor, RIK i sudovi. Onog momenta kad bilo kakav predlog vezan za oduzimanje ili potvrđivanje mandata stigne u Skupštinu, staviću ga na dnevni red. Drugu mogućnost nemam.
Što se tiče vremena, član 94. kaže da je ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe pet časova, a da se vreme iz stava 1. raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika koji čine te poslaničke grupe. Dakle, i vreme i odnos prema mandatima imamo u skladu sa Poslovnikom.
Izvolite, imate reč, gospođo Janković.

Povreda Poslovnika, čl. 225. i 226.
Kao i kolega Pejčić, koji je o tome govorio u prepodnevnom delu izlaganja, zamoljena sam od predstavnika Udruženja boraca sa Kosova i Metohije iz 1999. godine da vas informišem da ti ljudi sede već osmi dan u štrajku glađu ispred Vlade Srbije. Danas ih je mnogo više. Tu nisu samo borci, tu su ranjenici i roditelji. Znači, svi ljudi koji su učestvovali u ovim ratovima, koje, navodno, nismo vodili i koji ostaju nevidljivi za većinu Vlade.
Znači, premijer Cvetković, dok je bio ministar finansija u Vladi premijera Koštunice, obećao je istim ovim ljudima da će dobiti naknade. No, šta je to u ljudskom biću što ga vodi tome da više ne prepozna te ljude? Verovatno je odgovor – funkcija. Od kako je na funkciji
premijera, nije udostojio ove ljude ni da ih pogleda, ni da primeti njihovo prisustvo, već u svom udobnom i dobro zagrejanom automobilu prolazi pored njih ''kao pored turskog groblja'', kako oni kažu.
Vrlo je neobično da premijer jedne proevropske vlade reaguje na ovakav način, tim pre što proevropski orijentisani ljudi vrlo dobro znaju da Evropa štiti, čak, i pse lutalice. Taman da osam dana ispred Vlade stoje neki psi, leže na trotoaru, verovatno bi se nešto preduzelo. Ovi ljudi ostaju potpuno nevidljivi.
Vi ste dobili listu njihovih zahteva. Oni ne traže ništa drugo nego da budu uvaženi kao što su uvaženi i neki drugi borci, koji su, verovatno, kampanjski nagrađivani zato što su glasali za snage ove "semafor koalicije". Prosto, oni traže vladavinu prava i jednakosti za sve.
U međuvremenu, 14. avgusta je bilo negde 3.000 ljudi ispred Vlade, dežurni ministar Rasim Ljajić je predstavnike ovih boraca primio u svom stanu i obećao im da će nešto preduzeti. Do sada je preduzeto samo to da se formira komisija koja će napraviti predlog zakona o finansiranju boraca. Znači, pare nisu dobili, mogu da pojedu taj papir.
Inače, rok da se formira, da se napravi taj predlog zakona je šest nedelja. Očigledno se sve odugovlači. Ono što je veoma važno jeste da zakonski rok i ovaj slučaj, praktično, zastarevaju 24. marta 2009. godine.
Vi ste koleginica, imate psihijatrijskog iskustva, pre svega ste lekar i, verovatno, znate kakve su posledice štrajka glađu. Među tih sedam štrajkača nalaze se ljudi koji su više puta ranjavani, kojima ovo nije prvi put da pokušavaju nekako da dođu do ostvarenja svojih prava.
Pretpostavljam da bi elementarna ljudska empatija nalagala da za te ljude nešto uradimo. Mi smo ovde udobno zavaljeni u ove fotelje, klimatizovani, ne primećujemo da je kiša napolju.

Opominjem vas da je prošlo tri minuta.

Ti ljudi se nalaze u uslovima koji nisu primereni ni životinjskom svetu. Pošto su oni, očigledno, nevidljivi, zamolili su me da vama poklonim jednu majicu, jer ako vi, kao druga osoba po važnosti u Srbiji, ponesete tu majicu, možda će premijer Cvetković imati više sluha za njihove zahteve, a možda će i Tadić, kad dođe iz Njujorka, pogledati ove ljude ili će, eventualno, svom kumu Šutanovcu prišapnuti da se pozabavi borcima. Ako vam majica, kojim slučajem, bude velika, biće problema, zato što su oni počeli sa XL majicama, a završili su sa S. Nadam se da će ova da vam odgovara.

Gospodin Nenad Konstatinović, po Poslovniku.

Poštovana predsednice, ukazujem na povredu člana 103. Poslovnika, u kome se kaže da govornik može da govori samo o pitanju koje se nalazi na dnevnom redu.

Dnevni red je započeo, prva tačka je otvorena. Zarad javnosti, koja, verovatno, ne može da shvati o čemu mi ovde raspravljamo ceo dan, ponoviću da je prva tačka dnevnog reda Predlog odluke o prestanku funkcija i izboru članova Saveta NBS.

Umesto toga, poslanici SRS-a raspravljaju o svojim problemima, o problemima unutar SRS-a i mi celog dana slušamo razne izgovore za ono što je po sredi, a to je zaostavština SRS-a. Ovde se, očigledno, radi o borbi unutar ljudi iz SRS-a. To nam je objasnila poslanica Radeta i poslanica Nataša Jovanović, da njih zanima to da li će Skupština Srbije oduzeti nekome mandat ili neće.

Ne može Skupština Srbije da oduzima nikome mandate. Mandati poslanika u ovoj zemlji su slobodni. Oni mogu da ih povere, eventualno, ukoliko hoće, nekoj političkoj stranci. Nijedna ostavka, kao što je predsednica rekla, nije došla u Skupštinu Srbije.

Skupština Srbije ne može nikoga, ko je poslanik, da stavlja na balkon i da ga tera da gleda s balkona. To sam vam rekao i na Administrativnom odboru i zamolio vas da ne pretite nijednom poslaniku. Svi poslanici su jednaki, svih 250, svi imaju ista prava i ne možete nikoga proterivati na balkon i vršiti pritisak da vladajuća većina krši Ustav, krši zakon i nekom oduzme mandat.

Druga stvar oko koje raspravljamo sve vreme, a to se ne prikazuje u medijima. SRS traži određene pozicije u odborima, zato što više nema 78 poslanika, ima 18-19 manje i mora doći do promene u odborima.

Ne može SRS imati onoliko predsednika odbora koliko je imala ranije. Mislim da to ni za koga u ovoj sali nije sporno. Ne možemo mi arbitrirati kome će pripasti koje mesto u odborima. O tome će odlučiti Skupština, kada dođe ta tačka na dnevni red Skupštine. Ne možemo mi ovde da odlučujemo ko će biti predsednik kog odbora – o tome odlučuje svaki odbor za sebe.

Zato vas molim da pustite da dođemo i do tačaka dnevnog reda koje će se odnositi na odbore, a kada dođu neke ostavke u Skupštinu, ako ikada dođe neki poslanik i poželi da da ostavku, raspravljaćemo o tome.

Još jedna stvar mi nije jasna, a to je – kako smo tako brzo zaboravili ovaj izveštaj od jutros?

Opominjem vas zbog vremena koje ste prekoračili. Vodite računa o tome, molim vas.

Celo pre podne smo slušali o Izveštaju policije, a više nema reči o Izveštaju policije. Sada ste pokazali šta je ono što je vama jedino važno – to su funkcije u odborima, mesta predsednika odbora i nasilno oduzimanje mandata pojedinim poslanicima.

Ima reč gospodin Dragan Todorović.

E, pa dobro, napokon su karte počele da izlaze na sto. Sada mi više ništa ne treba da pričamo. To je potpuno sada očigledno.
Što se tiče nas, mi nismo imali nikakvu dilemu. Mi ne raspravljamo, uopšte, o problemima unutar stranke. Mi problema unutar stranke nemamo. Ja znam da ste vi hteli da ih imamo, ali nemamo. Ali, nećemo da vam dozvolimo da se ovako "principijelno" ponašate.
Ja ću vas podsetiti da ste vi uvek na ovakav način koristili neke koje ste mogli da upotrebljavate i zloupotrebljavate, od Baneta Ivkovića, pa, pre toga, poslanika Vuka Obradovića, pa redom, Velimira Ilića. Kada god ste mogli, vi ste bili principijelni i tvrdili da mandat pripada poslaniku. Kada god je bio problem sa vašim poslanicima, podnosili ste ostavku, trčali u pisarnicu, ko će pre da podnese, da li vi ostavku ili poslanik da je povuče, tako da nas nemojte da ubeđujete u to.
Što se tiče SRS-a, da mi tražimo funkcije ili mesta u odborima, ne, ne tražimo. Ne tražimo ni jedno više, ni jedno manje, nego koliko nam pripada – sedam mesta predsednika odbora i sedam mesta potpredsednika odbora.
Mi smo imali od 2003. godine korektan dogovor o tome kako su mesta u odborima raspoređivana. To je bilo sve do ovoga momenta, kada imate i onaj deo koji će, u trenutku kada vam bude zatrebalo, da vam vrati uslugu. Sada pokušavate da tu loptu prebacite, prvo, na celu opoziciju, odnosno to da prikažete kao problem unutar SRS-a.
Ne, mi tražimo samo ono principijelno što je važilo u prethodnoj raspodeli, i ništa drugo. Mi nemamo nikakvih mogućnosti da vas na to nateramo. To je stvar vaše volje, da li hoćete ili nećete da poštujete te principe. Nećete, pa, vi imate većinu i nije nikakav problem.
U svakom odboru imate većinu i, što se mene tiče, svih 18 mogu da budu predsednici odbora – mi nećemo reći nijednu jedinu reč. Ali, nećemo vam ni dozvoliti da vi određujete ko će biti predsednik kog odbora. Jer, znate dobro, i vi i svi ostali koji su do sada učestvovali u razgovorima, kako su se odbori delili. Administrativni odbor je pripadao najjačoj političkoj stranci.